Juli 2011
Nakon povratka na internet, Mt. Goks se takmiĉio s novim menjaĉnicama otvorenim tog užurbanog proleća. Ipak, ljudima koji ni posle napada na Mt. Goks nisu odustali od bitkoina ĉinilo se da lošim vestima nema kraja.U julu, osnivaĉ male poljske bitkoinske menjaĉnice Bitomat objavio je kako je sluĉajno izbrisao fajlove gde je ĉuvao privatne kljuĉeve bitkoinskih adresa sa uskladištenih sedamnaest hiljada klijentskih bitkoina.89 Novĉići su se i dalje videli u blok-lancu, ali bez privatnog kljuĉa s njima se ništa nije moglo uraditi.
Ovo je skrenulo pažnju na opasnost, na drugu stranu novĉića jedne navodne vrline bitkoina. Satoši Nakamoto je osmislio bitkoin tako da svaki korisnik ima potpunu kontrolu nad novcem na svojoj adresi. Pošto je jedino osoba s privatnim kljuĉevima mogla da pristupi novĉićima na toj adresi, vlasti nisu mogle zapleniti novĉiće, i nisu bile potrebne banke za njihovo ĉuvanje. Ova njihova odlika je znaĉila i da sami novĉići nisu uskladišteni na nekom određenom raĉunaru; ako kompjuteru gde je fajl novĉanika s privatnim kljuĉevima padne sistem, novĉići su i dalje na blok-lancu ukoliko vlasnik još ima kopije privatnih kljuĉeva.
Ipak, ukoliko neko izgubi privatne kljuĉeve jedne adrese i nema bekap, ovo je znaĉilo da mu niko ne može pomoći da pristupi novĉićima na toj adresi. Ljudi su već preduzimali mere opreza kako bi ovo predupredili, zapisivali su privatne kljuĉeve na papir ili su pravili bekape. Ipak, šta ako se papirić izgubi, ili ako se obezbeđeni dokument s kljuĉevima u klaudu sluĉajno izbriše zajedno s bekapom, kao što se desilo u sluĉaju Bitomata?. Nije, kako se ispostavljalo, baš svako umeo da vodi raĉuna o stvarima od vrednosti.
Druga nezgoda, samo nekoliko dana posle gubitaka na Bitomatu, sve ih je podsetila kako kompanije koje ĉuvaju bitkoine klijenata imaju još jednu slabu taĉku – a to je integritet rukovodilaca. Gubitke su ovog puta podneli klijenti.
Majbitkoina (MyBitcoiri). Sajt, otvoren već više od godinu dana, obezbeđivao vam je jednostavan internet novĉanik i ĉuvao je privatne kljuĉeve svih klijenata, te oni sami nisu morali brinuti hoće li ih izgubiti.
Krajem jula novĉići su tajanstveno poĉeli da nestaju iz novĉanika na Majbitkoinu. Osnivaĉ sajta, ĉovek koji je sebe nazivao Tom Vilijams, nije se javljao,90 i uskoro su svi novĉanici bili blokirani. Mušterije su shvatile da nemaju pojma ko je Tom Vilijams zapravo. Na forumu, jedna grupa korisnika organizovala se i uzela pravdu u svoje ruke, u pokušaju da nađe Vilijamsa, ali iako im je isprva dobro išlo, izgubili su mu trag. Uskoro je postalo jasno da je Tom Vilijams, ma ko on bio, nestao i odneo sa sobom sve njihove bitkoine; više ih niko nikako nije mogao povratiti. U danima posle njegovog nestanka, cena bitkoina spala je na šest dolara.
*****
Ovi skandali i postojani pad cene bitkoina u leto 2011. oterali su dobar deo gomile koja se okupila pre nekoliko meseci, dok je cena astronomski rasla. Budućnost bitkoina, tehnologije koja se oslanja na poverenje korisnika, delovala je turobnije nego ikada ranije.
Ipak, nestanak svetine pomalo je liĉio na oseku. Postavljalo se pitanje šta će ostati za njom, i prizor nije bio potpuno obeshrabrujući. Jeste, ljudi je bilo manje, ali većina ozbiljnih programera koji su se ranije ukljuĉili u bitkoinski projekat i dalje je bila tu.
Za ljude poput Gavina Andrisena i Džefa Garzika, problemi na Mt. Goksu i Majbitkoinu samo su svedoĉili zašto je potrebna decentralizovana finansijska mreža kao što je bitkoin. I Mt. Goks i Majbitkoin bili su centralizovane kompanije i propali su zbog koliĉine moći i novca u rukama svojih ĉelnika. U sluĉaju Mt. Goksa, hakeru je trebala samo jedna lozinka da prodre u ĉitav sistem. I zato što je Mark odluĉno zadržavao za sebe kod na osnovu kog je Mt. Goks radio, klijenti nisu mogli da pogledaju softver i predlože poboljšanja zahvaljujući kojima se hakerski napad mogao izbeći.
Bitkoinski protokol su, s druge strane, polako unapređivali svi koji bi ga pregledali; kroz sve ove krize on je i dalje radio kako treba.
Kako je leto odmicalo, jedno je postajalo sve jasnije: ne samo što su iskusni programeri ostali verni bifkoinu nego su sva junska uzbuđenja zapravo privukla pažnju mnogih novih programera, koji su razumeli razliku između bitkoinskog protokola i trenutno postojećih bitkoinskih kompanija. Majk Hern, britanski inženjer zaposlen u Guglovoj ispostavi u Švajcarskoj, napravio je mejling listu za zaposlene u Guglu zainteresovane za bitkoin, i tokom leta 2011. lista je narasla do broja od više od sto ĉlanova. Na listi, Guglovi zaposleni razgovarali su o novim zamislima i mogućnostima koje bitkoinski protokol nosi sa sobom.
Jedan Guglov inženjer u sedištu kompanije u Mauntin Vjuu, Ĉarli Li, poslao je Hernu ĉek na tri hiljade dolara u zamenu za izvesnu koliĉinu novĉića. U isto vreme, Li je porodici poslao razloge zašto se vredi pozabaviti ovim, u dvanaest taĉaka, između ostalog:
• Ceo sistem je razuĊen i decentralizovan. To je peer-to-peer (p2p)
sistem. Nijedna vlada ne može da ga ukine ĉak ni ako proglasi
bitkoin nezakonitim.
• Sistem je samoodrživ. Rudari (tj. p2p ĉvorovi) motivisani su da
rudare dalje, što pomaže da se ceo sistem obezbedi. Što je sistem
sigurniji, to će više korisnika imati poverenja u bitkoin i koristiti ga.
A što ga više ljudi koristi, to rudari imaju više podstreka.
• Sve je definisano izvornim kodom, i taj kod je otvorenog tipa.
Petoro ili šestoro drugih zaposlenih u Guglu poĉelo je da radi na novom bitkoinskom softveru, koji bi olakšao pristup mreži. Majk i drugi Guglovi radnici koristili su pravilo kompanije po kom je zaposlenima dozvoljeno da dvadeset posto radnog vremena posvete ogledima koji nisu u vezi sa Guglom. Majk je za to vreme razvijao BitkoinJ, bazu kodova koja je omogućavala ubacivanje bitkoina na veb- sajtove. Ovo je predstavljalo znaĉajan pomak za virtuelnu valutu. Pre toga, svako ko je želeo da koristi sistem morao je skinuti bitkoinski softver sa interneta i iskopirati ĉitav blok-lanac. To je sad već bio velik fajl, i zbog veliĉine je postalo gotovo nemoguće koristiti bitkoin putem telefona ili ma ĉega osim desktop raĉunara. Majk je omogućio ljudima da koriste bitkoin a da ne budu aktivno ukljuĉeni na mrežu; ovo će ga uĉiniti dostupnim novoj, manje tehniĉki potkovanoj publici.
Majkovi nadređeni u Guglu bili su pomalo uzrujani, plašili su se da će se zbog njegovog projekta Gugl naći pod neželjenom prismotrom ukoliko vlasti zakljuĉe da im se bitkoin ne dopada. Ipak, on se borio da nastavi rad na tome, i pobedio je. I nisu svi šefovi bili nezagrejani za ideju.
Šef platnog odeljenja u Guglu Osama Abedir pozvao je Majka da ga uputi kako se ova tehnologija koristi. Majk je znao da se Gugl dugo muĉio oko pravljenja sopstvenog digitalnog platnog sistema. Program na kom je Abedir radio, poznat pod nazivom Guglov novĉanik, nije stvarao novi platni sistem – umesto toga se trudio da obezbedi nov naĉin korišćenja postojećih kreditnih kartica i bankovnih raĉuna preko interneta. Sve takse i ograniĉenja kreditnih kartica i bankovnih raĉuna i dalje su važili i za Guglov novĉanik.
Majk je objasnio Abediru osnove korišćenja virtuelne valute za koju ne postoji centralni autoritet, a u suštini ni provizija pri transakciji. Dok je Majk završavao prezentaciju, Abedir mu je rekao: „Nikad to ne bih priznao van ove prostorije, ali verovatno bi plaćanje i inaĉe trebalo tako da izgleda."
Developeri bitkoina koji nisu bili zaposleni u Guglu uglavnom su radili bez ikakve naknade. Za Gavina, koji je postao glavni programer bitkoinskog protokola, ovo se pretvorilo u neplaćen posao s punim radnim vremenom. Radio je u malenoj kancelariji koju je delio sa ženom u njihovoj kući u Masaĉusetsu. Stolica mu je stajala pored starog radijatora, koji je ĉangrljao zimi, i prozorskog klima-uređaja, koji je ĉangrljao leti.
Maj kova i Gavinova strast prema bitkoinu nije imala mnogo veze sa stanjem ove tehnologije u leto 2011. Na kraju krajeva, još je bilo teško kupiti mnogo šta za bitkoin. U avgustu, kada je neko pobrojao prodavnice u stvarnom svetu koje primaju bitkoin, spisak se sastojao od ĉitavih pet stavki. Programeri su takođe bili veoma svesni mana u bitkoinskom softveru koje bi se morale popraviti ako sistem treba da napreduje.
Ipak, ništa od ovoga nije odvlaĉilo programere od vizije šta bi bitkoinski softver mogao postići u budućnosti. Pojedini programeri bili su obuzeti idejom mikroplaćanja, malecnih uplata preko interneta, kakve nisu moguće pomoću kreditnih kartica, pošto za takve transakcije postoji obavezan minimalan iznos.
Druge je zanimalo kako bi imigranti mogli slati novac preko međunarodnih granica bez Vestern juniona. Neki su zamišljali određene vrste kompjuterizovanih, „pametnih"ugovora kakve je opisivao Satoši, a koji bi omogućili nekom da proda kuću bez posredstva skupih agencija i založnih raĉuna. Treći su imali još apstraktnije zamisli o budućoj univerzalnoj valuti, kakvu nam je obećala nauĉna fantastika.
Pored programera, bitkoin je zadržao i mnoge poklonike koje su više zanimali ideali u osnovi virtuelne valute nego cena. Tokom leta, ova grupa je dobila medijski prostor na Bitkoinskom šouu, televizijskoj emisiji dostupnoj samo preko interneta, autora Brusa Vagnera, Njujorĉanina ĉiji je polet nadomešćivao slabo poznavanje kompjuterskog programiranja. Poĉetkom leta Vagner je poĉeo da planira nešto što je nazivao Bitkoinskom konferencijom i svetskim sajmom u Njujorku 2011. Nije krio svoje ambicije povodom ovog događaja, zakazanog za drugu polovinu avgusta:
Pouzdano znam da će posetioci doleteti sa svih kontinenata. Neki
privatnim mlaznjacima.91
Biće NEVEROVATNO. Ne, nikako ne kao obiĉno okupljanje
povodom bitkoina.
Najveći globalni mediji – televizije, ĉasopisi i novine – potvrdili su
dolazak.
Na forumu, ljudi su se pitali hoće li se iko pojaviti. Ipak, kako se datum približavao, tako je rastao spisak ljudi koji su obećavali dolazak.
Rodžer Ver je iz Tokija doleteo u Njujork na konferenciju i bio je u sobi sa Džesijem Pauelom, pristiglim iz Sakramenta. Dţpžed Makejleb je doleteo iz Kostarike. Mark Karpeles, dosledno slici koju je javnost imala o njemu, odluĉio je da ostane u Tokiju uprkos ĉinjenici da je Mt. Goks bio glavni sponzor dešavanja. Ĉarls Li, inženjer u Guglu koji je kupio bitkoine u vrednosti od tri hiljade dolara od Majka Herna, doleteo je iz Kalifornije. Gavin Andrisen je stigao u Njujork Megabusom, koji je kretao ispred tržnog centra blizu njegove kuće u Masaĉusetsu. Gavin nije bio ljubitelj konferencija, ali karta je bila jeftina, i nije mogao odoleti prilici da upozna sve one ljude s kojima je u proteklih godinu dana razgovarao preko interneta.
Konferencija je bila neobiĉna mešavina haosa, zajedništva, zamazivanja oĉiju, novih ideja, plemenitih zamisli i poleta; dobro je odslikavala sam bitkoin. Iako je Vagner u poĉetku nagoveštavao da će se događaj održati u priliĉno propalom televizijskom studiju stanice OnlyOneTV, na kraju je dobio prostor u hotelu Ruzvelt na centralnom Menhetnu. Prostor je bio najmanji od svih u ponudi, na spratu iznad glavnog konferencijskog centra, s niskom tavanicom od karton-pene. Nekoliko izlagaĉa, koji su platili sto trideset dolara za prisustvovanje, dobili su kartonske tezge za robu na samom uzanom ulazu u prostoriju.
Vagner je obećao tri dana dešavanja, ali naposletku su bila samo tri predavanja, koja su ukupno trajala manje od dva sata, a poĉela su sa skoro ĉetiri časa zakašnjenja. Svejedno, kada su svi ušli unutra, skoro stotinu okupljenih ljudi brujalo je od gotovo detinjeg uzbuđenja što vide liĉnosti koje su pre toga poznavali samo kao profilne slike na internetu. Događanje je poĉelo tako što su se svi prisutni predstavili, i internet nadimkom i pravim imenom.
Prvi predavaĉ je bio Gavin; njegova reputacija jednostavnog i skromnog ĉoveka pokazala se kao istinita. Ispriĉao je kako je saznao za bitkoin i objasnio zašto je, po njegovom mišljenju, Satoši rešio njega da proglasi za glavnog.
„Možete reći da sam budala, pa dobro, šta sad", rekao je i iskezio se. „Znam da nisam savršen pa se uglavnom ne zalećem glavom kroza zid. Vrlo redovno nešto zabrljam, ali jaka strana mi je to što ću vas saslušati ako mi kažete da brljam."92
Izneo je spisak stvari kojima bi želeo da se pozabavi – uglavnom na polju bezbednosti i stabilnosti – i izrazio želju da bitkoin postane „stvarno dosadan" i ujedno korisniji.
Posle još dva predavanja tehniĉke prirode, događaj se završio tako što im se obratio Vagner, obuĉen u prugastu crnu košulju i prugast crn sportski sako. Jedva je obuzdavao polet.
„Neverovatno sam uzbuđen i poĉastvovan što sam ovde – što prisustvujem ovome. Volim vas sve. Ovo je potpuno genijalno. Jelda?", rekao je.
Pre samog dešavanja je obećavao „VRLO VRLO VRLO BITNU objavu na konferenciji. STVARNO ćete se oduševiti... kad ĉujete."93
Da podigne napetost, prvo je objavio kako će se u Njujorku održati još jedna bitkoinska konferencija, u oktobru 2012.
Onda je rekao da ide na bitkoinsku konferenciju u Amsterdam, u junu 2012. I naposletku je stigao do konferencije koju je planirao u Pataji, na Tajlandu, za svega šest meseci.
„Ako ni to nije dosta―p"94, rekao je, biće organizovano i prvo bitkoinsko krstarenje na svetu, u Brazilu.
Publika je sedela u tišini, i mnoge obrve bile su izvijene kao da pitaju: „I to je to?―"No Vagner nije primećivao sumnjiĉavost.
Ljudi, međutim, nisu bili tu da slušaju Vagnera. Došli su da se vide međusobno, i pošto se kratki isplanirani deo konferencije završio – posle velike grupne fotografije – razgovori su potrajali ĉitave veĉeri i ĉitave noći, nakon prelaska u Hadsonski bife, jedan od tri restorana koja je Vagner ubedio da prime bitkoin.
Tamo je Rodžer Ver, preduzetnik iz Tokija, porazgovarao sa inženjerom u Guglu, Ĉarlijem Lijem: ovaj je opisivao raĉunare za rudarenje bitkoina, koje je držao u garaži. Bili su buĉni, izduvavali su vrelinu, i već su nervirali Lijevu ženu. Rodžer je ponudio da mu smesti kompjutere u sedište Memori dilersa u Silicijumskoj dolini.
Džesi Pauel, prijatelj koji je pomogao Rodžeru tokom krize Mt. Goksa, našao je srodnu dušu u osnivaĉu Mt. Goksa Džedu Makejlebu, ĉoveku sliĉnog, opuštenog nastupa, u isto vreme i gikovskog i ležernog. Džesi je ispriĉao Džedu o svojim letošnjim iskustvima s Markom Karpelesom u Tokiju. A Džed je izneo Džesiju nedavne ideje za novu kriptovalutu, za koju, za razliku od bitkoina, ne bi bio potreban rudarski postupak, zahtevan što se struje tiĉe. Gavin je, sa svoje strane, bio okružen ljudima koji su se nudili da mu pomognu da postigne ciljeve iznete na predavanju. Nije voleo gužvu, ali događaj je bio priliĉno kamerne prirode, i svi su toliko kljuĉali od poleta da se ĉak i on zagrejao.
Između ostalog i zbog ovog duha koji se ispoljio u restoranu, bitkoin je uspeo da opstane. Iako je izgledalo da je usmeren na to da ubrza virtuelizaciju i otuđenje, projekat je zapravo stvarao atmosferu zajedništva u stvarnom svetu; ljudi su sarađivali, podstaknuti zajedniĉkim ciljem da promene svet. Zajednica, koja je uglavnom prebivala na internetu, nije uvek delala ovako skladno. Ipak, to je bilo moguće, a osećaj zajedništva bio je znaĉajna prednost u grupi ljudi koji u obiĉnom svetu ne nalaze lako osobe sliĉnih shvatanja.
Kada je došlo vreme da se plati raĉun, kelner nije najbolje umeo da se snađe s bitkoinima i trebalo je više od sat vremena da se svaĉije pare prebace. Ipak, nikog nije bilo naroĉito briga, nikom nije smetalo i niko nije govorio koliko je nezgrapan takozvani platni mehanizam kosmiĉkog doba. Ovako su svi imali još prilike za razgovor.
__________________________________
89Kyt Dotson, „Third Largest Bitcoin Exchange Bitomat Lost Their Wallet, Over 17,000 Bitcoins Missing―, Silicon Angle, 1. avgust 2011, http://siliconangle. com/blog/2011/08/01/third-largest-bitcoin- exchan-ge-bitomat-lost-their- wallet-over- 17000-bitcoins--missing/.
90Adrianne Jeffries, „Search for Owners of MyBitcoin Loses Steam―, BetaBeat, New York Observer, 19. avgust 2011, http://observer.com/2011/08/search-for-owners-of-mybitcoin-loses-steam/.
91Brus Vagner poslao na BTKF 27. jula 2011.
92 Gavinovu prezentaciju moţete pogledati na adresi https://www.youtube.com/watchTv-0ljx4bbJrYE
93Brus Vagner poslao na BTKF 14. avgusta 2011
94 Vagnerovu prezentaciju moţete pogledati na adresi https://www.youtube.com/watch?v=pvOSdUNcBKc.
Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE
Нема коментара:
Постави коментар