Novembar 2011
Uspeh je takođe stavljao na probu krupne ambicije i velike ideje koje je Ros Ulbriht imao na umu kada je osnovao Silk roud.Nakon što su u junu 2011. novi korisnici preplavili i oborili sajt, on ga je ponovo pustio u rad, ali sa izvesnim ograniĉenjima – nije bila moguća registracija novih ĉlanova. Njegov drug Riĉard, koji mu je pomagao da napiše kod sajta, pitao ga je: „Jesi li razmišljao nekad da radiš nešto zakonito?"100
Ros je zapravo razmišljao šta mu sve preostaje i poĉeo je zajedno s Riĉardom da pravi bitkoinsku menjaĉnicu – nije to bila glupa zamisao, imajući u vidu probleme Mt. Goksa. Poĉeli su da prave nacrt za prototip menjaĉnice dok je Ros i dalje upravljao Silk roudom.
U jesen Ros je bio prinuđen ozbiljno da razmisli šta da radi, nakon što je jedna prijateljica njegove bivše devojke – jedine druge osobe koja je znala za njegovu umešanost u Silk roud – objavila na Rosovoj stranici na Fejsbuku poruku koja ga je mogla odati: „Sigurno bi se vlasti vrlo zanimale za tvoj sajt za dilovanje droge."101
Ros je istog ĉasa obrisao poruku i uklonio autorku iz spiska prijatelja na Fejsbuku. Ipak, prestravio se, pa se obratio Riĉardu, kao jedinoj drugoj osobi upoznatoj s njegovom tajnom.
„Moraš da zatvoriš sajt", rekao mu je Riĉard kad je Ros došao kod njega i objasnio šta se desilo. „Ovo im je dovoljno. Posle ovoga mogu da dobiju nalog i gotovo je. Nije vredno odlaska u zatvor."
Ros je rekao Riĉardu da je zapravo već prodao sajt, ali Riĉard je video da je Ros još veoma uzrujan. I imao je dobar razlog za to: Ros nije prodao sajt. Lagao je Riĉarda jer se trudio da prikrije tragove.102 Zapravo, i dalje je ĉvrsto držao Silk roud u svojim rukama.
Kad pogledamo brojke, lako se vidi zašto je bilo teško odreći se poslovnog poduhvata poput Silk rouda. Samo u avgustu sajt je od provizije zaradio trideset hiljada dolara.103 Bilo je toliko posla da je u septembru Ros unajmio svog prvog pomoćnika104 korisnika sajta s nadimkom kronikpejn (chronicpain).
Ipak, ovde u igri nije bio samo novac već i nešto više. Rosov sajt je zapravo postizao krupne ciljeve o kojima je on sanjao godinu dana ranije – godio mu je sujeti i ispunjavao njegove ideale. Na forumima Silk rouda nije morao kriti svoja velika stremljenja:
„Povukli smo crtu u pesku i sad piljimo u neprijatelje. Svidelo vam se to ili ne, ako uĉestvujete u ovome ovde, s nama ste, iza te crte. Nije reĉ o zaradi. Reĉ je o pobedi u ratu. Pogledajte koliko smo postigli za samo osam meseci. A TEK smo poĉeli."
Pomisao da je sajt posvećen prodaji heroina i krivotvorenih pasoša u stvari nekakav moralni poduhvat mnogima u spoljašnjem svetu sigurno izgleda kao preterano drska tvrdnja. Ipak, za Rosa je Silk roud predstavljao praktiĉnu primenu ideja onih filozofa i ekonomista koje su Rodžer Ver i Erik Vorhis takođe obožavali, istih onih koji su cenili slobodu iznad svega. Prema ovom moralnom kodu, ljudima treba da je dopušteno da rade šta god hoće dokle god ne škode drugima. Oslobađanje ljudi od okova bilo je cilj najvišeg reda, bez obzira što bi to narkomanima omogućilo da nabave fiks.
Ovo veliĉanje slobode nije znaĉilo da na Silk roudu vlada potpuno bezakonje. Ako neki proizvod, recimo deĉja pornografija, podrazumeva zlostavljanje drugog, bio je zabranjen na sajtu – i Ros bi ga odmah uklonio – u skladu s jednim jedinim pravilom oko kog se uglavnom slažu svi anarhisti i libertarijanci. Kada je Ros napravio kategoriju „krivotvorine", i tu su postojala ograniĉenja: „Prodavci ne smeju da izlažu nikakva privatno izdata dokumenta poput diploma/sertifikata, karata ili priznanica", napisao je na forumu Silk rouda. Vladini dokumenti, međutim, bili su sasvim prihvatljivi.
Uspeh Silk rouda bez sumnje je pružio Rosu slobodu kakvu nikad pre toga nije iskusio. Krajem 2011. prodao je kamionet i preselio se u Australiju, u Sidnej, gde mu je živela sestra.105 Za posao mu je trebao samo sopstveni Samsungov laptop. Uglavljivao je posao između odlazaka na plažu Bondi,106 gde je surfovao i provodio vreme s društvom u koje se brzo uklopio. Kao i uvek, nehajni, hrapavi glas i lep izgled olakšavali su mu upoznavanje sa ženama. Ali dosad je već nauĉio lekciju: ni s kim se ne raspravlja o Silk roudu. Kad ga pitaju ĉime se bavi, objasnio bi kako pravi bitkoinsku berzu. Ipak, za ĉoveka koji se bavi tako drskim i nezakonitim preduzetništvom, Ros je bio neoĉekivano krhka i osetljiva duša. Pošto se ceo jedan dan šetao po Sidneju s devojkom koja mu se sviđala, pred samu Novu godinu, objasnio je koliko mu već teško pada ovaj dvostruki život na jedinom mestu gde je mogao – u dnevniku na raĉunaru.
"Vodili smo donekle duboke razgovore", pisao je o šetnji s devojkom. „Osetio sam snažnu potrebu da joj otkrijem ko sam i šta sam. Bilo je užasno. Rekao sam joj da imam izvesne tajne. Već zna da se bavim bitkoinom, pa je i to užasno. Kako sam glup. Svi znaju da pravim bitkoinsku berzu. Uvek sam mislio da je najbolje biti iskren, pa sad ne znam šta da radim. Trebalo je prosto svima da kažem da sam programer i slobodan strelac ili tako nešto, ali sam ja baš morao da govorim poluistine. Delovalo mi je neispravno da skroz lažem, pa sam probao da kažem istinu a da ne odam ono rđavo, i sad sam se zaglavio."
Za Rosa je, međutim, bilo normalno da oscilira između sumnje u sebe i velike sujete. Ovaj neobiĉan spoj kao da mu je, između ostalog, i bio kljuĉ uspeha. Sklonost ka samoanalizi navodila ga je da sve preispituje i da neprestano prerađuje sajt, dok ga je samopouzdanje teralo napred kada bi se naljutio na sebe.
Krajem 2011. bio je bolje raspoložen pošto je Silk roud privukao dinamiĉnu grupu korisnika. Ros je takođe na sajtu našao osobu od poverenja – Varijete Džounsa, prodavca na Silk roudu koji je postao i ĉlan osoblja. Ros ga je opisivao kao „najjaĉu osobu, osobu najsnaţnije volje koju sam dosad upoznao preko sajta."107. Varijete Džouns, ili vdž, kako ga je Ros zvao, skretao je Rosu pažnju na mane u sklopu sajta i pomagao mu da smisli ispravke. Što je još važnije, postao mu je neka vrsta poverenika, pa ĉak i prijatelja, i zajedno s njim smišljao kako najbolje voditi sajt; uz njega se Ros osećao manje usamljeno.
Kada se Ros zabrinuo da bi ga mogli odati, Varijete Džouns je došao do oštroumnog rešenja:108 Ros treba da promeni ime na sajtu iz silkroad u Strašni Pirat Roberts. Nadimak je zvuĉao smelo, uzbudljivo, pustolovno, i Rosu se to dopadalo, ali mu je pružalo i nešto drugo: alibi. U filmu Princeza nevesta, ime Strašni Pirat Roberts koriste mnoge propalice. Ovo je omogućavalo Rosu da kasnije kaže kako su Silk rondom upravljali razliĉiti ljudi u razliĉito vreme.
„sad poĉni da praviš legendu", rekao mu je Varijete Dţouns na ĉetu.
„Sviđa mi se ideja", odgovorio je Ros. „volim da se poredim s kapetanom broda, a ovo se uklapa u to."
Varijete Džouns je pomagao Rosu i da izglanca objave na sajtu; u njima nikad nije pokazivao nesigurnost, inaĉe uoĉljivu u stvarnom životu. U „Objavi o stanju stvari na Silk roudu“, postavljenoj na forumu Silk rouda u januaru 2012, Ros je objasnio da sajt „nije ni trebalo da bude privatan i ekskluzivan. Treba da se razvija, da postane nešto moćno, snaźno, što se ne može prenebregavati, nešto što se može uhvatiti ukoštac s moćnicima i makar pružiti ljudima mogućnost da se opredele zaslobodu umesto za tiraniju."
Ako ništa, Silk roud je bio dobar primer ĉinjenice da anonimna tržišta i decentralizovane valute mogu funkcionisati u praksi. Poĉetkom 2012. Silk roud je u suštini još uvek bio jedino mesto gde su ljudi redovno koristili bitkoin u pravim, anonimnim transakcijama preko interneta – i sistem je radio bolje nego što su se sajferpankeri svojevremeno i mogli nadati. Mušterije Silk rouda redovno su slale isplate od više hiljada dolara – ili stotina bitkoina – prodavcima na drugom kraju sveta. Poĉetkom 2012. bilo je tu trgovaca iz barem jedanaest zemalja,109 i mnogi su bili voljni da šalju proizvod preko međunarodnih granica. Sve ovo se radilo pomoću bitkoinskih adresa i privatnih kljuĉeva, tako da se ni od jedne strane nisu zahtevali nikakvi liĉni podaci. U suštini, niko na sajtu nije se žalio na bitkoinski platni sistem, i mnogi korisnici koji su došli radi droge uvideli su kako je virtuelna valuta unela poboljšanje u postojeće platne sisteme. Ispostavilo se da, uz dovoljno snažnu motivaciju, mnogi ljudi, ĉak i oni u izmenjenim stanjima svesti, mogu da koriste bitkoin kako treba. Jedino bi povremeno neko zagunđao što je cena bitkoina toliko promenljiva, pa je teško znati koliko će prodavaĉ nešto naplatiti za nedelju dana. Ipak, Ros je ovo rešio tako što je napravio oštrouman program za hedžiranje110 koji je omogućavao kupcima i prodavcima da zamrznu neku cenu.
Silk roud je takođe pokazivao kako tržište može bez pomoći policije da drži jednu zajednicu pod kontrolom, iako su njeni ĉlanovi poznati samo pod internet imenima kao što su nomadsko krvoproliće, libertas i drdipvud. Isti onaj mehanizam ocenjivanja kakav se koristi na Ibeju ili Amazonu navodio je i pripadnike anonimnog tržišta da preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Kada kupac poštom primi proizvod sa Silk rouda, od njega se zatraži da oceni transakciju na skali od jedan do pet. Ĉak i ako niko ne zna pravo ime prodavca, komentari neodvojivi od internet imena prodavca omogućavali su mušterijama da odluĉe je li ta osoba pouzdana. Nekoliko loših komentara moglo je jednom prodavcu da uništi posao.
Zahvaljujući ovom sistemu ocenjivanja obrazovala se izuzetno angažovana internet zajednica u kojoj se o dejstvu trave ili heroina raspravljalo sa istom koliĉinom analitiĉkih detalja kao u recenzijama tostera na sajtu Konzumer reports. I u ovoj zemlji gde je naizgled vladalo bezakonje ljudi su bili primorani da preuzimaju odgovornost za svoje postupke. U jednom nauĉnom radu o Silk roudu111 kasnije je ustanovljeno je da je gotovo u 99% sluĉajeva davana ocena pet od mogućih pet. Ovo je pomoglo da Silk roud naraste s dvesta i dvadeset prodavaĉa krajem 2011. na otprilike 350 u martu 2012. Vrednost ukupne prodaje u proleće 2012. bila je oko trideset i pet hiljada dolara dnevno. Ros je uzimao između dva i deset procenata od svake kupovine, zavisno od veliĉine narudžbine. U martu ovo mu je donelo skoro devedeset hiljada dolara u bitkoinima.112
Ipak, uspeh Silk rouda, a i bitkoina, bio je zaĉinjen ironijom koja se retko pominje. I sajt i valuta, ĉiji je cilj bio da zaobiđu moć države, mahom su bili izgrađeni na tehnologiji koju je napravila vlada ili otkrivenoj istraźivanjem koje su finansirali poreski obveznici. Sam internet nastao je kao posledica nekoliko vladinih istraživaĉkih programa, a mreža Tor, kiĉmena moždina Silk rouda, stvorena je u Pomorskoj obaveštajnoj službi. Bitkoin se, sa svoje strane, oslanjao na kriptografiju, razvijenu zahvaljujući državnom finansiranju. Sam Ros je postao dovoljno struĉan da napravi ovaj sajt skriven od vlade nakon što je pohađao državnu srednju školu u Teksasu – jednu od najbolje finansiranih škola – i dva državna univerziteta. Nije sluĉajnost što ove tehnologije nisu nastale negde gde je vlada slaba a obrazovni sistem loš. Ipak, Ros je bio usredsređen na rđva dela vlade i prenebregavao je njene dobre strane.
Ista ta vlada, naravno, nije nameravala da sedi skrštenih ruku dok se tehnologija koristi za održavanje narko-pijace na internetu. Ros ovo nije znao, ali u jesen 2011. sedište istražnog odseka Ministarstva unutrašnje bezbednosti u Baltimoru, izvršnog ogranka Ministarstva unutrašnje bezbednosti, otvorilo je nalog na Silk roudu i za poĉetak kupovalo ponešto u malim koliĉinama. Ovo je u januaru dovelo federalce u siromašno predgraĊe Baltimora, na vrata mladiću na Silk roudu poznatom pod imenom Didžital Ink (Digitallnk). U stvarnom životu Didžital Ink se zvao Džejkob Džorđ;113 kupovao je drogu – ukljuĉujući metilon, „so za kupanje― i heroinsku mešavinu – na ulicama Baltimora i preprodavao je preko interneta, i tako, nakon što se uĉlanio u julu 2011, postao jedan od najomiljenijih prodavaĉa na Silk roudu.
Kada je Didžital Ink uhapšen poĉetkom 2012, odmah je pristao da sarađuje s policijom. Njegova evidencija bitkoinskih transakcija davala je samo ograniĉene podatke o identitetu mušterija – zato što je s bitkoinskim adresama povezano vrlo malo liĉnih podataka. Ipak, bila je to prva oparana nit za koju je policija mogla da se uhvati. U martu je biro istražnog odseka Ministarstva unutrašnje bezbednosti dobio odobrenje od lokalnog tužilaštva da zajedno s drugim saveznim agencijama obrazuje namenske jedinice, koje je trebalo dublje da prodru u kriptografski obezbeđenu pijacu droge. Specijalna jedinica dobila je ime „Marko Polo"u znak poštovanja prema ĉoveku koji je istražio pravi Put svile i sva nova ĉudesa koja je on sadržao. Uskoro potom, agenti u Baltimoru napravili su sebi lažni identitet na Silk roudu, pod internet nadimkom 'nob', i pošli da se upoznaju sa ĉovekom kog su znali samo po imenu Strašni Pirat Roberts.
_______________________________
100 Riĉard Bejts, RUTS, 22. januar 2015. 101 Riĉard Bejts, RUTS, 22. januar 2015. 102 RUDS GX 226D. 103 RUDS GX 250. 104 RUDS GX 250 i GX 240B. 105 David Kushner, „Dead End on Silk Road: Internet Crime Kingpin Ross Ulbricht's Big Fall―, Rolling Stone, 4. februar 2014, http://www.rollingstone.com/culture/news/dead-end-on-silk-road-internet-cri-me-kingpin-ross-ulbrichts-big-fall-20140204. 106 RUDS GX 240C 107 RUDS GX 240B 108 RUDS GX 226D 109 Nicolas Christin, „Traveling the Silk Road: A Measurement Analysis of a Large Anonymous Online Marketplace―, Working Paper, 28. novembar 2012. 110 Smanjivanje rizika neke investicije. (Prim. prev.) 111 Ibid. 112 RUDS GX 250. 113 Ian Duncan, „Silk Road Drug Dealer Pleads Guilty―, Baltimore Sun, 5. novembar 2013, http://articles.baltimoresun.com/2013-ll-05/news/bs-md-silk--road-plea-20131105_l_drug-dealer-ross-william-ulbricht-jacob-theodore-george-iv.
Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
Нема коментара:
Постави коментар