Avgust 2013
Bitkoinska fondacija osnovana je sa ciljem da se popravi slika mreže u javnosti, ali većina osnivaĉa u međuvremenu se pretvorila u zlosrećna svedoĉanstva loših strana ove tehnologije. Ĉarli Šrem je zatvorio sajt i upravo su ga tužili. Piter Vesenes se našao zaglavljen u pravniĉkoj bici s drugim osnivaĉem i ĉlanom upravnog odbora Markom Karpelesom, a i drugi poduhvati išli su mu podjednako loše. Kompanija koju je osnovao da bi proizvodila raĉunare za rudarenje bitkoina još nije stvorila ni jedan jedini novĉić, i investitori su mu disali za vratom.Sasvim neoĉekivano, međutim, ostala je jedna osoba koja je mogla nastaviti prvobitnu misiju – stvoriti u javnosti bolju sliku o ovoj tehnologiji: bio je to Patrik Merk, advokat iz Sijetla. Najveći deo 2012. i 2013. godine Patrik je radio za postojeće bitkoinske kompanije i volontirao u fondaciji kao savetnik za opšta pitanja. Ipak, od poĉetka leta je bio stalno zaposlen u fondaciji i polako se pretvarao u uglednog predstavnika za javnost.
Uvek do sada, da bi bitkoin preživeo, u razliĉitim trenucima bile su potrebne razliĉite veštine njegovih sledbenika. U leto 2013. godine postalo je jasno da će, ukoliko želi da dospe do šire publike, bitkoin morati da stvori bolji odnos s postojećim sistemom. Kako se ispostavilo, Patrik, bucmasti mladi otac s toplom,ćupavom bradom, bio je u jedinstvenom položaju da postigne upravo to. Za razliku od ranih prodavaĉa bitkoina, kao što je Rodžer Ver, koji je još pokušavao da promeni državljanstvo, Patrik je bio patriota i odrastao je u gradu Vašingtonu uz majku, zaposlenu u Nacionalnom odboru za radniĉka pitanja. Zbog ovakvog odgoja verovao je da je važno boriti se protiv nepravde u svetu i stekao je popriliĉno poštovanje prema ulozi koju vlada može igrati u tom procesu; ovo možda objašnjava njegov volonterski rad na Obaminoj kampanji 2008. godine.
Kada je reĉ o bitkoinu, Patrik je, kao i mnogi u svetu tehnike, verovao da bi bitkoin mogao doneti velike promene. Patriku se ĉinilo da je upravo nešto poput finansijske mreže zasnovane na otvorenom kodu potrebno da se malo prodrma povlašćena elita koja je upravljala postojećim finansijskim sistemima i imala od njih neproporcionalno mnogo dobiti. Bitkoinska mreža je, ĉinilo se, bar malo otežavala Volstritu da ubira takse pri svakom koraku svake finansijske transakcije. Ipak, po Patrikovom mišljenju, za to nije bilo neophodno da bitkoin svrgne postojeće vlade i centralne banke. Zapravo, mislio je da regulative treba da imaju veliku ulogu kada neka treća strana, poput Mt. Goksa ili Bitinstanta, drži kod sebe tuđi virtuelni novac.
Bez mnogo buke, Patrik se posvetio ovome poĉetkom leta; govorio je na konferenciji u Vašingtonu, i to je u suštini bio prvi put da jedan pobornik bitkoina sedi na istoj bini sa organima vlasti. U tom trenutku je vladala popriliĉna zategnutost. Patrik se na kraju donekle oštro sporeĉkao sa ĉovekom iz Ministarstva Pravde koji je poredio korisnike bitkoina s rasturaĉima deĉje pornografije.
Posle ovoga, međutim, Patrik je zapodeo prijatan razgovor sa ženom na ĉelu Fincena, ogranka Ministarstva finansija koji je doneo prva pravila o virtuelnim valutama u martu 2013. Patrik je bio donekle ogorĉen što Fincen i njegova ĉelnica Dženifer Šaški Kalveri nisu porazgovarali s bitkoinskom zajednicom pre nego što su doneli dotiĉna pravila. Na junskoj konferenciji, međutim, gospođa Šaški Kalveri mu je saopštila da je zanima ta tehnologija i da je spremna na dijalog o pravilima.
Tokom leta Patrik je skoro svake nedelje putovao iz Sijetla u Vašington na sastanke s gospođom Šaški Kalveri i drugim pripadnicima regulatornih tela, ne bi li im objasnio bitkoin. Patrik je brzo saznao da osoblje štaba senatora Tomasa Karpera iz Delavera prouĉava bitkoin i razmatra da zakaźe prezentaciju. Patrik ih pje upoznao s najpristojnijim velikašima bitkoinskog sveta.
Na sastancima Patrik nije osporavao oĉigledno trenutno stanje stvari: bitkoin još ne postiže velike ciljeve o kojima su drugi govorili. Ipak, ubedljivo im je predstavio svoju viziju kako bi tehnologija blok-lanca mogla olakšati siromašnim doseljenicima da šalju novac kući, a ljudima koji ne mogu otvoriti bankovni raĉun ili kreditnu karticu omogućila da uĉestvuju u internet ekonomiji
Patrik nije posedovao samo pravniĉki um, već i ljubazan, neagresivan nastup, pa se sa skoro svima lepo slagao. Voleo je da popriĉa uz viski ili pivo u baru, i postavljao se kao obiĉan ĉovek, što bi ĉesto pridobilo sagovornike. Između ostalog zahvaljujući baš dobrom odnosu koji je Patrik razvio s gospođom Šaški Kalveri, održan je privatni sastanak u avgustu, i Patrik i pojedini saradnici Bitkoinske fondacije dobili su priliku da predstave vrline bitkoina pred punom sobom agenata snaga bezbednosti i državnih zvaniĉnika. Nije sve bilo baš sasvim prijateljski, ali prisutni kao da su razumeli da je bitkoinska tehnologija korisna za još ponešto, ne samo za upovinu droge i pranje novca – dakle, susret je već predstavljao velik napredak u odnosu na prve Patrikove sastanke u Vašingtonu poĉetkom leta.
Mnoge bitkoinske kompanije i same su se trudile da nađu zajedniĉki jezik sa lastima. Koinbejs, kompanija iz San Franciska koja je skupila pet miliona od Ribit kapitala Mikija Malke i drugih investitora, preduzimala je detaljne mere s ciljemm da paźljivo proceni klijente i predupredi upotrebu servisa u nezakonite svrhe.
Slovenaĉka bitkoinska menjaĉnica Bitstamp, koja je tog leta prestigla Mt. Goks i postala najveća bitkoinska berza na svetu, sada je od svih klijenata zahtevala da prođu strog proces provere identiteta. Dvojica mladih osnivaĉa su nagrađeni: u posetu njihovom gradu u Sloveniji, Kranju, došli su Den Morhed i Pit Brajger iz Forest kapitala, zainteresovani da investiraju u ov menjaĉnicu.
******
Sve je to bilo daleko od prvobitne sajferpankerske vizije novog digitalnog novca van domašaja vlade i banaka. Kada je Satoši Nakamoto napravio decentralizovanu bitkoinsku evidenciju, blok-lanac, cilj mu je bio da omogući korisnicima da sami kontrolišu svoj novac, te da nikakva treća strana, ĉak ni vlade, ne mogu dopreti do njega ili ga nadzirati. Ipak, ljudi su se i dalje odluĉivali da ĉuvaju novac u pogodnijim, centralizovanim servisima poput Koinbejsa ili Bitstampa.
Velika prednost ovog poslovnog modela ležala je u tome što su se kompanije, a ne klijenti, trudile oko ĉuvanja i obezbeđivanja novca. Kada bi rani korisnici bitkoina izgubili privatni kljuĉ svoje bitkoinske adrese, novĉići na toj adresi bili bi zauvek izgubljeni. Ukoliko klijent ima novĉanik na Koinbejsu, međutim, gubljenje lozinke je isto kao kada izgubite lozinku na nekom obiĉnom veb-sajtu – kompanija je može pronaći. Što je još važnije, klijenti Konibejsa nisu morali da skidaju sa interneta donekle složen bitkoinski softver i ĉitav bitkoinski lanac, sa sve istorijom svih bitkoinskih transakcija. Zahvaljujući ovome, Koinbejs je postao kompanija kojoj su se Amerikanci najĉešće okretali kada je trebalo nabaviti bitkoine, i korisniĉka baza ove tehnologije se proširila.
Ipak, postojala je mala ali glasna zajednica koja se sa svim ovim nije slagala; mnogi u njoj bili su rani korisnici bitkoina i ţarko su želeli povratak prvobitnoj viziji koju je opisao Satoši. Retko ko je bio reĉit koliko Rodžer Ver, libertarijanac nastanjen u Tokiju, koji je prethodnih godina izgubio novac poveren bitkoinskim kompanijama poput Bitkoinike i Majbitkoina.
Rodžer je još bio zagriženi sledbenik svoje prvobitne vizije bitkoina: tehnologije koja će na revolucionaran naĉin promeniti vlade širom sveta, baš kao što vam je njegova omiljena borilaĉka veština, džijudžicu, omogućavala da onesposobite ĉak i jaĉeg protivnika. Rodžer je odnedavno poredio bitkoin sa afriĉkim jazavcem, sisarom nalik lasici iz ekvatorskih predela, ĉuvenim po svojoj sposobnosti da savlada, pa ĉak i kastrira, i najopakije grabljivce. U leto 2013, uz grafiĉko-dizajnersku pomoć Erika Vorhisa, Rodžer je u Silicijumskoj dolini postavio novi bilbord sa slikom ove nepobedive životinje i natpisom „Bitkoin: afriĉki jazavac u svetu novca"
Ipak, Rodžer je sada bio još ubeđeniji da centralizovana bitkoinska kompanija poput Koinbejsa promašuje suštinu bitkoina time što ĉuva liĉne informacije svakog korisnika u fajlovima jednog preduzeća, kom vlada može narediti da preda podatke. U leto 2013, želeći da pruži ljudima alternativu, Rodžer je energiju koju je ranije ulagao u Ĉarlija Šrema i Bitinstant uložio u jedan drugi startap, u koji je investirao još 2012.
Sajt Blockchain.info bio je tvorevina povuĉenog mladića po imenu Ben Rivs, nastanjenog u engleskom gradu Jorku; on je sajtom upravljao sam sve do sredine 2013. godine. Rivs je napravio proizvod koji nije delovao naroĉito sjajno: internet novĉanik koji vam je, kao i drugi novĉanici, omogućavao da pristupite bitkoinu sa svakog kompjutera ili smartfona a da ne skidate sa interneta ĉitav blok-lanac. Ipak, Rivsov novĉanik se od ostalih razlikovao po jednom kljuĉnom svojstvu. Umesto da ĉuva korisniĉke bitkoine, Blockchain.info je ĉuvao samo mali fajl za svakog klijenta, s privatnim kljuĉem tog klijenta, enkriptovanim tako da ga ni sama kompanija nije mogla videti. Pošto je Blockchain. info ĉuvao enkriptovan fajl s kljuĉevima, oni se nisu nalazili na kompjuteru korisnika, podložnom hakerskim napadima. Ipak, kada bi se klijent ulogovao u svoj novĉanik na sajtu Blockchain.info, u procesu logovanja bi se fajl dekriptovao tako da su se kljuĉevi privremeno nalazili na raĉunaru korisnika i pomoću njih se moglo pristupiti novĉićima u blok-lancu. Korisniĉki podaci – koliko novca ima i istorija svih transakcija – mogli su se pogledati u tabeli na internetu. Ipak, sama kompanija nikad nije imala pristup ovim podacima. Pošto Blokchain.info nije ĉuvao korisniĉki novac ili istoriju transakcija, vlada joj nije mogla naloţiti da preda korisniĉke podatke. Niti bi kompanija mogla klijentima da ukrade novac.
Sajt je privukao mnogo pažnje, i već do sredine 2013. na sajtu Blockchain.info otvoreno je 350.000 besplatnih novĉanika.172 Ipak, ovakav poslovni model nije bio recept za veliku dobit. Pošto Blockchain.info nije ĉuvao novac klijenata, bilo je teško naplatiti usluge. Takođe nije omogućavao korisnicima da kupuju bitkoin preko interneta; taj unosan posao omogućio bi kompaniji da kontroliše korisniĉki novac. Klijenti sajta Blockchain.info morali su da nabave novĉiće drugde i prebace ih u novĉanik na sajtu Blockchain.info.
Ovo je bila poslovna prilika taman po meri Rodžera Vera, koga nikad nije prvenstveno zanimalo da zaradi novac od svojih investicija u bitkoin. Hteo je da bitkoin ispuni svoj revolucionarni potencijal. Stoga, kada je Rivs ponudio da pretvori Rodžerovu pozajmicu sajtu Blockchain.info u većinsko vlasništvo nad kompanijom (tako da se Rivs više ne mora muĉiti oko poreza), Rodžer je prihvatio oberuĉke.
Rodţer je tog leta dolazio na konferenciju u London, pa je platio i Rivsu put onamo kako bi se liĉno upoznali. Rivs se jeste pojavio, ali Rodžer je jedva uspeo stidljivom mladiću da išĉupa nekoliko reĉi. Rodžer je otišao da govori na konferenciji, a kada se vratio u hotelsku sobu, otkrio je da je Rivs naglo otputovao nazad u Jork.
Ovo nije obeshrabrilo Rodžera. Po njegovom mišljenju, Rivsov kod bio je dovoljan sam po sebi; dao se u potragu za glavnim izvršnim direktorom za kompaniju, osobom koja bi se nosila sa spoljašnjim svetom, pa da Rivs ne mora. Erik Vorhis je upoznao Rodžera sa Nikom Kerijem, svojim nekadašnjim kolegom i pripadnikom istog studentskog bratstva, i Rodžer je platio Niku put do Tokija. Prve veĉeri su otišli u Rodžerov omiljeni lokal Robotski restoran, gde su žene u svetlećim, trepćućim bikinijima jahale naokolo na velikim robotizovanim životinjama. Rodžer i Nik su sledećih nekoliko dana – povremeno se vozikajući po Tokiju u Rodžerovom lamborginiju – proveli udubljeni u razgovor o tome kako proširiti već postojeću ponudu sajta Blockchain.info: novĉanik van domašaja regulatornih tela, koji može koristiti svako, svuda u svetu. Nik je objasnio svoju zamisao kako olakšati korišćenje veb-sajta i uvesti više jezika.
******
Rodžer je žurno unajmio Nika i poslao ga da se preseli u Jork i radi s Rivsom u trospratnici koju je Rodžer iznajmio za, kako se nadao, uskoro mnogo veći tim. Dok je Rodžer opremao kompaniju, odluĉio je da će ovo biti prava bitkoinska kompanija bez bankovnih raĉuna, gde se sve plate isplaćuju u bitkoinima.
U oĉima mnogih regulatornih tela i investitora jedini logiĉan razlog što bi neko poželeo bitkoinski novĉanik kom se ne može ući u trag, recimo na sajtu Blockchain.info, bio bi kupovina droge ili neka druga zlodela. Zašto bi inaĉe ĉovek uskratio državnim službenicima pristup svojoj dokumentaciji?
Ipak, jedno mesto gde su Blockchain.info i, uopštenije posmatrano, sam bitkoin dobijali na popularnosti leta 2013. u malo drugaĉijem svetlu je predstavilo moguću upotrebu bitkoina koju vlada ne bi mogla tako lako nadzirati.
Na Bitkoinskom skupu173 u julu 2013. dvestotinak ljudi naguralo se u starinsku zgradu, kakvih je mnogo u centru Buenos Ajresa, argentinske prestonice. U doba kada u Sjedinjenim Državama bitkoin više nije bio toliko omiljen, posećenost u Argentini je bila mnogostruko viša nego na nedavnim skupovima u Njujorku i Silicijumskoj dolini, kojima je prisustvovalo tridesetak ljudi. Mnogi posetioci u Buenos Ajresu došli su da na lak naĉin kupe bitkoine, i onima koji su kupovali novĉiće od drugih posetilaca, uglavnom gotovinski, najĉešće bi otvorili novĉanik na sajtu Blockchain. info, kako bi tu primili novĉiće.
Ovo je bilo daleko naprednije od prvog bitkoinskog skupa u Argentini, još 2012, u organizaciji Vensesa Kasaresa – skupa koji je privukao tek šaĉicu ljudi. U međuvremenu je Venses ovlastio svog starog prijatelja Dijega iz Buenos Ajresa da organizuje ove skupove. Svako okupljanje u Dijegovoj režiji privlaĉilo je sve više ljudi, a u julu je poseta bila naroĉito velika. U argentinskom kontekstu, nije bilo teško razumeti otkuda porast zanimanja. U prvoj polovini 2013. vrednost argentinskih pesosa se stropoštavala u poređenju s drugim valutama. Iako je vlada poricala galopirajuću inflaciju, cene osnovnih namirnica su sunule uvis i svi su pokušavali da se otarase pesosa. Vladini oĉajniĉki pokušaji da zadrži novac u zemlji – zavođenjem dažbina na transakcije preko stranih kreditnih kartica, na primer – samo su pogoršavali probleme. Štedeti u pesosima bilo je bacanje novca, ali vlada je otežavala ljudima prebacivanje pesosa u druge valute zvaniĉnim kanalima. Zbog ovoga su valuta poput bitkoina i novĉanik poput onog na sajtu Blockchain.info, kojem vlada nije mogla pristupiti, bili vrlo privlaĉni.
Krajem juna, novine Nasion, možda najveće u zemlji, objavile su ĉlanak o digitalnom novcu, dinero digital, na vrhu naslovne strane svog nedeljnog izdanja. Nasion je sarađivao s vladajućom leviĉarskom partijom, i u ĉlanku nije bilo mnogo reĉi o finansijskim problemima u zemlji. Ipak, ljudi ĉije su izjave citirane u ĉlanku jasno su obrazložili svoje zanimanje.
„Ne morate se boriti protiv svih problema ove vlade, ne morate za bitkoin
kupovati hleb, ali pravi je spas imati ušteĊevinu u stabilnoj valuti ĉija vrednost
uglavnom raste", 174 izjavio je dvadesetdvogodišnji Emanuel Ortis za novine.
Vrednost bitkoina, poznatog po svojoj nestabilnosti, jeste opala u odnosu na peso u maju i junu 2013, kada su problemi Mt. Goksa izazvali poplavu pesimizma. Ipak, još pre kraja leta ispostavilo se da je vrednost bitkoina u odnosu na peso rasla na svaka dva meseca te godine, i u septembru mu je u odnosu na dolar vrednost porasla za osamsto i šezdeset posto u odnosu na poĉetak godine, dok je peso u odnosu na dolar pao za oko dvadeset i pet posto.175
U Argentini je narastalo uzbuđenje uprkos ĉinjenici da je vladina stroga kontrola finansijskog sistema praktiĉno spreĉavala Argentince da kupuju novĉiće preko interneta, putem servisa kao što su Koinbejs ili Bitstamp. Ipak, Argentinci su već navikli da se snalaze i na ne baš zvaniĉne naĉine izlaze na kraj s vladinim suludim finansijskim pravilima. Najuoĉljiviji znak svega ovoga, u normalna vremena, bili su dileri novca na crno – poznati kao arbolitosi – kojih je bilo na sve strane u centru Buenos Ajresa. Razvijala se sliĉna nezvaniĉna mreža i za nabavku bitkoina.Nekoliko Vensesovih prijatelja, ukljuĉujući i Dijega, nudilo se da se liĉno sastaje s ljudima i da im menja pesose za bitkoine; tako su se pretvorili u prve dilere digitalnog novca. Vensesova vizija iz 2012. – o internet zlatu koje bi pružilo Argentincima još neku mogućnost pored pesosa – poĉela je da se ostvaruje.
Dok su ljudi bliski Vensesu predvodili juriš u Argentini, sam Venses nije imao vremena da mnogo misli o zaviĉaju. Bio je prezauzet problemima sa svojim digitalnim novĉanikom – Lemonom.
Još od proleća Venses je tražio naĉin da ukljuĉi bitkoin u Lemon i investitore koji bi ga podržali. Ljudi zagriženi za bitkoin pitali su zašto da ulažu novac u kompaniju poput Lemona, koju se Venses već dve godine muĉio da pokrene s mrtve taĉke. Što je možda još više obeshrabrivalo, Venses nije uspevao da pridobije ni postojeći upravni odbor Lemona, i naroĉito ne svog predsednika upravnog odbora i starog prijatelja Mikija Malku.
„Ovi ljudi nisu uložili novac u bitkoinsku kompaniju", rekao bi Miki Vensesu
kada su razgovarali o Lemonovim investitorima. „Napravio si to u šta su uložili, i
ono ima izvesnu vrednost, i sad ti umesto njih odluĉuješ da uradiš nešto što oni
radije ne bi, odnosno da baciš sve to u đubre i napraviš bitkoinsku kompaniju. Ako
to hoćeš da uradiš, oni će pristati, ali to nije ono što oni žele."
Mikijev uporni otpor tokom leta izazivao je kod Vensesa osećaj nesigurnosti. Nije hteo da se odrekne Lemona – previše je snage uložio u njega i smatrao je da zaposlenima i investitorima duguje da istraje do kraja. Što je još važnije, još odavno je rekao ženi da neće više osnivati startapove. Ipak, on prema Lemonu nije gajio istinsku strast, a prema bitkoinu jeste; imao je utisak da gubi svaki dan koji ne provede u radu na njemu. Vensesovo lepo izvajano lice nosilo je bore nezadovoljstva kakve njegovi prijatelji ranije nikad nisu videli.
U septembru se obratio izvesnom broju najbližih prijatelja i pitao ih je za savet. Jedan takav prijatelj, bankar u banci Alen i kompanija, iznenadio se što Venses nije to uradio i pre.
„Previše si uspešan i prebogat da se baviš neĉim prema ĉemu ne osećaš
strast", ovaj prijatelj je rekao Vensesu.
Kada je Venses saopštio prijatelju kako oseća obavezu prema zaposlenima u Lemonu i prema investitorima, ovaj se namrštio u znak neslaganja i rekao Vensesu sledeće: ako bi se firma prodala, zaposleni bi se i dalje mogli baviti Lemonom, a i novac bi se vratio investitorima.
„Nisi u dužniĉkom ropstvu", rekao je prijatelj. „Ako završiš s tim, uĉinićeš
uslugu zaposlenima, a ti možeš da poĉneš iz poĉetka s neĉim novim."
Pošto je nešto sliĉno ĉuo od još jednog druga od poverenja, Venses je pitao suprugu Bel šta ona misli. Bel je iznenadila Vensesa: u potpunosti se složila s njegovim prijateljima.
„Moraš da ostaviš sve što sad radiš i da se baviš bitkoinom", rekla mu je.
„Ali, Bel", kazao je on, „biće to još jedan startap.
Ona ga nije slušala: „Nikad te nisam videla toliko zagriženog za nešto."
Venses je istog ĉasa ponudio Lemon na prodaju. Otkrio je da su mnoge ĉuvene kompanije, ukljuĉujući Fejsbuk, Pejpal i Epl, zainteresovane da kupe.
Lemon, ali samo pod uslovom da ostane i Venses. Venses ih je odbio. Nije mu trebao novac koji su mu nudili — bitkoini koje je kupio kada su koštali po nekoliko dolara sada su ukupno vredeli na desetine miliona dolara, povrh sveg njegovog prethodnog bogatstva. Što je još važnije, sada je bio siguran da mu je glavni cilj da se u potpunosti posveti bitkoinu. Druga kompanija koja se udvarala Vensesu, Lajflok, firma za raĉunarsku bezbednost, ponudila se da kupi Lemon; Venses bi se tako mogao posvetiti svojoj strasti. Brzo je pristupio sređivanju dokumentacije kako bi dobio odobrenje upravnog odbora i oslobodio se.
_________________________
173Podaci o skupovima dostupni su na adresi http://www.meetup.com/bitcoin-Argentina/
174 Jose Crettaz, „Bitcoin: Fiebre argentina por la máquina de dinero digital―, La Nación, 30. jun 2013,http://www.lanacion.com.ar/1596773-bitcoin-pasion-argentina-por-la-nueva-maquina-de-hacer-billetes-digitales
175 Istorijski podaci o ova dva razliĉita kursa dostupni su na adresi http://dolarblue.net/historico/.
Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREĆE POGLAVLJE
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREĆE POGLAVLJE
Нема коментара:
Постави коментар