7 decembar 2013
Koliko je bitkoin u stanju da preživi i napreduje bez odobrenja vlasti videlo se u Buenos Ajresu, na prvoj konferenciji u organizaciji Bitkoin Argentine. Osnivaĉ grupe bio je Dijego, stari prijatelj Vensesa Kasaresa, zajedno s partnerom kog je upoznao ranije iste godine na bitkoinskom skupu. Za konferenciju su zakupili veliki hotel u centru Buenos Ajresa i uspeli da prodaju ĉetiristo karata, od kojih je oko ĉetrdeset posto prodato strancima poput Rodžera Vera, Erika Vorhisa i Ĉarlija Šrema.
Sam proces kupovine karata skrenuo je pažnju na jedan argentinski startap koji je mnogo obećavao, kompaniju koja je među prvima u svetu koristila mrežu da zakonito pruži izvesne usluge, inaĉe nemoguće u okviru tradicionalnog finansijskog sistema.
U Argentini, transakcije putem kreditnih kartica sa strancima, recimo prodaja karata za konferenciju Amerikancima, inaĉe su bile skupe i uplati je dugo trebalo da stigne u Argentinu. Kompanija kod koje ameriĉki klijent ima kreditnu karticu odbila bi oko dva i po dolara od cene karte – vredne oko sto dolara – kako bi poslala novac u Dijegovu argentinsku banku. Potom bi argentinska banka uglavnom naplatila još tri posto za razmenu valute, te bi ostalo 94,5 dolara. Veliki udarac, međutim, došao bi kada bi argentinska banka pretvorila dolare u pesose. Ako bi Dijego zamenio 94,5 dolara kod uliĉnog dilera, dobio bi nezvaniĉni kurs od oko 9,7 pesosa po dolaru, dakle imao bi 915 pesosa. No banka je menjala novac po zvaniĉnom, vladinom kursu – 6,3 pesosa u vreme konferencije – te bi tako dobio 595 pesosa. Povrh svega toga, Dijegu bi banka dala ove pesose tek dvadeset dana nakon što klijent kupi kartu.
Argentinski bitkoinski startap Bitpagos (BitPagos) dovitljivo je zaobilazio ovo skupo zamešateljstvo. Bitpagos bi primio isplatu od sto dolara preko kreditne kartice u Sjedinjenim Državama i naplatio taksu od pet posto. Ipak, umesto da preostalih devedeset pet dolara prebaci u argentinsku banku, Bitpagos bi za dolare kupio bitkoine u Sjedinjenim Državama. Bitpagos bi poslao bitkoine direktno Dijegu. On je mogao ili da zadrži bitkoine ili da ih razmeni u pesose po nezvaniĉnom kursu, i onda bi imao 920 pesosa umesto 595.1 umesto za dvadeset dana, preko Bitpagosa je dobijao bitkoine u roku od dva dana.
Bitpagos je ranije iste godine osnovalo dvoje mladih Argentinaca koji su pre toga imali konsultantsku kompaniju i muĉili su se kada je trebalo primiti uplate od stranih klijenata. Pored toga što je primala isplate za karte u ime fondacije, novu kompaniju su prihvatili i hoteli koji bi dobijali novac od stranih turista, a nisu hteli da plaćaju proviziju na uplate u pesosima. Još pre poĉetka konferencije, na Bitpagos se već bilo uĉlanilo oko trideset hotela. Većinu hotelijera nije bilo briga kakve to ideje što je u osnovi decentralizovane valute; samo im je bilo drago što su našli naĉin da izbegnu skupe dažbine, kakvih je argentinski finansijski sistem bio prepun. Kao bonus, mogli su na kraju da imaju novac u bitkoinu umesto u pesosima, koji su brzo gubili vrednost.
Ovde je bitkoin primenjen veoma praktiĉno, kako bi se izašlo na kraj s finansijskom zbrkom u Argentini; tolika praktiĉnost zapravo je zalazila u okvire ideoloških stremljenja Satošija Nakamota i sajferpankera. Argentinski hotelijeri možda nisu bili libertarijanci, ali bi lako razumeli Satošijeve rane tekstove o bitkoinu, u kojima se objašnjava kako je „koren problema s konvencionalnom valutom veliko poverenje neophodno da bi ona funkcionisala. Centralnoj banci se mora verovati da neće sniţavati vrednost valute, ali istorija dekretnih valuta puna je kršenja tog poverenja."Neadekvatno postupanje s valutom bilo je deo svakodnevnog života u Argentini.
Konferencija u Argentini privukla je mnoge ideološki nastrojenije sledbenike bitkoina iz celog sveta. Na neki naĉin, nekadašnji tim Bitinstanta ponovo se okupio, i njegovi ĉlanovi su dobili istaknuta govorniĉka mesta. Sjajno su se provodili u Argentini, jeli su šnicle, pili argentinsko vino i išli da gledaju tango sa ostalim predavaĉima na konferenciji. Ipak, i za njih i za većinu stranaca na konferenciji, ono najupeĉatljivije na celom događaju nije bilo deo zvaniĉnog programa. Svi koji bi došli u hotel Melija, gde je konferencija odrţavana, prošli bi pored dvoje tinejdžera, mladića i devojke, ĉije su tanane, prefinjene crte lica svedoĉile da su blizanci. Oboje su nosili iste bele majice s natpisom Digikoin spreda, i oboje su blagim glasovima pitali posetioce konferencije žele li da kupe ili prodaju bitkoin. One koji bi prihvatili ponudu poveli bi do prodavnice sendviĉa preko puta ulice. Tamo je za stolom sedeo muškarac srebrne kose, tamnih oĉiju, za kompjuterom, u beloj košulji raskopĉanoj taman koliko da se vide malje na grudima, i s rancem punim gotovine.
Taj ĉovek, otac blizanaca, imao je svoj bitkoinski novĉanik otvoren na laptopu i mogao je da razmeni novac u bilo kom smeru, na isti onaj nezvaniĉni naĉin kao i svi drugi crni dileri novca na uliĉnim ćoškovima Buenos Ajresa. Dante Kastiljone, vlasnik Digikoina, nije osnovao Digikoin naroĉito za ovu konferenciju. U to doba je već nekoliko meseci bio među najuspešnijim menjaĉima virtuelne valute u Argentini. Blizanci su mu sluţili kao kuriri, svakog dana bi išli u grad i posećivali mušterije kojima bi zatrebali pezosi ili virtuelna valuta. Kada bi ga ljudi pitali o poslu, odgovarao je šturo, i osmehnuo bi se ukrivo kao da pita: „Šta mislite, zašto ja ovo radim?" Ipak, pristajao bi da kaže kako je to tek najnovija stanica u razuđenoj karijeri, izgrađenoj na nalaženju prilika u rđavom finansijskom sistemu u Argentini.
„Vredan sam ĉovek", rekao bi kada bi navalili. „Pokušavamo da vam pružimo svoje usluge. Zarađujemo za hranu i za kiriju."
Razvoj bitkoina u Sjedinjenim Državama i Kini pokazivao je kako tehnologija može od nekog trenutka zavisiti od zvaniĉnih finansijskih sistema i odobravanja vlasti. Argentina je, s druge strane, svedoĉila kako se može razviti i bez toga. Svakako se kretala sporije, ali bilo je neĉeg opipljivijeg, prizemnijeg u onome što je iz toga nastajalo.
******
Ĉovek koji je zapoĉeo sve ovo u Argentini, Venses, nije mogao doći na konferenciju u Buenos Ajresu. Trenutno je prolazio kroz završnu fazu prodaje svog najnovijeg startapa, Lemona, za 42,6 miliona dolara. Kada se nije trudio da raskrsti s Lemonom, radio je na novoj bitkoinskoj kompaniji koju je nameravao da osnuje s Fedeom Muroneom, dugogodišnjim saradnikom iz Argentine.
Srž nove firme bio je sistem koji su Venses i Fede razvijali od poĉetka godine, namenjen ĉuvanju njihovog sopstvenog povelikog bitkoinskog imetka, pošto su izgubili poverenje u Mi. Goks i druge dostupne servise. Glavni cilj bio je skloniti privatne kljuĉeve svih svojih adresa sa svakog kompjutera prikljuĉenog na internet. Venses i Fede su privatne kljuĉeve prebacili na laptop koji se nije povezivao na internet, odložen u sef jedne kalifornijske banke; sada su mogli da pobrišu sve privatne kljuĉeve s raĉunara koje su koristili na internetu.
Tokom 2013. godine vrednost njihovih bitkoina je porasla, baš kao i broj ljudi koji su ĉuli za njihov sistem i zamolili za dozvolu da i sami ĉuvaju svoje bitkoine na istom laptopu. Stoga su Venses i Fede sprovodili sve strože i strože mere za obezbeđenje privatnih kljuĉeva. Prvo su enkriptovali sve podatke na laptopu, dakle ĉak i ako bi se neko domogao laptopa, svejedno ne bi imao njihove privatne kljuĉeve. Kljuĉeve za dekriptovanje su stavili u banku blizu Fedea u Buenos Ajresu. Onda su laptop iz bankovnog sefa prebacili u obezbeden serverski centar u Kanzas Sitiju. Sada su se na laptopu već nalazili Vensesovi i Fedeovi bitkoini, kao i novĉići Dejvida Markusa, Pita Brajgera i još nekoliko prijatelja. Privatni kljuĉevi na tom laptopu vredeli su na desetine miliona dolara.
Iz ovolikog zanimanja prijatelja Venses je zakljuĉio kako postoji rasprostranjena potreba za pouzdanijim naĉinom ĉuvanja bitkoina. Ljudi nisu želeli da drže privatne kljuĉeve na kućnim kompjuterima, ali nisu želeli Mt. Goksu i Koinbejsu da povere na ĉuvanje digitalne fajlove vredne više miliona. Sef, kako su ga Venses i Fede zvali, bio je tek prvi korak. Venses je zamišljao kako će ovo biti tek prva ponuda u okviru buduće kompanije, koja će pružati kompletne usluge i obezbediti ljudima širom sveta mesto za ĉuvanje i trošenje novĉića. Za razliku od ranijih startapova koje je Venses osnivao i prodavao, nameravao je da mu ovo bude životno delo – poslednja kompanija koju će ikada osnovati. Nazvao ju je Zapo (Xapo); on i Fede izabrali su to ime, tražeći jednostavnu, upeĉatljivu reĉ ĉiji je internet domen dostupan.
Vensesa u poĉetku nije naroĉito zanimalo da uzima od investitora novac za ovu kompaniju. Nije hteo da prepusti uzde nikom drugom i imao je dovoljno novca da sve sam plati. Ipak, u jesen 2013. prijatelji su ga ubedili da bi mu osnivanje kompanije bez investitora uskratilo veze i marketinške mogućnosti koje ulagaĉi donose sa sobom.
Vensesu je postalo sasvim jasno koliko su investitori važni istog onog dana kada je konaĉno prodao Lemon, i kada je Koinbejs objavio da će za razvoj kompanije dobiti dvadeset pet miliona dolara od firme Andrisen Horovic. Bila je to daleko najveća javna investicija u bitkoin, i Koinbejs je požnjeo nagradu u vidu novih klijenata i privuĉene pažnje.
Nekoliko dana posle ovoga Venses je otputovao u San Fransisko na sastanak s Benčmarkom, firmom za ulaganje riziĉnog kapitala koja se takmiĉila sa Andrisen Horovicom da uloži novac u Koinbejs. Venses je već neko vreme bio u dobrim odnosima s partnerima u Benčmarku, i nadao se da će mu se ukazati prilika za saradnju s njima. Jedan je bio zet Pita Brajgera iz Fortresa.
Sastanak u sedištu Benčmarka nimalo nije liĉio na Vensesove ranije pokušaje ubeđivanja investitora da ulože novac. Ovog puta je izložio šta želi od Benčmarka kako bi sve to imalo smisla za njega. Posle Vensesove prezentacije, tim Benčarka se nakratko sašaptavao, a onda su ponudili da ulože deset miliona dolara u Vensesovu kompaniju, koju su procenili na pedeset miliona dolara. Kao što je bio sluĉaj i sa svim Vensesovim ranijim startapovima, nije bilo ugovora s navedenim uslovima, samo su se rukovali.
Kada je Venses izašao, istog ĉasa je pozvao telefonom starog prijatelja Mikija Malku da mu ispriĉa uzbudljive novosti. Miki nije reagovao radosno, već pomalo uvređeno, pošto Venses nije ponudio Mikiju i njegovoj firmi Ribit sliĉan dogovor. Pošto je prvo zahtevao priliku da uloži deset miliona dolara u Vensesovu kompaniju, Miki je konaĉno pristao na pet miliona. Nedugo potom pozvao ga je i Pit Brajger i zahtevao da prime i njega, i Venses je pristao da ovaj uloži pet miliona dolara. Venses još nije imao firmu koja posluje, a već je imao dvadeset miliona dolara.
Tokom dvonedeljnog boravka u Sjedinjenim Drzavama, Bobi Li je posetio brata Ĉarlija, koji je preko leta bio dao otkaz u Guglu i pridružio se Koinbejsu kako bi se potpuno posvetio bitkoinu. Bobi se pojavio u privremenom sedištu kompanije u prepravljenom ĉetvorosobnom stanu sutradan nakon što je kompanija objavila da će Andrisen Horovic u nju uložiti dvadeset pet miliona dolara.
Ĉarli Li nije morao da radi više ni dan u životu. Lajtkoin, njegova alternativna kriptovaluta, malĉice brža, manje zahtevna verzija bitkoina, sada je zauzimala drugo mesto po popularnosti među kriptovalutama na sve pretrpanijem polju kopija bitkoina. Delimiĉno zbog Ĉarlijeve transparentnosti pri puštanju lajtkoina u promet, ljudi su mu verovali; ako je bitkoin zlatnik, smatralo se da će lajtkoin biti srebrnjak, baš kako je Ĉarli i nameravao.
U novembru je vrednost svih postojećih lajtkoina nakratko premašila milijardu dolara. Određeni kompjuterski ĉipovi dobri za rudarenje lajtkoina bili su rasprodati u skoro svakoj internet prodavnici elektronske opreme. Ĉarli je rudario lajtkoine od poĉetka, pa je posedovao popriliĉan broj ovih novĉića pored svoje pozamašne imovine u bitkoinu. Radio je u Koinbejsu prvenstveno, jer je želeo dma pomogne da se virtuelne valute prihvate u glavnim društvenim tokovima.
Ĉarli je uvideo da je bitkoin bio na sliĉan naĉin blagotvoran za Bobija. Uprkos mnogim ĉasovima rada i nesigurnosti koju je Bobi u poslednjih nekoliko meseci pretrpeo kao glavni izvršni direktor, posle mnogo godina na menadžerskom mestu osrednje odgovornosti, sadašnji položaj ulivao mu je samopouzdanje koje kao da je nadmašivalo propratni stres.
U Sjedinjenim Državama Bobi je mnogo vremena provodio u potrazi za novim investitorima i partnerima za BTK Čajnu. Ipak, još se trudio da ustanovi šta će saopštenje Narodne banke Kine od petog decembra znaĉiti za razvoj njegove kompanije. U Bobijevoj menjaĉnici cena bitkoina više nije bila na nekadašnjem vrhuncu, ali se ustalila na oko 5.500 juana, ili 875 dolara u zapadnjaĉkim menjaĉnicama. Bobi je od osoblja saznao da je petodecembarsko saopštenje izdato nakon ogromnog i naglog porasta cene u novembru. Državni savet, najviše administrativno telo u Kini, dobio je nekoliko izveštaja, i jedan od ĉetiri vicepremijera saveta naredio je Narodnoj banci da nešto preduzme. Kako to obiĉno biva u Kini, ĉitav proces bio je zastrt velom tajne, i ĉinilo se da su glavni pokretaĉi zvaniĉnici koji se trude da zaštite same sebe.
Poslednje veĉeri u Sjedinjenim Državama, Bobijev guru za odnose s vlastima Ling Kang ponovo ga je pozvao telefonom. Platni servis Tensent upravo je zvao BTK Čajnu i objasnio kako, poĉevši od narednih dana, neće više sarađivati s Bobijevom menjaĉnicom. Bobi se razbesneo. Tensent je ranije bio pristao da ih o bilo kakvim izmenama obavesti bar deset dana unapred. Te noći je pozvao sve koji su mu pali na pamet i ubedivao ih je u svoje stanovište. Ipak, on i Ling su ĉuli da je Tensent dobio naređenje neposredno od lokalnog ogranka Narodne banke i niko ništa nije mogao protiv toga.
Kada je sutradan Bobi odleteo za Kinu, svi u menjaĉnici su se užurbano trudili da podese novi servis za obradu uplata pre nego što Tensent prekine saradnju s njihovom kompanijom u nedelju u podne. Ipak, sada se ĉinilo da se ovaj problem neće završiti na Tensentu. Bobi je saznao da je Narodna banka pozvala sve ovakve servise na razgovor u ponedeljak.
Sastanak nije doneo nikakvu zvaniĉnu promenu politike niti nova dokumenta. Ipak, izveštaji koje su Bobi i tim primali dok je sastanak još bio u toku otkrivali su da se sve kompanije za obradu uplata podstiĉu da se predomisle u pogledu poslovanja s bitkoinskim kompanijama. Kako su glasine procurile tako je i cena pala, i spustila se na oko šeststo dolara u zapadnim menjaĉnicama. Dva dana kasnije, kada je Bobi zvaniĉno potvrdio da njegova kompanija više neće primati nove depozite, poĉeo je novi krug rasprodaja, i spustio cenu na oko 430 dolara na Bitstampu i 2.100 juana na BTK Čajni, tj. na manje od trećine nekadašnje cene na vrhuncu, svega dve nedelje ranije. Dok je nekoliko nedelja pre toga svakodnevno po sto hiljada bitkoina prelazilo iz ruke u ruku na BTK Čajni, sada je promet spao na manje od jedne desetine.
Na neprestanim sastancima, Bobi i njegovo osoblje razmišljali su kako da ostanu u poslu bez kompanija za obradu uplata. Jedna druga kineska menjaĉica, Huobi, poĉela je da prima klijentski novac preko liĉnog bankovnog raĉuna glavnog direktora kompanije. Decembarska preporuka kineske centralne banke kao da je zabranila bankama rad s bitkoinom, ali Bobi je na svoje iznenađenje uvideo da banke svejedno rado posluju s njegovim suparnicima. Bobijevi kineski zamenici objasnili su da banke to rade jer, za razliku od kompanija za obradu uplata, njih nisu pozvali na sastanak i upozorili ih da ne posluju s bitkonskim firmama. Dok u Sjedinjenim Državama banke nisu bile spremne da išta preduzimaju bez nedvosmislenog zelenog svetla od regulatornih tela – a ponekad ni tada – na kineskom Divljem zapadu banke bi probale bilo šta sve dok im jasno i glasno to ne zabrane.
Bobi je, međutim, najveći deo života radio za ameriĉke kompanije i nije mu se sviđalo da izvrdava pravilima. Najbolja mogućnost, ĉinilo se, bila bi nekakv sistem vauĉera, u kom bi prodavci, kao nezavisna strana, prodavali kredit za BTK Čajnu, sliĉno trgovcima koji prodaju kartice s minutima za mobilni telefon. No, iako je njegovo osoblje pohrlilo da ovo omogući, klijenti su na njegove oĉi prebegavali suparniĉkim firmama koje su otvorile bankovne raĉune. U Kini je, kako se ĉinilo, savesno pridržavanje pravila bilo recept za gubljenje prometa.
Uz svaki nov porast cena dolazilo je i detaljnije preispitivanje principa na kojima se bitkoin zasniva; sluĉaj decembarskog skoka i pada nije bio nimalo drugaĉiji. Ovog puta su bitkoin na nišan uzeli možda najuticajniji ekonomisti u Sjedinjenim Državama – ukljuĉujući i Pola Krugmana, nobelovca progresivnih shvatanja, i Tajlera Kauena, produktivnog blogera sklonog libertarijanizmu. Retko ko je imao nešto dobro da kaže.
Krugman se uglavnom usredsredio na tvrdnju da je bitkoin valuta, uzimajući u obzir koliko loše vrši jednu od osnovnih uloga novca: da služi kao pouzdan naĉin za ĉuvanje vrednosti.203Zašto bi ljudi ĉuvali bogatstvo u bitkoinu ako znaju da će vrednost tako silovito varirati, pitao je Krugman.?
Kauen je sa svoje strane tvrdio da će bitkoin teško zadržati vrednost kada se pojave nove i bolje osmišljene kriptovalute i odvuku korisnike.204 Pojedinci su zaista već bili resili da pređu na lajtkoin, tvorevinu Ĉarlija Lija, i modernu, noviju kriptovalutu doudžkoin.
Ipak, ispod ove kritike krije se dublja težnja, svest da je jedna od osnovnih premisa i vrlina bitkoina sada, kako se sve više ĉinilo, dokazana kao neistinita. Mnogi rani ljubitelji bitkoina, naroĉito u libertarijanskom taboru, verovali su da će napori Saveznih rezervi da, nakon finansijske krize, podstaknu ekonomiju upumpavanjem mnogo novog novca u banke zapravo smanjiti vrednost dolara i dovesti do snaźne inflacije, sliĉne argentinskoj.
Zbog ove pomisli, retka roba kao što su bitkoin i zlato delovali su kao bezbednija odluka nego ĉuvanje dolara. Ipak, krajem 2013. strahovi od inflacije nisu se bili obistinili. Zapravo, ameriĉka ekonomija nije se suoĉavala sa inflacijom već s deflacijom, pošto su banke zadržavale dobar deo novog novca umesto da ga puste u promet. Stimulacioni program Saveznih rezervi bio je dovoljno uspešan da su ga centralne banke u Evropi i Japanu sada podražavale. Ovo je bio živi ekonomski eksperiment, i ĉinilo se da se ne odvija kako su libartarijanci oĉekivali. U isto vreme, oskudnost bitkoina još je imala isti uĉinak na koji su nas rani protivnici upozoravali: podsticala je ljude da gomilaju bitkoine umesto da ih zapravo koriste.
Možda najoštrija kritika je potekla od ĉuvenog britanskog pisca nauĉne fantastike Ĉarlija Strosa; on je napravio dugaĉak spisak mogućih rđavih posledica bifkoina, od kojih su se neke poklapale s namerama sajferpankera (recimo, izbegavanje plaćanja poreza i oslabljenje vladinih programa socijalne zaštite), a neke ne. Stros je istakao da ova druga kategorija, gomilanje izazvano malobrojnošću bitkoina, dovodi do ogromne nejednakosti u bitkoinskim posedima, „do te mere da u poređenju s tim kleptokratija u supsaharskoj Africi deluje kao socijalistiĉka utopija―.205 I zaista, nekoliko posednika bitkoina, kao Rodžer Ver i Venses Kasares, držali su kljuĉan deo svih postojećih novĉića u svojim rukama. Teško da bi se ovo moglo dopasti grupama poput pokreta „Okupirajmo Volstrit― ,koji su imali primedbe na nezasluženu moć najbogatijeg jednog procenta stanovništva.
Ljubitelji bitkoina imali su spreman odgovor na sve ove kritike i davali su ga glasno. Nestabilnost bitkoina će nestati kako on bude sazrevao, govorili su pobornici; bitkoin ima nad drugim kriptovalutama tu prednost što je bio prvi, i ĉinilo se da ta prednost ne opada. Pritom, inflacija možda još nije problem u Sjedinjenim Državama, ali u drugim zemljama jeste.
Bile kritike osnovane ili ne, ĉinilo se da neće umanjiti radoznalost krupnih finansijskih institucija u pogledu bitkoina. Najveća zverka koja je pokazala zanimanje za bitkoin bio je Vels Fargo, možda najuspešnija i najuglednija banka u zemlji posle fmansijske krize. Posle novembarskih rasprava u senatu, rukovodioci Vels Farga obratili su se Pitu Brajgeru s namerom da ponovo zapodenu razgovore o saradnji na bitkoinskoj menjaĉnici. Jedan znak da je Vels Fargo otvoren za ovo bio je taj što su rukovodioci banke pristali da doputuju u sedište Fortresa u Njujorku na sastanak. Brajger je okupio tim da zastupa Fortres; a tim se sastojao od Vensesa i još nekih ljudi pristiglih iz Kalifornije.
Fortres je za ovu priliku izdvojio veliĉanstvenu konferencijsku salu na ĉetrdeset sedmom spratu svog sedišta na Menhetnu, a došli su rukovodioci nekoliko odseka Vels Farga. Kada se u konferencijskoj sali okupilo desetak ljudi, Pit je ustao i održao svoju najosnovniju prezentaciju timu Vels Farga. Objasnio je zašto se tim Fortresa toliko zainteresovao za ovu tehnologiju i ukazao da su joj se već posvetili pametni ljudi širom sveta, recimo Venses. Nagovestio je kako Vels Fargo treba da održava korak s bitkoinom, pošto nova mreza ima potencijala da postane takmac nekim osnovnim bankovnim uslugama, recimo platnim mrežama. Pit je završio napomenom kako u Americi ne postoji zakonski regulisana bitkoinska menjaĉnica – a Fortres i Vels Fargo bi je udruženim snagama mogli napraviti.
Iz pitanja rukovodilaca Vels Farga nije se dalo zakljuĉiti koliko je banka ozbiljna što se ovog projekta tiĉe, ali je njen tim oĉigledno bio dobro obavešten i pripremio je detaljna pitanja kako bi takva menjaĉnica taĉno izgledala i kako bi mogla biti prihvatljiva regulatornim telima. Sastanak se završio dogovorom da banka razmisli o svemu.
Moguće prednosti bitkoina nad postojećim sistemom došle su do izražaja krajem decembra, kada sa ispostavilo da su hakeri prodrli u platni sistem maloprodajnog diva Targeta i pokrali podatke s kreditnih kartica oko sedamdeset miliona Amerikanaca – kartica svih banaka i firmi u Sjedinjenim Državama. Ovo je skrenulo pažnju na pitanje o kom su ljubitelji bitkoina već dugo govorili: relativni nedostatak privatnosti u okviru tradicionalnih platnih sistema.
Kada su mušterije u Targetu plaćale kreditnom karticom na kasi, davali su svoj broj raĉuna i datum isticanja kartice. Pri kupovini preko interneta Target je uzimao i adrese i poštanske brojeve mušterija kako bi potvrdio transakciju. Da su kupci koristili bitkoin, mogli su platiti a da ne ustupe Targetu nijedan liĉni podatak.
U ovom periodu, valja primetiti, možda najpozitivnije i krajnje ohrabrujuće izjave o virtuelnim valutama potekle su od ogranaka Saveznih rezervi, arhetipske centralne banke koju je bitkoin želeo da zameni. Savezni zvaniĉnici nisu bili oduševljeni idejom valute koju ne bi kontrolisale vlade, ali su veoma želeli da vide kako bi se novac mogao transferovati bez posrednika, koji je uvodio izvesnu koliĉinu rizika u svaku transakciju i u finansijski sistem. Savezne rezerve su, zapravo, sve jasnije i glasnije pozivale na postojanje tehnologije koja bi omogućila neposredniji transfer novca. Krajem 2013. i poĉetkom 2014. pojedini ogranci Saveznih rezervi objavili su rasprave o tome da li bi tehnologija blok-lanca uklonila rizik prisutan u finansijskom sistemu ukoliko bi se ta tehnologija valjano iskoristila.
„Ona predstavlja izuzetno konceptualno i tehniĉko dostignuće; lako bi ga
iskoristile postojeće finansijske ustanove, koje bi mogle da izdaju sopstvene
bitkoine, ili ĉak i same vlade― ,206 pisalo je u vodiĉu o bitkoinu koji je krajem 2013.
izdala Banka saveznih rezervi iz Ĉikaga.
Upotreba bitkoina kao novog, bezbednijeg i privatnijeg naĉina za plaćanje preko interneta dobila je veliki podstrek poĉetkom januara 2013. kada je internet prodavnica Overstok objavila da će od tada primati bitkoin.207 Ekscentriĉni glavni izvršni direktor Overstoka Patrik Bern imao je doktorat iz filozofije na Stanfordu i bio je neskriveni libertarijanac. Oĉito mu je motivacija za primanje bitkoina bila politiĉka: želeo je da izvuĉe zemlju ispod „ĉizme oligarha iz Volstrita", kako se izrazio. Takođe je ukazao na mnoge poletne ljubitelje bitkoina koji bi rado potrošili novac kod svakoga voljnog da primi ovu valutu. Ipak, u intervjuima je istakao praktiĉnije razloge za ovakav korak firme: više se ne mora pri svakoj transakciji plaćati 2,5 procenata kompanijama koje izdaju kreditne kartice (kompanija preko koje je Overstok primao bitkoin, Koinbejs, naplaćivala je jedan posto od Overstoka); nema više povlaĉenja uplata mušterija koje prime isporuku, a onda imaju primedbu na cenu; i nema više brige oko ĉuvanja poverljivih finansijskih podataka kupaca. Prvog dana, Overstok je obradio narudžbine u vrednosti od više od sto hiljada dolara – sve plaćeno bitkoinom.208
_______________________________
203 Paul Krugman, „Bitcoin Is Evil―, New York Times, 28. decembar 2013, http://krugman.blogs.nytimes.com/2013/ 12/28/bitcoin-is-evil/.
204Tyler Cowen, „How and Why Bitcoin Will Plummet in Price―, Marginal Revolution, 30. decembar 2013, http://marginalrevolution.com/marginalrevoluti-on/2013/12/how-and-why-bitcoin-will-plummet-in-price.html
205 Charles Stross, „Why I Want Bitcoin to Die in a Fire―, Charlie's Diary, 18. decembar 2013,http://www.antipope.org/charlie/blog-static/2013/12/why-i-want-bitcoin-to-die-in-a.html
206 Francois Velde, „Bitcoin: A Primer―, Chicago Fed Letter, decembar 2013.
207Ova objava dostupna je na adresi http://blog.coinbase.com/post/72787431702/coinbase -and- overstock--com-announce-largest
208 Podaci o prodaji dostupni su na adresi http://www.prweb.com/releases/bitcoin2014Keynote/Patrick- Byrne/prwebl 1699797.htm
knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREĆE POGLAVLJE
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TREĆE POGLAVLJE
Нема коментара:
Постави коментар