Poĉetkom maja, nekoliko meseci posle poslednje poruke Hala Finija, Satoši Nakamoto je primio imejl na krutom ali preciznom engleskom.
„Dobro se snalazim s Javom i C jezicima koje sam uĉio u školi (studiram informatiku), ali još nemam mnogo developerskog iskustva", pisalo je u poruci potpisanoj imenom Marti Malmi.
Ovo, za razliku od Hala, oĉito nije bio nikakav sedokosi veteran sajferpankerskog pokreta. Ipak, Marti je pokazivao nešto trenutno važnije: polet. „Voleo bih da pomognem oko bitkoina ako ikako mogu", napisao je.
Otkako je Hal nestao dva meseca ranije, Satoši je dobio imejlove od nekoliko zanimljivih ljudi, ali Marti je već iskazivao više posvećenosti od ostalih. Pre nego što se obratio Satošiju, Marti je pisao o bitkoinu na forumu anti-state.org,30 posvećenom mogućnosti anarhistiĉkog društva, ĉija bi se jedina organizacija zasnivala na tržištu. Pišući pod internet nadimkom Trikster, Marti je ukratko opisao zamisao o bit-koinu i pitao ljude šta misle o tome:
Ako bi ovakav sistem postao opšteprihvaćen, ĉini se da bi to možda uništilo sposobnost jedne države da ostane samoodrživa. Šta mislite o tome? Stvarno me raduje ideja da bi nas nešto praktiĉno moglo dovesti bliže slobodi, pa još za našeg života:-) Sad nam samo treba ubedljiv dokaz da su softver i sistem dovoljno bezbedni da zapravo uđu u upotrebu.
U prvom imejlu Satošiju, Marti je ostavio i link do ovog posta, a Satoši ga je brzo proĉitao i odgovorio je.
„Sasvim taĉno si razumeo šta je bitkoin", rekao mu je Satoši.
Martijev polet predstavljao je potvrdu da zaista treba promeniti strategiju, na ĉemu je Satoši i radio u međuvremenu, od poĉetka godine. Kada je tek postavio softver na internet, Satoši je u svojim tekstovima bio usredsređen na suvoparne tehniĉke detalje programiranja.
Ipak, posle prvih nekoliko nedelja, poĉeo je da istiĉe uopšteniju, ideološku motivaciju koja je ležala u osnovi ovog softvera ne bi li pridobio širu publiku; privatnost je bila tek deo celokupne priĉe. U februaru, na sajtu fondacije P2P, grupe posvećene decentralizovanoj peer-to-peer tehnologiji, Satoši je zapodeo razgovor o problemima tradicionalnih valuta, to jest dekretnih valuta; ovaj termin znaĉava novac koji se proizvodi po vladinom nalogu, odnosno dekretu.
„Osnovni problem konvencionalnih valuta jeste što je potrebno mnogo poverenja da bi funkcionisale", pisao je Satoši.31„Mora postojati poverenje da centralna banka neće umanjiti vrednost valute, ali istorija dekretnih valuta puna je sluĉajeva kada je to poverenje narušeno."
Sajferpankeri nisu mnogo raspravljali o smanjenju vrednosti valuta, ali Satoši je, kao što će raditi i kasnije, u ovom postu pokazao kako, pri osmišljavanju bitkoinskog softvera, nije imao na umu samo brige sajferpankera. Pitanje koje je Satoši ovde pokrenuo – umanjenje vrednosti jedne valute – zapravo je problem postojećih monetarnih sistema, i imalo je mnogo više potencijala da privuĉe šire zanimanje, naroĉito neposredno nakon što je, nekoliko meseci pre toga, vlada Sjedinjenih Država ukazala finansijsku pomoć bankama.
Kroz ĉitavu istoriju centralne banke su optuživane da obezvređuju sopstvene valute tako što štampaju previše novca – ili smanjuju koliĉinu plemenitih metala u kovanicama – te zbog toga i već postojeći novac gubi vrednost. Određeni krugovi strastveno su se zanimali za ovo politiĉko pitanje još od vremena kada je odbaĉen zlatni standard, pravilo po kom iza svakog dolara stoji određena koliĉina zlata.
Poĉetkom dvadesetog veka zlatni standard je bio najprisutniji globalni monetarni sistem. Nije tako bilo samo zato što je zlato povezivalo papirni novac s neĉim opipljivim; standard je takođe služio kao mehanizam za obuzdavanje centralnih banaka. Savezne rezerve i druge centralne banke mogle su doštampavati novac iskljuĉivo ako se domognu još zlata. Ako im nestane zlata, nema više novca i nema više trošenja.
Ovo ograniĉenje je povuĉeno tokom Velike depresije kako bi centralne banke širom sveta mogle doštampavati novac radi podsticanja ekonomije. Posle Drugog svetskog rata vodeće svetske ekonomske sile vratile su se na kvazizlatni standard, i sve valute imale su određenu vrednost u zlatu – iako više nije bilo moguće zapravo predati dolare i podići opipljivo zlato.
Godine 1971. Riĉard Nikson konaĉno je ukinuo vezanost dolara za zlato i zauvek završio sa zlatnim standardom. Dolar i većina drugih globalnih valuta vredeće onoliko koliko je neko voljan da plati za njih. Sada je vrednost dolara zavisila od pristanka vlade Sjedinjenih Država da ga prima u svrhe isplata i pokrivanja dugova.
Većina ekonomista odobrava to što je zlatni standard prevaziđen, pošto su stoga centralne banke sada mogle bolje odgovarati na ekonomski porast ili pad tako što će puštati više novca u promet u periodu ekonomskog napretka ili onda kada ljudi ne troše dovoljno, pa valja prodrmati ekonomiju. Ipak, ova politika pobrala je i oštre kritike, naroĉito u antivladinim krugovima, gde mnogi veruju da je odustajanje od zlatnog standarda omogućilo centralnim bankama da štampaju novac bez ograniĉenja, što, dugoroĉno gledano, loše utiĉe na vrednost dolara i omogućava vladi da neobuzdano troši.
Sve do 2008, međutim, ovo nije bilo goruće pitanje, ĉak ni među libertarijancima. To se promenilo tokom finansijske krize, nakon što su Savezne rezerve ukazale finansijsku pomoć krupnim bankama i podstakle ekonomiju štampanjem velike koliĉine novca. Ovo je raspirilo strahove da će, sad kada je novi novac preplavio tržište, postojeći novac i ušteđevina manje vredeti. Iznenada, monetarna politika postala je sveprisutno politiĉko pitanje i Savezne rezerve pretvorile su se u nekakvog državnog negativca; posvuda se mogla videti nalepnica s natpisom „OTKAĈITE SAVEZNE REZERVE." Ovo pitanje preraslo je u jednu od prvih kritika postojećeg monetarnog sistema za koju se javnost zainteresovala posle finansijske krize.
Kada je Satoši pustio bitkoin u promet, samo nekoliko meseci nakon ovog spašavanja banaka, za ljude zabrinute zbog nesputane valute njegova ideja predstavljala je zgodno rešenje. Dok su Savezne rezerve mogle stvarati neograniĉene koliĉine novca, Satošijev bitkoinski softver sledio je izvesna pravila, zahvaljujući kojima su se novi bitkoini puštali u promet tek na svakih desetak minuta, a proces stvaranja novih novĉića zaustaviće se nakon što svetom bude kružio dvadeset i jedan milion bitkoina.
Ova naizgled sitna pojedinost sistema možda je bila od velikog politiĉkog znaĉaja u svetu zabrinutom zbog neograniĉenog štampanja novca. Što je još važnije, zahvaljujući ograniĉenjima kojima je bitkoin bio podvrgnut, mogao se rešiti veliki problem ranijih digitalnih valuta: kako ubediti korisnike da će novac ubuduće nešto vredeti. Pošto je broj bitkoina bio jasno određen, korisnici su mogli osnovano poverovati da će s vremenom biti sve teže pribaviti ih, što će im povećati vrednost.
Sva ova pravila pridodata su kasnije; Satoši im u poĉetku nije pridavao znaĉaj. Ipak, sada kada je trebalo ubediti javnost da prihvati bitkoin, ova njegova odlika postala je velika prednost. Marti Malmi, mladić koji je poĉetkom maja pisao Satošiju, pokazao nam je da je bilo mudro skrenuti pažnju na to. Marti se nije razumeo u kriptografiju, ali je bio zaluđenik za politiku, i istog ĉasa ga je privukao revolucionarni potencijal bitkoina.
„Ne postoji centralna banka koja bi umanjivala vrednost valute neograniĉenim pravljenjem novog novca―, pisao je Marti na forumu anti-state.com.
Sada su prvi, ali ne i poslednji put složeni koncept bitkoina i njegova otvorenost za razna tumaĉenja privukli nove, kljuĉne sledbenike. Satoši je brzo dao Martiju praktiĉne predloge kako da pomogne u projektu. Ono najvažnije je istovremeno bilo i najjednostavnije: da ostavi ukljuĉen kompjuter, i na njemu bitkoinski program. Pet meseci nakon puštanja bitkoina u promet i dalje nije bilo sigurno da ovaj program igde iko drži ukljuĉen. Kada bi neko nov pokušao da se prikljuĉi, ĉesto nije bilo drugih kompjutera ili ĉvorova s kojima bi se povezao. Ovo je takođe znaĉilo da su Satošijevi kompjuteri i dalje stvarali skoro sav novac.32. Kada se Marti pridružio, brzo je poĉeo da ga osvaja na svom laptopu; držao je softver ukljuĉen osim kad mu je trebala procesorska snaga za video-igre.
A što se tiĉe složenijih programerskih zadataka, Satoši je rekao Martiju da „trenutno nema baš mnogo lakih stvari". Ipak, dodao je Satoši, treba postaviti uputstvo za poĉetnike na bitkoinski veb-sajt, a Marti je delovao kao pravi ĉovek za taj posao.
„Nisam baš dobar pisac – mnogo bolje se snalazim s kodom", pisao je Satoši, podstiĉući Martija da se oproba.
Dva dana kasnije Marti je dokazao da je Satoši bio u pravu; poslao je dugaĉak ali lako ĉitljiv dokument o sedam osnovnih pitanja, spreman za objavljivanje na veb-sajtu o bitkoinu. Marti je davao jasne, premda povremeno kruto sroĉene odgovore na pitanja poput: „Je li bezbedno koristiti bitkoin?" i „Zašto da koristim bitkoin?". Kao odgovor na ovo drugo, naveo je politiĉku motivaciju: Zaštitite se od nepravedne monetarne politike ili monopolistiĉki
nastrojenih centralnih banaka i ostalih opasnosti koje sa sobom nosi
centralizovana moć nad dotokom novca. Ograniĉena inflacija dotoka
novca u bitkoinskom sistemu ravnomerno je raspoređena (pomoću
procesorske snage) po celoj mreži, i nije monopolizovana u rukama
bankarske elite.
Satošiju se dokument toliko svideo da je Marti brzo dobio pun pristup bitkoinskom veb-sajtu i mogao je da ga unapređuje kako hoće. Satoši je naroĉito podsticao Martija da da sajtu profesionalniji izgled i da redovno obaveštava korisnike o novostima.
****
Kada je u martu 2009. otkrio bitkoin, Marti je bio na drugoj godini studija na Helsinškom institutu za tehnologiju. Ako je Hal Fini bio sušta suprotnost uobiĉajenom tehnogiku, Marti je bio pravi predstavnik ove grupe. Bio je žgoljav, pticolik i klonio se ljudi. Govorio je lagano, s pauzama, i glas mu je zvuĉao gotovo kompjuterizovano. Bio je najsrećniji u svojoj sobi, za raĉunarom, dok kodira, što je nauĉio da radi s dvanaest godina, ili dok sravnjuje sa zemljom neprijatelje u onlajn video-igrama i sa slušalicama na ušima sluša hevi metal.
Martija je povuĉen život u svetu raĉunara doveo do ideja koje su ležale u osnovi bitkoina, i naposletku do samog bitkoina. Dok je Marti bio tinejdžer, internet mu je omogućio da otkrije i ispita politiĉke ideje veoma razliĉite od onih opšteprihvaćenih u socijaldemokratskoj Finskoj. Privukle su ga ideje libertarijanskih ekonomista, koji su ohrabrivali ljude da sami kroje svoju sudbinu; ovo se slagalo s Martijevim samotnjaĉkim pristupom životu iako je prenebregavalo ogromno i neverovatno obrazovanje koje je Marti dobio zahvaljujući snažnoj finskoj vladi i visokim porezima. Šta će ti država kad si nadaren i pun ideja?
Na koledžu se Marti veoma zainteresovao za uspon skandinavske Piratske partije, stranke koja je bila pobornik tehnologije, a ne politiĉkog angažovanja, kao naĉina da se unesu promené u društvo. Napster i ostale alatke za deljenje muzike s drugim korisnicima nisu ĉekali da se promeni zakon o autorskim pravima; naterali su svet da se promeni. Dok je Marti razmišljao o ovim idejama, zapitao se da nije novac sledeći na spisku tehnoloških izmena. Posle nešto nasumiĉnog traganja po internetu, Marti je našao primitivni veb-sajt Bitkoin.org.
Nekoliko nedelja nakon prvog razgovora sa Satošijem, Marti je potpuno revidirao bitkoinski veb-sajt. Umesto Satošijeve prvobitne verzije sa složenim opisima koda, Marti je ukratko izneo svoje krupne zamisli, s namerom da privuĉe svaku osobu sliĉnih ideoloških interesovanja.
„Zaštitite se od nestabilnosti koja je posledica frakcijskog bankarstva i loše politike centralnih banaka.", pisalo je na preuređenom sajtu.33
Ipak, priliv novih korisnika bio je spor. U junu je nekoliko desetina ljudi skinulo sa interneta bitkoinski program,34 pored onih nekoliko stotina koji su ga skinuli otkako je postavljen. Većina ga je jednom isprobala i iskljuĉila. Ali Marti je istrajavao. Nakon što je otvorio novi sajt za posetioce, Marti je prešao na sam softverski kod. Nije znao C++, programski jezik u kom je Satoši napisao bikoinski softver, pa je poĉeo sam da ga uĉi.
Marti je imao vremena za sve ovo zato što nije našao letnji programerski posao; zahvaljujući ovom njegovom neuspehu, u narednih nekoliko meseci bitkoin se donekle probio; to mu je zaista trebalo. Preko agencije za honorarno zapošljavanje Marti je našao posao koji nije zahtevao puno radno vreme, ali mnoge dane i noći provodio je u raĉunarskom centru univerziteta; izlazio bi odatle tek u zoru. Dok je uĉio C++, Marti je mukotrpno prikupljao materijal za svoju, izmenjenu verziju koda koji je Satoši napisao. On i Satoši su bili u redovnoj vezi i združili su se.
Iako u ovim imejlovima Satoši nikad nije razgovarao o liĉnim stvarima, šalio se s Martijem o kojekakvim sitnicama. U jednom imejlu Satoši je pomenuo nedavnu raspravu na bitkoinskoj mejling listi u kojoj je jedan korisnik nazvao bitkoin „kriptovalutom" zbog kriptografskih funkcija koje mu omogućavaju da funkcioniše.
„Možda tom reĉju treba da opisujemo bitkoin. Je l' ti se sviđa?"― pitao je Satoši.
„Lepo zvuĉi―, odgovorio je Marti. „Slogan bi glasio: peer-to-peer kriptovaluta."
Kako je godina odmicala, oni su odluĉivali o daljim pojedinostima, recimo logou bitkoina; pravili su modele na raĉunarima i slali ih jedan drugom sve dok konaĉno nisu osmislili B iz kog, na vrhu i dnu, vire dve linije.
Satoši se oduševio: „Sad kad razmislim, upravo si ukazao na ono najvažnije što nam trenutno nedostaje; to će napraviti ogromnu razliku u broju ĉvorova na mreži."
Iako Marti nije imao mnogo programerskog iskustva, Satoši mu je dao potpunu dozvolu da menja osnovni bitkoinski softver na serveru gde je bio postavljen – to je do tog trenutka mogao samo Satoši. Poĉevši od avgusta, log izmena na softveru35 pokazuje da su doprinosi sada uglavnom bili Martijevi. Kada je puštena u promet sledeća verzija Bitkoina, 0.2, Satoši je pripisao Martiju najveći deo ispravki.36
Ipak, i Satošija i Martija muĉilo je pitanje kako navesti više ljudi da koristi Bitkoin. Još neki raĉunari na mreži stvarali su novĉiće, ali većinu su i dalje dobijali Satošijevi kompjuteri.37
I tokom ĉitave 2009. godine niko drugi nije ni slao ni primao bitkoine.38 To nije slutilo na dobro.
„Bilo bi lakše ako bi ih ljudi mogli koristiti za nešto. Treba nam primena da bismo se digli na noge", pisao je Satoši Martiju krajem avgusta. „Imaš li neku ideju?"
Pošto se vratio na fakultet radi jesenjeg semestra, Marti se posvetio ovome na više frontova. Veoma je želeo da napravi forum na internetu gde bi se korisnici bitkoina nalazili i razgovarali. Mnogo pre bitkoina, Marti se, kao tinejdžer, otvorio prema ljudima na diskusionim forumima i nauĉio je da komunicira lako, kao nikad u stvarnom životu. Gotovo kao da je bio druga osoba. I zaista, kada su Marti i Satoši na kraju napravili forum posvećen bitkoinu, Marti je sebi dao nadimak koji će mu postati alter ego u svetu bitkoina: sirijusm.
Ime je imalo kosmiĉki prizvuk i stavljalo je ljudima do znanja da je ovo„ozbiljan posao―39, razmišljao je Marti. Ipak, za Martija je ono predstavljalo i nešto zabavno, pošto je koristio to ime s trinaest godina, u role playing40 igri smeštenoj u svetu Harija Potera.
Forum posvećen bitkoinu postao je dostupan na internetu u jesen 2009. i uskoro je privukao nekoliko redovnih posetilaca. Jedan, koji je sebe nazivao Nju Liberti Standard (NewLiberty Standard), govorio je kako je potreban veb-sajt gde bi ljudi kupovali bitkoin za pravi novac. Marti je već bio razgovarao sa Satošijem o neĉem sliĉnom, ali je vrlo rado pomogao Nju Liberti Standardu. Došlo je do prve zabeležene zamene bitkoina za ameriĉke dolare:41 Marti je poslao Nju Liberti Standardu 5050 bitkoina kao poĉetni kapital za novu menjaĉnicu. Zauzvrat, Marti je dobio 5,02 dolara preko Pejpala.
Ova razmena skrenula je pažnju na oĉigledno pitanje: koliko bitkoin treba da vredi. Pošto niko nikad nijedan nije prodao ili kupio, Nju Liberti Standard je smislio sopstveni naĉin određivanja vrednosti – posredi je bila okvirna cena struje potrebne da se novĉić proizvede, izraĉunata preko raĉuna za struju samog Nju Liberti Standarda.42 Po ovom merilu, jedan dolar je vredeo oko hiljadu bitkoina najvećim delom oktobra i novembra 2009.
Za Satošija, međutim, važnije od prodaje i kupovine bitkoina bilo je kako kupovati nešto drugo za bitkoin. To je, napisao je on Martiju, kljuĉno da bi bitkoini postali prihvaćeni: „Ne kažem da ne može upaliti bez toga, ali ako bi bitkoin ispunjavao neku određenu transakcionu potrebu, to bi povećalo verovatnoću njegovog uspeha."
Prvi, priliĉno stidljiv pokušaj u tom smislu naĉinio je Nju Liberti Standard u jednoj poruci na novom forumu posvećenom bitkoinu:
Šta biste kupili ili prodali za bitkoine?
Evo šta ću ja da kupim ako mi cena bude odgovarala.
Papirne ĉinije, zapremine 295 ml, ne više od 50 komada, fabriĉki zapakovane.
Plastiĉne ĉaše, zapremine 473 ml, ne više od 50 komada, fabriĉki zapakovane.
Papirne ubruse, po mogućstvu uobiĉajene veliĉine, marke „baunti" jednu rolnu, fabriĉki zapakovanu.
Drugi korisnik se zapitao kakvu to ludu žurku Nju Liberti Standard planira sa svim tim papirnim posuđem.
„Samaĉki život?― odgovorio je Nju Liberti Standard.
Uskoro potom, Nju Liberti Standard je na svom veb-sajtu otvorio radnjicu za prodaju sitne robe.43 Asortiman mu je bio ograniĉen na nekoliko blokova poštanskih maraka i nalepnice sa Sunđer Bobom Kockaloneom.
Imajući ovo u vidu, nije ni ĉudo što je Nju Liberti Standard uskoro zatvorio radnju, a mreža je stagnirala. I zaista, uprkos nedavnim inovacijama, u nekoliko navrata krajem 2009. i poĉetkom 2010. ĉinilo se da na mreži ima sve manje raĉunara.
U proleće je i sam Marti imao manje vremena za projekat, pošto se ispisao s fakulteta i zaposlio se na niskoj IT poziciji u Simensu. Satoši je takođe nestao.
Kada se Marti javio Satošiju u maju 2010, napisao je: „Kako si? Nema te u poslednje vreme."
Satošijev odgovor bio je neodreĊen: „U prošlih mesec i po dana zauzet sam neĉim drugim – drago mi je što ti vodiš raĉuna o svemu dok nisam tu."
U maju se na mejling listi o bitkoinu javio mogući novi korisnik i raspitivao se kako da poĉne da prima bitkoine u zamenu za veb-hosting, ĉime se bavio. Nešto kasnije opet je napisao: „Nijedan odgovor za nekoliko meseci. Neverovatno."
Drugi uĉesnik na listi, jedan od prvih skeptika koji su kritikovali bitkoin u jesen 2008, sada je objasnio zašto: „Da – bitkoin je manje-više mrtav."
Sećao se ranih rasprava o bitkoinu sa Satošijem na mejling listi posvećenoj kriptografiji: „Nekad davno sam se s tipom koji ga je osmislio raspravljao o softverskoj nadgradnji za sluĉaj širenja mreže. Nisam ĉuo ništa više o tome – naravno, pošto niko ne koristi bitkoin, nadgradnja nije problem. Ne znam da li je softver u upotrebljivom stanju i da li je testiran što se nadgradnje tiĉe."
Ipak, navodni manjak aktivnosti u izvesnim delovima bitkoinskog ekosistema prikrivao je ĉinjenicu da je mreža polako ali sigurno privlaĉila grupicu sve upućenijih korisnika; ako ne gledate pažljivo, lako ste ih mogli prevideti.
__________________________
30.Martijev post, napisan pod nadimkom Trikster, moţe se naći na adresi https://board.freedomainradio.com/topic/17233-p2p-currency-could-make-fhe-government-extinct/.
31.Satoshi Nakamoto, „Bitcoin Open Source Implementation of P2P Currency―, forum fondacije P2P, 11. februar 2009, http://p2pfoundation.ning.com/forum/ topics/bitcoin-open-source.
32.Sergio Demian Lerner, „The Well Deserved Fortune of Satoshi Nakamoto, Bitcoin Creator, Visionary and Genius―, Bitslog, April 17, 2013, https://bitslog.wordpress.com/2013/04/17/the-well-deserved-for-tune-of-satoshi-nakamoto/.
33. Arhivirana stranice verzije koju je Marti dizajnirao dostupna je na adresi http://web.archive.org/web/ 20090511173000/http://bitcoin.sourceforge.net/.
34.Podaci o skidanju softvera dostupni su na adresi http://sourceforge.net/proj ects/bitcoin/files/stats/timeline.
35Istorija izmena softvera dostupna je na adresi https://gitorious.org/bitcoin/bitcoind/activities.
36 Satoši Nakamoto poslao na DEV-LIST 17. Decembra 2009.
37 Po Lernerovim reĉima.
38.Podaci o broju transakcija po bloku dostupni su na adresi https://blockchain.info/charts/n-ransactions- per-block.
39. Neprevodiva igra reĉima. U engleskom jeziku reĉi „serious― (ozbiljan) i „Sirius― (sirijus) su homofoni – isto se izgovaraju, ali se razliĉito pišu. (Prim. prev.)
40. Role playing it tip igre u kojoj uĉesnici preuzimaju uloge junaka u izmišljenom svetu i u skladu s pravilima igre preduzimaju odreĊene akcije. (Prim. prev.)
41.Podaci o ovoj transakciji dostupni su na adresi https://blockchain.info/tx/7dff938918f07619abd38e4510890396blcef4fbecal54fb7aafba8843295ea2.
42. Ova menjaĉnica, sada zatvorena, još je dostupna na adresi http://newlibertystandard.wikifoundry.com/ page/Exchange+Rate.
43. Zatvorena radnja još je dostupna na adresi http://newlibertystandard.wikifoundry.com/page/Spe-cialty+Shop.
iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
Нема коментара:
Постави коментар