субота, 27. новембар 2021.

Kovid 19 - 3.deo- antitela

 



Kovid 19-  1 deo, imuni sistem 

Kovid 19- 2 deo, Uloga genetike na imuni sistem 

ANTITELA   

       Po hemijskom sastavu antitela  su  proteini koje proizvode B ćelije ( limfociti)  za borbu protiv patogena koji napadnu ljudski organizam.  Ona imaju dve glavne funkcije: prva je da se vežu za ćeliju napadača,  druga je da razloži njegovu biološku strukturu  i uništi ga. Antitela su prisutna u krvi, limfnom sistemu, tkivima, kao i membranama sluzokože. 

    Proteini su, opet izgrađeni  od niza aminokiselina. Naime aminokiseline se u prirodi retko nalaze u slobodnom stanju. Uglavnom su međusobno povezane u makromolekule. Uputstva za svaki od više hiljada različitih tipova proteina kodirani su u genima  koji se nalaze u jedru ćelije. 

    Svaki gen ima 20.000 "reči"od po četiri slova (A,C,G,T) i to su zapravo informacije za stvaranje aminokiselina. Tek postizanje tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može nazvati protein. Kada bi jednu aminokiselinu odredila samo jedna ili dve baze, ne bi bilo dovoljno kombinacija za svih 20 aminokiselina. Zato jednu aminokiselinu određuju tri baze u DNK i one čine triplet baza. Triplet baza u molekuli DNK naziva se genetski kod, a triplet baza u mRNA koja nastaje transkripcijom i komplementarna je kodu naziva se kodon

    Proteini / aminokiseline su jako važne za ljudski organizam. Čovek ih unosi u organizam preko namirnica biljnog i životinjskog porekla. Delovanje proteina strogo zavisi od njegove strukture- redosleda, a promena u samo jednoj aminokiselini može poremetiti njegov oblik i ulogu, možer ga učiniti beskorisnim ili čak štetnim.  

     U prirodnim proteinima većinom postoje samo L-aminokiseline i većina prirodnih proteina je izgrađena od 20 L-aminokiselina. Nema posebnog objašnjenja zašto su u proteinima zastupljene samo L-aminokiselne.  One se međusobno razlikuju po R-skupini, u veličini, obliku i funkciji. 

 - Većina mikrorganizama može sintetizovati svih 20 aminokiselina.  
- Ljudi mogu sintetizovati 9 aminokiselina a 11 se aminokiselina mora dobiti hranom.  
- Devet aminokiselina koje ne možemo sintetizovati nazivamo esencijalnim aminokiselinama budući da su neophodne za normalan rast i razvoj organizma. 




ANTITELO - PROTEIN 

  Antitelo ili imunoglobulin (prema međunarodnoj konvenciji obeležavaju se sa Ig) je  glavni odbrambeni mehanizam u borbi protiv uzročnika bolesti.  Antitelo je gliko-protein ( oblik receptora za antigene na limfocitima ).  Procenjuje se da ljudi stvaraju oko10 milijardi različitih antitela, od kojih svaki može vezat različit epitop antigen. Otuda sposobnost organizma da se izbori sa mnoštvom patogena. 
       Ta sposobnost zavisi od ćelija imunog sistema koje moraju da prepoznaju patogen. Veliku olakšicu u prepoznavanju omogućavaju memorijske ćelije koje memorišu patogene kojima su već jednom bile izložene. One su skladište informacija koje se aktivira prilikom ponovnog napada. Broj patogena koje ćelije prepoznaju je verovatno milionski. 
      

Aktivacija 

     Molekula antitela obično se ne veže na celu molekulu antigena već, zbog svoje specifičnosti, samo na deo antigenske molekule, koji se naziva epitop. Jedna molekula antigena može imati, i obično ima, više različitih epitopa. Stoga bi bilo ispravnije govoriti o specifičnosti antitela za određeni epitop, a ne za celi antigen.

Epitop deo je antigena koji je je prepoznatljiv od strane imunog sistema, posebno od strane antitela, B ćelija ili T ćelija. 

                            

                          epitop kojim se antitelo veže za virus

   KLASE ANTITELA  

IgG, IgD,IgE, IgA, IgM

   Gotovo svi mikrobi mogu izazvati reakciju antitela. Uspešno prepoznavanje i iskorenjivanje mnogih različitih vrsta patogena zahteva različitost među antitelima ( epitopima) ; njihova aminokiselinska kompozicija varira tako da im dopušta interakciju sa mnogo različitih antigena.

                                               

 Molekuli imunoglobulina vezuju se za antigene ( epitope) da bi mogli da informišu druge imune ćelije o postojanju patogena ili da bi započele razarajuće lančane reakcije protiv njih. IgM antitela  se pojavljuju kao primarna reakcija organizma, a zatim dolaze IgG i IgA . 


                                        


 IgM čini 10% svih imunoglobulina u krvi čoveka,  prisutna su u krvi, limfi i na površini B ćelija. IgM se nalazi u sekretima sluzokoža zajedno sa IgA gde ima ulogu u lokalnoj odbrani od infektivnih agenasa.  

IgA čini 10-20% svih imunoglobulina u krvi čoveka. IgA se nalazi u krvi i svim sekretima: pljuvačci, suzama, nazalnom sekretu, majčinom mleku, sekretu bronhija i intestinalnog trakta. IgA ima poseban značaj za lokalni imunitet sluzokoža respiratornog i digestivnog trakta.  Selektivni deficit IgA je relativno čest i povezuje se sa učestalim respiratornim infekcijama, ali i alergijama i autoimunim bolestima.

 IgG ovaj  imunoglobulin je glavni imunoglobulin, koji čini 70-75% svih imunoglobulina u krvi čoveka. Sintetiše se u velikim količinama tokom sekundarnog imunskog odgovora. Zbog relativno malih molekula, IgG prolazi kroz placentu u fetus i obezbeđuje glavnu liniju odbrane od infekcija u prvim nedeljama života.    

Njegov razvoj traje samo nekoliko dana, dok njegovo trajanje života varira od nekoliko nedelja do nekoliko godina. IgG-ovi kruže u telu i uglavnom su prisutni u krvi, limfnom i crevnom sistemu. Oni cirkulišu u krvotoku, direktno ciljaju napadača i prilepljuju se za njega čim ga detektuju. Imaju jak antibakterijski i antigen-razarajući efekat. Oni štite telo od bakterija i virusa i neutrališu kiselu osobinu toksina (otrova). 

Ova antitela su prisutna u osetljivim regionima u kojima se telo bori sa antigenima, kao što su suze, pljuvačka, majčino mleko, krv, sluz, želudačni i crevni sekreti. Osetljivost tih regiona neposredno je proporcionalna težnji bakterija i virusa da više vole vlažne sredine.

  IgE se nalazi u neznatnim količinama u krvi čoveka. Ova klasa imunoglobulina čini osnov normalnog humoralnog imunskog odgovora na infekcije parazitima, ali je i osnov reakcije preosetlivosti tipa I, odnosno različitih alergijskih bolesti. Zbog značaja koji IgE ima kod alergijskih reakcija neposredno po ostvarivanju kontakta sa antigenom koji inicira alergiju (alergenom), povišene koncentracije IgE u krvi se javljaju tokom alergijskih oboljenja. 

IgD se kao i IgE nalazi u neznatnim količinama u krvi čoveka. IgD se zajedno sa IgM molekulima nalazi na ćelijskoj membrani limfocita gde predstavljaju receptore za antigene. Zahvaljujući njima dolazi do prepoznavanja antigena i pretvaranja B limfocita u plazma ćelije koje luče specifična antitela.

     Detekcija određenih antitela u organizmu  je vrlo čest oblik medicinske dijagnostike. Ako određena antitela nisu prisutna, osoba nije inficirana ili se infekcija dogodila jako davno, ako ima viška antitela to je znak određene bolesti .  

 referentne vrednosti 

 Muškarci i žene: 

IgG 7 – 16 g/L 

IgA 0.7 – 4,0 g/L 

IgM 0,4 – 2,3 g/L 


Kovid 19- 2.deo- Uloga genetike na imuni sitem

 


Kovid 19-  1 deo, imuni sistem 

Kovid 19-3 deo, Antitela 

ULOGA GENETIKE

           Izgleda da će zahvaljujući pandemiji genetika  biti obogaćena još jednim bitnim podatkom. 

     Pre epidemije teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS)  2002. 2003., koronavirusi su bili donekle zanemareni u humanoj medicini, ali su oduvek bili od velikog značaja za zdravlje životinja. Koronavirusi inficiraju različite vrste stoke, živine i kućne ljubimce, kod kojih mogu izazvati ozbiljne i često fatalne respiratorne, enterične, kardiovaskularne i neurološke bolesti. Zato je do dvehiljadedruge  godine  većina našeg razumevanja o molekularnim patogenim osobinama koronavirusa postigla  zajednica veterinarske virusologije. 

     Koronavirusi su, inače, klasifikovani u tri grupe na osnovu genetskih i seroloških odnosa. Korona virus SARS (SARS-CoV) nije dodeljen nijednoj od ovih grupa, ali je najbliži povezan sa korona virusima grupe 2.( virus mišjeg hepatitisa, goveđi koronavirus, humani koronavirus OC43 (HCoV-OC43), virus sialodakrioadenitisa pacova, virus hemaglutinirajućeg encefalomijelitisa svinja, respiratorni virus pasa i konjski koronavirus).  


                                                 slika preuzeta sa ScienceDirect 


      Korona 19 (SARS-CoV-2) je obojena crvenom bojom. Na tabeli genoma virusa nalaze se i drugi korona virusi koji su pogodili ljudsku populaciju a to su SARS-CoV i MERS-CoV. Ova tri virusa imaju mnogo sličnosti, ali takođe i razlike u svojoj genomskoj i fenotipskoj strukturi koje bitno utiču na njihovu patogenezu.



  Istovremeno sa pojavom ovog zadnjeg korona virusa naučnici su, relativno brzo, započeli istraživanja o uticaju gena na razvoj bolesti. U istraživanjima se čak nastoje identifikovati genetske varijante kod pojedinih većih skupina- naroda, ljudi sa određenim bolestima, blizanaca, ili kod različitih krvnih grupa  i sl. Poznato je da  se ljudi međusobno razlikuju po barem 500-tinjak gena.  Ti geni deluju vrlo različito na vanjske uticaje.

    Iako je korona virus pogodio celi svet, nisu sve zemlje na istom udaru. Jako je pogođena Italija, Španija, u afričkim zemljama je prijavljeno znatno manje smrtnih slučajeva. 

     Belgijski naučnici sa Univerzuiteta u Gentu "su proveli zanimljivo istraživanje o povezanosti geografske distribucije jednog gena, tzv. ACE1 D (polimorfizam gena ACE1) i Covida-19 u 25 zemalja severne Afrike, Azije i Evrope. Prema istraživanjima 41% varijabilnosti u prevalenciji bolesti povezano je sa učestalošću gena ACE1 D u populaciji. Ispada da mutacije virusa ne igraju toliko veliku ulogu koliko genetika, gotovo polovina varijacija među zemljama u broju zaraženih i umrlih od Covid-19 može se objasniti genetskom predispozicijom njihovih stanovnika.

     Da podsetimo: gen nosi informaciju-uputstvo prema kom organizam stvara proteine, pa možemo da kažemo da gen nosi kod za određeni protein. Ljudski organizam ima oko 100 biliona ćelija, od kojih je većina manja od desetinke milimetra. U svakoj ćeliji je jezgra, u kojoj se nalaze dva celovita skupa genoma. Svaki skup sadrži oko 25 000 gena. Svaki je gen zapravo zapis od oko 20 000 reči, a svaka reč se sastoji od po četiri slova (A,C,G,T). Ta slova su skraćeni nazivi tvari: adenin, citozin, gvanin, timin. Kad bi genski zapis predstavili u obliku knjige, tada bi svaki gen predstavljao knjigu od 50-ak stranica, a ukupan broj gena knjigu od preko 1 milion stranica.                                                      

       Sinteza proteina se događa u dva koraka, koje nazivamo transkripcijom i translacijom . Transkripcija je prepisivanje genetskih instrukcija iz DNK u glasničku molekulu RNK ili mRNA (engl. messenger = glasnik), a događa se u jezgri ćelije. Na mestu gde se nalazi gen koji se prepisuje pucaju vodikove veze između dva lanca molekule DNK te jedan od lanaca služi kao kalup za sintezu mRNA. . 


U pandemiji gen ACE 1 se pokazao velikim zaštitnikom pred infekcijom, za razliku od  gena ACE 2. 

     SARS-CoV-2 koristi svoj membranski protein S za vezanje na receptore ćelija, a u svome prodoru u ćeliju virus se oslanja na receptor ACE2. Ko sto smo već napisali  istraživanja pokazuju da je gen ACE1 D povezan s niskom ekspresijom receptora ACE2.  Kao rezultat toga, ćelije sadrže manje receptora koji omogućavaju infekciju korona virusom. Zanimljivo je da se učestalost gena ACE1 D u populaciji razlikuje od zemlje do zemlje, posebno u Evropi.

prikaz kojim se objašnjava sekvenca DNK koja sadrži genetičku informacij

      'Što više stanovnika ima gen ACE1 D, to je manje infekcija i smrtnih slučajeva zabeleženo u toj zemlji. Na primer, ACE1 D je češći na istoku Europe.       Istovremeno, možete vieti kako se ozbiljnost epidemije Covida-19 smanjuje kako se krećete iz zapadne u srednju i istočnu Evropu. Da bismo se efikasnije borili protiv virusa, trebali bismo obratiti mnogo više pažnje na to ko živi u tim zemljama te kako se te populacije genetski razlikuju'', rekao je za portal Reddit prof. Joris Delanghe sa Univerziteta Ghent i jedan od autora studije. 

molekula kroz generacije 
                

  ( koga interesuje ovaj problem može da pogleda interesantne zaključke jedne studije koja je pronašla tragove epidemije korona virusa u Aziji pre 20.000 godina. Tokom te epidemije favorizovane su određene varijante ljudskih gena uključenih u interakcije virus-ćelija koje su mogle dovesti do manje teške bolesti.- opšrirnije  . Čini se da su neki Azijati naslediti bolju genetsku  prilagodljivost, virus je izgubio sposobnost izazivanja bolesti upravo kada su se oni  prilagodili. Iako nema mnogo podataka o urođenoj rezistentnosti,to ne znači da ne postoji" i kod drugih naroda. Pandemija je jedna vrsta dokaza o genskoj prilagodljivosti.  )  

GENETIKA KRVNIH GRUPA 


       Genetika krvnih grupa, takođe, može pružiti neki uvid u to hoće li se neko zaraziti korona virusom, navodi ugledni časopis Scientific American osvrćući se na studiju kineskih naučnika sa Univerziteta Zhongnan u Wuhanu. 

      ''Osobe s krvnom grupom A mogle bi biti podložnije zarazi korona virusom, dok su oni s krvnom grupom 0 najotporniji na infekciju'', zaključili su naučnici nakon analize 2173 pacijenta zaražena virusom u tri bolnice u Wuhanu i Shenzhenu te poređenjem sa zdravom lokalnom populacijom. 
       Među analiziranim uzorcima bili su i oni koji su poticali od 206 pacijenata koji su preminuli od Covida-19 u Wuhanu. Od 206 umrlih, njih 85 imalo je krvnu grupu A, a 52 nulu. Isto tako, i najviše zaraženih stanovnika Wuhana (38 posto) bili su oni s krvnom grupom A, dok je 26,4 obolelih imalo B, a 25,8 krvnu grupu 0. 

 LEUKOCITNI ANTIGENI 

      Daljnja genetska komponenta osetljivosti na novi korona virus može se nalaziti u genima koji kodiraju ljudske leukocitne antigene (HLA). 

      Reč je o proteinima, svojevrsnim markerima na stanici koje nasleđujemo od roditelja, a koji telu pomažu da identifikuje strana tela i od njih se zaštiti. Kod svakog pojedinca HLA geni kodiraju za tri različite klase proteina. 

    Zavisno od toga koje HLA imate, vaše je telo možda bolje ili lošije opremljeno za borbu protiv određenih mikroba, uključujući korona virus SARS-CoV-2. Američki naučnici pod vođstvom dr. Reida Thompsona sa Zdravstvenog i naučnog Univerzteta Oregon nedavno su u Journal of Virology objavili studiju o povezanosti pojedinih HLA gena i ozbiljnosti Covida-19.

среда, 24. новембар 2021.

Kovid 19- 1 deo, imuni sistem

 


        Pojava kovida 19  unela je mnoge nedoumice čak kod naučnika i lekara u pogledu virusa, antigena,  antitela i, konačno,  vakcina koje su plasirane zbog bržeg stvaranja otpornosti (imuniteta) protiv istog. Stoga nije na odmet malo podsećanje na neka znanja.

IMUNI SISTEM 

       U poslednje vreme, posebno posredstvom interneta, moguće je pronaći masu tekstova o jačanju imuniteta. Iako naš organizam poseduje sofisticiran mehanizam odbrane, pokazalo se da u slučajevima bolesti organizmi deluju različito. Nečiji imunitet se pokazuje slabim, nečiji jačim. Čak i u zdravom stanju organizam pokazuje znakove slabljenja. To se posebno odnosi na zimski period i tada obično pribegavamo jačanju imuniteta dodatnom prehranom ili suplementima. 

    Pojavom kovida razlika u imunitetima je došla do posebnog izražaja. Kliničke slike variraju u rasponu od nekoliko blagih simptoma do teške bolesti. Dosta njih je prošlo bez ikakvih simptoma, nažalost u kratkom vremenu veliki broj ljudi je brzo podlegao.  Ostalo je da visi pitanje zbog čega su, moramo reći naizgled, zdravi ljudi, sportaši, posebno mlađe generacije, pa čak deca i bebe, postali žrtve ovog virusa. Šta se desilo sa imunim odgovorom tela?        

        Ova pojava nije nova a  odgovor na ovo pitanje  nalazi se pre svega u telu svakog pojedinca ali i vrsti " napadača". Da bi se olakšala efikasna profilaksa ( mere za sprečavanje bolesti) ali i terapija, od suštinskog je značaja bilo upravo utvrđivanje razlika zaštitnih mehanizama kod domaćina, onih koji se brzo reše virusa od onih kod kojih je nedovoljan antivirusni imunitet doveo do teškog oblika bolesti i do fatalnog ishoda.

    Podsećanje na važnost imunog odgovora organizma nas može učiniti obazrijivim imajući u vidu da se naš organizam nalazi pod stalnim udarom sve raznoraznijih i opasnijih vanjskih uticaja. 

      Imuni sistem čoveka je  složen proces identifikacije, markiranja, uništavanja i uklanjanja stranih " uljeza". Slikovito rečeno pojedine ćelije i molekule u organizmu reaguju na opaženu opasnost složenom međuigrom ( procesom ). To bi bio pojednostavljen opis ovog procesa.  

 IMUNE ĆELIJE 

  Glavni učesnici imunološkog mehanizma su jedna vrsta belih krvnih stanica- leukocita, limfociti. 



ljudski limfocit fotografija 

     Limfociti  čine 20 do 40 procenata od ukupnog broja belih krvnih zrnaca.  Stvaraju se od matičnih ćelija u koštanoj srži. Dva primarna tipa ovih ćelija su B i T i one se ne razlikuju toliko po izgledu već po funkciji. Razlikuju im se specifični receptori na povrsini ( Ag) i belezi  (engl. clusters of differentiation = CD) prema čijem se prisustvu ili odsustvu definiše određena podvrsta stanica.

                                              

                                       ljudski limfocit ( izvor Britanica ) 

     Većina limfocita je kratkog veka, sa prosečnim životnim vekom od nedelju dana do nekoliko meseci, ali neki od njih  žive godinama (dugovečne T i B ćelije). Dugovečne ćelije imaju sposobnost “pamćenja”. i to je njihova glavna funkcija.  Jednom kada dođu u kontakt s nekom pretnjom zapamte je i postaju neka vrsta biblioteke. Imunološko „pamćenje “omogućava brz odgovor na drugi susret sa istim antigenom. To ne znači da se organizam neće opet zaraziti, nego da će ga ta vrsta limfocitia prepoznati i brzo krenuti u akciju tako da često nećemo ni osetiti da smo bili zaraženi.  Otuda pojava imuniteta  na bolesti koje smo jednom  preboleli.  

                                                              B limfocit 

    Nakon stvaranja B limfociti (B ćelije) ostaju u koštanoj srži i tu sazrevaju, a zatim putuju u srednje limfne organe u potrazi za patogenima.T limfociti odlaze putem krvi izvan koštane srži u drugi primarni organ timus da bi tu sazrele a zatim se pridružuju B limfocitima u potraži za patogenima. U tzv. sekundarnim organima limfnog sistema: slezeni, limfnim čvorovima, krajnicima itd.  limfociti se aktiviraju prema antigenima. 

Šta znači sazrevanje - to je vrsta " edukacije" ćelije. Ona se mora osposobiti  da  prepozna strane ćelije, to jest da ih razlikuje od  sosptvenih. Naime, svaka ćelija našeg tela nosi identifikacijske molekule, karakteristične baš za nas. Tako  limfociti T mogu razlikovati zdrave stanice od onih bolesnih, kao i naše od tuđih ćelija. Zato se prilikom presađivanja organa mora pronaći donor sa što sličnijim identifikacijskim molekulama

B limfociti čine od 10 do 20% limfocita u krvi. Oni stvaraju antitela, odnosno specijalizovane proteine koji se vezuju na delove uljeza koga treba ukloniti iz organizma. Zapravo, B limfociti samo obeležavaju strane proteine i stanice koje treba uništiti, ne mogu ih eliminisati bez pomoći drugih imunoloških stanica. B ćelije imaju mogućnost prepoznavanja gotovo neograničenog broja jedinstvenih antigena i to zahvaljujući programski kodiranom genskom preuređenju u koštanoj srži

                                                  ljudska T ćelija ( izvor Britanica ) mn                                         

 T limfociti su najbrojniji limfociti i čine od 60 do 80% limfocita u krvi ( ima ih više vrsta).  Oni uništavaju obeležene ćelije, signalizuju drugim imunološkim stanicama da su potrebne u imunološkoj reakciji i drže imunološku reakciju pod kontrolom. T limfociti se umnožavaju i diferenciraju u tri podvrste u timusu ( a jedne postaju memorijske ). Ovi limfociti imaju neverovatnu moć deljenja – dele se brže od bilo koje druge stanice našeg tela. Njihovi detektori mogu detektovati bolesnu stanicu između milion zdravih.  Nakon umnožavanja i diferencijacije T limfociti odlaze u periferna tkiva ili cirkulišu u krvi ili limfnom sistemu . Dok pomoćne T ćelije pomažu B ćelijama da stvore antitela, regulatorne T ćelije  kontrolišu imunološke reakcije, otuda i njihovo ime. Citotoksične T ćelije su te koje se vezuju za zaražene ćelije i ubijaju ih.  

      NK ćelije ili ćelije  ubice čine od 5 do 10% limfocita u krvi i one su podvrste limfocita koji brzo reaguju na opasnost direktnim uništavanjem ćelija koje su promenjene okupiranim virusom. Ćelije ubice vrsta su limfocita, no za razliku od limfocita T i B, imaju više različitih receptora kojim prepoznaju sumnjivce. Jedan limfocit T ili B može prepoznati samo jednog neprijatelja, dok ih stanica ubica može prepoznati jako puno. Odgovorne su za uklanjanje tumorskih stanica kao i stanica zaraženih virusima. Tumorska transformacija ili zaraza virusom stres je za stanicu, a stanice ubice znaju prepoznati stanice pod stresom pomoću svojih brojnih stres-detektora.  Zašto nam trebaju stanice ubice za odbranu od virusa ili tumora kada imamo limfocite T? Stanice ubice ubijaju pretnju puno brže od limfocita T, ali nisu tako efikasne. One započnu posao uklanjanja pretnje dok se limfociti T zagrevaju i edukuju. Takođe, neki virusi su se naučili sakrivati od limfocita T. Tada su za njihovo uklanjanje iz organizma odgovorne stanice ubice. 
Ove ćelije nemaju  imunološku memoriju.  
                              ______________________

           Makrofag: su vrlo specifična vrsta leukocita čija je uloga koliko pozitivna toliko i negativna. Osnovni zadatak ovih velikih ćelija je  čišćenje organizma od otpadnih tvari i borba protiv stranih tvari (antigena). Razvijaju se iz belih krvnih zrnaca koji se nazivaju monociti. Monociti su najveća vrsta belih krvnih ćelija. Stvaraju se u koštanoj srži i cirkulišu kroz krv, preko nje ulaze u organe. Kad stignu do odredišta, monociti se razvijaju u makrofage ili u druge imunološke stanice koje se nazivaju dendritičke stanice

       Iako je glavna funkcija makrofaga zaštita od bakterija i virusa, ponekad ti patogeni mogu izbeći imunološkom sistemu i inficirati imunološke stanice. Adenovirusi, HIV i bakterije koje uzrokuju tuberkulozu su primeri patogena koji uzrokuju bolest inficiranjem makrofaga. Pored ove vrste bolesti, makrofazi su povezani s razvojem bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa i raka. Makrofazi u srcu doprinose srčanim bolestima pomažući i u razvoju ateroskleroze. Kod ateroskleroze zidovi arterija postaju debeli zbog kronične upale izazvane belim krvnim ćelijama. Makrofazi u masnom tkivu mogu uzrokovati upalu koja čini da masne stanice postanu otporne na inzulin. To može dovesti do razvoja dijabetesa. Kronična upala uzrokovana makrofazima također može pridoneti razvoju i rastu stanica raka. 

IMUNOLOŠKI PROCES 

   ( uprošćeno) : Imuni sistem se aktivira kada neko antitelo koje cirkuliše  ili receptori na površini ćelije prepoznaju strani antigen ( patogen). Pošto se veže za antigen B limfocit se umnožava ( klonovi ). Na njegovoj površini, kao odgovor na patogen proizvode se receptori (receptorske molekule) koji se vezuju samo za određeni antigen, što pokazuje raznolikost ovih ćelija. Receptorske molekule su imunoglobulini kao i antitela. Dok je receptorska molekula B ćelije vezana za ćelijsku membranu antitelo je izlučeni imunoglobin u krv. Razlika između njih je njihova uloga u sistemu odbrane. 

   


                                  klonska selekcija B limmfocita ( izvor Britanica ) 

     Neke od kloniranih B ćelija se diferenciraju u plazma ćelije i one proizvode molekule antitela. Ova antitela su blisko modelovana prema receptorima B ćelije i, kada se antitela jednom puste u krv i limfu, vezuju se za ciljni antigen i pokreću njegovu neutralizaciju ili uništenje. U ovom procesu B limfocitima pomažu pomoćni Tlimfociti ( engl. T-helper, Th) tako što luče hemijske glasnike tzv citokine. Th1 i Th2, se prepoznaju upravo prema vrsti citokina kojeg luče. Citokini predstavljaju najvažniju klasu citokina koja je uključena u imuni odgovor. Dakle oni stimulišu diferencijaciju B ćelija u plazma ćelije, čime se promoviše proizvodnja antitela. Citokini određuju vrstu imunog odgovora prema patogenu
koji je napao organizam.
       Proizvodnja antitela se nastavlja nekoliko dana ili meseci, dok se antigen ne prevaziđe. 
    Druge B ćelije, memorijske B ćelije, stimulisane su da se razmnožavaju, ali se ne diferenciraju u plazma ćelije; obezbeđuju imunom sistemu dugotrajno pamćenje. Nakon ponovnog izlaganja nekoj zarazi , imuni odgovor je brži i efikasniji. Memorijske B stanice tada brže  proliferiraju, diferenciraju u zrele plazma stanice te munjevito  proizvode i otpuštaju velike količine antitela  (uglavnom IgG ) u krv i ostala tkiva gde antitela mogu ući u reakcije s agensom. 



                           simulacija imuniteta aktivirana pomoćnim T ćelijama 
                                                     ( izvor Britanica ) 

Završetak procesa: 

     Imunološki odgovor završava odvajanjem antigena i njegovim odstranjenjem iz organizma.  Obustavlja se sekrecija citokina, a aktivirani citotoksični T–limfociti ( ubice )  bivaju podvrgnuti apoptozi ( programiranoj smrti ćelija ).  Apoptoza markira ćeliju koju odmah treba fagocitirati ( neka vrsta usisavanja zaražene ćelije u veću ćeliju osposobljenu za tu vrstu " ubijanja ") što sprečava otpuštanje  sadržaja ćelije i razvoj posledične upale. T i B stanice koje su se diferencirale kao memorijske stanice su pošteđene ove sudbine. ( smrti) 

***********

 Broj limfocita u krvi je jedan od rutinskih parametara u labaratorijskim nalazima. Njihove normalne vrednosti za muškarce i žene iznose: 

 u starim jedinicama:1500 – 3000/µl (25 – 45 negde postoje podaci i od 20-50)

 u SI-jedinicama; 0,25 – 0,45 (udeo u ukupnom broju leukocita) 

         Potpuno je svejedno da li je broj limfocita smanjen ( manje od 15%) ili povećan( voiše od 40% ) , obe slike su indikator koji ukazuje na mogućnost razvoja patološkog stanja. Ukoliko su u pitanju male oscilacije reč je očito o prolaznim promenama, npr. smanjenje limfocita može da prouzrokuje veći stres, ili uzrok može biti  nedostatak određenih nutrijenata (npr. cinka i vitamin B6)  zbog nedovoljnog unosa hrane.  Tokom pandemije mnogi lekari su insistirali na podizanju imuniteta. Naravno da se imunitet ne može poboljšati odjednom ali je bitno shvatiti da nas je priroda snadbela najsofisticiranijim odbrambenim arsenalom kome treba pomoći da bi uspešno izvršio svoju ulogu a mi ostali zdravi. 

COVID 19 - ANIMACIJA 

понедељак, 15. новембар 2021.

Juval Noa Harari: „Svaka kriza je i prilika.“

 


Juval Noa Harari (Yuval Noah Harari), izraelski istoričar i autor knjiga Sapiens, Homo Deus i 21 lekcija za 21. Vek, u intervjuu za UNESCO-ov Glasnik (The UNESCO Courier), govori o mogućim posledicama trenutne zdravstvene krize izazvane virusom korona i naglašava potrebu za većom međunarodnom naučnom saradnjom i razmenom informacija između zemalјa. 


- Po čemu se ova globalna zdravstvena pandemija razlikuje od prošlih zdravstvenih kriza i šta nam to govori?


         Nisam siguran da je to najgora globalna zdravstvena pretnja sa kojom smo se suočili. Epidemija gripa 1918-1919. godine bila je gora, epidemija side je verovatno bila gora, a pandemije u prethodnim vekovima sigurno su bile mnogo gore. Kako pandemija prolazi, pokazuje se, zapravo, kao blaga. Početkom osamedestih godina prošlog veka, ako ste imali sidu, umrli biste. Crna smrt (kuga, opustošila je Evropu između 1347. i 1351. godine) ubila je između četvrtine i polovine stanovništva. Gripa iz 1918. godine ubila je više od 10% celokupnog stanovništva u nekim zemlјama. Suprotno tome, COVID-19 ubija manje od 5% zaraženih, a ukoliko se ne dogodi neka opasna mutacija, malo je verovatno da će ubiti više od 1% stanovništva bilo koje zemlјe. 

       Za razliku od prethodnih epoha, danas imamo sva naučna saznanja i tehnološke alate potrebne za prevazilaženje zaraze. Kada se dogodila Crna smrt, lјudi su bili potpuno bespomoćni. Nikada nisu otkrili šta ih ubija i šta se u vezi s tim može učiniti. Godine 1348. medicinski fakultet Univerziteta u Parizu verovao je da je epidemiju prouzrokovala astrološka nesreća, naime da je „velika konjunkcija tri planete Vodolije uzrokovala smrtonosnu korupciju vazduha“ (cit. The Black Death, Rosemari Horrok ed., Manchester University Press, 1994, str. 159). 

       Kada je COVID-19 eruptirao, naučnicima je trebalo samo dve nedelјe da identifikuju virus odgovoran za epidemiju, sekvencionišu njegov genom i razviju pouzdane testove za bolest. Znamo šta treba da radimo kako bi se zaustavilo širenje ove epidemije. Verovatno je da ćemo za godinu ili dve imati i vakcinu.


      Međutim, COVID-19 nije samo zdravstveni problem. On je i veliki ekonomski i politički problem. Manje se plašim virusa nego unutrašnjih demona čovečanstva: mržnje, pohlepe i neznanja. Ako lјudi za epidemiju krive strance i manjine, ako se pohlepna preduzeća brinu samo o svojoj dobiti, ako verujemo svim vrstama teorija zavere, biće mnogo teže prevladati ovu epidemiju, a kasnije ćemo živeti u svetu otrovanom mržnjom, pohlepom i neznanjem. Ako na epidemiju reagujemo globalnom solidarnošću i velikodušnošću, ako verujemo u nauku, a ne u teorije zavere, siguran sam da krizu ne samo da možemo prevazići, već ćemo iz nje izaći mnogo jači.


- U kojoj meri bi socijalno distanciranje moglo postati norma? Kakav će efekat ono imati na društva?


- Za vreme krize neko socijalno distanciranje je neizbežno. Virus se širi tako što koristi naše najbolјe instinkte. Mi smo društvene životinje. Volimo kontakt, posebno u teškim vremenima. Kad su rođaci, prijatelјi ili komšije bolesni, mi saosećamo sa njima i želimo da im pomognemo. Virus ovo koristi protiv nas. Na taj način se širi. Zato treba delovati glavom a ne srcem, i uprkos teškoćama, smanjiti nivo kontakta. Dok je virus bezumni deo genetske informacije, mi lјudi imamo um, možemo racionalno da analiziramo situaciju i promenimo svoje ponašanje. Verujem da, kada se kriza završi, nećemo imati dugoročne efekte na naše osnovne lјudske instinkte. I dalјe ćemo biti društvene životinje. I dalјe ćemo voleti kontakt. I dalje ćemo odlaziti u posetu bolesnim prijatelјima i rođacima.

   Pogledajte, na primer, šta se dogodilo sa LGBT zajednicom (lezbejkama, gejevima, biseksualnim i transrodnim osobama) nakon epidemije side. Bila je to užasna epidemija, gejevi su često bili potpuno zanemareni od države, a ipak epidemija nije prouzrokovala raspad te zajednice, nego upravo suprotno. Već na vrhuncu krize, LGBT volonteri osnovali su mnoge nove organizacije za pomoć bolesnim lјudima, za širenje pouzdanih informacija i borbu za politička prava. Devedesetih godina prošlog veka, nakon najgorih godina epidemije side, LGBT zajednica u mnogim zemlјama bila je mnogo jača nego ranije.  





  - Kako vidite stanje naučne i informativne saradnje nakon krize? UNESCO je stvoren nakon Drugog svetskog rata kako bi promovisao naučnu i intelektualnu saradnju slobodnim protokom ideja. Može li se „slobodan protok ideja“ i saradnja između zemalјa ojačati kao rezultat krize?  

  Naša najveća prednost u odnosu na virus jeste sposobnost da efikasno sarađujemo. Virus u Kini i virus u SAD ne mogu razmeniti savete o tome kako zaraziti lјude, ali Kina može naučiti SAD mnogim lekcijama o virusu korona i kako se nositi sa njim. Kina može poslati stručnjake i opremu za pomoć SAD, a SAD mogu pomoći drugim zemlјama. Virusi ne mogu učiniti ništa slično.  

  Od svih oblika saradnje, delјenje informacija je verovatno najvažnije, jer bez tačnih informacija ne možete ništa učiniti. Ne možete razviti lekove i vakcine bez pouzdanih informacija. Čak i izolacija zavisi od informacija. Ako ne razumete kako se bolest širi, kako možete izolovati lјude od nje?  

  Izolacija od side se veoma razlikuje od izolacije od COVID-19. Da biste se izolovali od side, prilikom seksa morate koristiti kondom, ali nema problema da licem u lice razgovarate sa zaraženom osobom, ili da se rukujete, ili je čak zagrlite. COVID-19 je drugačija priča. Da biste znali kako da se izolujete od određene epidemije, prvo su vam potrebne pouzdane informacije o tome šta je njen uzrok. Da li su to virusi ili bakterije? Da li se prenosi krvlјu ili dahom? Da li ugrožava decu ili starije osobe? Da li postoji samo jedan soj virusa ili nekoliko mutantnih sojeva?  

  Poslednjih godina autoritarni i populistički političari nastojali su ne samo da blokiraju slobodan protok informacija, nego čak i da potkopaju poverenje javnosti u nauku. Neki političari su naučnike smatrali elitom odvojenom od „naroda“. Ovi političari su govorili svojim sledbenicima da ne veruju šta naučnici govore o klimatskim promenama, ili čak o vakcinacijama. Sada bi svima trebalo biti jasno koliko su opasne takve populističke poruke. U vremenu krize potrebne su nam informacije da bismo se slobodno kretali. Lјudi moraju verovati naučnim stručnjacima, a ne političkim demagozima.  

  Trenutna potreba većinu lјudi okreće nauci. Katolička crkva upućuje vernike da se drže dalјe od crkava. Izrael je zatvorio svoje sinagoge. Islamska Republika Iran kažnjava lјude koji idu u džamije. Hramovi i sekte svih vrsta obustavili su javne ceremonije. A sve zato što su naučnici preporučili da se ta sveta mesta zatvore.  

  Nadam se da će lјudi zapamtiti važnost pouzdanih naučnih informacija i nakon završetka ove krize. Da bi mogli da koristimo pouzdane naučne informacije u vanrednim vremenima, moramo u njih ulagati u normalnim vremenima. Naučne informacije ne silaze s neba, niti potiču iz uma pojedinih genija. One zavise od jakih nezavisnih institucija poput univerziteta, bolnica i novina, institucija koje ne samo da istražuju istinu, već su i slobodne da govore istinu bez straha da će ih kazniti neka autoritarna vlada. Potrebne su godine za izgradnju takvih institucija, ali isplati se. Društvo, koje građanima pruža dobro naučno obrazovanje i koje opslužuju jake nezavisne institucije, može se nositi sa epidemijom daleko bolјe od brutalne diktature, koja neprestano mora da kontroliše populaciju neznalica.  

  Na primer, kako da naterate milione lјudi da svakoga dana peru ruke sapunom? Jedan od načina je postavlјanje policajca ili kamere u svaki toalet i kažnjavanje onih koji ne peru ruke. Drugi način je da učite lјude u školi o virusima i bakterijama, da im objasnite da sapun može ukloniti ili ubiti ove patogene, a zatim da imate poverenje u njih, da oni sami misle o tome. Šta mislite, koja je metoda efikasnija?  

  - Koliko je važno da zemlјe rade zajedno na širenju pouzdanih informacija?

  Zemlјe moraju deliti pouzdane informacije ne samo o uskim medicinskim problemima, već i o širokom spektru drugih pitanja, od ekonomskog uticaja krize do psihičkog stanja građana. Pretpostavimo da neka zemlјa trenutno raspravlјa koju vrstu zaklјučaka treba da usvoji. Mora uzeti u obzir ne samo širenje bolesti, već i ekonomske i psihološke troškove zatvaranja. I druge su se zemlјe već suočile s ovom dilemom i isprobale različite politike. Umesto da deluje na osnovu čistih spekulacija i ponavlјa već učinjene greške, data zemlјa može ispitati koje su stvarne posledice različitih politika usvojenih u Kini, Republici Koreji, Švedskoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Na taj način može donositi bolјe odluke, ali jedino ako sve ove zemlјe iskreno izveštavaju ne samo o broju bolesnih i mrtvih, već i o onome što se dogodilo s njihovim ekonomijama i mentalnom zdravlјu njihovih građana.



 

- Razvoj veštačke inteligencije i potreba za tehničkim rešenjima najavili su da se uključe i privatne kompanije. Da li je u tom kontekstu još uvek moguće razviti globalne etičke principe i obnoviti međunarodnu saradnju?

     Kako se privatne kompanije uklјučuju, postaje još važnije razvijati globalne etičke principe i obnavlјati međunarodnu saradnju. Neke privatne kompanije mogu biti motivisane pohlepom više nego solidarnošću, pa se moraju pažlјivo regulisati. Čak i one koje deluju dobronamerno nisu direktno odgovorne javnosti, pa je opasno dopustiti im da akumuliraju previše moći.

      Ovo se naročito odnosi na nadzor. Svedoci smo stvaranja novih sistema nadzora širom sveta, od strane vlada i korporacija. Trenutna kriza bi mogla usloviti važan preokret u istoriji nadzora. Prvo, zato što bi se legitimisala i normalizovala upotreba alata za masovno nadgledanje u zemlјama koje ih do sada nisu prihvatale. Drugo, što je još važnije, bio bi to dramatičan prelaz sa nadzora „površine kože“ na nadzor „ispod kože“.

     Ranije su vlade i korporacije nadgledale uglavnom vaše aktivnosti u svetu – gde idete, koga srećete. Sada su postale zainteresovane i za ono što se dešava u vašem telu, za vaše zdravstveno stanje, telesnu temperaturu, krvni pritisak. Takve biometrijske informacije mogu vladama i korporacijama reći mnogo više o vama nego ikad ranije.

- Možete li predložiti neke etičke principe kako se ovi novi sistemi nadzora mogu regulisati?


     U idealnom slučaju, sistemom nadzora trebalo bi da upravlјa posebno zdravstveno telo, a ne privatna kompanija ili službe bezbednosti. Organ zdravstvene zaštite treba da bude usko fokusiran na sprečavanje epidemija i ne bi trebalo da ima druge komercijalne ili političke interese. Posebno sam uznemiren kad čujem lјude koji upoređuju krizu COVID-19 sa ratom i pozivaju bezbednosne službe da je uzmu u svoje ruke. Ovo nije rat, nego zdravstvena kriza. Nema lјudskih neprijatelјa koje treba ubiti. Suština je u brizi o lјudima. Preovlađujuća slika o ratu je vojnik koji juriša sa puškom u rukama. Sada bi slika u našim glavama trebalo da bude medicinska sestra koja menja posteljinu u bolnici. Vojnici i medicinske sestre imaju vrlo različit način razmišlјanja. Ako želite da postavite nekoga da upravlja, ne postavlјajte vojnika, nego medicinsku sestru.

     Organ zdravstvene zaštite treba da prikupi minimalnu količinu podataka potrebnih za uski zadatak sprečavanja epidemija, i ne bi smeo da deli ove podatke sa bilo kojim drugim državnim telom – posebno ne sa policijom. Ne bi trebalo ni da deli podatke sa privatnim kompanijama. Trebalo bi osigurati da se podaci prikuplјeni o pojedincima nikada ne upotreblјavaju kako bi se njima naštetilo ili manipulisalo – na primer, da vodi do gubitka posla ili osiguranja.

     Organ zdravstvene zaštite može učiniti dostupnim podatke naučnim istraživanjima, ali samo ako su plodovi ovog istraživanja čovečanstvu slobodno dostupni i ako se eventualni profiti reinvestiraju u pružanje bolјe zdravstvene zaštite lјudima.

    Za razliku od svih tih ograničenja u delјenju podataka, pojedincima bi trebalo dati što veću kontrolu nad podacima prikuplјenim o njima samima. Oni bi trebalo da budu slobodni da pregledaju svoje lične podatke i imaju koristi od njih.

     Konačno, iako bi takvi nadzorni sistemi verovatno bili nacionalnog karaktera, različiti organi zdravstvene zaštite morali bi sarađivati jedni sa drugima kako bi sprečili epidemije. Budući da patogeni ne poštuju državne granice, ukoliko ne kombinujemo podatke iz različitih zemalјa, biće teško uočiti i zaustaviti epidemije. Ako nacionalni nadzor vrši nezavisni organ zdravstvene zaštite, koji nema politički i komercijalni interes, vlastima u takvim državama bilo bi mnogo lakše da sarađuju na globalnom nivou.

- Govorili ste o nedavnom brzom pogoršanju poverenja u međunarodni sistem. Kako vidite duboke promene multilateralne saradnje u budućnosti?

    Ne znam šta će se desiti u budućnosti. To zavisi od izbora koje donosimo u sadašnjosti. Zemlјe mogu da se odluče da se takmiče za oskudne resurse i da vode egoističnu i izolacionističku politiku, ili mogu da odluče da jedna drugoj pomažu u duhu globalne solidarnosti. Ovaj izbor će oblikovati i tok sadašnje krize i budućnost međunarodnog sistema u godinama koje dolaze.

     Nadam se da će države izabrati solidarnost i saradnju. Ne možemo zaustaviti ovu epidemiju bez bliske saradnje zemalјa širom sveta. Čak i ako određena zemlјa uspe da na neko vreme zaustavi epidemiju na svojoj teritoriji, sve dok epidemija nastavlja da se širi negde drugde, mogla bi se vratiti svuda. Još gore, virusi neprestano mutiraju. Mutacija virusa bilo gde u svetu može ga učiniti zaraznijim ili smrtonosnijim, dovodeći u opasnost celo čovečanstvo. Jedini način na koji zaista možemo da se zaštitimo jeste pomaganje u zaštiti svih lјudi.

     Isto je i sa ekonomskom krizom. Ako svaka zemlјa vodi računa samo o svojim interesima, rezultat će biti ozbilјna globalna recesija koja će pogoditi sve. Bogate zemlјe poput SAD-a, Nemačke i Japana propadaće na jedan ili drugi način, ali siromašnije zemlјe u Africi, Aziji i Latinskoj Americi mogu se potpuno urušiti. SAD za svoju ekonomiju može priuštiti paket pomoći od dve milijarde dolara. Ekvador, Nigerija i Pakistan nemaju takve resurse. Potreban nam je globalni plan ekonomskog spasavanja.

     Nažalost, za sada ne vidimo ništa slično snažnom globalnom liderstvu koje nam je potrebno. SAD, koje su delovale kao svetski lider tokom epidemije ebole 2014. godine i finansijske krize 2008, odustale su od tog posla. Trampova administracija je jasno stavila do znanja da se brine samo za SAD, napustila je čak i svoje najbliže saveznike u Zapadnoj Evropi. Čak i ako SAD sada smisle nekakav globalni plan, ko bi im verovao i ko bi sledio njihovo vođstvo? Da li biste pratili lidera čiji je moto „Prvo ja“?

    Ali, svaka kriza je i prilika. Nadajmo se da će trenutna epidemija pomoći čovečanstvu da shvati akutnu opasnost koju predstavlјa globalno nejedinstvo. Ako zaista ova epidemija rezultira bližom globalnom saradnjom, to će biti pobeda ne samo protiv virusa korona, već i protiv svih ostalih opasnosti koje prete čovečanstvu – od klimatskih promena do nuklearnog rata.




 

- Govorite o tome kako će izbori koje donosimo sada uticati na naša društva ekonomski, politički i kulturno, u godinama koje dolaze. Šta su ovi izbori i ko će biti odgovoran za njihovo donošenje?

    Suočeni smo sa mnogim izborima. Ne samo izbor između nacionalističkog izolacionizma i globalne solidarnosti. Drugo važno pitanje je da li bi lјudi podržavali uspon diktatora, ili bi insistirali na tome da se s vanrednim situacijama bave na demokratski način? Kada vlade troše milijarde da pomognu neuspešnim preduzećima, da li bi uštedele velike korporacije ili mala porodična preduzeća? Kako lјudi prelaze na posao od kuće i komuniciraju putem interneta, da li će to rezultirati kolapsom organizovanog rada ili bismo videli bolјu zaštitu prava radnika?

    Sve su to politički izbori. Moramo biti svesni da se sada suočavamo ne samo sa zdravstvenom krizom, već i sa političkom. Mediji i građani ne bi smeli sebi da dozvole da budu potpuno ometani od epidemije. Naravno da je važno pratiti najnovije vesti o samoj bolesti, koliko lјudi je danas umrlo? Koliko lјudi je zaraženo? Ali jednako je važno obratiti pažnju na politiku i izvršiti pritisak na političare da rade ispravne stvari. Građani bi trebalo da vrše pritisak na političare da deluju u duhu globalne solidarnosti; da sarađuju sa drugim zemlјama, a ne da se međusobno okrivljuju, da raspodelјuju sredstva na fer način, da se trude da očuvaju demokratsku kontrolu i ravnotežu – čak i u hitnim slučajevima.

    Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra. Koga god da izaberemo za vladu u narednim godinama, neće moći preokrenuti odluke koje se donose sada. Ako postanete predsednik 2021. godine, to je kao da ste došli na zabavu kada je već gotova i jedino što vam preostaje jeste da operete prlјave sudove. Ako postanete predsednik 2021. godine, otkrićete da je prethodna vlada već podelila na desetine milijardi dolara i da vi imate čitavo brdo dugova za otplatu. Prethodna vlada je već restrukturirala tržište rada i ne možete ponovo početi ispočetka. Prethodna vlada je već uvela nove sisteme nadzora i oni se ne mogu ukinuti preko noći. Zato ne čekajte do 2021. Pratite šta političari trenutno rade.



Izvor: The UNESCO Courier
izvor: Sve je fizika 

недеља, 14. новембар 2021.

21 lekcija za 21. vek – Juval Noa Harari





Juval
Noa Harari (1976) je izraelski istoričar, profesor i pisac. Diplomirao je istoriju na Univerzitetu u Jerusalimu (gde i danas predaje) a potom doktorirao na Univerzitetu u Oksfordu. Drži predavanja širom sveta na kojima predstavlja teme iz svojih knjiga i članaka, a redovno objavljuje i u časopisima kao što su Guardian, The Times i drugi. Napisao je na desetine članaka i šest knjiga, među kojima su najpoznatije ,,Sapijens”, ,,Homo Deus” i ,,21 lekcija za 21. vek”. 

 ,,21 lekcija za 21. vek” je skup eseja od kojih se neki temelje na radovima koje je Harari već objavljivao. Nakon što je u ,,Sapijensu” dao pregled prošlosti, a u ,,Homo Deusu” preispitivao dugoročnu budućnost života na zemlji, u ovoj knjizi se usredsredio na sadašnjost i neposrednu budućnost čovečanstva. Ovim lekcijama je savremenom čoveku želeo da ukaže na šta bi trebalo obratiti pažnju kako bi se čovečanstvo što lakše suočilo sa neizbežnim promenama koje sa sobom nosi vek u kom živimo. Neke od tih promena su već vidljive, neke su i dalje na nivou spekulacije, dok su neke toliko izvesne da sama pomisao na njih u ljudima budi paniku. Panika je baš to što bi trebalo izbeći, a u tome bi moglo da nam pomogne razumevanje situacije u kojoj se nalazimo i promena koje nailaze a koje se, na ovaj ili na onaj način, tiču svakoga od nas.

Ono što mene ovde zanima globalni su problemi. Razmatram najvažnije sile koje oblikuju društva širom sveta i koje najverovatnije imaju uticaja na budućnost naše planete kao celine. Klimatske promene možda su izvan domašaja briga ljudi obuzetih borbom za goli opstanak, ali zbog njih bi mumbajska naselja straćara na kraju mogla postati nepodnošljiva za život, što bi značilo nove talase izbeglica preko Mediterana i zdravstvenu krizu svetskih razmera. 

 , Stvarnost je satkana od mnogih niti, a ova knjiga pokušava da pokrije razne aspekte naših globalnih nedaća, ne tvrdeći pritom da će ih iscrpno prikazati. Za razliku od ‘Sapijensa’ i ‘Homo Deusa’ ova knjiga nije zamišljena kao istorijska pripovest, nego pre kao jedan skup izabranih lekcija. Te lekcije se ne okončavaju jednostavnim odgovorima. Cilj im je da podstaknu na dalja razmišljanja i pomognu čitaocima da uzmu udela u nekim od najvažnijih razgovora našeg doba.”
 

 , Lekcija, kao što naslov sugeriša ima 21, a knjiga je podeljena na pet celina: Tehnološki izazov, Politički izazov, Očajanje i nada, Istina i Otpornost.  

 , Harari svoje pisano predavanje počinje tehnološkim izazovima, prirodno, jer se sa njima suočava svako od nas. Tehnologija napreduje iz dana u dan. Novije generacije neće moći da zamisle život bez Gugla, Vikipedije i pametnih telefona. Tehnologija nam je promenila način života, kao i način na koji razmišljamo. Uglavnom se za nju vezuju pozitivne stvari – život nam je danas lakši nego što je bio pre nego što su pojedine stvari izmišljene. Ali ono o čemu možda ne razmišljamo (osim ako nismo direktno pogođeni), a na šta Harari skreće pažnju, jeste činjenica da je razvoj tehnologije mnoge ljude ostavio bez posla. U tom smislu se tehnološka revolucija može porediti sa industrijskom, kada su čoveka na brojnim poslovima zamenile mašine. To se događa i danas na pojedinim radnim mestima, naravno, ali novi talas je u povoju i njegove razmere ćemo tek sagledati. U novom talasu će čoveka zameniti veštačka inteligencija. Harari daje brojne primere prilično jednostavnih poslova koji bi verovatno svakome pali na pamet, među kojima su, na primer, kasiri u marketima, profesionalni vozači, i slično, ali ide i korak dalje, objašnjavajući kako nam u budućnosti možda neće biti potrebni ni lekari, makar ne oni u ljudskom obličju. To, naravno, ne znači da će čovečanstvo kao takvo ostati bez posla – javiće se potreba za novim radnim mestima na kojima će se (makar neko vreme) naći ljudi. Ali zajedno sa tim novim radnim mestima pojaviće se i klasa ,,beskorisnih”. Nije reč o zanimanjima koje danas u šali nazivamo beskorisnim, reč je o ljudima koji neće moći da pronađu posao za koji su sposobni jer takve poslove više neće obavljati ljudi. Kako kaže Harari: ,,Moglo bi nam se desiti da nas zapadne najgore od oba sveta, da nas istovremeno muče i visoka stopa nezaposlenosti i manjak stručne radne snage”.  

 , Možda ćete sada uzdahnuti s olakšanjem jer spadate među današnje ,,beskorisne” ljude, odnosno bavite se umetnošću. Zadržite dah na momenat, Hararijeve prognoze tiču se i vas. Uzmimo za primer muziku. Ne samo da danas postoje programi koji mogu menjati i imitirati sve instrumente koje poznajemo (samim tim vam nije potrebno da znate da svirate određeni instrument, dovoljno je samo da poznajete note, ako i toliko), već se uveliko radi na algoritmima koji sami stvaraju muziku. Algoritmi su svugde oko nas, pustili smo ih u svaku sferu života. Youtube zna koju muziku volite da slušate jer je toliko puta čuo vaše omiljene pesme. Ukoliko bismo veštačku inteligenciju pustili da nam prati raspoloženja i osećanja, kao što nam danas prati navike, Youtube bi znao da proceni koju muziku treba da vam pusti kada ste tužni ili besni. Faktički bi bio najbolji dj koga možete da zamislite. Ali ne samo to, na osnovu podataka koje ima, algoritam bi mogao da sastavi pesmu koja je doslovce pisana samo za vas i koja će vas nesumnjivo oboriti s nogu (jeste li čuli pesmu koju je veštačka inteligencija ,,komponovala” na osnovu dosadašnjih pesama sa Evrovizije? Možda nije remek-delo muzike, ali svakako je evrovizična).  

 , Hoće li plod ovoga biti velika umetnost? Zavisi od toga kako definišemo umetnost. Ako je lepota zaista u ušima onoga ko sluša, i ako je kupac uvek u pravu, biometrijski algoritmi imaju izgleda da stvore najveću umetnost u istoriji. Ako je suština umetnosti u nečemu dubljem od ljudskih osećanja, i ako bi umetnost trebalo da iskazuje jednu istinu koja nadilazi naše hemijske treptaje, biometrijski algoritmi možda i neće biti naročito veliki umetnici. Nije to, međutim, ni većina ljudskih bića. Da bi stupili na tržište umetnosti i istisnuli mnoge kompozitore i izvođače od krvi i mesa, algoritmi neće morati smesta da nadmaše Čajkovskog. Dovoljno će biti da prevaziđu Britni Spirs.” 

 , Naravno, ukoliko algoritmima damo pristup u svaku poru života, gubitak poslova bi mogao biti naš najmanji problem. Harari na pominje da bi ovaj scenario mogao da dovede do potpunog gubitka vlasti nad sopstvenim životom, ili još gore do nastupanja ,,digitalnih diktatura”. Već smo na dobrom putu da se to zaista desi, upravo zbog toga što nam veštačka inteligencija toliko olakšava živote. Više ne moramo da pamtimo brojeve telefona, niti da sa sobom vucaramo telefonske imenike. Ne moramo da znamo neki strani jezik da bismo saznali šta na njemu piše. Ne moramo da odlazimo u biblioteku da bismo se informisali o nekoj sitnici, ali takve sitnice više ne moramo ni da pamtimo – uvek su nam pri ruci. Ne samo da smo tehnologiji prepustili da pamti za nas, dopustili smo joj da umesto nas s vremena na vreme donese i poneku odluku.” 

 , Trenutno poveravamo Netfliksu da nam bira filmove, a Guglovim mapama da reše da li da skrenu levo ili desno, ali kad počnemo da računamo na to da će veštačka inteligencija umesto nas rešiti šta da studiramo, gde da radimo, s kim da se venčamo, ljudski život prestaće da bude drama odluka. Demokratski izbori i slobodno tržište neće više imati mnogo smisla. Isto važi i za većinu religija i umetničkih dela. Zamislite Anu Karenjinu kako vadi smartfon i pita Fejsbukov algoritam da li da ostane u braku s Karenjinom ili da pobegne s naočitim grofom Vronskim. Ili zamislite svoju omiljenu Šekspirovu dramu u kojoj sve ključne odluke donosi Guglov algoritam. Hamlet i Magbet će imati mnogo prijatniji život, ali kakav će to zapravo život biti? Imamo li neke modele prema kojima bismo mogli dati nekakav smisao takvom životu?”  

 , Pa ipak, ova ,,iluzija o znanju” (termin koji su skovali Stiven Sloman i Filip Fernbah) nije obavezno produkt 21. veka. Harari tvrdi da je individualnost mit i da smo kao vrsta dospeli tu gde jesmo baš zbog toga što smo se oslanjali na ,,grupno razmišljanje”. Nijedan pojedinac, kaže on, ne zna sve što je potrebno da bi se sagradila katedrala ili konstrisao avion, a kako je istorija napredovala, znanje pojedinca postajalo je sve uže: ,,Jedna žena iz plemena lovaca sakupljača u kamenom dobu znala je kako sama sebi da napravi odeću, da potpali vatru, da ulovi zeca i da umakne lavovima. Danas mi mislimo da znamo mnogo više, ali kao pojedinci zapravo znamo mnogo manje.”  

 , Dalje u knjizi Harari se dotiče brojnih škakljivih tema. Otvara pitanja političkih i društvenih uređenja, religije, ljudskih prava, rasizma, itd. Kako i sam spada u nekoliko manjinskih grupa (Harari je Jevrejin, homoseksualac i vegetarijanac) povremeno sebi daje za pravo da bude strastven i prilično ličan. Sa određenim stavovima koje iznosi ćete se složiti, sa nekima možda ne. Njegov odnos prema religiji mogao bi se posmatrati kao kontroverzan, pa tako u jednom trenutku suprotstavlja različite religije po viđenju božanske sile, od kojih je jedni shvataju kao enigmu a drugi kao,,strogog zakonodavca o kome znamo i previše. Znamo tačno šta misli o modi, hrani seksu i politici i prizivamo tog Ljutitog Čoveka s Neba da opravdamo milion pravila, ukaza i sukoba. Taj se uzruja ako žene nose kratke rukave, kad dvojica muškaraca imaju međusobni polni odnos, kad se tinejdžeri samozadovoljavaju. Neki kažu da se Njemu ne dopada da pijemo alkohol uopšte nikada, dok, prema drugima, On neopozivo zahteva da pijemo vino svakog petka uveče ili svake nedelje ujutru. Napisane su čitave biblioteke knjiga da se do najsitnijih podrobnosti objasni šta to On tačno hoće od nas, a šta mu se ne dopada.” Govoreći o terorizmu, s druge strane, Harari zapravo pokušava da odgovori na pitanje zbog čega ga se toliko plašimo kada, statistički gledano, on ubija manje ljudi nego šećer – zato što terorizam nije ukusan, pretpostavlja cinično.  

 , Ove teme su samo neke od onih koje Harari pokriva u svojim lekcijama. Na većinu pitanja koje postavlja, autor zapravo ne nudi rešenje, što bi možda bilo i suludo očekivati jer kao i što sam kaže ,,pojedinac ne može znati sve”. Ako tražite konkretne odgovore na konkretna pitanja, ovo nije knjiga za vas (niti je bilo koja druga, da se razumemo). Vrednost ove knjige ne leži u rešenju problema već u pokretanju točkića u glavi onih koji je pročitaju: ,,Ljudi imaju izvanrednu sposobnost da istovremeno i znaju i ne znaju ili, tačnije, mogu nešto da znaju kad zaista razmišljaju o tome, samo što uglavnom ne razmišljaju o tome, tako da ne znaju”. A zamislite šta bismo sve mogli samo kada bismo malo porazmislili.''           

  Izdavač: Laguna  

  izvor