Februar 2014
Poĉetkom 2014. Mark Karpeles je provodio dane u prizemlju tokijske poslovne zgrade u kojoj je bio smešten Mt. Goks. Mark je ovaj prostor pretvarao u nešto što je nazivao bitkoinskim kafeom, izložbeni prostor za bitkoin u stvarnom svetu – s kasom i raĉunarskim sistemom prodaje koji je Mark dizajnirao. Mark je osmišljavao pojedinosti kafea, ukljuĉujući i LED osvetljenje na plafonu, koje se može programirati, i recepte za peciva koja će se služiti. Kafe je bio gotovo spreman za otvaranje, s vinom na policama i svetloplavim šoljama s natpisom Bitkoinski kafe pored kase.
Dok se šetkao po kafiću, Mark nije liĉio na ĉoveka odgovornog za finansijsku kompaniju u ĉeljustima egzistencijalne krize. Kroz skoro ceo januar cena bitkoina na Mt. Goksu bila je za gotovo sto dolara viša nego u ostalim menjaĉnicama. Ovo je bila posledica stalnih poteškoća koje je Mt. Goks imao u transferu novca do klijenata van Japana. Mark je za ovo krivio ameriĉke banke, koje su odbijale da prihvate elektronski transfer iz njegove japanske banke. Svim ljudima ĉiji su dolari bili zarobljeni na Mt. Goksu ĉinilo se da novac možete izvući odatle jedino ako kupite bitkoine, a onda njih prebacite nekud van Mt. Goksa. Pritisak svih koji su pokušavali da kupe bitkoin na Mt. Goksu, bez mogućnosti da se okrenu drugde, omogućavao je prodavcima na Mt. Goksu da naplaćuju sve više i više za novĉiće.
Onda, krajem januara i poĉetkom februara, poĉelo je da se dešava nešto što je izazvalo još veću brigu i oteralo cene u drugom pravcu. Kupci su se ranije tog meseca žalili da je teško izvući dolare s Mt. Goksa, ali sada je sve veći broj klijenata Mt. Goksa izveštavao da su zahtevali da podignu bitkoine i nikad nisu dobili novĉiće. Nekoliko dana nakon saslušanja u Njujorku, Mark je na veb-sajt Mt. Goksa postavio uopšteno obaveštenje: „Budite sigurni da je ovo pogodilo tek ograniĉen broj korisnika i transakcija; dajemo sve od sebe da što pre rešimo dati problem."
Tridesetak zaposlenih u Mt. Goksu, u sedištu kompanije u Tokiju, nije znalo šta nije u redu gotovo ništa bolje od klijenata. Kada se nije bavio kafićem, Mark je bio u svojoj kancelariji, iza zakljuĉanih vrata na osmom spratu, daleko od kancelarija na drugom i ĉetvrtom spratu, gde se nalazila većina osoblja. Videlo se da Marku sav taj stres teško pada. Još nije bio prevalio tridesetu, ali u velikoj crnoj grivi videle su mu se sede i oĉigledno se gojio. Ljudi u kancelariji ĉuli su da se Markova žena, Japanka, odselila da živi kod porodice u Kanadi i odvela malog sina, ali Mark to nije pominjao. Mark je retko razgovarao sa zaposlenima i još nije ispuštao iz ruku najvažnije raĉune kompanije, koje je držao još od 2011, kada je Rodžer Ver došao da pomogne posle prve velike krize u kojoj se menjaĉnica našla. Otuđenost od obiĉnog sveta, koja je i dovela Marka do bitkoina, takođe ga je ĉinila veoma lošim rukovodiocem jedne bitkoinske kompanije.
Zaposleni u Mt. Goksu iznenadili su se koliko i klijenti kada je Mark u petak, sedmog februara, rešio da obustavi svako podizanje novca s Mt. Goksa. Panika koju je ovo izazvalo samo se pogoršala u ponedeljak, kada je Mark konaĉno objasnio šta nije u redu. U saopštenju Mark je objasnio da je menjaĉnica naišla na grešku u bitkoinskom protokolu.216 Greška, poznata kao transakciona prilagodljivost, omogućila je lukavim korisnicima da izmene kodove koji identifikuju transakcije tako da je postalo nemoguće ustanoviti je li neka transakcija proknjižena. Korisnici koji su znali za to mogli su zatražiti da podignu novac, pa promeniti kod, a onda zatražiti da ponovo podignu isti taj novac. U saopštenju Mark je rekao kako ovo nije problem samo na Mt. Goksu već problem u samom bitkoinskom softveru, koji je trebalo ranije ispraviti.
Ova objava istog ĉasa je naglo oborila cenu bitkoina u svim menjaĉnicama širom sveta – greška u bitkoinskom protokolu mogla je sve ugroziti. I Mark je bio u pravu, kodovi za transakcije već neko vreme su bili podložni promenama. Nije pak pomenuo da su sve krupnije bitkoinske kompanije znale za ovaj problem godinama i osmislile su naĉin da se on zaobiđe, uglavnom tako što se uopšte nisu ni oslanjale na dotiĉni tranakcioni kod. Gavin Andrisen, glavni nauĉnik u fondaciji koju je Mark osnovao, hitro se suprotstavio Marku i izjavio kako dotiĉni problem nije greška, nego je neobiĉnost s kojom su se ostali lako izborili. Gotovo svi developeri koji su se bavili bitkoinskim softverom oštro su napali Marka.
„Mt. Goks je probao da svali krivicu za svoje probleme na bitkoin, i drago mi
je što je ovo javno osporeno i što je dokazano koliko su nesposobni", napisao je
jedan programer na developerskoj mejling listi.
Pošto je Mark izneo ovaj problem u javnost, transakciona prilagodljivost jeste postala taĉka napada na bitkoinsku mrežu. Bitstamp, najveća menjaĉnica, onemogućio je podizanje bitkoina jedan dan nakon objave na Mt. Goksu. Ipak, Bitstamp je istakao da nije izgubio novac zbog ovog problema i nakon što je brzo napravljen paĉ, do kraja nedelje se sve vratilo na staro. Ostale menjaĉnice su ostale otvorene. Mt. Goks je, međutim, ostao zatvoren, što je izazivalo sve veći strah da nešto krupnije nije kako treba.
Mark Karpeles je došao na posao u petak ujutru; kišobran ga je jedva štitio od neprijatnog vlažnog snega koji je padao. Na sebi je imao majicu kratkih rukava pripijenu uz okruglasto telo i nosio je veliku kafu s puno pene.217 Gotovo sve druge menjaĉnice širom sveta već su se bile oporavile od panike oko transakcione prilagodljivosti, ali Mt. Goks kao da nije imao nameru da ponovo dopusti klijentima podizanje novca. Marku je ulaz u zgradu prepreĉio mladić koji je dva dana pre toga doleteo u Tokio iz Londona u potrazi za odgovorima. Držeći u jednoj ruci transparent s natpisom „MT. GOKSE, GDE su NAM PARE?", demonstrant, brkati programer po imenu Kolin Berdţes, prepreĉio je Marku put i rekao: „Molim te, možemo li da popriĉamo?―"
Mark je najpre probao da ga zaobiđe, ali je nevoljno stao kada je ĉovek rekao:
„Došao sam ĉak iz Londona da probam da dobijem nazad svoj bitkoin – da vidim
šta se to desilo."
„Trenutno ne možemo ništa da uradimo", rekao je Mark, naizgled i prezriv i
uplašen. Opet je krenuo prema vratima kada je Kolin postavio kljuĉno pitanje:
„Jesu li svi naši bitkoini još kod vas?"
„Molim te, pusti me da uđem", rekao je Mark i probao da prođe pored Kolina,
koji se prebacivao s noge na nogu kako bi mu zapreĉio put. „Zvaću policiju"
,pripretio je Mark, i Kolin ga je konaĉno propustio.
Na spratu, u kancelariji Mt. Goksa, osoblje nije znalo ništa više od Kolina šta se dešava. Još je vodilo menjaĉnicu, i dozvoljavalo je ljudima da prodaju i kupuju bitkoin dolarima koje su još imali na raĉunima na Mt. Goksu, i primalo nove depozite od smelih mušterija. Cena bitkoina u menjaĉnici padala je sve niže, pošto su ljudi sumnjali da će ikada dobiti novĉiće nazad. U petak, cena je stajala na trista dolara, upola manje nego na Bitstampu. Pojedini ljudi, ukljuĉujući i Rodžera Vera, bili su ubeđeni da su problemi Mt. Goksa privremeni i zgrabili su priliku da jeftino kupe novĉiće.
Mark će kasnije priĉati kako je u ovom periodu dane provodio u kancelariji, a noći u stanu, sam s maĉkom Tiban, grozniĉavo pregledajući na stotine papira s privatnim kljuĉevima za bitkoinske novĉanike na Mt. Goksu. Odvezao se kolima i podigao papire s tri mesta u Tokiju gde ih je ĉuvao (drzao je kljuĉeve na papirima da ne bi bili dostupni hakerima). Kada se vratio u stan s QR kodovima – u suštini složenim bar-kodovima – poĉeo je da veb-kamerom svog raĉunara skenira privatne kljuĉeve jedan po jedan. Obuzimala ga je mešavina straha i muĉnine jer mu se svaki novĉanik koji je skenirao na monitoru prikazivao kao prazan.
Markovu priĉu o događajima tih dana teško je proveriti jer je toliko ĉvrsto držao u šaci sve naloge na menjaĉnici. Kako je vreme prolazilo, sve manje ljudi verovalo je Markovim reĉima. Ipak, ĉak i ako je govorio istinu, nije to rekao zaposlenima i klijentima kada je došao na posao u ponedeljak ujutru, deset dana nakon što je Mt. Goks obustavio podizanje novca. U javnom saopštenju na sajtu Mt. Goksa u ponedeljak izjavio je: „Sada smo uveli rešenje koje bi trebalo da omogući podizanje novca i ublaži sve probleme koje je izazvala transakciona prilagodljivost."
Na uzanoj tokijskoj ulici ispred prostorija firme Kolin Berdžes je nastavljao svoje jednoĉlane demonstracije. Još uvek je vrlo malo Japanaca koristilo bitkoin, ali Kolin jeste privukao nešto inostrane podrške; pristizala je kako je nedelja odmicala bez ikakvog znaka da se problem rešava. Mark je pozvao dva ĉoveka iz obezbeđenja da objasne zaposlenima kako da se ponašaju ako im neko zapreti. Sam Mark poĉeo je da na posao dolazi taksijem i iznajmio je prostor u poslovnom soliteru s boljim obezbeđenjem. U petak, tokijska policija došla je da ukloni demonstrante.
Nekoliko sati posle odlaska policije, blizanci Vinklvos sleteli su u London, gde su došli da za vikend održe predavanje na Oksfordskom univerzitetu. Kada su u avionu ukljuĉili telefone, zatekli su zabrinjavajući imejl od Markovog zamenika Gonzaga, s kojim su ranije sarađivali.
„Pod hitno treba da porazgovaramo o situaciji u kojoj se našao Mt. Goks“,napisao je. „Da li biste potpisali ugovor o poverljivosti podataka i pozvali me što pre na mobilni telefon?"
Kameron Vinklvos je odgovorio da je potpisivanje ovakvog ugovora možda komplikovano, ali će rado popriĉati s njim. Pošto je ceo dan proveo u gradu, u Londonu, Kameron je konaĉno uspeo da se poveže s Gonzagom preko Skajpa kada se vratio u hotel u petak uveĉe.
Gonzag je odmah prešao na stvar i objasnio je ogroman obim problema: oko
650.000 bitkoina – gotovo sva imovina klijenata – bili su nestali, kao i sto hiljada
novĉića koji su pripadali menjaĉnici.
Kameron je bio zaprepašćen. Pošto je obavio najosnovniju raĉunicu u glavi, znao je da Gonzag govori o bitkoinima u vrednosti od više stotina miliona dolara. „Kako je to moguće?", bilo je sve što je Kameron uspeo da pita.
Gonzag je rekao da je neko krao iz novĉanika kompanije na internetu tako što je menjao identifikacione kodove transakcija. Kada je novĉanik bio prazan, Mark ga je i ne znajući napunio iz drugih novĉanika, koji nisu bili povezani na internet. Gonzag je rekao Kameronu da je Mark radio ovo opet i opet, sve dok novĉanici nepovezani na internet nisu ostali prazni. Sve to je trajalo mesecima, ili ĉak godinama, i Mark oĉito sve dosad ništa nije shvatio.
Objašnjenje je zvuĉalo nelogiĉno Kameronu, ali nije mu se ĉinilo vredno prepirke. Važnije pitanje je bilo šta će biti dalje.
Gonzag je zvuĉao neobiĉno raspoloženo. Objasnio je da se Mark „opekao― i pristao da se povuĉe, što omogućava da se posao preseli u Singapur i reinkorporira pod novim vlasnicima; blizanci su se ĉinili kao oĉigledni kandidati. Gonzag je mislio da bi se ovo dalo izvesti a da nikom ne kažu šta se desilo. Ako bi menjaĉnica dobila pomoć u novĉićima, preduzeće bi moglo s vremenom nadoknaditi nestali novac, od provizija. Ako se ovo ne uradi, rekao je Gonzag zloslutno, to bi moglo koštati bitkoin višegodišnjeg napretka.
Ovo Kameronu nije izgledalo kao naroĉito privlaĉan poslovni predlog, ali želeo je još podataka – makar kako bi razumeo koliko će sve ovo loše uticati na njihovu imovinu u bitkoinu. Zamolio je Gonzaga da mu pošalje nekakav konkretan plan.
Sutradan je Gonzag poslao blizancima dokument na dvanaest strana, pod naslovom „Nacrt krizne strategije". Po Markovoj i Gonzagovoj narudžbini uradila ga je mala firma za odnose s javnošću koju su vodili neki Amerikanci nastanjeni u Tokiju. Oĉito je to bila tek prva verzija dokumenta, s greškama u kucanju i nedoslednostima, ali je neuvijeno predstavljala događaje:
Mt. Goks bi mogao bankrotirati svakog ĉasa, i kao kompanija svakako
i zaslužuje to. Ipak, pošto su bitkoini/kriptovalute tek odnedavno
društveno prihvaćeni, ova vrsta tehnologije bi u oĉima javnosti mogla
zbog ovakve štete nazadovati pet ili deset godina, i izazvati hitru i
oštru reakciju vlasti. Uz opasnost od preterivanja, ovo bi mogao biti
kraj za bitkoin, barem u oĉima najvećeg dela javnosti.
Pošto su išĉitali dokument i opisana ĉetiri koraka za privremeno zatvaranje Mt. Goksa i ponovno otvaranje pod novim vlasnicima, blizanci i dalje nisu bili sigurni šta se traži od njih osim da ulože mnogo novca u kompaniju na ivici propasti.
„Razumem širu sliku na koju ukazujete, ali meni nije jasno kako taĉno glasi plan", odgovorio je Kameron.
Mark i Gonzag nisu se okrenuli samo blizancima s nadom za spasenje.Takođe su poslali „Nacrt krizne strategije" u Njujork, Bariju Silbertu, ĉiji je Bitkoinski investicioni fond raspolagao desetinama hiljada bitkoina. U suštini svi su govorili timu Mt. Goksa jedno te isto: ništa se tu ne može osim da se priznaju gubici i objavi bankrot. Kada se Rodžer Ver susreo s timom Mt. Goksa u tokijskom ameriĉkom klubu u ponedeljak uveĉe, rekao je da niko na svetu nema dovoljno bitkoina da ih izvuĉe iz krize, osim možda Satošija Nakamota. Mark i Gonzag nisu verovali u to i želeli su da ovi podaci ostanu poznati samo malom krugu ljudi kako bi oni imali više vremena da nađu spasioca. Kada je u telefonskom razgovoru sa ĉlanovima Bitkoinske fondacije Mark odbio da prizna problem, Rodžer je ljutito sam pozvao osnivaĉe i obavestio ih šta se dešava.
Kada su se u ponedeljak vesti proĉule u najvećim bitkoinskim kompanijama, sve su poĉele da se spremaju za nešto što bi možda moglo dokrajĉiti ĉitav bitkoinski eksperiment. U zajedniĉkom Gugl dokumentu radili su na saopštenju i u njemu su izneli svoj najbolji argument zašto ne treba gubiti nadu. Obiĉni korisnici bitkoina naslutili su da se nešto dešava kada je u ponedeljak odjednom s Tvitera nestao nalog Mt Goksa. Ipak, Gonzag i Mark su se i dalje nadali spasenju. Kada im je Kameron u ponedeljak pisao i pitao šta se dešava, Mark je rekao kako planira da u utorak otpoĉne razgovor sa steĉajnim upravnikom. Ipak, naglasio je: „Trenutni cilj nam je da probamo da spasemo Mt. Goks pre nego što objavimo steĉaj – u kom sluĉaju više neće biti ni potrebno da ga objavimo."
Sve veći mehur nesigurnosti u pogledu ishoda konaĉno se rasprsnuo u ponedeljak, kada je ĉuveni bitkoinski bloger, poznat kao Sitni Idiot (Two Bit Idiot), postavio na internet procureli primerak „Nacrta krizne strategije". Dokument je kružio i ljubitelji bitkoina su probali da zakljuĉe je li pravi; na diskusionim forumima vladao je osećaj da je vreme stalo i svi su ĉekali da vrednost iznenada opadne. Kompanije koje su se spremale da objave zajedniĉko saopštenje – Koinbejs, Blockchain.info, BTKČajna, Bitstamp i menjaĉnica Džesija Pauela, Kraken – zateĉene su nespremne zbog ovih procurelih podataka i požurile su da završe saopštenje, koje je na kraju objavljeno nekoliko sati nakon curenja. Kompanije su molile vlasnike bitkoina da shvate kako su gubici posledica neodgovornosti i rđavog ponašanja, a ne nekakvog dubinskog nedostatka:
„Ova tragiĉna izdaja korisniĉkog poverenja, koju je izveo Mt. Goks, rezultat
je postupaka jedne kompanije i ne odslikava ni izdržljivost niti vrednost bitkoina i
industrije digitalnih valuta." 218
Cena se jeste kretala naniže na Bitstampu i u drugim menjaĉnicama. Ipak, slobodan pad neoĉekivano je usporio za nekoliko sati, pre nego što je cena spala na decembarski nivo, onda kada su kineske menjaĉnice ukinule mogućnost depozita. Mnogi su izgleda bili spremni da poveruju kako bitkoinu nije ništa; govorkalo se kako bi se nestanak najneuspešnije kompanije koja je ikad i prišla bitkoinu mogao ispostaviti kao povoljan po ovu tehnologiju. Ako ništa drugo, ljudi su uložili mnogo vremena i sigurno ne bi podneli da rasprodaju sve u najgorem mogućem trenutku. Već u sredu uveĉe cena se vratila na nivo na kom je bila kada su se proĉule vesti o Mt. Goksu.
Svejedno, ispod naizgled mirne površine ležala je ogromna i mahom još nevidljiva šteta. Kao što su nagoveštavale ogromne cifre s Mt. Goksa, desetine hiljada ljudi držalo je novac u menjaĉnici uprkos svim upozorenjima, i ta imovina, prethodne nedelje procenjena na ĉetiristo miliona dolara, sada je nestala u zagonetnom oblaĉiću dima. Rodžer je ubedio jednog prijatelja, Japanca, da kupuje bitkoin; on je u menjaĉnici ostavio novĉiće u vrednosti od dvanaest miliona dolara. Stariji Argentinac koji je još 2012. godine kupio mnoštvo novĉića od Vensesa Kasaresa takođe ih je držao na Mt. Goksu. Taj ĉovek je koristio bitkoin kako ušteđevinu za penziju ne bi držao u nepouzdanim pesosima – ali sada su ga baš bitkoini izdali. Ĉovek je u imejlu jednom Vensesovom prijatelju u Argentini napisao da mu je ovaj događaj izvrnuo život naglavaĉke:
Slušaj, posle kraha Mt. Goksa, gde sam držao apsolutno svu svoju
ušteđevinu, ostao sam i te kako obeshrabren. Ne samo zbog novca,
kog je bilo mnogo, nego i zato što je to uništilo nade kako ćemo ga
žena i ja koristiti kako budemo starili. Svaki put kad se ovo pomene,
bukvalno mi se naruši zdravlje.
Iste nedelje kada je došlo do kraha advokati u Ĉikagu i Denveru otvorili su parnicu i podneli zahtev za kolektivnu tužbu kako bi zastupali sve žrtve; savezno tužilaštvo je slalo pozive na saslušanja kako bi pomoglo u pokrenutoj kriviĉnoj istrazi. 219
Ĉak su i mnoge žrtve krivile Mt. Goks a ne bitkoin. Ništa se nije poremetilo u bitkoinskom protokolu. Zapravo, Mt. Goks je ĉesto istican kao primer opasnosti koje se izrode kada se korisnici bitkoina oslanjaju na centralne institucije, a ne na Satošijev sistem privatnih kljuĉeva i liĉnih novĉanika.
A ipak, status bitkoina kao univerzalnog novca koji ne polaže raĉune nijednoj vladi – i koji je van domašaja svake vlade – omogućio je postojanje kompanija poput Mt. Goksa, kompanija koje su koristile ĉinjenicu da u bitkoinskoj industriji svako smišlja sopstvena pravila. Ovde problem nije ležao u protokolu već u jednoj od kljuĉnih ideja koje pokreću bitkoin: navodnih prednosti oslobađanja novca od svih zastarelih pravila i regulativa koje upravljaju postojećim finansijskim sistemom. Mt. Goks, naravno, nije bio prvi primer opasnosti koje se izrode tamo gde niko nije odgovoran za nadzor. Jedna akademska studija iz 2013. godine pokazala je da je ĉetrdeset i pet procenata bitkoinskih menjaĉnica koje su primale novac propalo, a nekoliko je odnelo sa sobom i klijentski imetak. 220 Novinarka Fajnenšel tajmsa Izabela Kaminska, vrlo zagrižena protivnica bitkoina, dobro se izrazila nekoliko dana nakon kraha:
Jedini naĉin da se stabilizuje sistem jeste otarasiti se „podstreka za varanje" a to je ono što podstiĉe „zatvorenika"da se opredeli za visokoriziĉnu sebiĉnu strategiju. Ovo se pretežno postiže tako što se nametne sistem postupaka ili pravila koja kažnjavaju svaki prekršaj, što onda odnosi prevagu nad mogućim dobrobitima varanja. 221
Pojedini nedavni preobraćenici nisu imali ništa protiv neke vrste nadzora vlasti za ovo tržište u povoju. Ben Loski u Njujorku iskoristio je ovaj sluĉaj da brže uznapreduje sa svojom bitlicencom. Ipak, bilo je donekle nejasno hoće li ostati išta što se može licencirati.
______________________________
216 Materijal sa sajta Mt. Goksa je obrisan, ali je celo saopštenje još dostupno na adresi http://pando.com/2014/02/10/blame-game-embattled-mt-gox-points-to-flaws-in-bitcoin-protocol-bitcoin-com-munity-calls-bs/.
217 Sukob je snimljen i može se pogledati na adresi https://www.youtube.com/watch?v=ob9Aklt09Ao
218Ovo saopštenje dostupno je na adresi http://blog.coinbase.com/post/77766809700/joint-statement- regarding-mtgox
219Jonathan Stempel and Emily Flitter, „Mt. Gox Sued in United States over Bitcoin Losses―, Reuters, 28. februar 2014, http://www.reuters.com/article/2014/02/28/bitcoin-mtgox-lawsuit-idUSLlN0LXlQK20140228.
220 Tyler Moore and Nicolas Christin. „Beware the Middleman: Empirical Analysis of Bitcoin-Exchange Risk.― U: Ahmad-Reza Sadeghi, editor, Financial Cryptography, volume 7859 of Lecture Notes in Computer Science (New York: Springer, 2013)
221 Izabella Kaminska, „Magic: The Undercapitalized Gathering Online―, FT Alphaville, 3. mart 2014,http://Mphaville.ft.com/2014/03/03/1787992/magic-the-undercapitalised-gathering-online/.
ige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREĆE POGLAVLJE
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREĆE POGLAVLJE
Нема коментара:
Постави коментар