Kada se Rodđer vratio u Tokio, već je bio zadubljen u planiranje svoje sledeće velike bitkoinske kampanje s jednim dvadesetšestogodišnjakom koji mu je odluĉno prišao na konferenciji u Njujorku i pružio mu vizitkartu s natpisom: „Ja sam Satošijev drug", ispod imena Erik Vorhis. „Hajde da popriĉamo", rekao je Erik Rodžeru. Erik je bio neobiĉno samopouzdan i dostojanstven za svoje godine; objasnio je Rodžeru da je, otkako je saznao za bitkoin iz jednog posta na Fejsbuku, samo nekoliko nedelja nakon Rodžerovog stupanja na scenu, pomno preko interneta posmatrao Rodžerov rad, navijao za njega izdaleka, i na sliĉan naĉin propovedao korišćenje bitkoina kad god se našao u prilici.
Erik se nedavno vratio u Sjedinjene Države iz Dubaija, gde se preselio posle koledža kako bi se bavio marketingom u prometu nepokretnosti. On i njegova devojka s koledža sada su rešili da se nastane u primorskom gradiću u Nju Hempširu, gde su se pridružili Projektu Slobodna država, pokretu zasnovanom na ideji da bi, ukoliko bi se nekoliko hiljada strastvenih protivnika vlasti okupilo u jednoj maloj ameriĉkoj državi, oni mogli uticati na politiĉke promené u toj državi. Nju Hempšir, država ĉiji je moto „Živi slobodno ili umri", bio je prirodan izbor. Voditelj emisije Free Talk Live, radijskog programa kroz koji se Rodžer susreo s bitkoinom, takođe je bio pripadnik Projekta Slobodna država.
Erik je odrastao u planinskom gradiću Kistonu u državi Kolorado, gde je postao vest skijaš i ljubitelj brdskog biciklizma. U srednjoj školi je nauĉio da bude di-džej i puštao je haus i tehno na žurkama u okolini. Kada je diplomirao na Univerzitetu Pjudžet Saund, pridružio se bratstvu Sigma Ĉi.
Ipak, imao je i ozbiljniju, politiĉku stranu liĉnosti; nasledio ju je od oca, strastvenog pobornika slobodnog tržišta i preduzetnika, koji je otvorio sopstvenu juvelirsku radnju. Njegov otac je voleo da se takmiĉi u debatovanju i nagovarao je Erika da pođe njegovim stopama, pošto je Erik bio dobar govornik. Erik je, međutim, shvatio da se ne može ubedljivo zalagati za stav u koji ne veruje, pa se stoga upustio u zastupanje ideja u koje jeste verovao.
Posle finansijske krize Erik se naroĉito zainteresovao za ulogu centralnih banaka u održavanju moći državnog aparata. Verovao je kako banka štampa novac samo da bi vlada nekako platila ratove i sve što je budžetom predviđeno. Kada se pridružio Projektu Slobodna država, bio je možda najstrastvenije zainteresovan za monetarnu politiku. Ipak, kada je otkrio bitkoin, video je preĉicu do svog cilja: sveta u kom vlada ne bi imala moć. Erik je uglavnom odustao od pokušaja da se zaposli i zapao je dublje u dugovanja preko kreditnih kartica kako bi uložio vreme u propovedanje o bitkoinu.
„Ne morate se truditi da glasanjem promenite svet", govorio je svima koji su
hteli da slušaju. „Ako bitkoin uspe, promeniće ĉitav svet za jednu deceniju, ne
tražeći dozvolu ni od koga."
Kada je uživo sreo Rodžera, Erik je istog ĉasa opazio da pored osnovne libertarijanske politike imaju još štošta zajedniĉko. I jedan i drugi su libertarijanizmu pristupali idealistiĉki, manje ih je zanimalo smanjenje poreza a više zaustavljanje ratova za koje se vlada zalaže; poštovali su iste mislioce koji su nadahnuli Rosa Ulbrihta. U isto vreme, ni Ros ni Erik nisu spadali u one libertarijance koji naginju anarhizmu i bore se protiv autoriteta i društvenog pritiska svih vrsta. Obojica su uvek izgledali pristojno – obiĉno odeveni u pantalone i polo-majice – i uglavnom su u razgovoru nastupali skromno i uĉtivo.
Na konferenciji su obojica izrazila žaljenje što ĉak i u libertarijanskom svetu, gde bi bitkoin najlakše trebalo da pridobije pristalice, sve ide sporo. Obojica su nailazila na mnoge libertarijance koji su sumnjali u ameriĉki dolar, ali nisu smatrali da je bitkoin stabilnija ili valjanija mogućnost.
Za mnoge libertarijance problem je predstavljalo uvreženo uverenje da iza novca mora stajati nešto od stvarne vrednosti, recimo zlato. Jedan od svetaca zaštitnika tvrdoglavih pristalica zlatnog standarda, Karl Menger, tvrdio je da sav uspešan novac proistiĉe iz robe od suštinske vrednosti, ĉak i pre nego što ona postane novac. Iz ovog ugla posmatrano, bitkoin kao da nije imao izgleda, jer nije postojala nezavisna potražnja za ovim virtuelnim žetonima u blok-lancu. Ipak, Erik je tvrdio da su bitkoini vredni upravo zato što su virtuelni. Za razliku od zlata, lako i brzo se mogu prebaciti bilo gde, a i dalje će poseĊovati deljivost i proverljivu vrednost – odlike zahvaljujući kojima je zlato bila uspešna valuta tako dugo godina.
Još pre nego što su otišli iz Njujorka, Erik i Rodžer su napravili plan kako pridobiti pojedine sumnjiĉave libertarijance. Cilj im je bio da razdele nešto bitkoina svim pripadnicima Projekta Slobodna država, kojih je bilo petnaestak hiljada. Rodžer je ponudio da sam donira novĉiće. Neko vreme su pregovarali sa upravnim odborom Projekta Slobodna država. Ova organizacija je bila zabrinuta za privatnost i nije htela tek tako da im da imejl-adrese ĉlanova. Ipak, Rodžer je ponudio da pošalje novĉiće upravnom odboru, pa da ih sam odbor prosledi dalje.
Kako bi isporuĉili novĉiće – 0,01 bitkoin po osobi – Rodžer i Erik su upotrebili novi program na kom je Erik radio s jednim poznanikom, programerom iz Kolorada.
Cilj je delimiĉno bio da se pokaže kako bitkoin omogućava transakcije inaĉe nemoguće, ili barem teško ostvarive, u tradicionalnom finansijskom sistemu. Rodžer je svoju donaciju iz Japana prebacio u Nju Hempšir bez takse i bez ĉekanja. Pored toga, veliĉina uplate svakom ĉlanu bila je dovoljno mala da bi taksa za slanje takve uplate preko Pejpala ili ĉeka bila veća od same uplaćene svote. Povrh svega, Projekat Slobodna država mogao je da pošalje novac ĉlanovima bez ikakvih liĉnih podataka – što je pokazivalo da je zaista posredi digitalna gotovina.
Sve ovo je ugovoreno pre poĉetka oktobra i, po dogovoru, Projekat Slobodna država sada je primao donacije u bitkoinu. U objavi Projekta Slobodna država pripadnici upravnog odbora zvuĉali su kao preobraćenici: „Okrenuti smo dugoroĉnim ciljevima i budućnosti, a bitkoin je veoma zanimljiv za naš projekat i za ljudsku slobodu uopšte.95
******
Bitkoin je bio te sreće da doživi krizu baš u trenutku kada je vladala novostvorena volja da se preispitaju osnove postojećeg finansijskog sistema.
Na jednoj strani spektra, predsedniĉka kampanja Rona Pola za izbore 2012. u jesen 2011. se zahuktavala, u nemaloj meri zahvaljujući tome što je on bio voljan da raspravlja o Saveznim rezervama i monetarnoj politici. Tvrdio je da je centralna banka podsticala porast cena nekretnina niskim kamatama, a kad je poĉela kriza, nanela je još više štete tako što je štampala novac. Otprilike u vreme kada je Erik ubeđivao Projekat Slobodna država u valjanost bitkoina, Pol je ĉinjenicu da Savezne rezerve štampaju novac uporedio sa zavisnošću od droge. Upozoravao je kako će, ako se to ne obuzda, centralna banka sama sebi doći glave.
„Savezne rezerve će na kraju uništiti novac i onda se zatvoriti", rekao je Pol na turneji u okviru kampanje.
U međuvremenu, mesec dana posle bitkoinske konferencije, demonstranti su zauzeli park Zukoti na Menhetnu i zapoĉeli ono što nazivamo pokretom „Okupirajmo Volstrit"; osuđivali su državu što je resila da novĉano pomogne velike banke, ali ne i ostatak stanovništva. Bitkoinski forum vrveo je od ljudi koji su priĉali o svojim iskustvima u parku Zukoti96i drugim kampovima pokreta „Okupirajmo" širom zemlje i razglašavali kakvu bi ulogu decentralizovana valuta mogla odigrati u rušenju banaka. Raniji posetioci bitkoinskog okupljanja u Njujorku otišli su u park Zukoti s lecima i karticama na kojima su objasnili šta je bitkoin. Uskoro je nekoliko ogranaka pokreta „Okupirajmo" poĉelo da prihvata donacije u bifkoinima. Antikorporativni stavovi pokreta „Okupirajmo" bili su još rasprostranjeniji u evropskoj bitkoinskoj zajednici, gde je libertarijanizam imao manje uporište. Jedan anarhistiĉki bar u modernoj berlinskoj ĉetvrti, Rum 77, međuu prvim ugostiteljskim objektima poĉeo je da prihvata bitkoin i postao je redovno okupljalište mnogih evropskih programera bitkoina koji su sarađivali s Gavinom Andrisenom.
Razne zajednice u kojima je bitkoin sticao pristalice nisu se uvek slagale ka kakvoj to budućnosti streme. Mnogim ĉlanovima Projekta Slobodna država i pristalicama Rona Pola problem je bila prevelika uloga vlade, koja stvara pokorno stanovništvo nesposobno da se stara za sebe. Ljudima okupljenim oko pokreta „Okupirajmo Volstrit" ĉesto nije smetala vlada, dokle god ona zastupa interese građana, a ne korporacija i banaka.
Ipak, imajući u vidu finansijsku krizu i rat u Iraku, ovi ljudi i pokreti uglavnom su želeli isto: da povrate moć i sredstva od ustanova na ĉelu društva i vrate ih pojedincima. I pokret „Okupirajmo Volstrit" i Projekat Slobodna država naizgled su bile organizacije bez vođa, organizacije koje su se klonile novih hijerarhija moći.
Politikolog Mark Lila pisao je o tome kako je posle finansijske krize otpoĉelo libertarijansko doba, gde su važeće opšte vrednosti „nedodirljivost pojedinca, sloboda kao prioritet, nepoverenje u javni autoritet, tolerancija".97
Ova naĉela, rekao je Lila, izazvala su okupljanje:
fundamentalista zagriženih za ideju vlade s najmanjom mogućom
ulogom među ameriĉkom desnicom, anarhista među evropskom
levicom, proroka demokratizacije, apsolutista građanskih sloboda,
krstaša koji se bore za ljudska prava, propovednika koji se zalažu za
neoliberalni napredak, hakera koji nikom ne polažu raĉune,
proizvočaĉa pornografije i ekonomista ĉikaške škole širom sveta.
Retko šta je, bolje od bitkoina, moglo predstavljati susretište na ovoj novoj politiĉkoj teritoriji; bitkoin je davao moć u ruke korisnika ove tehnologije, i mogao bi odstraniti preplaćene rukovodioce i birokrate koje se mešaju u sve.
Nisu svi u bitkoinskom svetu uĉestvovali u politizaciji ove tehnologije, naroĉito ne među programerima. Gavinu su se naĉelno dopadala libertarijanska shvatanja, ali je takođe znao da se nekim ljudima posreći u životu pa su u prednosti – zahvaljujući boljim obrazovnim sistemima i porodiĉnoj situaciji – i ovi ljudi, koji su u prirodnoj prednosti, uglavnom bolje prođu kad nema vlade. Takođe je sumnjao da rasprave o politici mnogo menjaju neĉije stavove. Džed Makejleb je sa svoje strane otvoreno prekorevao druge poklonike bitkoina što toliko istiĉu „libertarijanizam, i kako će bitkoin zameniti sve ostale valute i osvojiti svet".98
„To samo odbija ljude", rekao je. „Važno je jedino znati da je bitkoin bolji od onoga što se trenutno koristi za plaćanje preko interneta."
Ipak, ljudi koji su prenebregli Džedove savete na kraju su pogurali bitkoin napred u trenutku kada mu je nedostajao zalet. Sam Rodžer je kupio desetine hiljada novĉića 2011. kada je cena padala i svojeruĉno je pomogao da ostane viša od nule (i tako postavio temelje budućeg bogatstva). Kao što se Erik ĉesto šalio, niko nije toliko glup da ulaže u jedan tako eksperimentalan projekat kao što je bitkoin a da nema i neekonomski poriv.
„Ko će, kog Ċavola, uložiti novac u nešto ovako šašavo?" govorio je Erik, omalovažavajući samog sebe, što je donekle neobiĉno za takvog jednog ideološkog borca. „Svako ima neki skriveni motiv."
Što je još važnije, u doba kada je ideologija bila glavna tema rasprave širom zemlje, naĉela koja su se polako povezivala s bitkoinom privlaĉila su pažnju javnosti; on je bio simbol nove politike koja je nalazila uporište u Americi.
* * *
Ideološki bitkoina privlaĉili su nove sledbenike, ali je i sve rasprostranjenija upotreba bitkoina stavljala ove krupne ideje na probu u stvarnom svetu; nade i pretpostavke sledbenika nisu se uvek ostvarivale.
Bitkoin je uspeo u svom cilju: da korisnicima omogući kontrolu nad sopstvenim novcem bez potrebe za bankom ili nekakvim posrednikom pri transakcijama. Ipak, sav novac nagomilan na Mt. Goksu i Majbitkoinu svedoĉio je da ĉak i u malenoj grupi koja je rešila da kupi bitkoine mnogi zapravo nemaju želju za potpunom kontrolom nad sopstvenim novcem. Ĉak i najzagriženije pristalice samodovoljnosti koju nam bitkoin pruža, kao Rodžer Ver, poveravale su novĉiće Mt. Goksu i Majbitkoinu umesto da ih drže na svojoj adresi. Novĉići su bivali izgubljeni i kradeni; to je bila cena. Zbog ovoga se pokrenulo pitanje žele li ljudi i jesu li sposobni da iskoriste decentralizaciju koju im bitkoin pruža. Ljudi su možda verovali kodu na kom se bitkoin zasnivao, ali nisu neminovno imali poverenja u sebe da će postupati s tim kodom na pravi naĉin – i stoga su poveravali novac struĉnjacima, kako bi bio bezbedan i lako dostupan.
U međuvremenu su ove usluge, sada toliko omiljene u bitkoinskoj zajednici, donekle objasnile zašto je vladi i centralizovanoj vlasti, recimo regulatornim telima, ĉesto poverena moć u stvarnom svetu. Kada ljudi povere novac finansijskoj instituciji, oni uglavnom nisu dovoljno potkovani i nemaju vremena da ispitaju radi li ta institucija svoj posao. U većini sluĉajeva mnogo je lakše združenim snagama se postarati da banke i berza rade pošteno. Stoga su stvorene vladine agencije kao što je Savezna agencija za osiguranje depozita, koja dodatno obezbeđuje ameriĉke bankovne raĉune za sluĉaj gubitaka, i proverava da banke ne ugrožavaju depozite.
Mnogi libertarijanci i anarhisti tvrdili su da dobrota u ljudima, ili na tržištu, može obavljati posao regulatornih tela i starati se da rđave kompanije ne opstanu. Ipak, iskustvo s bitkoinima svedoĉilo je da vas tržište kažnjava tek nakon rđavih dela, ali ih ne predupređuje. Kad se sve sabere, prilikom svake velike krađe korisnici bitkoina su se obratili vlastima i zatražili od njih da isprave ono što se desilo – istih onih vlasti koje je bitkoin osmišljen da zaobiđe. Mark Karpeles je prijavio hakerski napad na Mt. Goks japanskoj policiji, a korisnici Majbitkoina obratili su se jedinici za sajberzloĉin pri FBI-ju.99 Nimalo iznenađujuće, policija je u ovim sluĉajevima nagovestila kako su korisnici bitkoina sami napravili nered, pa sami neka ga i smiruju.
________________________________
95Erik Vorhis poslao na BTKF 8. oktobra 2011.
96Dispozišen poslao na BTKF 4. oktobra 2011.
97 Mark Lilla, „The Truth About Our Libertarian Age: Why the Dogma of Democracy Doesn't Always Make the World Better― New Republic, 17. jun 2014, http:// www.newrepublic.com/article/118043/our-libertari-an-age-dogma-democracy-dogma-decline
98 Džed Makejleb poslao na BTKF 16. maja 2011.
99 Adrianne Jeffries, „MyBitcoin.com Is Back: A Week After Vanishing with at Least $250 K. Worth of BTK, Site Claims It Was Hacked―, BetaBeat, New York Observer, 5. avgust 2011, http://observer.com/2011/08/mybitcoin-disappeared-with-bitcoins/.
Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE
Нема коментара:
Постави коментар