недеља, 22. мај 2022.

Atomska skloništa.

 


    Ruska invazija na Ukrajinu ponovo je probudila interesovanje za nuklearna skloništa.Jedan sektor unovčava sve veći strah od rata: svetski proizvođači bunkera u dvorištu.

„Od prvog dana kada je počeo u Ukrajini… moji telefoni su zvonili,“ rekao je direktor jedne kompanije za dizajn bunkera i podruma po meri. "Svi su se stvarno uplašili."

Podaci Google Trends-a pokazuju da su pretraživanja za "bunker" porasla na nivoe koji nisu viđeni od početka pandemije COVID-19. (U međuvremenu, pretrage za "nuklearnim" su najbrojnije od katastrofe u Fukušimi 2011.)

                                       
Bunker izložbenog prostora u objektu Vivos Survival Shelters xPoint u Južnoj Dakoti.
Luksuzni dizajn bunkera od strane Artemis Protectiona košta skoro 200.000 dolara. (Artemidina zaštita)

      Današnji bunkeri su najsavremenijeg dizajna ali cena im je basnoslovna. Ipak je sve veći broj privatizovanih objekata. One ukazuje na još jednu stvarnost koju proizvođači bunkera možda više oklevaju da priznaju: vlade su odavno odustale od bunkeriranja. 
      Pre drugog svetskog rata, a potom nakon njega evropske zemlje su ulivale milione u civilnu odbranu poput bunkera, s ciljem da minimiziraju civilne žrtve u sledećem ratu. Neke zemlje, poput Albanije, kasno su počele da ulažu miliona u mreže bunkera.   Između 1972 i 1983. Enver Hođa je dao da se izgradi 750.000 bunkera za zaštitu Albanije od zamišljene agresije i kapitalističkih i komunističkih zemalja, po jedan na 4 Albanca. 
    Švajcarska je skoro jedinstven primer obavezne gradnje skloništa, a Nemačka, npr. je rasprodala svoje bunkere. Neko vreme je bunker u blizini Bona trebao biti sklonište za zapadnonemačku vladu u slučaju nuklearnog rata, izgrađen da zadovolji i zahteve NATO-a. "Mislim da nema smisla pripremati se za nuklearni rat jer ne postoji nikakva zaštita od nuklearne bombe", rekao je čuvar tog bunkera . "Imali smo [nuklearnu katastrofu u Černobilu 1986.], i šta su ljudi mogli učiniti protiv toga? Ništa."

Postoji još jedan aspekt građenja podzemnih prostorija- a to je ekologija, strah od te vrte nesreća ali i ko zna kojih drugih. Tako je povodom ptredviđanja Apokalipse 2012 započet projekat  pod nazivom The Terra Vivos koji se i dan danas održava. 

 Da vidimo par primera od pre kada je sve počelo sa drugim svetskim ratom i skloništima od vazdušnih napada a nastavilo se hladnoratovskim krizama. 
 

 VELIKA BRITANIJA  

        1940. godine postojala je istinska zabrinutost da će se Engleska suočiti s neminovnom invazijom. Nacistička vojska je prešla preko Norveške, Danske, Francuske i Niskih zemalja, a do kraja leta nemački bombarderi su napadali britanske gradove i luke. U iščekivanju invazije, ratni kabinet je odobrio stvaranje pomoćnih jedinica - poznatih kao 'behind-behind' -  snage protiv invazije koje bi koristile preko 600 skrivenih bunkera u selima. 

                                                        

  Obučene od strane vojske da koriste gerilsku taktiku protiv neprijateljskih snaga, ove jedinice su trebale ići iza leđa Nemcima kada oni krenu u unutrašnjost i tada bi izvodili napade kako bi sprečili njihovo napredovanje.

     Britanska vojska - zajedno sa civilnim izvođačima i članovima Kraljevskih inženjera i Kraljevskih kanadskih inženjera - izgradila je više od 600 podzemnih bunkera širom Britanije da služe kao baze za male grupe ovih vojnih boraca. U stvari, procenjuje se da bi ovaj broj mogao biti i više od 1.000, ali lokacija mnogih od ovih tajnih bunkera danas ostaje nepoznata.
    Prilično dobro provetrene, bile su opremljene drvenim krevetima na sprat, osnovnom opremom za kuvanje i hemijskim toaletima. Postojao je jedan svakodnevni ulazak i jedan izlaz za beg.


    U leto 1941, pod nazivom Annex level, izgrađen je kompleks tunela, sa dužim komunikacionim tunelima koji povezuju kraće tunele koji su držali recepcije, odeljenja, operacionu salu, kuhinje i prodavnice. U njemu su trebao boraviti medicinski korpu Kraljevske vojske (RAMC) sa hirurzima, medicinskim sestrama, bolničarima i kuvarima.  Kompleks tunela je bio otporan na bombe, bezbedan od vazdušnih napada i granatiranja. Ova operativna medicinska jedinica ostala je u Aneksu do ranih 1950-ih.

    Tokom rata Britanija je bila glavna meta nemačkih vazdušnih napada i postala je redovna pojava da se stanovnici gradova sklone u neko od javnih skloništa (na primer, podzemne železnice u Londonu) ili da se porodice (sa kućnim ljubimcima) upute prema njihovim zaklonaima u dvorištu kada se oglase sirene, ostajući na tom mestu dok se ne oglasi da je bezbedno.  Dvorišna skloništa su bila tokom ovog  rata  spasila  bezbroj života. 


vidi povećanu fotografiju ovde 
  
 Iznad, ilustracija skloništa za vazdušne napade koje je bilo u izgradnji u Wimbledonu 1939. otprilike u vreme kada je Velika Britanija objavila rat Nemačkoj. 


vidi povećanu fotografiju ovde 

  
  Ilustracija ovog skloništa se pojavila u izdanju časopisa Life od 18. septembra 1939. — samo dve nedelje nakon što je Britanija ušla u rat — sa sledećim naslovom: De luxe sklonište koje se sada gradi u Wimbledonu sa sobama za poslugu opremljeno je za 25 osoba. Ojačan sa 400 tona betona, njegov zakrivljeni vrh mogao bi čak i odbiti direktan udarac. Ulazi se kroz troja vrata otporna na krhotine i plin i dvie zračne komore gde se odeća može dekontaminirati. Vazdušni kanal i pumpa čiste vazduh, održavaju unutrašnji pritisak povišenim .( izvor)  

     

     Skloništa Anderson  (koja su izgrađena pola ispod i pola iznad zemlje) mogu se videti netaknuta među ruševinama ( uvećanu fotografiju vidi ovde

 
                                   

                                “Vaše sklonište Anderson ove zime” (1940.) 

FRANCUSKA 

     Tajni podzemni vojni kompleks u Normandiji koji su nacisti napustili dok su savezničke snage jurišale na Normandiju nakon dana D, slučajno je pronašao  engleski istoričar amater.
     G. Sterne, kolekcionar vojnih suvenira, rekao je da ga je zaintrigirala ideja o skrivenom kompleksu nakon što je kupio kartu nemačke vojske iz 1940-ih od bivšeg američkog vojnika. Rekao je da nije imao pojma šta traži kada je posetio područje detaljno na karti oko Grandcamp Maisyja u Normandiji. 
      " Pratio sam beton sve do ivice nekog drveća i tamo sam iznenada pronašao ulaz u podzemni blok, zatim tunel, kancelariju, magacin zaliha, opšte odaje, radio sobu, druge blokove i većinu što je najvažnije, prostorija sa nosačima za topove od 155 mm", dodao je. "Imao je čak i podzemnu bolnicu. Nemci su ostavili mnogo ličnih stvari." 



 Bunker ispod pariške železničke stanice Gare de l'Est 

Nekoliko hiljada putnika koji prolaze kroz užurbanu centralnu parišku stanicu verovatno ne znaju da im je pod nogama "kapsula". Diskretna kapija na platformi se otvara i otkriva stepenište koje vodi do bunkera, koje nije javno dostupno osim u određenim prilikama.Sklonište je projektovano za 72 radne stanice. Bunker nikada nije doživio nikakvu akciju - Pariz je uglavnom bio pošteđen vazdušnih napada tokom Drugog svetskog rata, a opasnost od otrovnog gasa je bila mala.Nakon poraza Francuske 1940. godine i nacističke okupacije, bunker su rekvirirali Nemci i ostali su tragovi njihovog prisustva, uključujući i natpis

 "Notausgang" (izlaz u slučaju nužde). 




                           
                        Hirošima pre i posle bacanja bombe 


      Bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki 1945. okončan je Drugi svetski rat. On je označio početak doba pod stalnim strahom od nuklearnog uništenja. Stvoreno je uverenje da je bilo koje mesto, u bilo kom trenutku, na svetu moglo biti meta nuklearnog napada. Skloništa su, faktički, arhitektonsko priznanje ranjivosti sveta, odgovor na konkretni egzistencijalne teskobe atomskog doba.

        6. avgusta 1945. američko ratno vazduhoplovstvo bacilo je prvu nuklearnu bombu korišćen u ratu protiv Japana. Grad je postao ugljenisana praznina, zgrade su se raspale u pepeo. Više od stotine hiljada ljudi je ubijeno. Tri dana kasnije, 9. avgusta, bačena je drugia bomba na Nagasaki, ubivši između šezdeset i osamdeset hiljada ljudi,ostavljajući samo puteve i reku okružene neplodnom zemljom i razrušenim gradom. Svet je bio svedok posledica najmoćnijeg razornog oružja u istoriji čovečansta.

     Politička i ideološka pomirenja između savezničkih naroda koja je bila ostavljena po strani tokom Drugog svetskog rata, brzo su se rastopila a pretnje nuklearnim oružjem povećale jer su osim Amerike i druge zemlje počele sa izradom atomskog naoružanja.Rezultat ovih tenzija promenio je osnovne aspekte svakodnevnog života. Predosećaj nuklearnog uništenja ušao je u kolektivnu imaginaciju. Države su počele da izgrađuju tajna skrovišta, bnunkere kao alternativne lokacije za spec. savezne i vojne funkcije koje su bile neophodne za vođenje i odbranu zemlje tokom nuklearnog napada.


 
    Ova izviđačka fotografija U-2, koju je napravio avion iz zračne baze Westover, predstavljala je dokazi o sklapanju projektila na Kubi. Na slici su transporteri raketa i šatori spremni za rakete gde se vršilo punjenje goriva i održavanje. Slika Preko wikicommons.org preko CIA-e
  
 Tokom hladnog rata mnoge zemlje su pokrenule gradnju atomskih skloništa

 JUGOSLAVIJA 




     U Konjicu, na teritoriji bivše Jugoslavije, nalazi se  Atomska ratna komanda, najveći objekat te vrste. Ovo sklonište je  građeno od 1953 do1979. godine.

      Planina Zlatar koja se nalazi u blizini Konjica, desetinama godina je čuvala najveću državnu vojnu tajnu bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Na službenoj dužnosti, samo četiri komandanta su znala za postojanje bunkera, pored radnika koji su pažljivo birani i koji su morali potpisati Ugovor o šutnji. 
     Gledajući s vana, vidite samo tri obične kuće okružene prirodom. Međutim, te tri kuće su više od 50 godina skrivale tajnu o najvećem vojnom objektu, trećem po značaju u bivšoj SFRJ.

Bunker je sagrađen kao sklonište za predsjetnika Tita, njegovu porodicu i bliže saradnike u slučaju atomskog rata. Također, funkcionisao bi kao centar vojnih operacija (skloništa za Štab vrhovne komande). Ovaj koji podseća na labirint, sa svojih više od 100 prostora, obezbeđuje nesmetan život 350 ljudi u periodu od 6 meseci.

Prvi deo se sastoji od tri objekta: nadzorne rezidencije, prostorija za uže osiguranje Tita i objekat u kojem bi trebalo biti smešteno osoblje za tehničku podršku.

Drugi deo se nalazio iza troje metalnih vrata debljine 1,20m. počinjao je tunelom koji je vodio u srce atomskog skloništa dubine 280 mi dužine 202 m. Zidovi tuneli su izrađeni ručno od drveta. Ceo taj deo osvetljava 6.000 neonki.

Poslednji dieo bunkera je atomsko sklonište napravljeno u obliku potkovice. Štićeni deo objekta je podeljen na 12 blokova. Najznačajniji su: komunikacija, Titov blok, klima, cisterne za naftu i vodu.

                             


ŠVAJCARSKA 

     Švajcarska je bila jedna od zemalja koja je od 1960-ih, zahtevala od svake opštine izgradnju nuklearnih bunkerea za svoje stanovnike. Skloništa su takođe bila obavezna u svim kućama i stambenim zgradama iznad određene veličine građene od tada.Skloništa su postala sastavni deo švajcarskog identiteta, u rangu sa čuvenom čokoladom, bankama i satovima. Ova zemlja od 8,6 miliona ljudi broji skoro devet miliona prostora, 365.000 privatnih i javnih skloništa. Stručnjaci kažu da je scenario za njihovu upotrebu uvek podrazumevao i moguću nesrećau u jednoj od vlastitih nuklearnih elektrana.

Na nacionalnom nivou ima više nego dovoljno mesta, s tim da postoje velike regionalne razlike. Ženeva je u najgorem položaju, sa samo 75 posto obezbeđenog stanovništva. Skloništa su jedna vrsta kapsula, sa vazdušnim bravama na izlazima u slučaju nužde i glavnim izlazima. Ako bi se zgrada srušila, sklonište bi ostalo netaknuto.

Međutim, nuklearni rat velikih razmera bi bio katastrofalan i nijedna država se ne bi mogla zaštititi od posledica.


AMERIKA 

         Tokom Hladnog rata, strah od nuklearnog napada bio je vrlo stvaran u Sjedinjenim Državama, a dostigao je vrhunac u kasnim 1950-im i ranim 1960-im. Za posleratnu Ameriku je sistem skloništa bio nov koncept. Korisnost skloništa bila je predmet ekstremne debate. Amerikanci nikada ranije . nisu morali da se kriju od rata, posebno na svom tlu.Dok su jedni ukazivali na beskorisnost skloništa, drugi su verovali da nije bilo izbora.

                                                      

  1950.  Kućno podrumsko sklonište Foxhole kasnije popularno nazvano „porodična lisičja rupa“ ili „utočište“.

       Kada je Highland Park Village najavio svoju novu podzemnu parking garažu 1953. godine, u Dallasu vlasnici Flippen-Prather su se pobrinuli da imaju na umu da dva podzemna nivoa parkinga (od kojih je najniži bio 20 stopa ispod nivoa ulice) ne samo da bi primio 300 vozila, već, ako je potrebno, da bi mogao poslužiti kao sklonište za 3.500 stanovnika Park Citiesa koji traže utočište. 

       
                                  
1959    
 
  Planeri skloništa ( slika iznad ) pretpostavljali su da bi četveročlana porodica mogla biti smeštena u prostoriji površine sedam puta sedam stopa. To bi omogućilo nešto više od 10 kvadratnih stopa po osobi koja se smatra minimumom za udobnost. 'Osnove' bi uključivali krevete, hranu, vodu, sanitarne uređaje, rasvetu i radio. Kako bi ublažili dosadu, dizajneri su eksperimentisali s varijacijama u rasveti. Korištene su i žarulje i fluorescentne žarulje. Isključivanje i paljenje različitih u intervalima pomoglo je da se prenese osećaj protoka vremena.


       Ali ono što je zaista dovelo do vrhunca manije za skloništima od nuklearnih padavina bila je invazija u Zalivu svinja u aprilu 1961. Tih godina nije se mogao otvoriti časopis ili novina, a da se ne vidi oglas za lična skloništa.


                                        
                                                               septembar 1961     

       Kako se Hladni rat zahuktavao skloništa su postala popularna. Početkom 1960., pre nego što je kubanska raketna kriza pojačala strahove od hladnog rata, mnogi mediji su pisali o predloženim poreskim olakšicama za vlasnike kuća koji bi uložili novac na izgradnju vlastitih skloništa, a počeli su se pojavljivati u lokalnim novinama oglasi reklamnih zidarskih firmi koje su među svojim uslugama navele izgradnju skloništa. Mnogi su potrošili veliki novac na izgradnju vlastitih skloništa kod kuća. 
                                    

      Sklonište za nuklearne bombe koje će udobno smestiti šestočlanu porodicu pravi se za civilnu upotrebu. To je čelični rezervoar zakopan tri metra ispod zemlje. Ulaz i izlaz su kroz vazdušnu komoru tipa podmornice i merdevine u vertikalnom tunelu. Iznad zemlje su usisni filter i izduvni kanal.”
  
  
      U Dallasu, maja 1961., probijen je teren za izgradnju Operativnog centra za hitne slučajeve civilne odbrane u Fair Parku (prvi takav centar u Teksasu), u blizini Muzeja zdravlja i nauke. Podzemni bunker je trebao služiti kao vladin operativni i komunikacijski centar za okrug Dallas u slučaju nuklearnog napada ili prirodne katastrofe. U njemu bi bilo smešteno oko 30 ljudi (što bi uključivalo gradonačelnika i druge gradske službenike) i bilo bi opskrbljeno namirnicama za 14 dana. Bunker  je imao svoj vodovod, agregate, radio i telefone. Izgrađen je da izdrži nuklearnu eksploziju od 20 megatona tri milje dalje.  Kada se ne bi koristio kao sklonište, trebalo je da ga održava osoblje Muzeja zdravlja i nauke i da radi kao centar za obuku preživljavanja. Dugi niz godina bio je otvoren za javnost, sedam dana u sedmici. 

      Međusobno gomilanje nuklearnih projektila nastavilo se bez stvarnog sukoba do Kubanske raketne krize.
      1962. U septembru 1962. godine, prvo javno sklonište u Dalasu službeno je proglašeno: zgrada Southland Life Insurance Building mogla je primiti neverovatnih 30.000 ljudi u slučaju katastrofe. Plan za ovo sklonište je zapravo najavljen 1954. godine, a Southland centar otvoren je 1959. godine, ali službeno imenovanje je napravljeno tek 1962. godine. 
      Godine 1966., Dallas je imao više od 300 službenih skloništa, u koje je moglo da se smesti 971.000 ljudi: Kao što se moglo očekivati, mnoga gradska skloništa  bila su u zgradama u centru grada, a njihova spoljašnjost ukrašena je zvaničnim natpisima Civilne odbrane. 
     
                  Neiman-Marcus, najelegantnije sklonište od bombi u gradu…

                                                         
                   javno sklonište ( povećanu fotografiju vidi ovde )

       Ali za samo nekoliko kratkih meseci nakon krize više nikog nije bilo briga. Oglasi su nestali. Mnogi ljudi koji su ih pokušavali prodati su bankrotirali. Jedan broj je finansijski preživeo tako da je prenamenio svoj proizvod.
      Deset godina kasnije pokazalo se da je većina skloništa pretvorena u vinske podrume alatnice ili dečije igraonice. Jedan vlasnik kuće koji je kupio kuću sa postojećim skloništem, rekao je za novine: "To je smešno. Ako bi bomba pala, ne bismo preživeli u takvoj prostoriji. Bilo bi to užasno mesto za život."

    Gradnja skloništa je bila hladnoratovska moda pre nego stvarna zaštita. Njoj su pridoneli savezne i lokalne vlade, zajedno sa velikim brojem preduzetnika propagandom da su skloništa nešto bez čega nijedna porodica ne bi trebala biti.
  Te godine Predsednik John F. Kennedy imenovao je prvog američkog šefa civilne odbrane za pripravnost na nuklearni rat 1961. godine, za vreme vrhunca krize. Steuart Pittman, advokat, dobio je zadatak da izgradi dovoljno skloništa da zaštiti sve u SAD-u u slučaju atomskog napada. Tri godine kasnije, nakon žučnih debata o etici, izvodljivosti i ceni programa, Pittman je dao ostavku na poziciju – koju je opisao kao jedan od “najneprivlačnijih i nepopularnih” poslova ikada stvorenih.
   
     Pošto njihova svrha više nije relevantna, često su polutajne lokacije neadresirani i zamrznuti u svojoj prvobitnoj nameni. Oni su ostaju kao artefakti politike i straha. 


четвртак, 19. мај 2022.

Kelti , Arnulf Krause ( kraći izvod iz knjige )





Arnulf Krause
Die Welt der Kelten
Geschichte und Mythos eines Rätselhaften Volkes

1. KELTI – AKTUELAN NAROD IZ RANE ISTORIJE . . 
 Poput bića iz drugog sveta 
 Zagonetan narod pod velom tame 
 Kelti nisu narod ali jesu kulturna i jezička zajednica 
 Keltski jezici

 
PREDGOVOR

Kelti su među nama. Nijedan drevni narod svojim arheološkim nasleđem ne izaziva toliko zanimanja kao oni i nijedan se ne čini toliko savremenim. Jer, mada je njihova kultura sa evropskog kopna nestala još pre dve hiljade godina, njeno nasleđe je još dugo cvetalo u zapadnim pokrajinama kontinenta, na Britanskim ostrvima i u Bretanji. Tako se ono što je nestalo ili bilo prisutno ponovo pokazalo u mnogim oblicima – podsećajući u tom smislu na irske vilenjake koji su, kada su prognani sa lica zemlje, novo utočište našli u grobnim humkama. Na taj su način naučno saznanje i poetska mašta o Keltima stvorile sliku koja i dalje privlači sve više ljudi.

     U naučne činjenice ubraja se i podatak da ispod naših nogu počivaju ostaci jedne zagonetne kulture. Kelti su više od dve hiljade godina ostavljali svoje tragove na području koje se protezalo od Španije na zapadu do Turske na istoku. A to su grobne humke sa raskošnim posmrtnim darovima, ostaci naselja sa moćnim zidinama i žrtvenicima koji ukazuju na bizarne obrede. Predstavnici ove kulture
u Nemačkoj nađeni su u još uvek nedovoljno istraženim arheološkim iskopinama u Hohdorfu i Glaubergu; u Švajcarskoj to je keltski grad Bern; u Austriji gospodari soli iz Halštata i Halajna; u Francuskoj žrtvenici pronađeni u Pikardiji i Ardenima. Nabrajanje se može nastaviti unedogled.
       Izložbe i muzeji pokazuju majstorstvo keltskih zanatlija u izradi fi ligranskih predmeta. Tek pri pažljivijem gledanju na njima se otkriva minijaturni svet ispunjen čudovištima i demonima; svet koji stvarnost postavlja na glavu. Treba samo otkriti realistično prikazivanje ljudske glave i fantastična bića unutar bronzanih i zlatnih listova, čije značenje ni danas nije jasno. Jer, Kelti su se svesno i dalekosežno odrekli upotrebe pisma, zbog čega savremeni istraživači ostaju bez odgovora na mnoga pitanja. Keltska minijaturna remek-dela, njihovi oštri i opasni mačevi od gvožđa, kao i njihovi neobični kameni spomenici, otkrivaju kulturu čiji se vladarski sloj kretao između ogromnih prihoda stečenih trgovinom i aure prepune tajanstvene magije.

       Kelte su njihovi antički susedi doživljavali kao varvarske i opasne neprijatelje, čije neljudsko ponašanje nisu mogli da shvate. Razlog tome treba tražiti pre svega u fanatičnom sakupljanju ljudskih glava, kome u istoriji nema premca. Mnoga arheološka istraživanja i danas se sreću sa zlokobnim ostacima ovog običaja. Stoga se ne treba čuditi što se Keltima dve i po hiljade godina pripisuju ova „sramna dela“: ljudožderstvo, jezivi obredi žrtvovanja i mnoga druga.
       Ipak, Evropa se suočava i sa sasvim drugačijom, privlačnijom slikom ovog drevnog naroda. Oni se doživljavaju kao ljudi koji su umeli mudro da se odnose prema prirodi, čije su tajne navodno znali i umeli da iskoriste. U modernoj svesti Kelti danas važe za prijatelje životinja i poznavaoce prastarog drveća.
      Osim toga, u ovom prvom srednjoevropskom narodu čije nam je ime poznato mnogi prepoznaju prve Evropljane, a njihovu kulturu kao dalekog preteču današnjih težnji za ujedinjenjem.
           Pored savremenih naroda koji govore keltskim jezikom – Iraca, Škota, Velšana, Bretonaca – danas sve više Evropljana otkriva svoje keltske korene, odnosno vlastitu istoriju i kulturu smatra izdankom keltske istorije i kulture.
       Druidi su simbol mudrosti i poznavanja prirode; njihove svete biljke su hrast i imela. Keltski mudraci već 2000 godina predstavljaju arhetipove vračeva i mađioničara, učenjaka i sveštenika. Iz ove tradicije razvio se i lik srednjovekovnog čarobnjaka Merlina, koji je postao jedan od najomiljenijih likova svetske književnosti, a sa njim se razvio i ciklus kažâ vezanih za kralja Artura, njegove vitezove i traganje za Svetim gralom, koji je u srednjovekovnom dvorskom ruhu sačuvao mnoga keltska predanja.
        Na ovaj način udaljeni svet Kelta doseže do današnjeg doba, u kome se može naći gotovo na svakom mestu: u arheološkim nalazištima, u muzejima i na izložbama; u divnim irskim rukopisima iz ranog srednjeg veka, u bajkama keltskih naroda, u muzici i na sceni; u brojnim fi lmovanim romanima i pričama o vilenjacima, vampirima i čudovištima, sve do književnih bestselera kao što su Avalonske magle i Gospodar prstenova. Čak i Noć veštica, koja je došla iz Amerike, puna je elemenata keltskog predanja.
         Knjiga koja se nalazi pred čitaocima vodi računa o ovome iznenađujućem prisustvu pa se zato ne oslanja samo na arheološka otkrića i antičke izveštaje o keltskim pohodima već uzima u obzir i upravo pomenute tragove Kelta. Osim istorijske slike o Keltima ona sadrži i predstave koje se o njima stvaraju već dve stotine godina. U skladu s tim, pred čitaocem se pojavljuje jedan šarolik, često bizaran svet, čija se predstava takođe zasniva na savremenim naučnim saznanjima.
    Kelti se ovde ne predstavljaju samo kao istorijski narod – oni takođe prerastaju u ideal daleke prošlosti sa kojom savremeni čovek povezuje svoje želje, čežnje i maštanja.

Arnulf Krauze,
avgust 2004


1. KELTI

Aktuelan narod iz rane istorije

Poput bića iz drugog sveta

Kelti su prebivali daleko na severu, sa one strane planina i šuma; njihove kolibe bile su siromašne kao i čitav njihov život; protiv neprijatelja su nastupali obnaženi i ratoborni; njihovi muškarci i žene nisu znali za strah; sakupljali su glave pobijenih neprijatelja, a ratnici su svoje polne potrebe zadovoljavali jedni sa drugima; ipak, u svojoj želji za jelom i pićem i neobuzdanim hvalisanjem bili su kao deca. Za Grke i Rimljane bili su vrhunac necivilizovanosti, apsolutni uzor
varvarstva. Antički autori iz Rima i Atine prikazivali su ih ovakvima u svojim delima, iz kojih su i preuzete pomenute osobine. Od tada su morali da žive pod senkom mnogih predrasuda i klišea, ali ih to nije mnogo brinulo; međutim,
potonji autori koji slede njihove gotovo iščezle tragove moraju u spisima starih istoričara da razdvoje legendu od istine. Od samog početka slika koju su drugi stvorili o Keltima odudara od prave stvarnosti koju treba tražiti u antičkim
komentarima i arheološkim otkrićima.

      Ipak, bez Hekateja i Herodota, koji ih prvi pominju, i bez njihovih brojnih sledbenika Kelti bi bili jedan od bezimenih naroda. Njih bi, poput starih naroda koji su gradili velike grobnice ili naroda koji su koristili ratne sekire, posle dve
i po hiljade godina karakterisali samo arheološki utvrđenim osobinama, kao narod koji je vladarima podizao velike grobnice, kao ljude iz varvarskih naseobina; ili kao evropski narod koji je pravio zbirke od glava pobijenih neprijatelja.Ipak, oni su pošteđeni ove sudbine. Jer od svih naroda nastanjenih severno od Alpa jedino je sačuvano ime Kelta. Sa druge strane, nisu nam poznata imena onih naroda koji su mnogo pre njih izgradili svetilište Stounhendž, ili onih plemena koja su živela u današnjoj saveznoj državi Saksonija- Anhalt i koristila tzv. nebeski disk, kakav je nađen u Nebri kod Halea. Poznavanje imenâ stvara osećaj poverenja i poistovećenja, koji svakako može biti varljiv. Kad su Kelti u pitanju, ono ostavlja utisak da se postojanje i osobenost ovog naroda može pratiti više od dve i po hiljade godina u prošlost.
     Strogo uzev, njihovo označavanje određenim imenom ne kazuje mnogo; Grci i Rimljani su verovatno preuzeli imena koja su varvarska plemena koristila za sebe; imena koja kao Kelti, Gali, Galati, znače „oni koji se ističu“ ili „oni koji su moćni“. Ovo treba povezati sa navikom tih plemena da za sebe koriste što povoljnije ime. Onda su pripadnici razvijenih mediteranskih kultura tim imenima obeležavali mnoštvo severnih plemena, koja su karakterisale već navedene
osobine. Danas se imena koriste u sledećem značenju: Kelti se shvataju kao rodni pojam, dok se Galima nazivaju keltski žitelji današnje Francuske; ime Galati koristi se za ono keltsko pleme koje se posle dužeg lutanja konačno nastanilo u Anadoliji.


Zagonetan narod pod velom tame

  Pored imena, radoznalost i zanimanje od davnina podstiče i pitanje o poreklu Kelta. Mnoga istorijska plemena i narodi svoje poreklo izražavaju preko mitova o začetnicima; takav je mit o Romulu i Remu od kojih su Rimljani izvodili svoje poreklo. I Kelti su po svoj prilici imali takve legende o poreklu. One, međutim, nisu zapisane pa su zbog toga nestale u tami vremena. Zato se opet moramo okrenuti podacima antičkih autora.
  Među njima, Cezar – osvajač Galije i neposredni svedok – naglašava ponos Gala zasnovan na verovanju da oni potiču od Dis Patera, boga donjeg sveta. Nekoliko vekova kasnije rimski istoričar Amijan Marcelin dao je detaljno objašnjenje: „Prastanovnici koji, prema nekima, odvajkada žive u ovim krajevima nazivaju se Kelti, po imenu svog voljenog kralja, a po imenu njegove majke – Galati, kako se na grčkom izgovara Gali. Prema mišljenju drugih, oni potiču od Herkula, koji je stariji od dorskog junaka, i naseljavali su oblasti pored Okeana. Prema tvrđenjima druida, jedan deo ovog naroda oduvek je ovde živeo, a drugi su se doselili sa udaljenih ostrva i iz oblasti sa one strane Rajne, jer su svoj prvobitni zavičaj morali da napuste zbog čestih ratova i velikih poplava. Neki čak tvrde da su se posle razaranja Troje neki njeni žitelji, bežeći od Grka, doselili u ove krajeve.“
  U nameri da objasni poreklo Kelta ovaj poznoantički istoričar pribegava vrlo raširenim legendama. U njih spadaju mitovi koji po ugledu na Rim ime naroda izvode iz imena njihovog prvobitnog vladara, zatim oni koji govore o naseljavanju pod vođstvom grčkog junaka Herkula, i konačno mit o poreklu od proteranih Trojanaca; retko koji narod Evrope nije tvrdio kako upravo od njih potiče. Osim toga, jedan deo naroda navodno prebiva u svom zavičaju od najstarijih vremena, dok se drugi doselio iz Germanije i verovatno stopio sa Keltima.
  Za razliku od novovekovnih teorija, Mercelinovo objašnjenje porekla Kelta ne sadrži ništa spektakularno. Naime, prema pomenutim teorijama, Kelti potiču iz Azije, pa su posle dugog lutanja konačno naselili veliki deo Evrope. Mnogi, nošeni maštom, zamišljaju ih kao stepski konjanički narod, prestrašen gustim i tamnim šumama Zapada, ali kojem su put pripremili druidi-šamani, koji su bez ikakvog straha zalazili u te šume. Mada ovo spada u sferu fikcije, ovi autori smatraju da se poreklo Kelta najbolje može objasniti njihovim dolaskom sa Istoka.
  Brojni arheološki nalazi i moderne DNK analize, rađene na ostacima praistorijskih ljudi, više govore u prilog objašnjenja rimskog istoričara. Prema ovim nalazima, Kelti i njihovi preci od davnina su naseljavali Evropu, u doba kada nije bilo masovnog doseljavanja. Mnogo spominjana nejasnost u pogledu keltskog porekla, kako se čini, ipak se donekle rasvetljava, mada se ne može govoriti o potpunom razjašnjenju. Naprotiv, zagonetka i tajna ovog naroda postala je još veća, što će se izložiti u ovoj knjizi.
  U svakom slučaju, koreni Kelta ne gube se u udaljenim zemljama, već u dubinama evropske praistorije, o kojoj nema pisanih tragova. Pretpostavlja se da je oko 2000 godina pre nove ere iz istočnih stepa u velikom broju došao tzv. narod sa ratnim sekirama. Prema jezičkim merilima, ovi su ljudi spadali u grupu indoevropskih naroda. Doseljavajući se, oni su u mnogim oblastima zatekli narode koji su gradili velike nadgrobne spomenike poput Stounhendža, ili menhirâ u Bretanji; ovi spomenici su kasnije pogrešno pripisani Keltima. Pridošlice su se pomešale sa starosedeocima. Postavši nosioci bronzane kulture, oni su snažno uticali na sudbinu evropskog kontinenta. Ova kultura isticala se svojim lepim zanatskim tvorevinama i bogatim vladarima; uspostavila je trgovačke veze na sva četiri kraja sveta, što je bio preduslov za kasnije širenje keltske kulture. U XIII veku pre nove ere došlo je do revolucionarne novine u odnosu prema pokojnicima. Posmrtni ostaci se nisu sahranjivali, nego su spaljivani, a njihov pepeo stavljan je u urne. Ovaj običaj dao je ime dobu koje se proteže do oko 800 godina pre nove ere. Ono se naziva – doba urni.
  U toj epohi leže neposredni začeci keltske kulture. Te početke odlikuju podsticaji neophodni za nastanak svake specifične civilizacije. Ljudi poznog bronzanog doba bili su otvoreni za novine u svim oblastima života. Brodovi su već više od hiljadu godina plovili između zapadnoevropske obale i Sredozemnog mora, povezujući na taj način mediteranske narode sa severnim narodima, uključujući i žitelje Britanskih ostrva. Zlato i kalaj, neophodni za dobijanje bronze, postali su predmet interesovanja trgovaca. Ovim starim pomorskim i kopnenim putevima u pozno bronzano doba išli su naseljenici, ratnici i bande najamnika. Između Baltičke obale i Sredozemnog mora razvili su se živa razmena i trgovačke i ratničke aktivnosti u čije posledice treba uvrstiti varvarsko osvajanje Egipta i razaranje Troje.
  Ali, osim ratova i uništenja, ova epoha je jedinstvena i po promenama koje su se zahvaljujući cenjenim proizvodima bronzanog doba raširile po celoj Evropi. Mada se još uvek ne može govoriti o Keltima, krajem te epohe stvoreni su uslovi za njihovu pojavu. U te promene mogu se ubrojiti raširene veze i sposobnost prihvatanja novog i oblikovanje tog novog u skladu sa sopstvenim merilima. Kelti su u tome postigli pravo majstorstvo, što se može videti u najstarijim nalazima koji im se pripisuju. O tome svedoče raskošni predmeti pronađeni u grobovima vladara. Njihova moć iuticaj početkom VI veka pre nove ere prostirali su se od istočne Francuske do jugozapadne Nemačke i severne Švajcarske. Ova oblast smatra se kolevkom prave keltske kulture,koja, prema tome, nije nastala u udaljenim zemljama, već u samom srcu Evrope.
  Prvobitna tama se rasvetljava; ipak, u praskozorje svog nastanka Kelti su i dalje ostali zagonetan narod. Umesto priča o pustolovnim naseljavanjima, izvesnije je nešto što se može označiti kao tajna keltskog duha, odnosno njihove duše. Jer, ono što su ti ljudi verovali i mislili tokom poslednjeg milenijuma pre nove ere u svojim pojedinostima i dalje ostaje nerasvetljeno. Zato je Evropa opčinjena i fascinirana svojim precima i njihovom kulturom, koja joj deluje blisko i čiji su ostaci neobični i zagonetni.

  Kelti nisu narod ali jesu kulturna i jezička zajednica

  Kelti su svojom kulturom obeležili većinu oblasti severno od Alpa, dok su kao ratnici u svojim pohodima tokom IV i V veka pre nove ere ugrožavali antičke države. Godine 387. pre naše ere opustošili su Rim, a vek kasnije (279. godine pre nove ere), našli su se ispred Delfa, glavnog svetilišta Stare Grčke. U to doba oni su bili na vrhuncu svoje moći; njihove teritorije protezale su se od Španije do Anadolije i od Italije do Irske. Posle toga grčki i rimski vojnici su korak po korak potiskivali keltske ratnike sve dok nisu osvojili i njihove prvobitne oblasti – što simbolično izražava njihov poraz u bici kod Alesije, 72. godine pre nove ere. Ovim porazom završilo se razdoblje nezavisnih i slobodnih Kelta na evropskom kontinentu. Posle toga oni će svoju slobodu zadržati samo na Britanskim ostrvima, ali će i tamo biti potisnuti u udaljene rubne oblasti. Retki su narodi koji su kao Kelti izvojevali toliko pobeda i pretrpeli toliko poraza.
  Međutim, mišljenje da su oni bili narod predstavlja veliku simplifikaciju. Naime, etnički i nacionalni identitet Kelta nikad nije postojao; niti su oni ikad živeli u granicama jedne države. Njihova osnovna društvena i politička jedinica bilo je i ostalo pleme, a takvih plemena je bilo na stotine. Samo je relativno mala Irska s teškom mukom prihvatila vlast jednog kralja nad celom državom. Mada su tokom istorije ova plemena često stvarala plemenske saveze, ona su isto tako često ratovala među sobom. Ova njihova osobina presudno je uticala na propast Kelta. Za razliku od Germana, koji su takođe bili podeljeni na plemena, Kelti nisu uspeli da poput njih, stvore veće grupacije i na taj način ojačaju svoju vojničku snagu. Ovo dalekosežno i uporno istrajavanje na plemenskom načinu mišljenja predstavlja još jednu zagonetnu crtu keltskog mentaliteta. Sa jedne strane, oni su bili konzervativni tradicionalisti, a sa druge, uvek otvoreni za nove ideje; u toj meri da ta otvorenost čak i u modernom čoveku izaziva divljenje i čuđenje.
  Mada takozvani varvari sa severa nikada nisu bili narod i nikada nisu stvorili sopstvenu državu, oni su uspeli da obrazuju jednu kulturnu zajednicu. Ona ukazuje na značajno jedinstvo mnoštva keltskih plemena, pa su se i druge plemenske grupe, na primer Germani, prilagođavali ovoj kulturi i usvojili njene tekovine. Nadmoćnost ove kulture u Evropi toga doba opravdava hronološku podelu, zasnovanu na imenima mesta, na halštatsko i latensko doba; doba koja se međusobno razlikuju pre svega po svojim kulturološkim osobinama. Postoji čitavo obilje ovih osobina, ali najočiglednija i najvažnija jeste proizvodnja novog metala – gvožđa. Znanje i veština proizvodnje gvožđa doneto je iz jugoistočnih krajeva. Uopšte, keltski kovači i zanatlije pokazivali su takvo znaje i veštinu da su njihovi proizvodi nadmašivali proizvode razvijenih kultura antičkog doba. Njihova ornamentika i danas pleni veštinom izrade, dok je manje poznata činjenica da su oni bili pravi majstori u pravljenju fi bula i kopči za odeću koje predstavljaju preteče današnjih „zihernadli“.
  Ovom razvoju kulture odgovara razmena, nastala tokom dodira sa drugim narodima i kulturama; ma koliko bila značajna i velika, keltska dostignuća ne bi bila moguća bez podsticaja i pozajmica sa strane. Ovo su omogućile intenzivne veze ne samo sa Grcima i Etrurcima već i sa azijskim stepskim nomadskim narodom – Skitima. Od njih su Kelti prihvatili korišćenje konja i jahačke pantalone, koje mediteranske civilizacije nisu poznavale. Kelti su pretrpeli ove i mnoge druge uticaje, i spajajući ih sa svojom tradicijom i predstavama stvorili novu civilizaciju, kakve ranije severno od Alpa nije bilo.
  Dobrobiti ove civilizacije u prvom redu koristio je bogati plemićki sloj koji je izvukao veliku korist od trgovine sa ostalim delovima Evrope. Doduše, unutar plemena dolazilo je do podela i borbe za vlast, ali su se one uvek završavale pobedom jednog bratstva nad svojim rivalima. Aristokratija je uvek bila vodeća društvena grupa u keltskom društvu. Nju i njene ratnike pratili su raskoš, bogatstvo i ugled, zbog kojih su Kelti privlačili druge varvarske narode. Usled toga, Kelti su uspeli da se u doba svog vrhunca nametnu ne samo kroz ratnička osvajanja već pre svega kroz miroljubivo širenje svoje kulture. Stanovnike Britanskih ostrva, Iberijskog poluostrva, a kasnije i germanska plemena nije trebalo pokoravati; oni su sami želeli da postanu Kelti. Oni su preuzimali njihovu kulturu, uključujući i jezik, i do kraja se keltizovali. Ovaj proces obuhvatao je više generacija i doveo je do širenja keltske kulture.
  Keltska civilizacija je bila otvorena za sve koji su hteli da je prihvate i nije se obraćala pažnja na razlike među narodima. Uz to, važna je i činjenica da su ovi govorili sličnim jezicima i da su se mogli međusobno razumeti. Kelti su, međutim, ovekovečeni u još jednom imenu. Njihovi
germanski susedi koristili su za njih ime galski Volki, iz kojeg
se na kraju razvilo ime Velšani. Kasnije se ovaj naziv koristio za
romanizovane Gale, za frankofonske Romane, što se do danas
sačuvalo u imenu švajcarskog kantona Valis, kao i u belgijskom
nazivu Valonci i nemačkom Valnus. U Velikoj Britaniji imena
Vels i Kornvol danas označavaju stare keltske oblasti.
Zagonetan narod pod velom tame
Pored imena, radoznalost i zanimanje od davnina podstiče
i pitanje o poreklu Kelta. Mnoga istorijska plemena i narodi
svoje poreklo izražavaju preko mitova o začetnicima; takav
je mit o Romulu i Remu od kojih su Rimljani izvodili svoje
poreklo. I Kelti su po svoj prilici imali takve legende o poreklu.
One, međutim, nisu zapisane pa su zbog toga nestale


Snovi cara Nabukodonozora


        


1. Danijel

Treće godine kraljevanja Jojakima, kralja Judeje, dođe Nabukodonozor, kralj Babilona, na Jeruzalem te ga opsednu.
2 Gospodin mu dade u ruke Jojakima, kralja judejskog, i deo predmeta iz Doma Božjega; on ih dopremi u zemlju Šinear i pohrani predmete u riznici svojih bogova. 

Danielovo obrazovanje 

3 Kralj naredi Ašfenazu, starješini svojih dvorjanika, da dovede od Izraelaca nekoliko dečaka kraljevskoga ili velikaškog roda: 4 neka budu bez nedostatka, lepi, vrsni u svakoj mudrosti, dobro poučeni i bistri, prikladni da stoje na kraljevu dvoru; Ašfenaz neka ih nauči pismu i jeziku Kaldejaca. 5 Kralj im odredi dnevni obrok od kraljevskih jela i od vina sa svoga stola. Neka se odgajaju tri godine, a posle toga imali bi stajati pred kraljem. 6 Među njima bijahu Judejci: Daniel, Hananija, Mišael i Azarja. 7 Dvorjanički starešina nadene im imena: Daniel će se zvati Baltazar, Hananija Šadrak, Mišael Mešak, Azarja Abed Nego. 

Danielova vernost Zakonu 

8 Daniel je u srcu odlučio da se neće okaljati kraljevim jelima i vinom s njegova stola, pa zamoli dvorjaničkog starešinu da ga poštedi te se ne okalja. 9 Bog dade Danielu te nađe dobrohotnost i smilovanje u dvoraničkog starešine. 10 Starešina reče Danielu: "Bojim se svoga gospodara kralja; on vam je odredio jelo i pilo, pa ako vidite da su vam lica mršavija nego u drugih dečaka vaše dobi, ja ću zbog vas biti kriv pred kraljem." 11 Tada reče Daniel čuvaru koga bijaše dvorjanički starešina odredio Danielu, Hananiji, Mišaelu i Azarji: 12 "Molim te, pokušaj sa svojim slugama deset dana: neka nam se daje povrće za jelo i vodu za pilo. 13 Videćeš onda kakvi ćemo biti mi a kakvi dečaci koji jedu od kraljevih jela, pa učini sa svojim slugama po onome što budeš video." 14 On pristade i stavi ih na kušnju deset dana. 15 A nakon deset dana oni bijahu lepši i ugojeniji nego 16 Od tada čuvar dokinu njihovu jelu i obrok vina što su imali piti te im davaše povrća.

U kraljevskoj službi 

17 Ovoj četvorici dečaka dade Bog znanje i razumevanje svih knjiga i mudrosti. Daniel razumevaše viđenja i sne. 18 Pošto se navršilo vreme određeno od kralja da mu ih dovedu, dvorjanički starešina uvede ih pred Nabukodonozora. 19 Kralj razgovara s njima i među svima ne nađe se nijedan kao Daniel, Hananija, Mišael i Azarja. I tako oni ostadoše pred kraljem. 20 I u svemu mudrom i umnom o čemu ih ispitivaše kralj nađe da su deset puta vrsniji od svih čarobnika i gatalaca što ih bijaše u svemu njegovom kraljevstvu. 21 Daniel ostade onde do prve godine kralja Kira.

2.Prvi san cara 

DANIEL TUMAČI NABUKODONOZOROV SAN 

 
Druge godine Nabukodonozorova kraljevanja usni Nabukodonozor sanje: njegov se duh zbog toga uznemiri, a san ga ostavi. 2 Kralj naredi da se pozovu čarobnici i gataoci, zaklinjači i zvezdari da protumače kralju njegove sanje. 3 Dođoše dakle te stadoše pred kralja. Kralj im reče: "Usnih jednu sanju i moj se duh uznemiri od želje da razumijem sanju." 4 Kaldejci odgovoriše kralju (aramejski):

 
  "O kralju, živ bio doveka! Pripovedi svoju sanju slugama svojim, a mi ćemo ti otkriti njezino značenje." 

5 Kralj odgovori i reče zvjezdarima: "Moja je odluka neopoziva: ako mi ne kažete što sam snio i što san znači, bit ćete rastrgani u komade, a vaše će kuće postati smetišta. 6 No ako mi otkrijete moju sanju i njezino značenje, dobićete od mene darove i poklone i velike časti. Otkrijte mi dakle što sam snio i što san znači." 7 Oni opet odgovoriše: 

"Neka kralj rekne svoju sanju slugama svojim, a mi ćemo mu otkriti njezino značenje." 

8 A kralj: "Dobro ja znam da želite da dobijete u vremenu jer znate da je moja odluka neopoziva. 9 Ako mi ne kažete što sam snio, znači da me nameravate obmanjivati ​​varavim rečima i izmišljati dok nekako ne prođe vreme. Stoga recite mi moj san, pa ću znati da li mi možete kazati i njegovo značenje!"
  10 Zvezdari odgovoriše pred kraljem: 

"Nema na svetu čoveka koji bi takvo što mogao otkriti kralja. I stoga nijedan kralj, ma kako velik i moćan, takvo što ne traži od čarobnika, gataoca ili zvjezdara. 11 Što tražiš, kralju, teško je, i nema ga ko bi to mogao otkriti kralju osim bogova, koji se ne bore među smrtnicima."

  12 Tada se kralj silno razgnevi i razbesni te naredi da se pogube svi mudraci babilonski. 13 Pošto je objavljena naredba da se ubiju mudraci, potražiše i Daniela i njegove drugove da ih pogube. 14 No Daniel se mudrim i umnim rečima obratio Arjoki, zapovedniku kraljevskih straža, koji je bijaše izišao da pogubi mudrače babilonske. 15 On reče Arjoku, zapovedniku kraljevu: "Zašto je kralj izdao tako strogu naredbu?" Arjok pripovedi Danielu, 16 a Daniel otiđe kralju i zamoli da mu dade vremena te će kralju otkriti što san znači.
 
Danielu objavljen san 

 17 Daniel uđe u svoju kuću te sve kaza Hananiji, Mišaelu i Azarji, svojim drugovima, 18 da mole milosrđe u Boga Nebeskoga radi te tajne, da Daniel i njegovi drugovi ne poginu s drugim mudracima babilonskim. 19 Objavljujem se tajna Danielu u noćnom viđenju. A Daniel blagoslovi Boga Nebeskoga. 20 Daniel prihvati reč i reče:
  "Bilo ime Božje blagoslovljeno odvijeka dovijeka,
  njegova je mudrost i sila.
  21 On mijenja doba i vremena,
  ruši i postavlja kraljeve,
  daje mudrost mudrima
  a znanje pronicavima.
  22 O otkrivanju dubine i tajne,
  zna što je u tminama
  i svjetlost prebiva u njega.
  23 Tebe, o Bože otaca mojih, slavim i hvalim
  što si mi dao mudrost i jakost!
  Evo, objavio si mi ono što smo te molili,
  objavio si nam što kralj traži."

  Tumačenje sna

  Daniel ode k Arjoku, kome bijaše kralj naredio da smakne mudrače babilonske. Uđe i reče mu: "Ne ubijaj mudraca babilonskih! Odvedi me kralju, pa ću mu otkriti što san znači." 25 Arjok žurno odvede Daniela kralju i reče: "Našao sam među izgnanicima judejskim čovekom koji će kralju kazati što san znači." 26 Kralj reče Danielu (koji se zvaše Baltazar): "Jesi li kadar kazati mi san koji sam usnio i što znači?"
  27 Daniel odgovara pred kraljem: "Tajnu koju istražuje kralj ne mogahu kralju otkriti mudraci, čarobnici, gataoci i zaklinjači; 28 ali ima na nebu Bog koji objavljuje tajne i on je saopštio kralju Nabukodonozoru ono što će biti na svršetku dana. Evo tvoje sanje i onoga što se prividelo na postelji:
  29 O kralju, na tvojoj postelji dođoše misli o tome što će se dogoditi kasnije, a Otkrivač tajna saopštio ti je ono što će biti. 30 Iako nemam mudrosti više nego ostali smrtnici, ta mi je tajna objavljena samo zato da njezino značenje saopćštim kralju i da upoznaš misli svoga srca.

  Tumačenje sna 
  
tajanstevni lik

  Danijel započinje opisom velikog lika sa zlatnom glavom, prsima i rukama od srebra, trbuhom i bedrima od bakra, nogama od gvožđa i stopalima od gvožđa i gline. Jedan kamen udara u stopala i tako potpuno uništava cieli lik. Nadalje, kamen raste dok ne postane velik kao planina i ispuni čitavu Zemlju (Danijel 2:31-35). To je bio san kojeg je kralj zaboravio. Šta to sve znači?
  Danijel kaže kralju da delovi tog lika predstavljaju svetske sile koje će slediti jedna iza druge. Mnogi izučavatelji Biblije se slažu s onim što je rečeno u jednoj biblijskoj enciklopediji: “Središnja istina (2. poglavlje Danijela) je ta da će jednog dana Božje kraljevstvo istisnuti sva ljudska carstva.” Kada će doći taj dan? Danijelovo proročanstvo pruža važna obaveštenja koja su u vezi s ovim pitanjem.

  - glava i telo

  “Ti, o kralju, kralju kraljeva, komu Bog Nebeski dade kraljevstvo, silu, moć i slavu ... — ti si glava od zlata.”
  -Tako je glava predstavljala kralja Nabukodonozora i dinastiju kraljeva koja je započela s njim (Danijel 2:37, 38, ST).
  “Posle tebe ustaće drugo kraljevstvo, slabije od tvoga, pa treće, od medi, koje će gospodariti svom zemljom” (Danijel 2:39, ST).
  - Nakon Babilona je Medo-Perzija preuzela ulogu vodeće svetske sile prema biblijskom opisu. Nakon nje je uslijedila Grčka, koja je za vrijeme Aleksandra Velikog proširila svoju dominaciju nad mnogo većim područjem od bilo kojeg prethodnog svetskog carstva.

  - Četvrto kraljvstvo

  - Prva tri kraljevstva su se pojavila, a zatim su nestala sa scene kao velike svetske sile, baš kao što je Danijel prorekao pod božanskim nadahnućem. Ali, za nas je važnije da prepoznamo “četvrto kraljevstvo.” Zašto? Jer za vreme tog kraljevstva lik iz sna mora pasti, a mi moramo znati što to sve uključuje. Poslušajmo kakve nam još obavesti daje Danijel: “A četvrto kraljevstvo bit će tvrdo poput gvožđa, poput gvožđa koje sve satire i mrvi; kao gvožđe koje razbija, skršiće i razbudiće sva ona kraljevstva” (Danijel 2:40). 

  Nabukodonozor slavi Boga

  46 Nato kralj Nabukodonozor pade ničice i pokloni se pred Danielom. Naredi da mu prinesu dar i kad. 47 I reče kralj Danielu: "Zaista, vaš je bog Bog nad bogovima i gospodar nad kraljevima, Otkrivatelj tajna, kad bi mogao otkriti ovu tajnu." 48 Kralj uzvisi Daniela i dariva ga mnogim blistavim darovima. Postavi ga upraviteljem sve pokrajine babilonske i starješinom svih mudraca babilonskih. 49 Daniel zamoli kralja da odredi za upravitelje pokrajine babilonske Šadraka, Mešaka i Abed Nega, a Daniel ostade na kraljevu dvoru.

     
 
________________________________


                                                 


Objašnjenje za četvrto kraljevstvo 

  Da li to četvrto kraljevstvo predstavlja samo Rimski Imperij koji je usledio nakon Grčke kao dominantna svetska sila? 
   Ne, a za to postoji više razloga.
  Sama knjiga Danijela ovaj lik smešta u određeni vremenski okvir kad kaže: “(Bog) je saopštio kralju Nabukodonozoru ono što će biti na svršetku dana” (Danijel 2:28, ST). Ove reči ukazuju na to da će konačno ispunjenje ove vizije biti u dalekoj budućnosti, i to nakon Grčke i Rimske Imperije.
  Apostol Ivan, još jedan biblijski pisac, također je spomenuo “kraljeve”, ili svetske sile. Obzirom na njih, on piše: “To je i sedam kraljeva, od kojih su petorica pala, jedan živi, a poslednji još nije došao.” Pre nastupanja Božjeg Kraljevstva još jedna svetska sila treba doći (nakon Rimske Imperije, koja je bila ‘živa’ u Ivanovo vreme). Ta svetska sila bi također bila uključena u “četvrto kraljevstvo” iz Danijelovog proročanstva (Otkrivenje 17:10-14, ST; Danijel 2:40). Šta o tome učimo iz istorije?
  Utvrđena svojim vojnim osvajanjima, rimska svetska sila nije okončala svoje postojanje uklanjanjem poslednjeg rimskog imperatora Odoakra 476. g. n. e. Još je mnogo vekova Rim vršio političku, a naročito religioznu dominaciju nad Evropom zbog feudalnog sistema koji je svakoga učinio podanikom najpre gospodaru, zatim kralju i konačno papi. Papa je zapravo donosio presude u važnim pitanjima poput zadnjestepenog suda i mogao je podčiniti kraljeve svojoj volji izopštenjem iz crkve i zabranom prisustvovanja crkvenim obredima* Kao što kaže izdanje “The Columbia History of the World”, “Crkva je bila najveća vladavina u Evropi.”
  Godine 1534. je engleski kralj Henrik VIII učinio sebe poglavarem Katoličke crkve u Engleskoj, nezavisno od Rima. Tako je on raskinuo taj zagrljaj. Ali, osim toga on je započeo kovati glavno vojno oružje britanske sile, kao što to kaže Eric Delderfield u svojoj knjizi “Kraljevi i kraljice Engleske”: “Henrik je nastavio započeti posao svog oca da stvori delotvornu mornaricu ... U vreme svoje smrti Henrik je mornarici pridodao oko osamdeset brodova i tako postao izazov pomorskoj nadmoćnosti Španije.”
  Tokom vekova je britanska sila bila pretvorena u veliku imperiju koju je Daniel Webster, poznati američki političar iz 19. veka opisao kao “silu s kojom se, što se tiče osvajanja i podjarmljivanja, Rim u svoj svojoj veličini i slavi ne može usporediti, — to je sila koja se rasprostrla po čitavoj površini kugle zemaljske, jer posvuda ima svoje posede i vojne baze.” Kasnije se Britanska Imperija u političkim i vojnim poslovima blisko povezala sa svojim prijašnjim kolonijama u Severnoj Americi. Tako se pojavio sedmi kralj iz Otkrivenja 17:10, angloamerička dvojna svetska sila.
  Prema onome što je rečeno o liku iz sna, “ljudsko seme”, ili običan narod, igraće veću ulogu u vreme vladavine tog poslednjeg “kralja” (Danijel 2:42, 43, ST). Savremena istorija potvrđuje da se to doista i desilo, jer su demokratske ‘narodne vlade’ nadomestile mnoga kraljevstva, kraljeve, kraljice ili druge autokratske vlasti. Među današnjim vladavinama, predstavljenim s deset prstiju na nozi lika, neke su poput gvožđa, tj. totalitarne ili tiranske. Ali druge, bilo socijalističke ili demokratske vladavine, gipkije su (savitljivije), poput gline.

_________________________

  Pad

  Kako to pokazuje Danijelovo proročanstvo, kad vladavine predstavljene stopalima budu na vlasti približiće se kraj velikom liku. On će pasti, ne zbog slabosti stopala koja su načinjena od gvožđa pomešanog s glinom, nego zato što će u njega udariti simbolični kamen. Šta predstavlja taj “kamen”? To je mesijansko Kraljevstvo koje treba “razbiti i uništiti sva ona kraljevstva” i postati “veliko brdo te napuniti svu zemlju” (Danijel 2:34, 35, 44, ST).*

  “Sanja je istinita, a tumačenje je pouzdano”, kaže Danijel (Danijel 2:45, ST). Prvobitna ispunjenja ova dva proročanstva — onoga o uništenju Babilona i onoga o redoslijedu svjetskih sila — zasiguravaju nam da će se i ono što je preostalo na vrijeme ispuniti. To će uključivati uništenje proročanskog lika iz sna zahvatom Božjeg Kraljevstva.

  3. Postavljanje zlatnog kipa

  Kralj Nabukodonozor odredi da se načini zlatni kip, visok šezdeset lakata i širok šest, i da ga postave u ravnici Duri, u pokrajini babilonskoj. 2 Kralj Nabukodonozor pozva satrape, namesnike, upravitelje, savetnike, rizničare, suce i zakonoznance i sve namesnike pokrajine da dođu na posvetu kipa što ga podiže kralj Nabukodonozor. 3 Tada se sakupiše satrapi, namesnici, upravitelji, savetnici, rizničari, suci i zakonoznanci i svi namesnici pokrajinske vlasti na posvetu kipa što ga podiže kralj Nabukodonozor. I stadoše pred kip što podiže Nabukodonozor.

  4 Glasnik proglašava: „O narodi, plemena i jezici, evo što vam se naređuje: 5 u času kad začujete zvuke roga, frule, citre, sambuke, psaltira, gajda i svakovrsnih drugih instrumenata, bacite se na tlo i poklonite se zlatnome kipu što ga podiže kralj Nabukodonozor! 6 Ko se ne baci na tlo i ne pokloni, biće smesta bačen u peć užarenu." 7 Zato, čim začuše zvuk roga, frule, citre, sambuke, psaltira, gajda i svakovrsnih drugih instrumenata, baciše se na tlo sviju naroda, plemena i jezici klanjajući se zlatnome kipu što ga podiže kralj Nabukodonozor. 

- Tri mladića neće da se pokore

  Uto dođoše neki Kaldejci i optužiše Judejce. 9 Rekoše kralju Nabukodonozoru: "O kralju, živ bio dovieka! 10 Ti si, kralju, naredio svakom čoveku koji začuje zvuke roga, frule, citre, sambuke, psaltira, gajda i svakovrsnih drugih glazbala da se baci na tlo i da se pokloni zlatnome kipu; 11 a ko se ne baci na tlo i ne pokloni, da bude bačen u peć užarenu.12 A evo, ovde su Judejci koje su postavili za upravitelje pokrajine babilonske: Šadrak, Mešak i Abed Nego. Ti ljudi ne mare za te, o kralju; oni ne poštuju tvojih bogova i nisu se poklonili zlatnom kipu što si ga podigao."
  13 Nabukodonozor, besan i gnevan, pozva Šadraka, Mešaka i Abed Nega. Odmah ih dovedoše pred kralja. 14 A Nabukodonozor im reče: "Je li istina, Šadrače, Mešače i Abed Nego, da vi ne poštujete mojih bogova i da se ne klanjate zlatnome kipu što ga podigoh? 15 Jeste li voljni, čime začujete zvuk roga, frule, citre, sambuke , psaltira, gajda i svakovrsnih drugih instrumenata, baciti se na tlo i pokloniti se kipu što ga načini? Ako mu se ne poklonite, bićete smesta bačeni u peć užarenu; i koji je taj bog koji bi vas izbavio iz ruke moje?"
  16 Šadrak, Mešak i Abed Nego odgovoriše kralju Nabukodonozoru: "Ne treba da ti odgovorimo na to. 17 Bog naš, kome služimo, može nas izbaviti iz užarene peći i od ruke tvoje, kralju; on će nas i izbaviti. 18 No ako toga i ne učini, znaj, o kralju: mi nećemo služiti tvojemu bogu niti ćemo se pokloniti kipu što si ga podigao.

  U užarenoj peći

  Na te reči kralj Nabukodonozor uskipe besom, a lice mu se iznakazi na Šadraka, Mešaka i Abed Nega. 20 On naredi da se peć ugreje sedam puta jače no inače i jakim ljudima iz svoje vojske zapovedi da svežu Šadraka, Mešaka i Abed Nega i bace u peć punu žarkoga ognja. 21 Svezaše ih, dakle, i u plaštevima, obuci i kapama baciše u zažarenu peć. 22 Kako kraljeva zapoved beše žurna a peć preko mere užarena, plamen ubi ljude koji su bacali Šadraka, Mešaka i Abed Nega. 23 A tri čoveka - Šadrak, Mešak i Abed Nego - padoše svezani u zažarenu peć.

  Anđeo Gospodnji u užarenoj peći

  Kraljeve sluge koje ih bijahu bacile u peć neprestanog poticanja oganj zemnim uljem, smolom, kučinama i vinjagom, tako te plamen lizaše četrdeset i devet lakata iznad peći. Buknuvši, spali Kaldejce koji se nađoše oko peći. No Anđeo Gospodnji siđe u peći k Azarji i njegovim drugovima; izagna plamen ognja iz peći te usred peći puhaše kao rosni lahor, a oganj ih ne dodirnu niti im zadade bol ili kakvu neugodnost.

  Nabukodonozor priznaje Boga

  24 Tada se kralj Nabukodonozor zaprepasti i brzo ustade. Zapita svoje savetnike: "Nismo li bacili ova tri čoveka svezana u oganj?" Oni odgovoriše: "Jesmo, kralju!" 25 On reče: "Ali ja vidim četiri čoveka, odrešeni šeću po vatri i ništa im se zlo ne događa; četvrti je sličan sinu Božjemu." 26 Nabukodonozor priđe vratima užarene peći i viknu: "Šadrače, Mešače i Abed Nego, sluge Boga Višnjega, iziđite i dođite ovamo!"
  Tada iziđoše iz ognja Šadrak, Mešak i Abed Nego.

  27 Sakupiše se satrapi, starešine, upravitelji i kraljevi savetnici da vide te ljude: oganj ne beše naudio njihovom telu, kosa im na glavi neopaljena, plaštevi im neoštećeni, nikakav se zadah ognja ne beše uhvatio njih. 28 Nabukodonozor viknu: „Blagoslovljen bio Bog Šadrakov, Mešakov i Abed Negov, koji je poslao svog anđela i izbavio svoj sluge, one koji se uzdahu u njega te se ne pokoriše kraljevoj naredbi, već radije predadoše svoje tielo ognju negoli da poštuju ili se klanjaju. 29 Naređujem dakle: O narodu, plemenu i jezici, svako između vas ko bi pogrdio Boga Šadrakova, Mešakova i Abed Negova neka bude raskomadan, a njegova kuća pretvorena u smetlište, jer nema boga koji bi mogao izbaviti kao ovaj. " 30 Tada kralj uzvisi Šadraka, Mešaka i Abed Nega na visokim položajima u pokrajini babilonskoj.

  kraljevo pismo 

 31 Nabukodonozor, kralj, svim plemenima, narodima i jezicima po svojoj zemlji: Obilovali mirom! 32 Svidjelo mi se obznaniti vam znakove i čudesa što ih na meni učini Bog Svevišnji.
  33 Znakovi njegovi kako su veliki!
  Čudesa njegova kako silna!
  Kraljevstvo njegovo - kraljevstvo večno!
  Vlast njegova za sva pokoljenja!

  4. Drugi san

  Ja, Nabukodonozor, življah mirno u svojoj kući i sretno u svojoj palači, 2 kad vidjeh sanju koja me uplašila. Utvare i viđenja što su mi se na mom ležaju vrzla po glavi uznemiriše me. 3 I naredih: neka mi pozovu sve mudrace babilonske da mi kažu što sanja znači. 4 Dođoše gataoci, čarobnici, zvjezdari i tumači znakova: ja im rekoh svoju sanju, a oni mi ne znadoše reći njezino značenje. 5 Tada dođe preda me Daniel, koji je nazvan Baltazar prema imenu moga boga, iu kome prebiva duh Boga Svetoga. Ja mu pripovedih svoju ( novu) sanju: 6 "Baltazare, starešino gatalaca, znam da u tebi prebiva duh Boga Svetoga i da ti nijedna tajna nije preteška: evo sanje što je imah: daj mi njezino značenje. 7 Evo viđenja što mi se na postelji vrzlo po glavi:
  Pogledam, kad evo jedno stablo
  usred zemlje
  vrlo veliko.
  8 Stablo poraste, postade snažno,
  visina mu doseže nebo,
  videlo se s krajeva zemlje.
  9 Krošnja mu beše lepa, plodovi obilni;
  na njemu je bilo hrane za sve,
  u njegovoj seni počivaše zverje poljsko,
  na njegovim se granama gnezdile ptice nebeske
  i svako se telo hranilo od njega.
  10 Ja promatrah viđenja
  što su mi se na mojoj postelji vrzla po glavi
  kad, evo, Stražar, Svetac, silazi s neba,
  11 silnim glasom viče:
  'Posecite stablo,
  okrešite mu grane,
  počupajte mu lišće,
  pobacajte plodove!
  Neka se životinje razbegnu ispod njega
  i ptice s grana njegovih!
  12 U zemlji ostavite panj i korenje
  u gvozdenim i medenim okovima,
  u travi poljskoj!
  Neka ga pere rosa nebeska,
  i travu zemaljsku neka deli sa zverjem poljskim!
  13 Neka mu se promijeni srce čovečije,
  srce životinjsko nek' mu se dade!
  Sedam vremena neka prođe nad njim!
  14 Tako su presudili Stražari,
  tako su odlučili sveci,
  da sve živo upozna
  kako Svevišnji ima vlast
  nad kraljevstvom ljudskim:
  on ga daje kome hoće
  i postavlja nad njim najnižega od ljudi!'

  15 Ovo je sanja što je videh ja, kralj Nabukodonozor. A ti, Baltazare, reci mi njezino značenje, jer mi nijedan od mudraca moga kraljevstva to ne može reći; ti možeš, jer u tebi je duh Boga Svetoga."

  Daniel tumači san

  16 Tada se Daniel, nazvan Baltazar, načas smete i prestraši u svojim mislima. Kralj reče: "Baltazare, ne daj se zbuniti ovom sanjom i njezinim značenjem!" Baltazar odgovara: "Gospodaru moj, ova sanja neka bude tvojim dušmanima i njezino značenje tvojim mrziteljima! 17 Stablo koje si video, veliko i snažno, koje seže sve do neba i vidi se po svojoj zemlji, 18 krošnje lepe i plodova obilnih na kojem beše hrane za sve i pod kojim počiva zverje poljsko, a na njegovim se granama gnezde ptice nebeske: 19 to si ti, o kralju, koji si velik i moćan, veličina ti se povećala i dosegla do neba, a tvoja vlast do krajeva zemlje . A što je video kralj kako Stražar, Svetac, silazi s neba te govori: 'Posecite stablo, raskomadajte ga, no njegov panj i korienje ostavite u zemlji, u gvozdenim i medenim okovima, u travi poljskoj, neka ga pere rosa nebeska i deo neka mu bude sa zverjem poljskim dok ne prođe sedam vremena nad njim' - 21 ovo je značenje, o kralju, odluka Svevišnjeg što će se ispuniti na mom gospodaru kralju:

  22 Izagnaće te iz društva ljudi
  i sa životinjama ćeš poljskim boraviti;
  hranićeš se travom kao goveda,
  tebe će prati rosa nebeska;
  sedam će vremena proći nad tobom
  dok ne upoznaš
  da Svevišnji ima vlast nad kraljevstvom ljudskim
  i da ga daje kome on hoće.

  23 A što se reklo 'Ostavite panj i korenje stabla' - tvoje će se kraljevstvo obnoviti čim spoznaš da Nebesa imaju svu vlast. 24 Zato, kralju, neka ti bude mio moj savet: iskupi svoje grehe pravednim delima i svoja bezakonja milosrđem prema siromasima, da bi ti potrajala sreća."

  San se ispunjava

  25 Sve se to dogodi kralju Nabukodonozoru. 26 Dvanaest meseci kasnije, šetajući babilonskim kraljevskim dvorom, 27 kralj govoraše: "Nije li to taj veliki Babilon što ga ja sagradih da mi bude kraljevskom prestolnicom - snagom svoje moći, na slavu svoga veličanstva?"

  28 Još behu te reči u ustima njegovim kad s neba dođe glas:
  „Tebi se objavljuje, kralju Nabukodonozore!
  Kraljevstvo ti se oduzelo;
  29 bićeš izagnan iz društva ljudi,
  sa životinjama ćeš poljskim boraviti;
  hranićeš se travom kao goveda,
  i sedam će vremena proći nad tobom
  dok ne spoznaš
  da Svevišnji ima vlast nad kraljevstvom ljudskim,
  i da ga on daje kome hoće."

  30 I smesta se rieč izvrši na Nabukodonozoru: bi izagnan iz društva ljudi, jeđaše travu kao goveda, prala ga rosa nebeska; vlasi mu narastoše poput orlova perja, a njegovi nokti kao ptičje pandže.

  Povratak

  31 "Pošto se navršiše određeni dani, ja, Nabukodonozor, podigoh oči prema nebu, razum mi se vrati, tada blagoslovih Svevišnjeg
  hvaleći i uzvisujući onoga koji živi doveka:
  njegovo je kraljevstvo - kraljevstvo večno,
  njegova je vlast za sva pokoljenja.
  32 Stanovnici zemlje - upravo kao da ih i nema:
  po svojoj volji postupa on s vojskom nebeskom
  i sa žiteljima zemaljskim.
  Niko ne može zaustaviti njegovu ruku
  ili mu kazati: 'Šta to radiš?'
  33 U isti čas razum mi se vrati, i na slavu moje kraljevske časti vrati mi se veličanstvo i sjaj; moji me savetnici i velikaši potražiše, bih uspostavljena u kraljevsku čast i moja veličina još poraste. 34 Sada ja, Nabukodonozor,
  hvalim, uzvisujem i slavim
  Kralja nebeskoga,
  čija su sva dela istina,
  svi putovi pravda
  i koji može poniziti one
  koji hode u oholosti.

 

среда, 11. мај 2022.

Imverzivna umetnost

 


        Postoje različiti načini prezentacije umetnost.Tradicionalno, videti umetničku izložbu značilo je prošetati i pregledati izložbenu postavku. Danas se ponegde uključuje tehnologija, interaktivni ekrani, audio vodiči, pa čak i virtualna instalacija. Galerije i muzeji naprosto nastoje držati korak s očekivanjima posetilaca i tehnologijom koja se brzo razvija a može stvoriti uzbudljiva nova iskustva. 
     Imerzivna umetnost ( (integracija i interakcija fizičkog i virtuelnog sveta) pokušava profitirati od digitalnog buma, od novih načina kako se doživljava umetnost. Ona je, momentalno, najaktuelniji umetnički trend koji se širi svetom poput svetlosti koju koristi kao osnovni umetnički alat. 
     Prvu umetničku imerzivnu izložbu osmislio je 1977. Albert Plécy, francuski fotograf, u Les Baux-de-Provence, južno od Francuske. On je tamo pretvorio bivši podzemni kamenolom u impresivno mesto pod nazivom Cathédrale d'Images. Posetioci su bili potpuno uronjeni u projekcije slika kroz njegovu novu tehniku Image Totale ( totalna slika ). 

       Imverzivna umetnost je kombinacija umetnost, nauke i tehnologije, multimedijalni performans, trodimenzionalni pogled kroz poseban projekat od 360 stepeni, uz pratnju muzike, raznih glasova koji se javljaju i komentarišu radnju i koji ispunjavaju prostorije od plafona, preko zidova do poda. Imerzivni projekti su jako složeni. Na pripremi radi ogroman vroj stručnjaka svih vrsta kako bi se stvorila jedna velika celina. : scenografi, dekorateri, grafički dizajneri, režiseri, scenaristi, spikeri koji posuđuju svoje glasove, istoričari umetnosti. Čemu toliki trud? Cilj je da se virtuelno uđe u svet umetnikovog života i dela, da posetilac ima osećaj prisustva ambijentu u kom je slikar živeo, radio. Pojam "imerzija" dolazi iz sveta virtuelne stvarnosti, iz rečnika virtaulne realnosti, koji inače trenutno predstavlja tehnološki megatrend. 


U  New Yorku, u donjem delu Manhattana, otvoren je  centar nazvan Hall des Lumières,  koji predstavlja isključivo ovu vrstu digitalne umetnost. 

stara prostorija štedionice 

Centar  se nalaziti u bivšoj zgradi banke Emigrant Industrial Saving Bank, smeštenoj preko puta njujorške Gradske većnice i sadržavaće animirane i svetleće izložbe poznatih slika. Istorijska zgrada nekadašnje štedionice zahtevala je i posebno odobrenje lokalne Komisije za očuvanje nacionalnih vrednosti kako bi mogla postati muzej. Svakih deset do dvanaest meseci umetnički centar će ugostiti nova, jedinstvena umjetnička iskustva s radovima svjetski poznatih umetnika. Prva izložba je posvećena Gustavu Klimtu.

                                                  



                                       



                                                         postavka Klimta


 
     U Tokiu je već 2001 godine otvoren prvi muzej Digital Art Muzeum.  On je bio krajnji rezultat dugogodišnjeg rada japanskog kolektiva (likovnih umetnika, arhitekata, matematičara i mnogih drugih profesija). Nakon niza izuzetno popularnih izložbi održanih širom sveta, ova grupa je otvaraila muzej Borderless. Borderless (Bez granica) prva je institucija na svetu posvećena digitalnim umetničkim delima, i prvo na svetu centralno mesto koje svoje projekcije deli preko interneta.  
                                                 
boje meseca maja i juna 
instalacija rezonantnih lampi 


      Muzej se nalazi u tokijskoj četvrti Odaiba, prostire se na 10.000 kvadratnih metara, a otvoren je u saradnji sa Mori Building, firmom za upravljanje nekretninama koja u Japanu koja odavno podržava umetnički i kulturni sektor. Muzej sadrži 50 obimnih radova teamLab-a organizovanih u pet segmenata: Svet bez granica; Atletska šuma; Park budućnosti; Šuma svetiljki i Čajana En. Svi eksponati su interaktivni: reaguju na pokrete posetilaca i stvaraju prikaz svetla i boja koji se stalno menja.


                                       

            Na drugom spratu najvećeg tržnog centra na svetu, Dubai mola ( The Dubai Mall ) nalazi se digitalna galerija Infinity des Lumières koja je deo Digitalne mreže Culturespaces , organizacije koja svoje izložbene prostore, pored Emirata ima još i na nekoliko mesta u Francuskoj i Južnoj Koreji. U galeriji u Dubaiju trenutno se prikazuje nekoliko izložbi, te posetioci svakog dana od 10 do 17 časova mogu uživati u predstavama o japanskoj poetici – Japan iz snova ( Dreamed Japan ), Van Gogovom stvaralaštvu ili u metafizičkoj kreaciji Tomasa Vanze pod imenom Verse, dok je u večernjim satima, na repertoaru predstava Destinacija Kosmos ( Destinacija Kosmos ). Izložbe se osvežavaju i menjaju na svakih deset meseci. 

                                                             Japan

"Van Gogh: The Immersive Experience“

       Amsterdamski muzej Van Gogh kreirao je već 2016. godine organizovao u Pekingu prvu putujuću digitalnu izložbu pod nazivom Upoznajte Vincenta Van Goga (Meet Vincent Van Gogh). Izložba je sadržavala video zapise, reprodukcije i interaktivne instalacije. 
                                                    


    Godine 2001. Annabelle Mauger pridružila se kreativnom timu muzeja van Gogh i napravila prvu Van Goghovu impresivnu izložbu. Nakon ogromnog uspeha u Cathédrale d'Images, izložba je predstavljena 2011. godine u ArtScience Museum u Singapuru. Kreacija je potom kopirana i razne digitalne Van Gogh izložbe obišle su svet. 2017. godine, Annabelle Mauger i Julien Baron predstavili su je u Halle de La Villette u Parizu, u Montrealu 2019. godine, zatim u Kvebeku i Vinipegu 2020., te Vankuveru, Edmontonu, Saskatunu i Bostonu 2021. godine. u Londonu 2022. u Sjedinjenim Državama i po prvi put će biti predstavljena u Južnoj Americi, otvaranjem u Buenos Airesu, Argentina. Ova izložba   "Van Gogh: The Immersive Experience“ privukla je do sada milione posetilaca. U radove ovog poznatog Holanđanina, u 360 digitalnim oblicima, posetioci „uranjaju“ a zahvaljujući i virtualnim naočalama mogu se osećati kao da su deo scenografije unutar slike.