понедељак, 19. април 2021.

Kovid pasoši!

 






VEST IZ AMERIKE
Neko je kupio ova dva domain imena 2016 godine. Pre pet godina je razmisljao o vakcina pasošima.
Prosudite sami da li će tako izgledati budući svetski poredak ili je sve ovo samo prolazna faza? Izvesno je da smo brzopotezno uleteli u neoliberalnu nedemokratsku fazu, dugo najavljivani reset svetske elite, reset u centru koga se namerno ili slucajno zadesio mali virus. Kao što nema sumnje da virus postoji, tako nema ni sumnje da su " američki tehnološki i farmaceutski giganti, te Rockfeller fondacija i Fondacija Commons Project javno, putem saopštenja, obznanili da „udruženo rade na izradi novog tipa COVID pasoša“.... Ideja o „digitalnom identitetu“ predstavljena je i na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u švajvarakom Davosu, a koautori i promotori su ponovo bili predstavnici iste američke „Inicijative za akreditovanu vakcinaciju“. (izvor) Sa pasošima ili bez njih jasno je da nakon pandemije neće biti povratka na staro.



SZO

Svetska zdravstvena organizacija se protivi ideji “Kovid pasoša” za putovanja između različitih zemalja. “U ovom stadijumu, nismo sigurni da vakcina sprečava prenošenje bolesti, a postojei brojna druga pitanja uz samo pitanje diskriminacije prema ljudima koji neće moći da dobiju vakcinu, iz različitih razloga”, izjavila je Margaret Haris, portparolka SZO.

AMERIKA

Njujork je postao prva država koja je ponudila digitalni “pasoš za vakcinu” – besplatnu aplikaciju i vebsajt za dokazivanje negativnog statusa na Kovid, bilo kroz podatak o vakcinaciji ili dokazu o negativnom testu na Kovid 19.

Bajdenova administracija saopštila je da neće uspostavljati nacionalni sistem “pasoša za vakcinisane protiv Kovida”, već da će, umesto toga, prepustiti privatnim kompanijama da primene mehanizme kako bi građani dokazivali da su vakcinisani radi putovanja i drugih aktivnosti.
To podrazumeva bilo koji dokaz da nemate koronavirus: na pojedinim mestima morate da pokažete kartu sa potvrdom o vakcinaciji od koje je prošlo 14 dana ili negativan test.

KINA

Kina je za svoje građane uvela elektronski pasoš koji će pokazivati njihov zdravstveni status kada putuju u inostranstvo ili se vraćaju u zemlju. Ove zdravstvene potvrde za međunarodna putovanja su u vidu aplikacije za pametni telefon, a sadrže zdravstvene podatke putnika, kao što su njihovi kovid testovi, PCR i za antitela, i status vakcinacije.

IZRAEL
Izrael je isto tako već uveo „vakcina pasoše".

EVROPSKA UNIJA
Digitalni sertifikati dobili su zeleno svetlo Evropske komisije. Sertifikati će biti dostupni za sve stanovnike EU, priznati u svim zemljama EU, biće besplatni i izdavani u digitalnom ili papirnom formatu.




KRIMINAL

Cveta prodaja širom sveta
Na crnom internet tržištu se uveliko prodaju vakcine protiv Kovida-19, pasoši o vakcinaciji i lažni negativni testovi na virus.
Cene variraju od 500 dolara do 750 dolara za doze vakcine AstraZeneke, Sputnjika, Sinofarma, i Džonsona i Džonsona.
Anonimni trgovci prodaju i lažne potvrde o vakcinaciji, po BBC-u za 150 dolara. Prema komentarima sa portala i društvenih mreža na prostorima JUGE sve se nabavlja i za manje.
U Beogradu je avgusta protekle godine uhapšeno je šest osoba osumnjičenih da su izrađivali lažne rezultate PCR testova za korona virus i druge isprave, koje su prodavali za 100 do 800 eura.
U martu ove godine uhapšena su dva volontera sa mesta za vakcinaciju.


HOLANDIJA EKSPERIMENT

Holandska turistička agencija odvešće skoro 200 ljudi na osmodnevni odmor u Grčkoj sa ciljem da se utvrdi da li je turizam izvodljiv tokom pandemije Kovida-19. Oni koji budu izabrani imaće ol-inkluziv odmor na ostrvu Rodos po ceni od 399 evra po osobi, ali ima nekih uslova.
Neće im biti dozvoljeno da napuste hotel, što znači da neće moći da idu na plažu i moraće da ostanu u karantinu do deset dana po povratku kući. Najmanje 25.000 ljudi prijavilo se za turistički eksperiment koji podržava vlada. Savet holandske vlade inače je da se najmanje do sredine maja izbegavaju sva inostrana putovanja, osim ako to nije neophodno.
Iako bi mnogi ljudi možda voleli da se zaključaju na nedelju dana grčkog sunca, postavljena su pitanja o tome da li je omogućavanje takvog eskapizma odgovorno ili nepromišljeno u vreme kada su stopa zaraze i prijemi u bolnice u Holandiji u porastu, izveštava BBC novinarka Ana Holigan.
Holandija je do sada zabeležila 16.536 smrtnih slučajeva i 2.746.581 slučaj zaraze tokom pandemije, prema Univerzitetu Džons Hopkins.
Ali sa jačanjem pritiska javnosti kako bi se omogućili letnji odmori van zemlje,eksperimenti poput ovog mogli bi da pomognu da se utvrdi da li postoji kovid-siguran način da se ljudima omogući da odu na odmor u inostranstvo tokom pandemije.
Kako će probni odmor funkcionisati?
Turistička agencija Sanveb (Sunweb) nudi 187 aranžmana za ljude od 18 do 70 godina, koje će biti dodeljene prema kriterijumima koje je postavila vlada.
Putnici će biti testirani pre i posle putovanja.
Ako se neko zarazi koronom tokom putovanja, moraće u karantin u grčki kovid hotel, ali troškove putovanja snosi turistička agencija.
Sanveb je saopštio da je izradio sigurnosne smernice za celo putovanje, koje je odobrila holandska agencija za javno zdravlje RIVM.
Posetioci će dobiti ekskluzivnu upotrebu hotela na Rodosu, a tamo će, uz turiste iz Holandije, biti još samo hotelsko osoblje.
Oni će koristiti hotelske bazene i restorane, ali neće smeti da izlaze na plažu. Korina Guderjan (51) objasnila je holandskim medijima zašto se prijavila za putovanje: „Zarazila sam se koronom i ozbiljno razbolela, a onda sam ostala bez posla. I šta sad? Radujem se što neću raditi apsolutno ništa u odmaralištu i što ću da se oporavljam od turbulentne godine".

izvor BBC

To nije jedini holandski experiment. 6 marta organizovano se okupilo 1.300 mladin i totalno poludelo tokom "probnog plesa" u Ziggo Domeu u AMSTERDAMU? Nije u Ziggo Dome u Amsterdamu prvi put bio red, ali on više od godinu dana nije bio otvoren, pa je vest odjeknula i masa se okupila. Činjenica da ljudi mogu da se okupe je zahvaljujući eksperimentu Fieldlabs-a. Ova organizacija izvesno vreme istražuje da lije moguće sigurno organizobati veće događaje u doba korone.
Takoje već bio test s konferencijom sa 500 ljudi, fudbalska utakmicom sa publikom i jedna pozorisna predstava sa 1.300 gledalaca u dvorani.

Iako dvorana normalno može primiti 17.000 ljudi, pozvano je 1.300. Ti 'odabrani' podeljeni su u pet grupa od 250 i skupinu od 50 osoba.
Svaki takozvani "mehur" ima svoj ulaz, svoj prostor i svoja pravila. DA NIJE TO JEDAN OS SCENARIJA?
Šest mjehura M1: ljudi sve vreme nose masku. Oni sami mogu odlučiti gde će stati, ali moraju osigurati da na jednom četvornom metru ne bude više od 3 osobe. Najmanje 1 od deset osoba dobiće brzi test. M2: ljudi sve vreme nose masku i moraju se držati na udaljenosti od 1,5 metra M3: ljudi masku za usta nose samo kad su u pokretu i moraju stajati na unapred određenim mestima. M 4: ljudi sve vreme nose masku. Ima slobodnih mesta. Najmanje 1 od deset osoba ima brzi test. M5: ljudi masku nose samo kad su u pokretu. Postoje prostori za stajanje i sedenje, a posetioce organizacija postavlja na mesta sa dve razmaknute stolice. M6: ljudima nije potrebna maska. Oni mogu stajati ili sedeti ali se moraju sami dogovoriti kako i gde stajati ili sedeti. Najmanje 1 od deset osoba ima brzi test.

петак, 05. март 2021.

"Pomrčina pritisnula naše dane"


      Pročitam danas na nekom portalu naslov ispod slike Edvarda Munka Krik : “ ovo je mogao samo da nacrta ludak”.... Nemam pojma šta je autora teksta navelo na takav zaključak, niti sam poželela da otkrijem njegovo objašnjenje slike ili slikara.  Poruka slikae je  dovoljna za sebe,  Dovoljno  je i ono što je  slikar napisao o trenutku koji ga je inspirisao. 

“Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji nastavili hodati, a ja sam ostao, drhteći od nemira, i osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom”.

      Sliku sam videla i gledala nebrojeno puta i svaki put je u meni izazvala drugačije misli i osećanja ali nikada,  kao sada, nisam osetila dubinu krika, jezu i užas. Ne znam da li poslednji događaji dodiruju druge na isti način kao mene? Po medijima bih zaključila da nisam jedina koja je zanemela pred silinom patologije . 
     U jednoj od zabeleški iz Munkovog dnevnika piše: Više ne treba slikati enterijere, ljude koji čitaju ili žene koje pletu. Oni moraju biti živi ljudi koji dišu, osećaju, tuguju i ljube." Nije li konačno vreme da vladaoci naših života ( ma ko bili)  počnu da razmišljaju o živim ljudima.   

     Na ovom blogu su ispisani mnogi tekstovi. Često sam  nad nekom temom ostala duboko u noć, čak do pred samo jutro, toliko je materija znala da me prikuje za stolicu i tastaturu. Retko sam pisala bezvoljno, bez strasti traganja za nekom novinom iz bilo kod područja nauke, umetnosti, politike. 
    Već duže vreme blog  "ćuti". Zavladao je muk. 
    MISLI ne nadolaze, reči ne izlaze, osvaja praznina, ponor. Moj uobičajeni verni pratilac, optimizam, sa mukom prizivam pokušavajući ga zadržati da se ne bi potpuno izgubio. Bez njega i ostalih  starih dobrih životnih motiva, završila bih na sredini ili kraju mosta, sa rukama oko glave, otvorenih usta...bez identiteta... jer... olovno vreme krišti,  para uši, odzvanja tišinom.Treba izdržati!


   


 Vladislav Petković Dis: 
 
Naši dani 

Nabujao šljam i razvrat i poroci,

Podigo se truli zadah propadanja,

Umrli su svi heroji i proroci.

Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,

Na visoko podigli se sutereni,

Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,

Postali su danas naši suvereni.

Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,

Ismejane sve vrline i poštenje,

Poniženi svi grobovi i životi,

Uprljano i opelo i krštenje.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,

Pobegao duh jedinstva i Bog rata,

Obesismo sve praznike i tribune,

Gojimo se od grehova i od blata.

Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,

Dostojanstva podeliše idioti,

Lopovi nam izrađuju bogataše,

Mračne duše nazvaše se patrioti.

Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočimo na izbore,

Svoju hrabrost na podvale i obede,

Budućnosti zatrovasmo sve izvore,

A poraze proglasismo za pobede.

Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,

Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;

Od nesrećne braće naše, od robova

Zatvorismo svoje oči i džepove.

Mesto svetle istorije i grobova,

Ostala nam još prašina na hartiji,

Ko jedina uspomena na džinove;

Sad svu slavu pronađosmo u partiji,

Pir poruge dohvatio sve sinove.

Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,

Ne čuju se ni protesti ni jauci;

Pod sramotom živi naše javno mnjenje,

Naraštaji koji sišu ko pauci.

Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,

Ne vidi se jadna naša zemlja huda;

Al kad požar poduhvati na sve strane,

Kuda ćemo od svetlosti i od suda!

Pomrčina pritisnula naše dane.


уторак, 09. фебруар 2021.

среда, 03. фебруар 2021.

Roger Penrose, Fizika je pogrešna, od teorije struna do kvantne mehanike

                                                        Roger Penrose 


        Penrose je teoretičar čije će ime zauvek biti povezano s divovima poput Hawkinga i Einsteina, dao je temeljni doprinos fizici, matematici i geometriji. Ponovno je protumačio opštu teoriju relativnosti kako bi dokazao da se crne rupe mogu stvoriti od umirućih zvezda. Izumio je teoriju twistora - nov način na koji se može sagledati struktura prostora-vremena - i tako nas je doveo do dubljeg razumevanja prirode gravitacije. Otkrio je izuzetnu porodicu geometrijskih oblika koja je postala poznata kao Penrose pločice. Čak je i mesečario kao istraživač mozga, iznoseći provokativnu teoriju da svest proizlazi iz kvantno-mehaničkih procesa. I napisao je niz neverovatno čitljivih, najprodavanijih naučnih knjiga. 


  Pa ipak, čini se da 78-godišnji Penrose - sada emeritus profesor na Matematičkom institutu Sveučilišta Oxford - živi skromnim životom istraživača koji tek započinje karijeru. Njegova malia kancelarija pretrpana je stvarima šestorice drugih profesora s kojima gje deli, a na kraju dana mogli biste ga pronaći kako žuri po svog 9-godišnjeg sina iz škole. Sa znatiželjom čoveka koji još uvek pokušava proslaviti sebe, otvara se temeljnim, širokim pitanjima: Kako je svemir započeo? Postoje li veće dimenzije prostora i vremena? Ima li trenutna teorija u teorijskoj fizici, teorija struna, zapravo smisla. 

  Premda se celi život bavio kompliciranihm izračunima, Penrose ima prilično veću perspektivu od prosečnog početnog naučnika. Da bi se sve istražilo, insistira, fizičari se moraju prisiliti da sebi predstave najveću zagonetku svega: odnos između pravila koji upravljaju temeljnim česticama i pravila koja upravljaju velikim stvarima - poput nas - koji smo te čestice izumeli. 
     U razgovoru sa urednicom Suzana Kruglinksi, autoricom časopisa Discover, Penrose se nije posumnjao u središnja načela moderne fizike, uključujući teoriju struna i kvantnu mehaniku. Fizičari  neće dobiti ništa od velikih teorija svemira, smatra on Penrose, sve dok ne prođu kroz zaslepljujuće smetnje današnjih polupečenih teorija do najdubljeg sloja stvarnosti u kojoj živimo.

            Ovo je nekoliko pitanja i odgovora iz tog  intervjua koji su radili Susan Kruglinski i Oliver Chanarin za discoveri časopis: 

Q. Nazvali ste stvarne implikacije kvantne fizike besmislenim. Koji je vaš prigovor?

 P: Kvantna mehanika je neverovatna teorija koja objašnjava sve stvari koje se pre nisu mogle objasniti, počevši od stabilnosti atoma. Ali kada prihvatite neobičnost kvantne mehanike [u makro svetu], morate odustati od ideje prostora-vremena kakvu poznajemo od Einsteina. Najveća je neobičnost ovde što nema smisla. Ako se pridržavate pravila, smislite ste nešto što jednostavno nije u redu. 

Q: U kvantnoj mehanici objekt može postojati odjednom u mnogim stanjima, što zvuči ludo. Kvantni opis sveta izgleda potpuno suprotan svetu kakav ga doživljavamo. 

 P: To nema nikakvog smisla, a postoji jednostavan razlog. Vidite, matematika kvantne mehanike ima dva dela. Jedna je evolucija kvantnog sistema, koja je izuzetno precizno i tačno opisana Schrödingerovom jednačinom. Ta jednačina vam govori ovo: Ako znate kakvo je stanje sistema sada, možete izračunati šta će raditi za 10 minuta. Međutim, postoji drugi deo kvantne mehanike – stvar koja se događa kada želite izvršiti merenje. Umesto da dobijete jedan odgovor, koristite jednačinu za izradu verovatnosti određenih ishoda. Rezultati ne kažu: “To je šta svet radi.” Umesto toga, oni samo opisuju verovatnoću da će se to nešto činiti . Jednačina bi svet trebala opisivati na potpuno deterministički način, ali to ne čini. 

 Q: Erwin Schrödinger, koji je stvorio tu jednačinu, smatran je genijem. Sigurno je procenio taj sukob. 

 P: Schrödinger je toga bio svestan upravo kao i svi drugi. Govorio je o svojoj hipotetičkoj mački i kazao, manje-više, “U redu, ako verujete u ono što kaže moja jednačinaa, morate verovati da je ova mačka istovremeno mrtva i živa.” On je rekao  „To su očito gluposti, jer to nije tako. Stoga, moja jednačina ne može biti ispravna za mačku. Dakle, mora biti uključen neki drugi faktor. “ 

 Q: Dakle, sam Schrödinger nikada nije verovao da analogija mačaka odražava prirodu stvarnosti? 

 P: O da, mislim da je na to ukazivao. Mislim, pogledajte tri najveće figure u kvantnoj mehanici, Schrödinger, Einstein i Paul Dirac. Svi su oni u određenom smislu bili kvantni skeptici. Dirac je taj koga ljudi najviše iznenađuju, jer je on postavio čitav temelj, opšti okvir kvantne mehanike. Ljudi o njemu misle kao o tvrdoj liniji, ali bio je vrlo oprezan u onome što je govorio. Kada su ga pitali: “Koji je odgovor na problem merenja?” njegov odgovor je bio, „Kvantna mehanika je privremena teorija. Zašto bih tražio odgovor u kvantnoj mehanici? ” Nije verovao da je to istina. Ali ovo nije rekao puno naglas. 

 Q: Ipak, analogija Schrödingerove mačke uvek se predstavlja kao čudna stvarnost koju moramo prihvatiti. Ne stimuliše li  previše njegov koncept mnoge današnje ideje o teorijskoj fizici? 

 P: Tako je. Ljudi ne žele menjati Schrödingerovu jednačinu, zato što  ih ona vodi ka onome što se naziva interpretacijom kvantne mehanike “mnogih svetova”. 

Q: Ta interpretacija kaže da se sve verovatnoće igraju negde u paralelnim univerzumima? 

 P: Kaže se OK, mačka je nekako živa i mrtva u isto vreme. Da biste pogledali tu mačku, morate postati superpozicija [dve države koje postoje istovremeno] od toga da vidite živu mačku i vidite mrtvu mačku. Naravno, čini se da to ne doživljavamo, pa fizičari moraju reći, pa, nekako, vaša svest kreće jednim ili drugim putem, a da vi to ne znate. Doveli ste se do potpuno ludog gledišta. Uvedeni ste u ove stvari “mnogih svetova”, koje nemaju nikakve veze s onim što zapravo opažamo. 

 Q: Ideja o paralelnim univerzumima – mnogim svetovima – je ideja veoma usredsređena na čoveka, kao da sve treba shvatiti iz perspektive onoga što možemo detektovati sa svojih pet čula. 

 P: Problem je :  šta možete učiniti s njom? Ništa. Želite fizičku teoriju koja opisuje svet koji vidimo oko sebe. To je ono što je fizika oduvek bila: Objasniti šta svet koji vidimo čini i zašto ili kako to čini. Kvantna mehanika mnogih svetova to ne radi. Ili je prihvatate i pokušavate razumeti, što čine mnogi ljudi, ili, poput mene, kažete ne – to je izvan granica onoga što nam kvantna mehanika može reći. Što je začudo vrlo neobična pozicija. Moje mišljenje je da kvantna mehanika nije baš u pravu i mislim da za to postoji mnogo dokaza. To jednostavno nisu direktni eksperimentalni dokazi u okviru trenutnih eksperimenata. 


 Q: Generalno, ideje u teorijskoj fizici deluju sve fantastičnije. Uzmite teoriju struna. Sve što govori o 11 dimenzija ili postojanju našeg svemira na gigantskoj membrani deluje nadrealno. 

 P: Potpuno ste u pravu. I u određenom smislu, krivim kvantnu mehaniku, jer ljudi kažu, „Pa, kvantna mehanika je tako neintuitivna; ako verujete u to, možete verovati u sve što je neintuitivno. ” Ali, vidite, kvantna mehanika ima puno eksperimentalne podrške, tako da morate računati sa njom. Dok teorija struna nema eksperimentalnu potporu. 

 Q: Razumem da ovu kritiku kvantne mehanike izlažete u svojoj novoj knjizi. 

 P: Knjiga se zove Moda, vera i fantazija u novoj fizici svemira. Svaka od tih reči označava glavnu ideju teorijske fizike. Moda je teorija struna; fantazija ima veze s raznim kosmološkim shemama, uglavnom inflatornom kosmologijom [što sugeriše da se svemir eksponencijalno naduvao u malom deliću sekunde nakon Velikog praska]. Velike ribe, to su stvari. Gotovo je svetogrdno ih napadati. A druga, još bogohulnija, je kvantna mehanika na svim nivoima – tako da je to vera. Ljudi su nekako stekli stav da je zaista ne možete dovesti u pitanje. 

 Q: Pre nekoliko godina rekli ste da je gravitacija ono što razdvaja klasični svet od kvantnog. Postoji li dovoljno ljudi koji postavljaju kvantnu mehaniku na ovakav test? 

 P: Ne, iako je nekako ohrabrujuće da ljudi uopšte rade na tome. Nekad se o tome razmišljalo kao o nekoj vrtoglavoj, rubnoj aktivnosti koju su ljudi mogli raditi kad su ostarili i otišli u penziju. Pa, ja sam star  i penzionisan ! Ali to se ne smatra centralnom,  regularnom aktivnošću, što je šteta. 

 Q: Nakon Newtona, i opet nakon Einsteina, način na koji su ljudi razmišljali o svetu se promenio. Kada se reši zagonetka kvantne mehanike, hoće li doći do nove revolucije u razmišljanju? 

 P: Teško je prognozirati. Ernest Rutherford je izjavio  da njegov model atoma [koji je doveo do nuklearne fizike i atomske bombe] nikada neće biti od koristi. Ali da, bio bih prilično siguran da će to imati ogroman uticaj. Postoje stvari poput toga kako bi se kvantna mehanika mogla koristiti u biologiji. Na kraju će to napraviti enormnu  razliku, verovatno na sve vrste nezamislivih načina. 

 Q: U svojoj knjizi Carev novi um postavili ste da svest nastaje kvantnim fizičkim delovanjima unutar ćelija mozga. Dve decenije kasnije, da li ostajete pri tome? 

 P: Po mom mišljenju, svesni mozak ne deluje u skladu s klasičnom fizikom. Ne deluje ni prema konvencionalnoj kvantnoj mehanici. Deluje prema teoriji koju još uvek nemamo. To je nešto malo veliko u glavi,  mislim da je pomalo poput otkrića Williama Harveyja o cirkulaciji krvi. Otkrio je da to mora cirkulisati, ali vene i arterije propadaju, kako krv može prelaziti s jedne na drugu? A on je rekao, “Pa to su sigurno male cevi, i mi ih ne možemo videti, ali one moraju biti tamo.” Niko neko vreme nije verovao. Tako da se još uvek nadam da će se pronaći tako nešto – nekua strukturua koja čuva koherentnost, jer verujem da bi to trebalo biti tamo. 

 Q: Kada fizičari konačno shvate srž kvantne fizike, kako mislite da će izgledati teorija? 

 O: Mislim da će biti lepa. 

 Izvor: Discover 

среда, 27. јануар 2021.

HAWORTH: ‘Od prvog dana’, transrodna izvršna naredba Joea Bidena uništila ženska prava

 


Ian Haworth

Kao jedno od mnogih obećanja “od prvog dana”, Joe Biden je potpisao izvršnu naredbu pod nazivom “Sprečavanje i borba protiv diskriminacije na osnovi rodnog identiteta ili seksualne orijentacije”, koja stoji kao neposredni i nepobitni dokaz da će Biden biti daleko od bedema protiv radikalizma za koji su se mnogi umereni nadali da će biti.

Na površini, bilo koji “anti-diskriminacijski” jezik zvuči savršeno prihvatljivo. Uostalom, ko je za diskriminaciju? Američka unija za civilne slobode pozdravila je Bidenovu naredbu o “zaštiti LGTBQ na radnom mestu”, rekavši, “Ova akcija Bidenove administracije prepoznaje ono što je Vrhovni sud podržao prošlog lipnja i ono što smo već dugo znali: LGBTQ ljudi su zaštićeni našim zakonima o građanskim pravima.”

Međutim, kao i mnogi zahtevi transrodnog pokreta, takav “napredak” dolazi uz značajnu cenu. Ko plaća tu cenu? Žene, one najugroženije u našem društvu.

Ključ procene bilo kog zakona (bilo da se on donosi putem Kongresa ili diktatorskim potezom monarhove olovke) jeste gledati dalje od njegovog “feel good” naziva te razeti njegov uticaj i posledice. Prvi korak ovde je zapravo pročitati sadržaj izvršne naredbe.

Na primer, prvi paragraf naredbe sadrži sledeće: “Deca bi trebala moći učiti bez da brinu hoće li im biti zabranjen pristup toaletu, svlačionici ili školskim sportovima.”

Dakle, šta to znači? To znači da deca — koju savezna vlada definiše kao svaku osobu mlađu od 18 godina ili koja nije emancipovani maloletnik — imaju “pravo” odlučiti koji će toalet ili svlačionicu koristiti. Šta to, u sirovoj stvarnosti, zapravo znači? Devojčice koje veruju da su dečaci mogu ući u kupaonice i svlačionice namenjene dečacima i, ono više zabrinjavajuće, dečaci koji veruju da su devojčice mogu ući u kupaonice i svlačionice određene za devojčice. Ne sviđa vam se? Šteta.

Ako prerežemo nejasan i dvosmisleni jezik izvršne naredbe, to znači da će — samom tvrdnjom da su devojčice — dečaci imati pristup zatvorenom i ranije privatnom prostoru u kojem se devojke mogu presvlačiti. Ne samo to, imaće navodno pravo presvlačiti se pred tim devojčicama, prisiljavajući ih u — u najboljem slučaju — neugodnu situaciju i — u onom najgorem — onu opasnu.

Svakako možemo razumeti duševne boli izazvane “prisiljavanjem” transrodnih osoba na korištenje kupaonica i svlačionica koja ne “potvrđuju” njihov rodni identitet. Međutim, odgovor na to je pronaći rešenje koje ne zaobilazi dugo zaštićena prava 50% populacije. Odgovor je — ako je cilj uistinu zaštititi transrodnu decu — pokušati osigurati privatne kupaonice i prostore za presvlačenje tih pojedinaca.

Međutim, to nije cilj radikalnog transrodnog pokreta. Cilj je u potpunosti prihvatiti spornu tvrdnju da je rodni identitet jednostavno konstatacija činjenice i da takva uverenja uvelik9o istiskuju biološku stvarnost koju doživljavaju svi drugi. Formulisanjem zakona koji potvrđuju u potpunosti nenaučno uverenje sićušne manjine, uništavaju se prava na sigurnost ogromne većine. Jednostavno rečeno, uništava se pravo devojčice na presvlačenje u privatnosti — i odvojeno od dečaka.

A šta je s trećim spomenutim faktorom, u vezi “školskog sporta”? Ponovno, nakon decenija (ako ne i vekova) rada — u većini slučajeva žena — kako bi se postigle jednake mogućnosti za žene u svim delovima društva, zahtevi sićušne manjine muškaraca koji veruju da su žene odjednom istiskuju takve moralne pobede. Dopuštanje dečacima da se takmiče s devojčicama — usprkos očiglednim fizičkim razlikama koje im pružaju neizbežnu biološku prednost — imaće samo jedan ishod: iskorenjivanje ženskog sporta.

Biden je ušao u kancelariju predsednika s potpredsednicom Kamalom Harris kao svojim trofejom raznolikosti, obećavajući jednakost i jedinstvo. Međutim, s jednim klimavim pokretom olovke, on je aktivno diskriminisao žene u čitavoj zemlji u korist muškaraca koji veruju da su žene.

Za one koji se zalažu za “transrodna prava”, napredak se može postići jedino ulidanjem ženskih prava. To je cena koju su oni previše željni da plate.