Oktobar 2013
Kros Ridžens plaza je predstavljala primer na brzinu sagrađenih nebodera koji su zasuli šangajski krajolik nalik na brojne pozlaćene ĉaĉkalice. Pod hola bio je od sjajnog mermera, a ĉitav zid je prekrivao zlatni konj u skoku. Ipak, na svakom spratu vrata lifta otvorila bi se i ukazao bi se uzan, izlizan hodnik koji je bazdeo na dim.Preko puta sobice za pušenje i pored putniĉkog kluba Ju Čeng, apartman broj 23N bio je mala kancelarija, ali svejedno prevelika za malobrojno osoblje smešteno u njoj. Uz brujanje nekoliko uspravnih crnih ventilatora, jedan od prisutnih kuckao je prstima po stolu; bio je to tridesetogodišnji programer deĉaĉkog izgleda, Huang Sjaoju, koji se nedavno preselio u Šangaj iz Hunana, gde je živeo sa ženinom porodicom.
Sjaoju je osnovao prvu kinesku bitkoinsku menjaĉnicu BTK Čajna, još 2011. godine, s mužem suprugine cimerke s fakulteta, Jang Linkom, koji se bavio aspektima kompanije koje nisu u vezi sa tehnologijom. Upravo je Sjaoju, na bitkoinskom forumu na kineskom jeziku, dao bitkoinu kinesko ime: tri slovna znaka koji se izgovaraju bi-tu-bi, što predstavlja poigravanje s kineskom reĉju za valutu.
Donedavno su Sjaoju i Link upravljali menjaĉnicom s razliĉitih krajeva zemlje; to im je bio hobi i nekako su izdvajali vreme za njega i pored pravog posla. Male svote novca prolazile su kroz menjaĉnicu putem Linkovog liĉnog bankovnog raĉuna. Ništa više od toga nije bilo potrebno za maleni saobraćaj u jedinoj menjaĉnici gde se bitkoin mogao kupiti i prodati za juan.
Sve se promenilo zahvaljujući upeĉatljivoj personi u apartmanu 23N – tridesetosmogodišnjaku zdepastog, pingvinskog tela, širokog lica i okruglih, radoznalih oĉiju. Bobi Li, koji je gotovo svakog dana nosio iste kaki pantalone i plavu košulju, govorio je ĉas na besprekornom engleskom, ĉas na nesavršenom šangajskom; objašnjavao je svoje viđenje potencijala bitkoina u najnaseljenijoj državi na svetu.
Kada se Bobi Li obratio osnivaĉima BTK Čajne u februaru 2013, u bitkoinskom svetu je bio mnogo manje poznat od svog mlađeg brata Ĉarlija Lija, Guglovog inženjera koji se bavio bitkoinom još od 2011, sada nastanjenog u Kaliforniji; Ĉarli je bio možda najpoznatiji kao tvorac lajtkoina, jedne od najuspešnijih alternativnih virtuelnih valuta. Upravo Ĉarli je nagovorio Bobija i ostatak porodice da malo istraže bitkoin 2011. godine.
Bobi se, naravno, zanimao za njega iz istih razloga kao i brat. Njih dvojica su odrasli u zajedniĉkoj sobi i obojica su studirali raĉunarstvo, Ĉarli na MIT-u, Bobi na Stanfordu. Što je možda još važnije, obojica su odrasli u Obali Slonovaĉe kao deca kineskih doseljenika, begunaca od komunistiĉke revolucije, ĉije je jedino bogatstvo bilo u zlatu. Dok su, nedugo nakon koledža, Bobi i Ĉarli živeli kao cimeri u Silicijumskoj dolini, Ĉarli je nagovorio Bobija da poĉne da skuplja zlatnike i da kupuje plemenite metale preko interneta. Razumeli su kriptografiju, kao i koliko je važno da se novac nalazi negde odakle ga je lako prebaciti dalje. Bobi, međutim, nije bio toliko nadaren za programiranje kao mlađi brat, i dobar deo karijere proveo je kao menadžer. Zahvaljujući poslovima u sektorima za e-trgovinu u Jahuu i Volmartu, mogao je udobno da živi u Šangaju, gde je sa ženom stanovao u dobro ĉuvanom i lepo uređenom stambenom soliteru. Ipak, pošto je godinama radio za druge, Bobija je spopala velika želja, zajedniĉka brojnoj starijoj braći – da neĉim upravlja sam. A bitkoin je u kineskom kontekstu izgledao sve privlaĉnije.
Bobi je shvatao da se kineski narod neće naroĉito zanimati za libertarijanske ideje ameriĉkih ljubitelja bitkoina – višedecenijski državni komunizam ubio je skoro celokupno interesovanje za ideologiju. Ipak, posle šest godina u Šangaju, Bobi je verovao da bi bitkoin imao izvesnu jedinstvenu, dotad neiskorišćenu privlaĉnost za Kineze. Najubedljiviji dokaz da bi mogao uspeti bilo je prethodno iskustvo sa uspešnom kineskom virtuelnom valutom, ku koinom, digitalnim novcem koji je 2002. pustila u promet jedna kineska internet kompanija.189 Ku koin je isprva bio naĉin za kupovinu digitalnih dobara poput ĉestitki, ali već 2006. Kinezi su kupovali i prodavali same novĉiće, i u aukcijama dizali cenu. Groznica nije stala sve do 2009, kada se vlada umešala i rekla da se ku koin sme koristiti samo u prvobitne svrhe. Bobiju se ĉinilo da je glavno što spreĉava bitkoin da postane novi ku koin zapravo nedostatak valjanih podataka o bitkoinu na kineskom, i nedostatak pouzdanih mesta gde bi se novĉići mogli kupiti.
Imajući u vidu ove događaje, Bobi je poĉetkom 2013. zapodenuo s mlađim bratom razgovor o osnivanju zajedniĉkog bitkoinskog startapa. Carli bi mogao da se bavi kodiranjem, a Bobi, kao otvoreniji i samopouzdaniji, bio bi na ĉelu firme.
U isto vreme, kako bi ispitao još neke mogućnosti, Bobi je poslao imejl osnivaĉima BTK Čajne. Pošto je mesecima koristio ovu menjaĉnicu, Bobi je u njoj video potencijal za proširenje i poboljšanje. Samo nekoliko nedelja nakon njegovog prvog imejla već su planirali da se sretnu u Pekingu, gde je živeo Link, koosnivaĉ zadužen za poslovni aspekat. (Bobi se već toliko bio oduševio što će se moždabaviti bitkoinom da je odbio ponudu da se vrati u Jahu.)
Sjaoju je doleteo u Peking iz Huana, Bobi iz Šangaja. Na veĉeri u restoranu ČuenĎud, ĉuvenom po pekinškoj patki, Bobi je prosto rekao Linku i Sjaojuu: ako pristanu da ga proizvedu u koosnivaĉa i glavnog izvršnog direktora BTK Čajne, uložio bi sopstveni novac i sakupio još sredstava da se kompanija proširi. Takođe je rekao da sedište kompanije mora biti u Šangaju, pošto njegova supruga nije spremna da se odseli iz, kako je smatrala, najkosmopolitskijeg grada u kontinentalnom delu zemlje. Bobija nije bilo lako odbiti. Nastupao je iskreno i delovao kao poštenjaĉina. I iz rezimea mu se jasno videlo da je do trideset sedme godine dobio gotovo sva moguća priznanja, ukljuĉujući i dve stanfordske diplome, kao i da za sobom ima nekoliko godina rada u Jahuu.
Ni jedan ni drugi koosnivaĉ BTK Čajne nisu dobro znali engleski, niti kako se vodi kompanija; i jednom i drugom je ono malo poslovanja što su uspeli da sprovedu u delo bilo previše. Bobi je sa svoje strane imao savršen, nimalo preteći, gotovo uĉiteljski nastup, neophodan da se uvede jedan stran i možda zastrašujući koncept. Objašnjavao je sve pažljivo, korak po korak, i nikad se nikom nije obraćao s visine. Već u aprilu Bobi se dogovorio sa osnivaĉima da im se pridruži.
*****
Nekoliko nedelja nakon što je Bobi potpisao ugovor, bitkoin je prvi put dobio znaĉajan medijski prostor na kontinentu, na drugom kanalu Kineske centralne televizije; ovo je samo pokazivalo koliko je ekosistem virtuelne valute u Kini još bio nerazvijen. Reporter drugog kanala našao je, kako je verovao, jedino mesto u zemlji koje prima bitkoine pri trgovini – jedan internet kafe u Pekingu, koji je svoje prve bitkoine prihvatio na nagovor mladih pripadnika ameriĉke dijaspore koji su živeli u gradu.190
Ipak, iako aktivnost kakvu su se mnogi ameriĉki preduzetnici trudili da postignu u Sjedinjenim Državama u Kini nije bila tako uoĉljiva, svejedno se štošta odvijalo u senkama. Reporter je pronašao nekoliko mladića koji su imali ĉitave flote kompjutera sa ASIC ĉipovima i nisu radili ništa drugo osim što su rudarili u potrazi za bitkoinima. Rudarenje je imalo smisla u Kini, uzimajući u obzir mnoštvo tehniĉki potkovanih mladih ljudi, koji su imali na raspolaganju jeftine uređaje.
Ipak, postojalo je još jedno, sistemsko objašnjenje zašto Kinezi više vole da nabavljaju bitkoin na manje uoĉljive naĉine.
Kao i u Argentini, pravila o iznošenju novca iz zemlje i unošenju novca u zemlju u Kini su veoma stroga. Ipak, za razliku od Argentine, u Kini ova pravila ne predstavljaju odgovor na galopirajuću inflaciju, već su deo napora vlade da zadrži strogu kontrolu nad kursom juana kako bi unapređivala izvoznu ekonomiju. Autoritarna vlada takođe je želela pomno da prati šta građani rade. Svaki državljanin Kine mogao je svake godine da iznese novac u vrednosti od najviše pedeset hiljada dolara. Kao posledica ovoga, bogataši, ĉak i sami vladini zvaniĉnici, teško su mogli iznositi bogatstvo iz Kine i prebacivati ga na bezbednije raĉune u stranim bankama.
Dok je živeo u Šangaju, Bobi je uvideo kako kontrola kapitala ne otežava samo bogatima da kriju novac u stranim zemljama. Ona otežava i kineskoj srednjoj klasi u povoju da ulaže novac u bilo šta što nije kinesko. Bilo je praktiĉno nemoguće kupiti ameriĉke ili evropske deonice ili obveznice. Stoga bi obiĉni kineski investitori s mnogo poleta zgrabili svaku novu, iole logiĉnu investicionu šansu koja bi se ukazala. Novac se slivao na kinesku berzu nekretnina i akcija, te je i jednu i drugu dovodio na, po mišljenju mnogih, neodržive visine.
Bitkoin je predstavljao nov, zanimljiv oblik ulaganja, dostupan gotovo svakom ko ima raĉunar. Bobi je verovao kako će Kinezi biti i te kako voljni da ulože novac u neoprobanu virtuelnu valutu, uprkos ĉinjenici da njen zakonski položaj nije bio baš jasan – kao što je tržište ku novĉića pokazalo. Višedecenijski komunizam pretvorio je crna tržišta u normu.
Postojalo je i sumnjivije objašnjenje za ovakvo ponašanje, kao i za Bobijevu veru u svoj projekat. Kao ljubitelj kockanja, Bobi je znao da je Kina puna ljudi voljnih da se klade na maltene bilo šta. Zbog toga je kineski Las Vegas, Makao, što se prihoda tiĉe sedam puta veći od samog Las Vegasa.191 Rizik i nesigurnost u mnogim zemljama nisu išli u prilog bitkoinu, ali u Kini su se mogli lako ispostaviti kao vrline.
U leto, dok je cena bitkoina ostajala na istom, Bobi je žurno pripremao kompaniju za sledeći nalet interesovanja. Otišao je na sastanak Bitkoinske fondacije u San Hozeu i potražio investitore. U julu je iznajmio kancelariju u Kros Ridžens plazi, jedva nešto veću od jedne prostorije s dve male sale za sastanke odvojene staklenim zidovima. Prostorija je gledala na šangajski nacionalni stadion i dalje, prema magliĉastim obrisima grada u daljini.
Bobiju je najvažnije bilo da sklopi dogovor s dve najveće internet platne kompanije – kineskim pandanima Pejpala – kako bi klijenti BTK Čajne mogli prebacivati novac u menjaĉnicu nekako drugaĉije, a ne preko liĉnog bankovnog raĉuna osnivaĉa kompanije, Linka. Bitkoin se nije dopao najvećoj platnoj kompaniji Alipeju, u posedu kineskog internet diva Alibabe; firma nikad ranije nije ĉula za njega. Ipak, manja kompanija, Tensent – nimalo sluĉajno, tvorac stare digitalne valute, ku koina – veoma je želela da pruži mušterijama nešto što Alipej ne pruža, i potpisala je ugovor s Bobijem u septembru.
U Sjedinjenim Državama, nespremnost Pejpala da sarađuje s bitkoinskim menjaĉnicama predstavljala je veliku prepreku. Kada je u septembru Bobi integrisao Tensent na veb-sajt BTK Čajne, odjednom je postalo lakše nabaviti bitkoin preko menjaĉnice u Kini nego igde drugde na svetu.
Nije samo Bobi zapazio koliko bi kriptovalute mogle biti privlaĉne u Kini. U leto 2013. Kinezi su se našli na drugom mestu, odmah iza Sjedinjenih Država, po broju skinutih primeraka bitkoinskog softvera sa interneta; rudarska dejstva postajala su sve rasprostranjenija. Već u septembru su se otvorile još dve menjaĉnice, i osoblje je radilo puno radno vreme. Ipak, BTK Čajna je već poslovala dvostruko više od drugih menjaĉnica u zemlji, i Bobi Li nije nameravao da izgubi rano steĉenu prednost. Sklopio je dogovor za ulaganje od pet miliona dolara s Lajtspid kapitalom, firmom za ulaganje riziĉnog kapitala koja je pre toga finansirala kompaniju Lemon Vensesa Kasaresa. Uskoro potom, radi reklame, BTK Čajna je proslavio kineski Dan državnosti tako što je uklonio proviziju od 0,3%, koju su klijenti plaćali prilikom svake transakcije. U Kini, kao nigde na svetu, sada je bilo suštinski besplatno kupovati i prodavati bitkoin.
Pravi uspon u Kini poĉeo je sredinom oktobra, posle hapšenja Rosa Ulbrihta, kada je jedan odsek Baidua, džinovskog internet pretraživaĉa i petog sajta po posećenosti u svetu, objavio da će primati uplate u bitkoinu.192 Kada se saopštenje malo bolje pogleda, videlo se da se ovo odnosi samo na Đasul, malecni bezbednosni servis kojim je Baidu upravljao; ipak, to je davalo bitkoinu veo legitimnosti koji pre toga nije imao u Kini.
U roku od nedelju dana nakon ove objave Baidua cena bitkoina nije poraslasamo u Kini, već i širom sveta, sa oko sto i ĉetrdeset dolara na dvesta, a broj transakcija u Kini je rastao brže nego ma gde drugde. Devetnaestog oktobra, na BTK Čajni je ĉetrdeset hiljada bitkoina promenilo vlasnike, što je skoro dvadeset puta više od broja kupljenih i prodatih novćiĉa u većini septembarskih dana. Sredinom oktobra BTK Čajna je imala najviše transakcija na svetu u toku nekoliko dana – što je bio prvi put da ijedna menjaĉnica pored Mi. Goksa ili Bitstampa postigne ovaj rekord. Cena je brže rasla u juanima nego u dolarima, te je bilo jasno da je Kina podiže. U Šangaju, Bobi je poĉeo grozniĉavo da unajmljuje ljude kako bi popunio prostor u još polupraznoj kancelariji.
U ovom periodu pokretaĉka sila nije poticala samo iz Kine. Mnogi su sa okupljanja Dena Morheda na jezeru Taho posle otputovali u Las Vegas na konferenciju Novac 2020, istu onu konferenciju finansijske industrije na kojoj su Rodžer Ver i Ĉarli Šrem bili prethodne godine. Kada je Ĉarli bio tu, samo jedna bitkoinska kompanija, Bitinstant, prisustvovala je kao izlagaĉ. Ovog puta su bitkoinske kompanije preplavile izložbenu dvoranu, i bitkoinu su bila posvećena tri panela.
Onda je trećeg novembra glavni izvršni direktor Ibeja Džon Donahou rekao u intervjuu za Fajnenšel tajms da Pejpal namerava da napravi digitalni novĉanik za držanje bitkoina.193 Nakon što su Donahouve izjave iznete u javnost, cena, koja se zadrzavala negde na 215 dolara, poĉela je da raste, i tri dana kasnije premašila je prethodni rekord od 267 dolara, postavljen na Mt. Goksu tokom aprilskog haosa.
Istog dana, Bobi Li je sa zaposlenima otišao na izlet na ostrvo Šengsi. Dobar deo puta proveli su u pokušaju da se izbore s navalom novootvorenih naloga izahtevima da usluže klijente. Pritisak nije popustio ni sutradan, u povratku. Prvi put je Bobijeva menjaĉnica obradila šezdeset hiljada novĉića za jedan dan, a cena na Mt. Goksu premašila je trista dolara.
U ovom periodu, BTK Čajna je gotovo svakog dana imala veći promet od ijedne druge menjaĉnice na svetu, a cena u juanima je bila za oko pet ili deset posto viša nego na Mt. Goksu i Bitstampu (kada se u obzir uzme kurs razmene između dolara i juana). U subotu, dok su svi još bili u kancelariji, cena je opet sunula uvis, i skoĉila sa 2.100 na 2.500 juana, ili za oko dvadeset procenata, u roku od nekoliko sati. U dolarskim menjaĉnicama cena se bližila cifri od ĉetiristo dolara. Pri kraju vikenda provedenog u neprestanom radu Bobi je poslao imejl kao podstrek osoblju:
Sledećih dana tržište će i dalje biti superposećeno i moraćemo neprekidno da radimo. Molim vas da ostanete usredsređeni, da radite svoj posao, i da ga i dalje radite odliĉno. Kada se tržište malo primiri, i promet se spusti u normalu, možemo da se odmorimo i procenimo kako nam ide.
Svi su tražili razloge za ovaj neprestani uspon, ali, kako to ĉesto biva na spekulativnim berzama, usponi su ĉesto manje zavisili od događaja u spoljašnjem svetu nego od prethodnih uspona na samoj berzi. Bobi je mnogo meseci pre toga pretpostavljao da će Kinezi hteti da se klade na nešto što je, ĉinilo se, uzelo maha; uspeh bitkoina dokazao je da je bio u pravu.
Usred svega ovoga, Bobi i njegovi koosnivaĉi odluĉili su da još više raspire uzbuđenje tako što će javno obznaniti petomilionsko ulaganje koje su obezbedili u septembru i dotad ga držali u tajnosti. Tokom vikenda, šesnaestog i sedamnaestog novembra, Bobi je zajedno sa investitorom i nekoliko novih sajtova pripremao objavu za ponedeljak ujutro. Kada se priĉa proĉula, cena, već u porastu, još je ubrzala uspon, i porasla je za petnaest posto u narednih nekoliko ĉasova; sada je već bila dvostruko veća nego poĉetkom meseca. Ipak, bio je to tek poĉetak jednog veoma dugog dana.
____________________________
189 „China Bans Online Virtual Money Dealing for Minors―, Bloomberg, 22. jun 2010, http://www.bloom-berg.com/news/articles/2010-06-22/tencent-shares-fall-after-china-announces-virtual-currency-ban-for-minors
190Reportaţa od 3. maja 2013. moţe se naći na adresi http://jingji.cntv.cn/2013/05/03/VIDE1367596319388137.shtml
191 „Macau's Gambling Industry Dwarfs Vegas―, CNNMoney, 6. januar 2014, http://money.cnn.com/2014/01/06/news/macau-casino-gambling/ index.html
192Vitalik Buterin, „Baidu Jiasule and the Chinese Bitcoin Community―, Bitcoin Magazine, 16. oktobar 2013, https://bitcoinmagazine.com/7492/baidu-jiasule--and-the-chinese-bitcoin-community/.
193 Andrea Felsted, „Ebay to Expand the Range of Digital Currencies It Accepts―, Financial Times, 3.nnovembar 2013
Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREĆE POGLAVLJE
Нема коментара:
Постави коментар