Cargill jedva da je poznato ime među potrošačima — iako je najveća privatna kompanija u SAD-u ali i najgora kompanija. Postoji, nažalost, mnogo kompanija koje bi se mogle takmičiti za ovu titulu ali mnogi izveštaji pružaju opsežne i uverljive dokaze koji to potkrepljuju. Više od stotinu velikih kompanija su više puta pozivale Cargill da se promeni, ali Cargill je isto toliko puta prkosio ovim pozivima. Cargill ima dugu i prljavu istoriju dvoličnosti, obmane i uništenja. Samo protekle dve decenije daju desetine primera. Cargill nastavlja da iskorištava prednosti krhkih ili korumpiranih vlada.
Obrazac obmane i uništenja
U svojih 155 godina , Cargill se ubacio u gotovo svaki aspekt globalnog agrobiznisa a vlasnike pretvorio u milijardere .
Danas je moguće da samo jedna privatna kompanija ima više moći da samostalno uništi ili zaštiti klimu, vodu, sigurnost hrane, javno zdravlje i ljudska prava nego bilo koja pojedinačna kompanija u istoriji. I to nije naftna kompanija ili kompanija za ugalj, ili bilo koji od uobičajenih osumnjičenih. To su giganti agrobiznisa. Cargill je upravo takav korporativni gigant na neksusu globalnog industrijskog poljoprivrednog sistema, sistema koji je dizajnirao da pretvori velike delove planete u hemijski zavisne industrijske monokulture za proizvodnju jeftinog mesa, palminog ulja i čokolade. On je godinama pokazivao ponavljajući obrazac obmane i uništenja pre svega u kršenju trgovinskih embarga i fiksiranja cena, do ignorisanja zdravstvenih kodeksa i stvaranja tržišta za robu proizvedenu dečijim i prisilnim radom. On danas ima veći uticaj čak i od mnogih vlada na sudbinu sveta. Kompanije kao što su Cargill — i poslovni partneri i kupci poput Ahold Delhaize (Stop & Shop, Giant, Food Lion i Hannafords), McDonald's i Sysco koje prodaju svoje proizvode potrošačima — snose značajnu odgovornost za tešku ekološku krizu na planeti.
Cargill je jednako kontroverzan koliko i ogroman – a ipak gotovo sigurno nikada niste čuli za njega. Kako je ovaj korporativni velikan uspeo se zadrži u tajnosti? Cargill je poznat po svojoj tajnovitosti. Misli se da je po tajnama ravan CIA-i. Porodica Cargill, od kojih su 14 milijarderi , i dalje poseduje 88% korporacije, dajući kompaniji moćan plašt nevidljivosti: gotovo u potpunosti od njih zavisi koliko će informacija podeliti s javnošću. Ova skoro nevidljivost nije slučajna , rekao je Michael Lansing, istoričar životne sredine. „Teško je zamisliti potrošački bojkot Cargill-a. Ekološke grupe su pokušale,“ rekao je on. I nisu uspele. Razlog?! „Zato što kada odete u prodavnicu ne vidite oznaku Cargill?“
Izgradnja behemota
Od 1946. godine sedište kompanije nalazi se u dvorcu u Minnesoti. 63 sobe, 17 kupatila, 13 kamina i 40 top menadžera koji prave planove za obogaćivanje i apsorpciju. Priča o ovom porodičnom biznisu priča je o pet generacija rukovodilaca.
William Wallace Cargill osnovao je Cargill 1865. godine, kupivši jedno skladište na kraju nove železničke pruge u Iowi. Potražnja za žitaricama u velikim američkim gradovima bila je veoma visoka, ali ceo usev se nalazio u udaljenim ruralnim oblastima, često hiljadama milja daleko, a za transport su bili potrebni železnički ili vodeni putevi. William je shvatio da logistika postaje ključna oblast u zemlji koja se brzo širi. Dvadeset godina braća Cargill su pratila razvoj železničke mreže, gradeći, iznajmljujući i kupujući štale, stvarajući maloprodajne objekte na novim rutama. Do 1890. godine Cargill je posedovao stotine elevatora koji mogu da prime oko 4,3 miliona tona žitarica.
Kako je kompanija rasla, Cargill's je često bio jedini elevator za žito na glavnim železničkim stanicama, ostavljajući poljoprivrednicima malo izbora osim da prihvate njegove cene – koje su ponekad bile fiksirane u zakulisnim poslovima . Takva upitna etika pomogla je Cargill-u da poveća doseg i obim. Čak je i Velika depresija, koja je snizila cene žitarica, pomogla Cargill- u da ojača svoju poziciju: kompanija je kupovala osiromašene nezavisne elevatore. Godine 1936. sva imovina giganta ujedinjena je pod znakom Cargill, Incorporated . Iste godine, John Macmillan Jr. postao je predsednik kompanije. Treći predsednik je zadržao opreznu politiku svog oca, upravo je pod Macmillanom Jr. prodaja kompanije po prvi put dostigla milijardu dolara.( Godine 1875. William se zbližio se s drugim škotskim imigrantima, među kojima je bio i Duncan John Macmillan, drvosječa i finansijer. Godine 1895., naslednici klana su se srodili i otada kompanija ima dva vlasnika- iscrpnije o razvoju
vidi ovde ).
Kompanija se suočila sa prvim velikim skandalom tokom Prvog svetskog rata kada je optužena za ratno profiterstvo . Kasnih 1930-ih, kada su suša i prekomerno zaoravanje pretvorili velike prerije u prašinu, Cargill je suspendovan iz Čikaškog odbora za trgovinu zbog kupovine fjučersa za kukuruz i drugih opcija zbog pokušaja da zarobi tržište kukuruza.
Ipak, kompanija je i dalje rasla, i to zbunjujućom brzinom.1940. godine, 60% prihoda Cargill je sa stranih tržišta. Uprkos skromnom iskustvu u brodogradnji, McMillan pobeđuje na tenderu za izgradnju tankera za naftu i gas za američku mornaricu. Tokom ratnih godina iz brodogradilišta Cargill odlazi 18 brodova i 4 tegljača.
Drugi svetski rat, za razliku od Prvog, imao je na Cargill negativan uticaj. To nije bio prvi negativan period za porodicu. Kako bi povratila izgubljeno, kompanija je pristupila velikoj diversifikaciji. 1943. godine Cargill preuzima nekoliko pogona za preradu soje. Godine 1945. kupuje veliku kompaniju koja proizvodi stočnu hranu. Ispostavilo se da su obe bile od velike pomoći: 20 godina obe industrije su smatrane najbrže rastućim u poljoprivredi.
Kraj 1950-ih bio je za Cargill ponovo obeležen ozbiljnim gubicima. Godine 1957. umro je Austin Cargill, tri godine kasnije umro je John Macmillan Jr. Odjednom je kompanija ostala bez člana porodice dostojnog glavnog položaja. Pet predstavnika naredne generacije složilo se da niko od njih nema dovoljno menadžerskog iskustva. Tada je prvi put odlučeno da se u Predsedništvo pozove nepovezani službenik - Erwin Kelm. Ovaj period je trajao 15 godina. Međutim, deoničare su i dalje činili isključivo Cargill i Macmillans. Podstaknut unosnim državnim ugovorima Cargill-ov izvoz žitarica u SAD porastao je za 400% do 1965. godine, sa godišnjom prodajom koja je porasla na 2 milijarde dolara . Kako je akumulirala kapital, kompanija je započela sa MO nemilosrdnu ekspanziju. Oko četvrtine sve pšenice koju je Brežnjev kupio na stranim tržištima otpada na Cargill . Pored Sovjeta, kompanija trguje sa Sadamom Huseinom, Muamerom Gadafijem i Fidelom Kastrom. To dovodi do činjenice da usred globalne suše prihod kompanije za deset godina (1971 – 1981) raste više od deset puta, na 28 milijardi dolara.
Njihov prelazak na preradu hrane transformirao je poljoprivredu u Americi – i širom sveta – do neprepoznatljivosti .
Tokom proteklih 50 godina, poljoprivredom je dominiralo nekoliko glavnih useva kao što su pšenica, kukuruz i soja, rekao je Erik Millstone, profesor naučne politike na Univerzitetu u Sussexu . “Teško je utvrditi u kojoj meri je Cargill to ostvario jer je toliki deo njihove trgovine bio neproziran,” rekao je. “Ali oni su od toga napravili dobar posao… igrali su dominantnu ulogu u sužavanju i homogenizaciji pogona širom sveta.”
Prekretnica industrije ka jeftinoj robi proizvedenoj na ogromnim površinama u veoma velikim količinama bila je ključna. Od 1980- ih se proširio globalno, potiskujući porodične farme širom sveta.
„Nekada je bilo da ako kupujete piletinu ili govedinu, dobijate je na farmama u krugu od stotinu milja od vašeg grada“, rekao je Glenn Hurowitz iz ekološke organizacije Mighty Earth. „Sada se meso i hrana za hranu mogu otpremati hiljadama milja, bez vidljivosti kako su napravljeni… Cargill je izgradio moderan poljoprivredni sistem – sa svim njegovim zloupotrebama.”
Do 2008. godine operacija koja je započela kao jedna granična ispostava u Iowi postala je jedna od najvećih privatnih kompanija u zapadnom svetu. Danas zapošljava oko 155.000 ljudi u 70 zemalja . Njegova flota od 570 brodova preveze 200 miliona tona robe svake godine .
Gde je hrana zaslađena, konzervisana, emulgirana, mlevena ili prožeta aditivima, tu je Cargill. I prisutan je u različitim fazama procesa, što znači da može dominirati u svim sektorima.
Uništenje šuma
Više od milion kvadratnih kilometara planete očišćeno je od svoje prirodne vegetacije za uzgoj soje,
Nigde Cargillov obrazac obmane i uništenja nije tako očigledan nego u njegovom učešću u uništavanju „pluća planete“, svetskih šuma. Uprkos ponovljenim i široko objavljenim obećanjima o suprotnom, Cargill je nastavio da uništava drevne ekosisteme koliko god može u okviru zakona - a prečesto i izvan tih granica.
Npr. Brazil je bio lider u borbi protiv klimatskih promena. Od sredine 2000-ih, nacija je bila posvećena ambicioznim programima za suzbijanje krčenja šuma u Amazoniji. Brazil je impresivno smanjio krčenje šuma za dve trećine od svog vrhunca, dok je udvostručio svoju poljoprivrednu proizvodnju fokusirajući ekspanziju na degradirana zemljišta. Ali sa izborom brazilskog predsednika Jaira Bolsonara sve se promenilo. Otkako je preuzeo dužnost, Bolsonaro je ukinuo brazilsko Ministarstvo za pitanja starosedelaca, smanjio budžet brazilske agencije za zaštitu životne sredine IBAMA. Ne samo da je vlada signalizirala svoje namere da prestane s primenom postojećih zakona o zaštiti okoliša, već je čak stvorila i novu agenciju za reviziju i opraštanje prethodnih kršenja. Nije iznenađujuće da je krčenje šuma Amazone poraslo na najviši nivo u posljednjih deset godina.
Cargill je nastavio da podstiče uništavanje netaknutih pejzaža, ostajući jedan od najgorih aktera na svetskoj sceni i jedna od najvećih pretnji domaćim ekosistemima širom sveta.
SOJA
Sa sojom , na primer, Cargill bi je mogao kupiti od brazilskih farmera, skladištiti ga u Cargill silosu, prevesti ga preko okeana brodom koji je Cargill iznajmio do Cargill tvornice stočne hrane, a zatim odvoziti dobivenu stočnu hranu u Cargill farmu.
A vara – Cargill-ovo zajedničko preduzeće u Velikoj Britaniji sa Faccenda hranom i zastavom pod kojom posluju njene farme pilića – isporučuje piletinu Tesco, Nando's i McDonald's. Oni koji kupuju file “britanske piletine” ili jedu istu u sendviču McChicken ne znaju da je američka korporacija bila uključena u gotovo svaki korak – ili da su delovi brazilske šume bili sravnjeni u tom procesu .
Soja u silosu u Itacoatiari, Brazil. Soja će biti utovarena na brodove za izvoz. Foto: Werner Rudhart/Greenpeace
Izvor soje
Više od milion kvadratnih kilometara planete očišćeno je od svoje prirodne vegetacije za uzgoj soje, jednog od primarnih sastojaka stočne hrane koja se koristi za uzgoj mesa. Više od tri četvrtine svetske soje koristi se za ishranu stoke.
Stope krčenja šuma u Amazoniji su šokantne: područje veličine Havaja očišćeno je samo 2004. godine . Godine 2006, nakon Greenpeaceove kampanje, Cargill i drugi veliki kupci soje – zajedno sa svojim kupcima kao što je McDonald's – pristali su da neće trgovati sojom uzgojenom u novopošumljenim područjima Amazona. „Moratorijum na soju“ smatra se ogromnim uspehom : krčenje šuma Amazona je naglo palo, a Cargill je hvaljen zbog svoje uloge .
Ali soja je uz sve veliki biznis u Brazilu – zemlja je proizvela skoro 118 miliona tona 2018. – a iza kulisa, trgovina je nastavila da cveta. Kako? Moratorijum je jednostavno zamenio uništenje jednog ekološki ključnog bioma za drugi : Cerrado, prostranu tropsku savanu sa daleko slabijom zaštitom. Između 2008. i 2012. godine stopa gubitka šuma u A mazoni usporila se za 67%. Ali Cerrado je nastavio da nestaje alarmantnom brzinom: u deceniji do 2018. izgubio je 95.000 kvadratnih kilometara zemlje, 66% više od Amazona – što je tri puta veće .
Cerrado je ključni ekosistem. Sadrži 5% svetskih biljnih i životinjskih vrsta . Takođe je veliki ponor ugljika, stabilizuje regionalnu klimu i kritičan je za osam od 12 brazilskih rečnih slivova . I to je sastavni deo nacionalnog snabdevanja energijom: 80% brazilske električne energije dolazi iz hidroelektrana na rekama čiji izvori leže u Cerradu. Više od polovine autohtone vegetacije Cerrada je već nestalo. Mnogo toga što je ostalo opasno je fragmentirano .
Cargill ne samo da se opirao moratoriju na soju u stilu Amazona za Cerrado – uprkos pozivima kupaca kao što su Tesco i McDonald's – već je, prema rečima aktivista kampanje, ohrabrio konkurente da učine isto . Cerrado, sa svojom vegetacijom za koju se procenjuje da skladišti ekvivalent od 13,7 milijardi tona ugljičnog dioksida , smatra se vitalnim u globalnoj borbi protiv klimatskih promena – bici za koju je Cargill izrazio javnu podršku. Prvo je postavio rok za okončanje krčenja šuma u svojim lancima snabdevanja do 2020. Prošle godine je priznao da će propustiti taj rok . Sada ima cilj do 2030. godine . Uprkos tome, ljudi na terenu u Brazilu kažu da nema znakova da su takve promene uvedene.
„ Vidimo velike dogovore, komunikacije za stolovima na velikim međunarodnim događajima, ali ono što vidimo na terenu je potpuno drugačije “, rekla je Isabel Figueiredo, ekologinja Cerrado na Institutu za društvo, stanovništvo i prirodu. “Ne postoji direktna veza između onoga što govore i onoga što rade na plantažama.”
Jedan Cargill dobavljač u Cerradu rekao je za Unearthed da su proizvođači soje u celom regionu sve svesniji međunarodnog pritiska zbog krčenja šuma, ali Cargill nikada nije razgovarao s njim o održivosti, niti je izvršio reviziju njegovih poseda.
Hurowitz je rekao da je skeptičan prema tvrdnjama da su lanci snabdevanja sojom previše složeni da bi se pravilno pratili, s obzirom na to da je Mighty Earth u prošlosti predstavio Cargill-u jasne primere krčenja šuma u njihovom lancu snabdevanja. “Napravili smo Cargill-u domaći zadatak,” ali se još uvek nisu ponašali adekvatno.
Cargill je rekao Birou: „ Cargill ne isporučuje i neće isporučivati soju od farmera koji krče zemlju u zaštićenim područjima. Imamo kontrole kako bismo sprečili neusklađene proizvode da uđu u Cargill-ove i lance nabavke naših kupaca… Imamo ista očekivanja od naših dobavljača.” Kad ono..u praksi isto. Preko južnoameričke granice, Mighty Earth je pratila Cargillov otisak. Njihov izvještaj za 2017.
"The Ultimate Mystery Meat ” istraživao je 28 različitih lokacija na 3.000 km u kojima se proizvodi soja u Brazilu i Boliviji. Pokazalo se da je Cargill bio jedan od dva najveća korisnika seče šuma u industrijskim razmjerima.
Pored njihove uloge u stvaranju tržišta za soju zasnovanu na krčenju šuma, ova organizacija otkrila je da Cargill financira operacije čišćenja zemlje duboko u netaknutim šumama, izgradnju silosa i puteva, zatim kupovinu i isporuku žitarica u SAD, Kinu i Evropu za ishranu pilića. , svinje i krave.
Nakon što je njihov izveštaj bio pokriven u publikacijama širom sveta, uključujući The New York Times, The Guardian, CTV, Le Monde i druge, velike potrošačke kompanije, investitori i vlade pozvale su Cargill da ispuni svoje obaveze za okončanje krčenja šuma u Latinskoj Americi.
Mesecima kasnije, izvršen smo satelitski nadzor lokacija koje su prvobitno posjetili iz ove organizavije. S obzirom na kontrolu kojoj je Cargill bio izložen i njihovu posvećenost svojim klijentima, pretpostavili su da će pokrenuti intenzivne napore da zaustave krčenje šuma barem na ovim lokacijama.
Nasuprot tome, otkrili su da Cargill još uvek pokreće krčenje šuma na nekim od istih lokacija koje su prvi put posetili, uprkos ispitivanju. Između Cargilla i njihovog dvojnika Bungea, očistili su ekvivalent od 10.000 fudbalskih terena za soju.
Autohtoni narodi koji ovise o šumama bili su protjerani sa svojih tradicionalnih zemalja, na njihovu zemlju su zadirali plantaže soje, iskusili su nagli porast raka, urođenih mana, pobačaja i drugih bolesti povezanih s pesticidima i herbicidima koji se koriste za uzgoj soje.
Gran Chaco je ekosistem od 110 miliona hektara koji obuhvata Argentinu, Boliviju i Paragvaj. To je jedan od najvećih preostalih neprekinutih delova autohtone vegetacije u Južnoj Americi, drugi po veličini samo nakon amazonske prašume.
Ove šume su dom živim zajednicama autohtonih naroda, uključujući Ayoreo, Chamacoco, Enxet, Guarayo, Maka'a, Manjuy, Mocoví, Nandeva, Nivakle, Toba Qom i Wichi, koji su zavisili i koegzistirali sa šumom Chaco za milenijumima.
Nekada neprobojno uporište stvorenja poput vrištavog dlakavog oklopnika, jaguara i divovskog mravojeda, Cargill se infiltrirao na ove granice, buldožerom i paleći kako bi napravio mesta za ogromna polja genetski modifikovane soje.
Iako je meso inherentno bogato resursima za proizvodnju, ne zahtijeva uništavanje prirodnih ekosistema. Latinska Amerika sadrži područje prethodno degradiranog zemljišta veće od polovine kontinentalnih Sjedinjenih Država gdje se soja i goveda mogu uzgajati bez ugrožavanja autohtonih ekosistema. Tehnički stručnjaci koji su uspješno dizajnirali sistem koji je praktično eliminirao krčenje šuma za soju u brazilskoj Amazoni procjenjuju da bi proširenje praćenja šuma na druge regije u kojima se uzgaja soja u Latinskoj Americi koštalo manje od milion dolara godišnje, što je mali dio Cargill-ovog godišnjeg profita.
Cargill je jedan od deset najvećih zagađivača prehrambene industrije u SAD-u u prehrambenoj industriji, za sledeće toksične hemikalije:
Zabrinutost oko Cargill-ovog mesa
Daleko od svog poslovanja sa sojom, Cargill je takođe jedan od tri najveća svetska proizvođača mesa – praksa u kojoj pogrešni koraci mogu biti fatalni. U 2000. godini , sedam ljudi je umrlo, 29 se razbolelo, a tri žene su imale mrtvorođene ili pobačaje povezane s izbijanjem listerije u narezanoj ćuretini iz fabrike za preradu Cargill u Teksasu. Iste godine , trogodišnja devojčica je umrla, a 140 drugih se razbolelo nakon što su jeli meso zaraženo E coli koje je isporučio Cargill fabrika za pakovanje mesa, a koja je imala brojne prethodne navode o fekalnoj kontaminaciji. Epidemija salmonele u 37 država 2011. godine rezultirala je još jednom smrću povezanom s mesom prerađenim u Cargill-u .
Godine 2009. New York Times je otkrio da su hamburgeri koje je isporučio Cargill kontaminirani E coli napravljeni od mešavine jeftinih ostataka za koje je verovatnije da su u kontaktu sa fekalijama, od kojih su neki poliveni amonijakom kako bi se ubile bakterije . Proces je uštedio Cargill-u 25% troškova , ali je ostavio jednog potrošača paralizovanog od struka naniže . Times je otkrio da su u sedmicama pre izbijanja 2007. savezni inspektori u više navrata otkrili da Cargill krši vlastite sigurnosne procedure u rukovanju mlevenom govedinom.
U to vreme, glasnogovornik Cargill-a je za New York Times rekao : “Posvećeni smo stalnom poboljšanju u oblasti sigurnosti hrane.”
Iako se sigurnosni protokoli uglavnom poštuju, industrijalizovana mesna industrija u SAD -u sklonija je epidemijama nego u Evropi, uglavnom zato što je gustina stoke veća, a higijenski standardi niži .
ANTIBIOTICI
Antibiotici se obilato koriste, ne samo za lečenje nezdrave stoke, već i za zaustavljanje razvoja infekcija . Upotreba antibiotika u proizvodnji hrane omogućava bakterijama da razviju otpornost, što znači da će lekovi biti manje efikasni kod ljudi. Otpornost na antibiotike jedna je od najvećih globalnih pretnji javnom zdravlju, za koju se procenjuje da svake godine ubije do 700.000 ljudi .
Cargill javno navodi da “podržava razboritu i odgovornu upotrebu antibiotika kako bi se osigurala sigurna, hranjiva i pristupačna opskrba hranom širom svijeta” i da je “posvećena da neće koristiti antibiotike koji su kritično važni za ljudske lijekove prema definiciji Svjetskog zdravstva Organizacija”. Međutim, 2018. istraživanje Biroa je pokazalo da su uzorci životinja zaklanih u Cargill fabrikama za pakovanje mesa otkrili 11 različitih antibiotskih supstanci koje su se koristile u lancima nabavke kompanije – uključujući tri klasificirane kao kritično važne za zdravlje ljudi.
Predstavnici mesne industrije rekli su Birou da je nemoguće doneti smislene zaključke iz podataka. Uzorci su samo ukazivali na prisustvo antibiotika, istakli su, bez informacija zašto su davani. Ponekad je bilo potrebno koristiti kritične antibiotike, rekli su, a svi korišteni lekovi odobreni su za upotrebu kod životinja .
REKE
Cargill je takođe prekršio različite američke zakone o zaštiti okoline poslednjih godina. Otrovni otpad sa farmi svinja i tvornica gnojiva izliven je u reke i potoke, uključujući Missouri i Illinois i zalive od San Francisca do Tampe , ubijajući bezbroj riba i zagađujući skloništa, močvare i rezervate za divlje životinje. „Voda je izgledala je kao mastilo.“, rekao je farmer o izlivanju svinjskog otpada 2012. u Ilinoisu. “Svuda je bilo ribe, mrtve. Čak ni divlja životinja ne bi mogla piti odatle”
Problem je i zagađenje zraka. Kompanija je 2005. godine postigla nagodbu s Agencijom za zaštitu okoline SAD-a (EPA), nakon žalbe u kojoj se navodi da je značajno podcenila svoje emisije ugljičnog monoksida i zagađivača u pogonima za preradu uljarica u 13 država. Deset godina kasnije, Cargill je pristao da se nagodi sa EPA zbog navodnih kršenja Zakona o čistom vazduhu – ovog puta zbog navodnog nepoštovanja propisa koji regulišu standarde farmaceutskih emisija u svom proizvodnom pogonu vitamina E u Ajovi. U oba slučaja kompanija nije priznala odgovornost.
Mighty Earth je dokumentovao ove prekršaje, zajedno sa mnogim drugim, prošlog leta u izveštaju koji je Cargill proglasio “najgorom kompanijom na svetu” – kao odgovor na što je izvršni direktor Cargilla, David MacLennan, obećao u vezi s krčenjem šuma.
“Nije se mnogo promenilo od tada”, rekao je Hurowitz. „Radili smo na promeni mnogih kompanija u različitim industrijama i nikada nismo imali iskustvo da se izvršni direktor snažno opredeli da deluje, a zatim u potpunosti propusti da to učini.”
Iskorišćavanje globalnog juga
Na bogatom globalnom severu, Cargill-ov negativan uticaj je uglavnom bio ograničen na kontaminaciju hrane i zagađenje okoline. Ali globalni jug je iskusio šire efekte robne poljoprivrede.
KAKAO
Vreća kakaa za Cargill čeka u skladištu u luci u Abidžanu, Obala Slonovače. Obala Slonovače je najveći svjetski proizvođač kakaa. Foto: Jacob Silberberg/Getty
Cargill je jedna od samo tri kompanije – zajedno sa Olamom i Barryjem Callebautom – koje kontrolisu više od polovine svetske trgovine kakaom, sirovinom za čokoladu.
Možda je najšokantnije što se pojavila tvrdnja da je farma koja snabdeva Cargill kakaom koristila rad dece. Cargill negira bilo kakvu nepravdu.
Više od dve trećine svetskog kakaa proizvode mali posednici u zapadnoj Africi, a Cargill je jedan od najvećih svetskih trgovaca ovom robom . U decembru bi američki vrhovni sud trebao saslušati slučaj, koji je prvi put pokrenut 2005. godine, u kojem se navodi da je Cargill jedna od dve velike kompanije koje su "pomagale i podržavale" ropstvo dece u zapadnoj Africi. Šest uzgajivača kakaa navodi da su kao deca 1990-ih bili krijumčareni od Malija do Obale Slonovače, gde su bili prisiljeni da rade neplaćeno na plantažama i teško fizički zlostavljani od strane čuvara. Cargill brani tužbu protiv toga.
International Rights Advocates (IRA), koji zastupa podnosioce zahteva, navodi da je Cargill znao da su farme koje koristi optužene za iskorištavanje dece robova, ali je nastavio poslovati s njima.
„Koliko god da je teško poverovati u 2020. godinu, Cargill traži od vrhovnog suda da poništi vekove zakona i smatra da su korporacije imune na zločine ljudskih prava prema međunarodnom pravu“, Terry Collingsworth, izvršni direktor IRA-e, rekao je Unearthed . “Drugim rečima , oni žele da vrhovni sud legalizuje ropstvo za korporacije kako bi mogle nastaviti profitirati na deci robovima koja trenutno beru kakao u Obala Slonovače.”
Prošle godine Cargill je najavio ulaganje od 113 miliona dolara za proširenje svojih lokacija za preradu kakaa u zapadnoj Africi, uključujući 12 miliona dolara za poboljšanje sledljivosti i održivosti lanaca snabdevanja, uključujući mere za borbu protiv robovskog rada.
Poput soje, trgovina kakaom je dovela do uništavanja šuma. Istraga Mighty Earth 2017. pokazala je da je kakao koji je kupio Cargill i drugi preko niza trećih strana uzgajan u ilegalno krčenim zaštićenim područjima u Obali Slonovače. Cargill se 2017. obavezao da će odmah prekinuti nabavku iz nacionalnih parkova i obnoviti šume u Obali Slonovače i Gani. Ali Mighty Earth je izvestila da je: “Godinu dana kasnije … otkrili smo da se na mnogim mestima krčenje šuma zapravo povećalo otkako je Cargill najavio svoju posvećenost”.
Puni džepovi, prazna obećanja
Gledajući njegovu istoriju, čini se zapanjujuće da kritike na račun Cargill-a nisu agresivnije. Ali kompanija je majstor u upravljanju informacijama , ne samo svojim javnim profilom . Imidž odvažne porodične firme koja nastoji da nahrani svet je ona koju Cargill gaji decenijama, rekao je Lansing. “Poprimio je različite maske od 1960-ih, ali poruka je u osnovi ista: 'činimo svetu uslugu'.”
Ako niste videli Cargill-ov promotivni video o održivosti iz 2017. godine , verovatno možete zamisliti šta je u njemu. On spaja snimke veselih farmera širom sveta, koji ispituju soju i koračaju kroz useve obasjane suncem, isprekidani slikama zelenih pejzaža. Muzika je vedra, optimistična. U njemu su navedena četiri Cargill-ova prioriteta za izgradnju održive budućnosti: klimatske promene, korištenje zemljišta, vodni resursi, život poljoprivrednika. To deluje ubedljivo.
Zaista je teško da kupci poveruju, bez obzira na dokaza o krčenju šuma ili dječjem robovskom radu, otrovanim ljudima, unistenim populacijama.
Cargillovi partneri u kriminalu
1. McDonald's;
2. Burger King ;
3. Holandska kompanija Ahold Delhaiz, sa 6.500 prodavnica pod 21 lokalnim brendom u 11 zemalja.
4. Sysco Inc.svetski distributer prehrambenih proizvoda za restorane;
Podaci od
1.
Mighty Earth organizacije koja radi na zaštiti zemljišta, okeana i klime.
2.
Unearhed, Award-winning journalism from Greenpeace UK ;
Robert F. Barsky je Guggenheim stipendista i profesor na Univerzitetu Vanderbilt 2023. godine. Objavljivao je veliki broj radova u teoriji jezika, studijama književnosti i graničnim studijama s naglaskom na humanističkim pristupima ljudskim pravima. Autor je nekoliko knjiga, uključujući “ The Chomsky Effect: A Radical Works Beyond the Ivory Tower ” i “ Noam Chomsky: A Life of Dissent ”, iz kojih je izvod iz ovog članka. ( izvor) 
