Digitalno zlato- neispričana priča o bitkoinu (Drugo poglavlje: Dvanaest deo)

Februar 2012

Nakon što je pobegao od vlasti Sjedinjenih Država kako bi se bavio svojom antivladinom misijom, Rodžer Ver se odluĉio da živi na mestu nimalo otvorenom za njegovu sortu antiautoritarne politike. Japan je još bio ogrezao u tradicionalnu hijerarhiju, a obrazovni sistem je od malih nogu uĉio građane da slušaju autoritet. Ovo se jasno videlo iz krutih poslovnih obiĉaja ove zemlje – recimo iz klanjanja i razmene vizitkarti – kao i po tokijskim pankerima s jež-frizurama, koji strpljivo ĉekaju zeleno svetlo da pređu ulicu ĉak i kad na vidiku nema automobila.

Rodžer nije izabrao Japan da bi se družio sa istomišljenicima, nego zato što mu se dopadala japanska uređena kultura – kao i japanske žene. Svoju dugogodišnju devojku, Japanku, upoznao je na jednom okupljanju u Kaliforniji; ĉak ni ona se skoro uopšte nije zanimala za politiku. Kako je Rodžer otkrio, zahvaljujući kulturi zasnovanoj na poštovanju i potĉinjavanju, Japanci su gotovo bez izuzetka skeptiĉni u pogledu projekata kao što je bitkoin – projekata kojima je cilj da se takmiĉe s vladinom valutom. Po Rodžerovom iskustvu, samo u Japanu su ljudi, kada im se objasni šta je bitkoin, govorili da je pomalo zastrašujući – a ne zanimljiv ili glup. Razlog tome, smatrao je Rodžer, bio je što virtuelna valuta krši vladina uputstva kako novac treba da funkcioniše. Među retkim Japancima koji su podržavali Rodžera bio je jedan pornografski tajkun.

Srećom po bitkoin, Rodžeru su posao i bogatstvo omogućavali da putuje i daleko od Japana. Poĉetkom 2011. poĉeo je s pokušajima da se odrekne državljanstva Sjedinjenih Ameriĉkih Država kako ne bi morao platiti više ni dolar poreza vladi koju je smatrao nemoralnom. U Japanu, zemlji s tolikom istorijom i tradicijom, dobijanje državljanstva strancima je bilo gotovo nemoguće, pa je Rodžer isplanirao da otputuje u Gvatemalu i prijavi se za državljanstvo. Takođe je stalno išao na poslovna putovanja zbog Mentori dilersa – u potrazi za jeftinim hardverom – i gde god bi pošao, priĉao je o svojoj novoj strasti. Prilikom posete kineskom proizvodnom centru Šendžen održao je prvo bitkoinsko okupljanje u Kini i sam je izveo celu grupu u restoran. Kad god bi se našao u taksiju, napravio bi vozaĉu virtuelni novĉanik koji se mogao koristiti putem mobilnog telefona i pokušao da mu plati u bitkoinu. Kada je Rodžer pošao u potragu za vereniĉkim prstenom, obećao je kompaniji Blunajl (BlueNile) da će kupiti dijamant od pedeset hiljada dolara ako firma poĉne da prima bitkoine (na kraju Blunajl nije pristao). I dalje je pomoću svog preduzeća Memori dilers promovisao bitkoin, nudeći popuste ljudima koji plate u bitkoinu, i prodavao je ĉuvene „fiziĉke bitkoine", poznate kao Kasejšesovi novĉići, koje je pravio jedan ĉovek iz Jute. Bitkoini, naravno, nisu imali fiziĉke odlike – oni su samo unos u digitalnoj raĉunovodstvenoj knjizi. Ipak, tvorac Kasejšesovih novĉića štampao je privatni kljuĉ za nepotrošeni bitkoin na unutrašnjoj strani holograma, prikaĉenog za naroĉito proizveden novĉić sa amblemom bitkoina. Osoba je mogla da potroši bitkoin tako što sljušti hologram i unese privatni kljuĉ. Kada medijima kasnije budu trebale slike kao prilog uz ĉlanke o virtuelnoj valuti, Kasejšesovi novĉići postaće najrasprostranjenije korišćena slika bitkoina.

Kada bi Rodźer zapodenuo razgovor o bitkoinu, veĉito je ponavljao nekoliko uobiĉajenih reĉenica, uvek sa istom jasnom dikcijom i istim ubeđenjem – gotovo kao da je u transu.

„Siguran sam da je bitkoin najvažniji izum nakon otkrića interneta. Zbog
bitkoina, svet nam se menja pred oĉima, i sada je veoma uzbudljivo vreme, treba
uĉestvovati", voleo je da kaže. „Skoro svakog trena dok sam budan razmišljam
samo o bitkoinu."

Rodžer je oduvek bio dobar trgovac, delimiĉno zato što je umeo drugima da prenese svoje ubeđenje, ali i zato što je intuitivno umeo da proceni šta neko želi, umeo je da se susretne sa osobom na njenom nivou a da ne zahteva od nje da se složi s njegovim uverenjima. Kada je hvalio bitkoin antivladinim aktivistima, isticao je kako se njime može kupiti droga, iako je sam Rodžer bio apstinent i nikad nije popušio ni cigaretu. Kada su drugi poklonici bitkoina govorili da Rodžerovo pominjanje droge i izbegavanja poreza blati dobar glas bitkoina, odgovarao je kako uvek prilagođava svoje argumente slušaocu.

„Ako bih gostovao kod Opre Vinfri, svakako bih istakao neke druge stavke", objasnio je na bitkoinskom forumu

Rodžer je imao retku sposobnost i priliku da promoviše bitkoin i van malih, marginalizovanih grupa, na koje je ovaj do tada bio ograniĉen. I posvetio je život upravo tome. Pored toga što ga je liĉno hvalio i koristio ga za trgovinu, poletno je podržavao svako preduzeće koje bi moglo pomoći bitkoinu da privuĉe poštovaoce i van krugova libertarijanaca i heroinskih zavisnika. Dao je sto hiljada dolara Džesiju Pauelu, svom starom drugu, kada je ovaj došao u Tokio da pomogne oko Mt. Goksa. Mane Marka Karpelesa ostavile su takav utisak na Džesija da je rešio da napravi sopstvenu berzu. Ipak, kako će se ispostaviti, najznaĉajnije Rodžerovo ulaganje, još pri poĉetku, bilo je novac koji je dao Ĉarliju Šremu. Rodžer je Ĉarlija prvi put video kako govori o svom preduzeću Bitinstant na Bitkoinskom šouu Brusa Vagnera. Ĉarli – sitan dvadesetdvogodišnjak anđeoskog lika, kovrdžave kose i sa jedva primetnim bruklinskim akcentom – hvalio je Bitinstant kao lak naĉin da se novac uloži u bitkoin i dobije nazad a da se ne prebacuje preko međnarodnih granica, ĉak na bankovni raĉun Mt. Goksa u Japanu.

Rodžer se ubrzo obratio Ĉarliju preko Skajpa i pitao ga koliko mu novca treba. Ĉarli mu je ponudio deset posto kompanije u zamenu za sto hiljada dolara. Rodžer mu je poslao sto dvadeset hiljada elektronskim bankovnim transferom.

*****

Po izgledu sudeći, niko ne bi pomislio da će mladić u ĉiji je posao Rodžer investirao postati vodeći preduzetnik u futuristiĉkom globalnom pokretu kao što je bitkoin. Odrastao je u Midvudu, u Bruklinu, u sirijsko-jevrejskoj društvenoj zajednici, gde su sva deca išla u istu versku školu. Od malih nogu Ĉarli se nije baš najbolje uklapao. Rodio se razrok i, posle operacije koja je trebalo da mu reši problem, morao je da nosi naoĉare debelih stakala. Skoro uvek je bio najniži u razredu. Kao što to ĉesto biva s ljubiteljima tehnike, muke u stvarnom svetu navele su Ĉarlija da razvije aktivan život na internetu, gde je mnoge prijatelje znao samo po nadimcima.

Ipak, ispod Ĉarlijeve bojažljive spoljašnjosti krilo se neoĉekivano samopouzdanje. Bio je najstarije dete i jedini sin u porodici sa ĉetiri sestre, i majka se prema njemu odnosila kao prema princu. Drugu decu je bilo teško pridobiti, ali sa odraslima je, kako je otkrio, uglavnom lakše išlo. Bio je jedino dete u sinagogi koje je posle službe prilazilo da se rukuje s rabinom; njegova živahnost i dobro raspoloženje uglavnom su se sviđali odraslima. Dok je odrastao, otkrio je kako je prirodno naklonjen biznisu, što se veoma cenilo i u njegovoj porodici i u celoj zajednici; njegovi roditelji su imali sopstvene zlatare. Na prvoj godini studija na Bruklinskom koledžu, s nekoliko drugova je napravio sajt za popuste, nešto kao Grupon. Dok je ubeđivao druge u svoje zamisli, prosto bi procvetao; postao je samopouzdan trgovac.

Ĉarli je saznao za bitkoin iz jednog ĉlanka o Silk roudu. Otišao je na forum i našao još jednog korisnika koji je razmišljao da otpoĉne varljivo jednostavno startap preduzeće: kompaniju koja će olakšati prebacivanje dolara u Mt. Goks i iz njega. Taj ĉovek, Garet Nelson, živeo je u Velsu i već je napravio prototip. Ĉarli je samopouzdano izneo na koji naĉin bi on doprineo projektu, i rekao je Garetu da poznaje ljude u Pejpalu – „na vrlo visokim položajima―",pa će ih pozvati i zamoliti za njihovu podršku. U stvarnosti, međutim, Ĉarliju su prvo pomogli roditelji. Ĉarli je još živeo u podrumu roditeljske kuće u Bruklinu i pitao je majku da li bi uložila poĉetni kapital. Ĉarlijeva mama, koja je vodila zlatarsku firmu Keline narukvice, retko je odbijala bilo šta sinu jedincu, pa ga nije razoĉarala ni ovog puta, već je prebacila deset hiljada dolara na njegov raĉun.

Ĉarli se razlikovao od idealista koji su dotad podsticali napredak bitkoina. Kada je postavio prvu poruku na bitkoinski forum, nije govorio o moći decentralizacije, već je na prodaju ponudio vauĉere za avio-kompaniju Džetblu za bitkoine. U sledećih nekoliko meseci nudio je pretplatu na ĉasopise, „ĉupave ĉarape s prstima ", noževe za gađanje.

Ispostavilo se da u tom trenutku Ĉarlijeva spremnost da isprobava sve i svašta nije tako loša. Idealisti koji su podržavali bitkoin ĉesto bi se zapetljali u svojoj predstavi o svetu kakav bi trebalo da bude, umesto da razmišljaju kako da pruže svetu nešto što on želi. Ĉarlijev i Garetov biznis model bio je osmišljen s vrlo praktiĉnim ciljem: pružiti mušterijama lakši pristup bitkoinu od Mt. Goksa, koji je podrazumevao bankovni transfer u inostranstvo i slanje narudžbina menjaĉnici. Baš kao što je Ĉarls Švab poslovao s Njujorškom berzom da se njegovi klijenti ne bi morali time baviti, tako je i Bitinstant preuzimao na sebe svako poslovanje s Mt. Goksom i time olakšavao i ubrzavao nabavku bitkoina.

Kao preterano samopouzdana osoba, Ĉarli je smišljao razne ideje i sprovodio ih u delo; ovo je još bilo neuobiĉajeno u tako mladoj industriji. Ipak, njegova sigurnost u sebe sa sobom je nosila i izvesnu nehajnost, koja je postala smetnja. Na bitkoinskom forumu Ĉarli je razglašavao koliko voli marihuanu i nudio je korisnicima Silk rouda pomoć i savete. Manje javno poĉeo je da sarađuje s jednim FloriĊaninom koji je pomagao korisnicima Silk rouda da nabave bitkoine, za koje će potom kupiti drogu. Ĉarli je bio dovoljno pametan da na sajtu Bitinstanta postavi i tekst o tome kako kompanija neće trpeti da se bitkoin koristi nezakonito i nije oglašavao da i sam ima preduzeće na Silk roudu. Ipak, kada se FloriĊanin pod internet nadimkom BTK King obratio Ĉarliju s predlogom da mu ovaj privatno razmeni veliku koliĉinu novca za klijente Silk rouda, Ĉarli je osmislio naĉin da to uradi a da ne skrene pažnju na sebe. Kada je Ĉarlija poslovni partner, programer iz Velsa, pitao o pogodbama sa ovim ĉovekom, Ĉarli je tvrdio da one neće predstavljati problem.

„Nije prekršio nikakvo pravilo, a sam Silk roud nije nezakonit", 114 napisao je Ĉarli Garetu. Pored toga, kako je rekao: „Dobro ćemo zaraditi zahvaljujući njemu."

Kada je Rodţer Ver investirao u Bitinstant, jasno je video Ĉarlijev nebrušeni talenat i ponudio mu se da mu bude direktor marketinga kako bi mu pomogao pri usmeravanju ideja. Onda je upoznao Ĉarlija sa Erikom Vorhisom. Erik, još nastanjen u Nju Hempširu, bio je ideološki nastrojeniji od Ĉarlija, ali je takođe bio i oprezniji i prizemniji, i Rodžer je mislio da će se njih dvojica dobro međusobno dopunjavati. Onog meseca kada se Erik pridružio Bitinstantu, kompanija je obradila 530.000 dolara, što je predstavljalo porast sa 250.000 dolara, koliko je obrađeno samo dva meseca ranije.

Kada su poĉeli da rade zajedno, Erik i Rodžer su Ĉarliju u šali nadenuli nadimak Etatista zbog tradicionalnijih politiĉkih shvatanja i poštovanja prema vlastima. Ipak, ovo nije spreĉilo Bitinstant da postane omiljen među svim ideološki motivisanim ljudima koje su Rodžer i Erik pridobijali, a koji su tražili najlakši naĉin da pribave bitkoin.

U februaru Erik se pojavio na „Forumu slobode" jednom od dva glavna godišnja događaja Projekta Slobodna država – da održi predavanje o tome zašto bi bitkoin trebalo da privuĉe svakoga ko se protivi ameriĉkoj vladi. Prostorija je bila pretrpana, i posle predavanja Erika su opkolili zainteresovani koji su želeli da se ukljuĉe. Ovo zanimanje odrazilo se na cenu bitkoina. Pošto je krajem novembra pao na svega dva dolara, već u februaru cena jednog bitkoina stabilizovala se na oko pet. Nije bilo naodmet ni to što je bitkoin prvi put ozbiljnije zagazio u polje popularne kulture u januaru 2012, kada se zaplet ĉitave epizode serije Dobra žena vrteo oko njega.

U aprilu je Erik iz Nju Hempšira otputovao u Njujork da se liĉno upozna sa Ĉarlijem i održi prezentaciju na prvoj njujorškoj konferenciji Tehnodan(TechDay), događaju predviđenom da poveže startap preduzeća sa ulagaĉima. Ĉarli i Erik celo jutro su postavljali štand u ĉuvenoj zgradi arsenala na Park aveniji; imali su svetlucave zastavice s natpisom Bitinstant i priveske za kljuĉeve sa istim znakom.

Uskoro pošto su se vrata otvorila, Ĉarliju su prišla dva starija gospodina; odisala su nehajnim bogatstvom. On se upustio u svoj kratki prikaz bitkoina, ali je preskoĉio sve ono o centralnim bankama i usredsredio se na mogućnost da se novac besplatno prebacuje širom sveta. Ova dvojica nikad nisu ĉula za bitkoin, ali jedan se ranije bavio uvozom i izvozom i znao je koliko skupo ume da bude prebacivati novac preko međunarodnih granica. Što je još važnnije, svidela im se Ĉarlijeva neobuzdana životna snaga, uoĉljiva već na prvi pogled, a i po prezimenu Šrem prepoznali su da pripada usko povezanoj zajednici sirijskih Jevreja, ĉiji su i sami bili ĉlanovi.

Na licu mesta njih dvojica su ponudila Ĉarliju besplatan radni prostor u Jardu, kancelariji za startap preduzeća koju su nedavno otvorili u Bruklinu. Takođe su nagovestili da bi ih zanimalo da ulože u Bitinstant. Istog popodneva, Ĉarli je posetio Jard, preuređenu staru industrijsku zgradu u modernom delu Vilijamsberga.

Bitkoin je bukvalno izašao iz podruma i otisnuo se u stvarni svet.

Manje od godinu dana ranije, kada je Ĉarli osnovao Bitinstant, uĉinio je to u odgovor na vrlo određen, uzano ograniĉen problem – poteškoće pri prebacivanju novca na bankovne raĉune Mt. Goksa kako bi se kupili bitkoini. Ipak, Ĉarlijev razgovor s dva moguća investitora na njujorškom Tehnodanu svedoĉila su da je sve svesniji kako bi kompanija mogla pomoći i obiĉnim ljudima da iskoriste mnogo praktiĉnije usluge nego što je bitkoin mogao ponuditi. Kao neko ko je odrastao među preduzetnicima, Ĉarli je znao da 2012. godine još postoji vrlo malo naĉina za brzi transfer novca radi plaćanja robe i usluga. Obiĉna uplata na raĉun oduzimala je nekoliko dana, a elektronski transfer je bio brži, ali je uvek koštao između trideset i pedeset dolara.

Ĉarlija je urođena praktiĉnost i nesvesno dovela do pitanja koje se retko potezalo u raspravama među sajferpankerima, ali koje je moglo biti opštepriznat problem u postojećem finansijskom sistemu: reĉ je bila o zastarelosti starog platnog sistema.

U martu 2012, mesec dana pre nego što je Ĉarli pronašao investitore, Savezne rezerve su održale celodnevnu konferenciju o klijentskim platnim sistemima, gde se mnogo gunđalo što se uprkos svem tehniĉkom napretku u svetu, infrastruktura prenosa novca unutar zemlje još zasniva na tehnologiji iz šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka.115 Automated Clearing House ili ACH, koja omogućava prenos uplata s jednog bankovnog raĉuna na drugi, napravljena je sedamdesetih godina i otada se nije mnogo promenila; ovo je između ostalog objašnjavalo zašto proknjiženje novca traje bar jedan dan. Za većinu Amerikanaca i najlakši i najbrži naĉin slanja novca prijatelju ili ĉlanu porodice i dalje je bio staromodni papirni ĉek. Ovo nije bilo problem samo u Sjedinjenim Državama. Nedelju dana pre njujorškog Tehnodana kanadska vlada objavila je da zapoĉinje projekat digitalne valute pod nazivom kovniĉki žeton, i da se nada kako će ovo podstaći razvoj platnih sistema.116

Slabost postojećeg sistema jasno se videla tokom finansijske krize kada je banci Morgan Stenli na Volstritu zatrebala pomoć jedne japanske firme, pomoć u vrednosti od devet milijardi dolara. Dogovor je postignut u nedelju, ali novac se nije mogao poslati jer mreža za elektronski transfer novca ne radi vikendom, a sutradan je bio Kolumbov dan. Ispostavilo se da na praznik ĉak ni banke ne mogu jedna drugoj slati novac. Kako bi se ovo rešilo, japanska banka je napisala apsurdni papirni ĉek na devet milijardi dolara.

Prenos bitkoina nije trenutan, kao što se ponekad tvrdilo. Bitkoinska transakcija postaje zvaniĉna tek kada je potvrdi neki rudar i kada se unese u blok-lanac, za šta uglavnom treba najmanje deset minuta. Ipak, to traje deset minuta u bilo koje doba dana, bilo kog dana u nedelji, i može se uraditi preko smartfona, što je mnogo bolje nego ĉekati do utorka.

Potencijal bitkoinske mreže kao novog, jeftinijeg i bržeg platnog sistema bio je dobra prilika; bolja od sporne anonimnosti koju je mreža naizgled pružala, a i od ideološke privlaĉnosti decentralizacije. Nije samo Ĉarli uoĉio ovu priliku. Dva nekadašnja pripadnika studentskog bratstva na Džordžijskom institutu za tehnologiju osnovala su kompaniju pod nazivom Bitpej (BitPay), koja je htela ovu mrežu da upotrebi kao jeftiniji naĉin da trgovci primaju uplate preko interneta, a u isto vreme bi i korisnici bitkoina dobili mesto gde bi zapravo mogli da troše virtuelni novac. Preko Bitpeja trgovci bi mogli da primaju bitkoin, a Bitpej bi istog ĉasa menjao virtuelnu valutu u dolare i te dolare prebacivao na trgovĉev bankovni raĉun. Ovo je bilo privlaĉno trgovcima jer je Bitpej naplaćivao oko jedan procenat za svoje usluge dok se za transfere preko kreditnih kartica uglavnom naplaćivalo dva ili tri posto po transakciji. Što je još važnije, dok su kompanije koje izdaju kreditne kartice mogle u sluĉaju spora povući novac od trgovca, bitkoinske transakcije su bile neopozive.

Ovu priliku uoĉio je još jedan poslovni ĉovek iz Ĉarlijeve zajednice sirijskih Jevreja, ĉovek po imenu Dejvid Azar, sin zubara kod kog je Ĉarli išao kao dete. Kada je Dejvid od nekog prijatelja ĉuo za Ĉarlijev biznis, zainteresovao se. Dejvid je imao lanac radnji za unovĉavanje ĉekova i imao je bliskog liĉnog iskustva sa svim nepogodnostima postojećih platnih mreţa.

Dejvid, energiĉni preduzetnik koji je drugima delovao pomalo kao agresivan i prljav borac, pozvao je Ĉarlija u svoju kancelariju, samo nekoliko ćoškova dalje od sedišta Bitinstanta. Na prvom sastanku Dejvid je bez uvijanja rekao Ĉarliju kako želi da investira u Ĉarlijevu kompaniju, i ima novca za to. Ĉarli se obradovao, ali je objasnio kako već sarađuje s druga dva investitora iz zajednice sirijskih Jevreja, i da oni planiraju da ulože novac u Bitinstant. Dejvid je jasno stavio Ĉarliju do znanja kako želi da uloži sam, i da neće lako prihvatiti odbijanje.

____________________________________

114 Tajna optužnica protiv Ĉarlija Šrema koju je podneo specijalni agent Poreske uprave SAD Gari Alford 24. januara 2014.
115 Podaci o ovoj konferenciji dostupni su na adresi http://www.kc.frb.org/publications/research/pscp/pscp-2012.cfm.
116Emily Jackson, „Royal Canadian Mint to Create Digital Currency―, Toronto Star, 11. april 2012,

http://www.thestar.com/business/2012/04/ll/royal_cana-dian_mint_to_create_digital_currency.html.

Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO

PRVI DEO.                                      TRINAESTI DEO

DRUGI DEO

TREĆI DEO

ČETVRTI DEO

V DEO

ŠESTI DEO

SEDMI DEO

OSMI DEO

DEVETI DEO 

DESETI DEO