Manje od godinu dana ranije, kada je Ĉarli Šrem svratio na prvu bitkoinsku konferenciju u Njujorku, bio je previše stidljiv da bi se ma s kim upoznao. Sada, poĉetkom leta 2012, bio je veoma omiljen i ugledan u bitkoinskom svetu i odasvud su mu stizale pozivnice. Krajem aprila je odleteo u San Francisko da uĉestvuje na panelu o budućnosti novca. Posle toga, među gomilom, jedan sitan Rus tanane građe predstavio mu se i pitao je Ĉarlija bi li otputovao u Beĉ i pridružio se grupici savetnika pri njegovom bitkoinskom startap preduzeću, koje bi proizvodilo bitkoinske novĉanike u vidu spravica tankih poput kreditne kartice.
Kada se Ĉarli vratio u Njujork, otkrio je da je ovaj ĉovek zapravo Aleksandar Kuzmin, sitan ruski tajkun koji je svoje bogatstvo, zarađeno na sibirskoj nafti, trošio na anarhistiĉke ciljeve. Kuzmin je takođe pozvao Erika Vorhisa, Rodžera Vera i Gavina Andrisena, i poslao im bitkoine za putne troškove.
Dok su se Ĉarli i Erik spremali za put, progonili su ih investitori željni da ulože milion dolara u Bitinstant. Ovo je Ĉarliju padalo neoĉekivano teško jer je imao nagonski otpor kada je trebalo reći ljudima nešto što ne žele da ĉuju. Umesto toga je zavlaĉio i jedne i druge. Pošto su prvi investitori morali da otkažu planove kako bi se prikljuĉili Ĉarliju u Beĉu, drugi ulagaĉ, Dejvid Azar, brzo je rezervisao kartu. U Beĉu, kada ruski mogul nije ugađao pobornicima bitkoina u svom prozraĉnom, raskošnom, dvospratnom potkrovlju, Dejvid je priređivao dobru zabavu za tim Bitinstanta. Muškarci su otišli u seks-klub koji je popriliĉno skupo naplaćivao ulaznicu, a i dodatne svote za svaki intiman ĉin sa ženama. Nakon što je ostalima platio ulaznice, Dejvid se okrenuo i vratio se u svoju sobu. Dejvid je takođe krišom ponudio Ĉarliju više hiljada dolara sa strane ako Ĉarli prihvati baš njegovo ulaganje.
Kada su se Ĉarli i Erik vratili u Njujork, odluĉili su se za Dejvida. Stoga su morali da se iskradu iz kancelarije koje su dobili od prvih mogućih investitora. Dok im je Ĉarli prenosio loše vesti, Erik je žurno preneo sve kompjutere u Ĉarlijev BMW kako bi bili spremni za brz odlazak ĉim Ĉarli izađe sa sastanka s razoĉaranim ljudima koji su u njega položili svoje nade. Tako je i bilo.
I sam Erik je postajao ugledan u bitkoinskom svetu, zahvaljujući u popriliĉnoj meri i kockarskom sajtu Satošidajs, koji je napravio krajem aprila. Igre na sreću zasnivale su se na istim onim heš funkcijama i matematici kao i bitkoin, a ishod svake opklade bio je vidljiv u blok-lancu. Igraĉi su se kockali tako što su slali male uplate na određene bitkoinske adrese, a osvojene svote odmah su se isplaćivale. Da je ovo rađeno preko tradicionalnih platnih mreža, provizije bi bile previsoke, što bi obeshrabrilo dalje transakcije, ali zahvaljujući bitkoinu uplate i isplate bile su besplatne. Samu igru osmislio je neko drugi, ali je Erik kupio koncept za ĉetrdeset pet bitkoina, napravio lako upotrebljiv veb-sajt i pustio ga u rad. Već u julu je postao neverovatno omiljen, i Erik je već planirao kako da proda deonice preduzeća na bitkoinskoj berzi koju je otvorio jedan Rumun.
Erik je dalje ojaĉao veze sa Ĉarlijem i Bitinstantom kada se u julu potpuno preselio u Njujork i ubedio jednog prijatelja iz Kolorada, Ajru Milera, svog saradnika na bitkoinskim projektima, da mu bude cimer. Osoblje Bitinstanta nakratko je radilo u Erikovom i Ajrinom novom stanu u Bruklinu, ali uskoro su iznajmili kancelariju na Menhetnu na samo nekoliko metara od ĉuvene zgrade po imenu Fletajron. Ĉarli je imao sopstvenu kancelariju i prozore s pogledom na ulicu. U glavnoj prostoriji je postavio veliki monitor, koji je prikazivao trenutnu cenu bitkoina.
Na Erikovo oduševljenje, ideološki argumenti u korist bitkoina poĉeli su da pridobijaju Ĉarlija. U leto su se sreli s Rodžerom u Nju Hempširu, na tzv. Festivalu bodljikave prasadi – šumskom festivalu u organizaciji Projekta Slobodna država. Oduševili su se što mnogi prodavci već primaju bitkoin i ĉitavog vikenda skoro da i nisu morali trošiti dolare. Napisali su džingl za Bitinstant – Novac je tvoj, što da čekaš – i Erik bi ga s vremena na vreme glasno pustio u svojoj subaru imprezi.
*****
Postajalo je, međutim, jasno da je bitkoin krenuo putanjom sve teže održivom kako vlasti budu obraćale više pažnje na njega.
Silk roud je još bio izvorište znaĉajnog dela pravih transakcija na bitkoinskoj mreži, iako su mnogi ljudi kupovali novĉiće preko Bitinstanta i Mt. Goksa. Kada je neki drug zapitao Ĉarlija za Silk roud, ovaj je objasnio kako taj sajt „fmansira dobar deo ukupne bitkoinske ekonomije". 117
Kada je u maju procurio vrlo dobro potkrepljen FBI-jev izveštaj pod naslovom „Bitkoin, virtuelna valuta", odjednom je bilo teško izbeći posledice. Od prvog retka bilo je jasno da FBI uglavnom ne posmatra bitkoin blagonaklono; u izveštaju je mreža opisana kao „mesto gde pojedinci mogu uz izvesnu anonimnost da proizvode, prebacuju, peru i kradu nezakonita sredstva". U izveštaju je takođe pisalo da agencija „donekle pouzdano procenjuje kako snage bezbednosti mogu identifikovati poĉinioce kriviĉnih dela ili otkriti više podataka o njima" .
Ĉarli je i dalje sarađivao s BTK Kingom, koji je pomagao mušterijama Silk rouda da nabave novĉiće. Ipak, Ĉarli se sve više trudio da se pridržava pravila kada je reĉ o prikupljanju podataka o klijentima koji vrše transfere svota većih od propisanog minimuma. Takođe se registrovao u jednoj agenciji Ministarstva finansija odgovornoj za regulaciju servisa za prenos novca – Mreži za regulaciju kriviĉnih dela finansijske prirode, poznatoj i kao Fincen {Financial Crimes Enforcement Network – FinCen).
Još u Beĉu su Ĉarli, Gavin i ostali razgovarali o reputaciji bitkoina. U jednom kafiću Ĉarli je ćaskao s Gavinom o nekoj vrsti fondacije koja bi zastupala neutralne stavove, podsticala javnost da prihvati ovu tehnologiju i ograđivala se od Silk rouda.
Kada se Gavin vratio iz Beĉa, upoznao je Ĉarlija s Piterom Vesenesom, preduzetnikom iz Sijetla koji je pokušavao da se probije na polje bitkoina. Piter nije imao nikakav naroĉit poslovni plan, ali je imao nešto praktiĉnog iskustva u poslovanju i već je bio prikupio izvesna sredstva za svoje startap preduzeće Koinlab (CoinLab) Takođe je žarko želeo da pomogne bitkoinu da postane prihvatljiviji za javnost.
U nizu sve poletnijih imejlova, i Ĉarli i Piter su isticali potrebu za postojanjem fondacije koja bi se ogradila od kontroverzne prošlosti ove virtuelne valute. Ĉarli je rekao Piteru da se ona mora sastojati od „potpuno neukaljanih ljudi, ljudi besprekorne reputacije u svetu bitkoina. Svako ko je imao neke veze s makar i mrvicom nepoverenja narušiće legitimnost."
Rodžer je uĉestvovao u osmišljavanju fondacije i obećao je donaciju od pet hiljada bitkoina. Ipak, još na poĉetku je odluĉeno da Rodžer neće biti u upravnom odboru zato što je svojevremeno ležao u zatvoru. Piter je navaljivao da se, zbog preduzetniĉkog iskustva, njemu prepusti vodstvo. Kada su Ĉarli i Rodžer predložili da ukljuĉe i druge – recimo Džeda Makejleba i Džesija Pauela – Piter je brzo stao tome na put i rekao da je bolje ograniĉiti planiranje na mali krug ljudi.
Ĉovek koji će ih sve spojiti i sve ovo sprovesti u delo bio je Patrik Merk, skromni pravnik iz Sijetla kog su i Ĉarli i Piter pronašli nezavisno jedan od drugog. Piter nije pristupio bitkoinu onako ciljno kao mnogi ĉlanovi rane zajednice. Prvih nekoliko godina po završetku studija prava radio je u jednoj firmi u Vašingtonu, gde je odrastao kao dete državnog službenika.
Nedavno, međutim, uskoro nakon rođenja sina, Patrikovoj tašti je otkriven rak i on i žena su prodali sve i preselili se u Sijetl da se staraju o njoj. Njegova žena se odrekla posla u Nacionalnom savezu za zaštitu prirode. U Sijetlu Patrik je poĉeo da vraća karijeru na pravi kolosek u marketinškom startap preduzeću koje se bavilo digitalnim igrama i žetonima; tu je uĉio zakone koji se odnose i na digitalni novac. Kada nije uspeo na tom poslu, Patrik je shvatio da je među retkima koji imaju ikakvog pravnog iskustva s virtuelnim valutama i otpoĉeo je posao savetnika za bitkoinske startap firme poput Bitinstanta.
Patrik je predstavljao dokaz ĉinjenice da bitkoinski svet postaje sve praktiĉniji. Nije bio libertarijanac – zapravo je volontirao u Obaminoj kampanji 2008. godine. Bavljenje bitkoinom prvo mu je bilo posao, a tek onda je preraslo u strast – ne obrnuto.
Na prvom grupnom sastanku – telefonskom – svi su se složili da će se fondacija kloniti politike koja je dotad povezivana sa ovom tehnologijom i umesto toga će se usredsrediti na standardizaciju same tehnologije i na iznošenje neutralnog srednjeg rešenja. Ugledali su se na fondaciju povezanu s Linuksom, operativnim sistemom otvorenog koda. Nije ovo bio pokret „Okupirajmo Volstrit",daleko od toga.
Svi uĉesnici u telefonskom razgovoru bili su svesni da će im jednu od najvećih prepreka predstavljati Mt. Goks. Ova menjaĉnica i dalje je bila najveće mesto za kupovinu i prodaju bitkoina. Mark Karpeles je unajmio još osoblja, uglavnom druge iseljenike iz Francuske, i našao je veće prostorije za kompaniju, samo nekoliko ćoškova od stana Rodžera Vera (toliko blizu, zapravo, da su Markovi zaposleni u poĉetku koristili Rodžerov vaj-faj). Ipak, Mark možda jeste imao više ljudi oko sebe, ali se nije ništa bolje snalazio među njima. Iako je imao ženu Japanku i malog sina, retko je priĉao o njima s drugima, i ĉinilo se da ga mnogo više zanima maĉka Tiban, o kojoj je postavljao nežne poruke na Tviter i Jutjub. Na poslu, Mark je sve odgovorne zadatke zadržavao za sebe, i stoga je posao napredovao tek onoliko brzo koliko je Mark mogao raditi. Menjaĉnica je neprestano primala žalbe o dugom ĉekanju i lošem menadžmentu. Kada je Rodžer pozajmio Marku novac, jedva ga je dobio nazad, a kada mu je trebalo da se neka transakcija proknjiži, povremeno je morao liĉno da ode u sedište Mt. Goksa.
U Sijeflu, Piter Vesenes se nadao da će skupiti novac od investitora, pa ili kupiti Mt. Goks ili preuzeti na sebe deo menadžmenta. Piter je pisao Marku i rekao mu: „Intuicija, ĉista intuicija, govori mi da bi Goksu koristilo još novĉanih sredstava i globalnog iskustva u poslovanju da bi napredovao onako kako vi želite.―
U isto vreme Piter je planirao svoj prvi sastanak uživo s grupom koja je ĉinila Bitkoinsku fondaciju, ali je otputovao i u Tokio ne bi li ubedio Marka da se udruže. Njih dvojica su, kao liĉnosti, bili potpuno nespojivi. Piter je bio srdaĉan ameriĉki biznismen i voleo je da, pre nego što polako pređe na razgovor o poslu, popriĉa o porodici i privatnom životu; Mark je retko govorio o ma ĉemu izuzev o poslu, a i to jedva. Pre nego što se poseta završila, ipak, njih dvojica su već planirali da Piterova kompanija preuzme ameriĉke klijente Mt. Goksa. Piter nije pozvao Marka na prvi sastanak fondacije, ali ga jeste nagovorio da obeća organizaciji donaciju od pet hiljada bitkoina. Takođe ga je nagovorio da mu da domen BitcoinFoundation.org, koji je Mark kupio godinu dana ranije.
Gotovo ĉim se Piter vratio iz Tokija, Rodžer, Gavin i Ĉarli su odleteli u Sijetlnna sastanak, da ozvaniĉe Bitkoinsku fondaciju. Tokom dvodnevnog zasedanja Gavin im je jasno stavio do znanja da ga zanima iskljuĉivo rad na bitkoinskom kodu i ništa drugo. Ĉarli je pak žarko želeo da preuzme na sebe godišnju konferenciju fondacije, gde će, kako je rekao, moći da skupi i dvesta hiljada dolara ili više. Patrik Merk, pravnik, preuzeo je dobar deo napornog posla oko zvaniĉnog osnivanja fondacije.
Da bi se istakla decentralizatorska naĉela bitkoina, grupa se složila da će statut fondacije biti postavljen na Githab (GitHub),118 sajt posvećen softveru otvorenog koda, gde će ljudi moći da predlažu dodatke ili izmene. Ipak, priliĉno nedemokratski, muškarci u Sijetlu su odluĉili da sebe i Marka Karpelesa proglase za prve ĉlanove upravnog odbora Bitkoinske fondacije. Piter je pametno smislio da se, kao osnivaĉki ĉlan, ukljuĉi i Satoši Nakamoto, to jest osoba koja dokaže da joj pripada Satošijev javni kljuĉ: DE4E FCA3 E1AB 9E41 CE96 CECB 18C0 9E86 5EC9 48A1.
Na okupljanju je došlo do retko zategnute situacije kada je Rodžer izgrdio Ĉarlija što stalno otvara laptop i obavlja sitne zadatke na Bitinstantu – prebacuje novac ili odgovara na imejlove klijenata. Rodžera je ovo neprijatno podsetilo na Markovu nesposobnost da prepusti odgovornost. Rodžer je, vidno iznerviran, rekao Ĉarliju da unajmi više ljudi koji će obavljati to umesto njega.
„Ti si glavni izvršni direktor―, rekao je Rodžer. „Ne treba ti da odgovaraš na zahteve mušterija."
Ĉarli, veĉito željan da svima ugodi, sklonio je laptop, ali mu je bilo teško da ga ostavi zatvorenog.
Pri kraju dana, grupa se povukla u primorsku kuću, gotovo palatu, drugog koosnivaĉa Piterove nove kompanije posvećene virtuelnoj valuti – nekadašnjeg rukovodioca u Majkrosoftu – koji je živeo na divnom ekskluzivnom poluostrvu blizu Sijetla. Kada su bogate komšije navratile u posetu, Rodžer im je istog trena svima otvorio bitkoinske novĉanike na telefonima. Dok je gledao Rodžera kako im, poletno kao i uvek, propoveda o „najvažnijem izumu u istoriji otkako je izmišljen internet", Ĉarli je kroz smeh rekao ostalima: „Gledajte bitkoinskog Isusa."Ovaj nadimak će se zadržati.
Ako je suditi po raskošnim veĉerima na obali, jasno je bilo da bitkoin postaje malo manje zanimljiv marginalcima, ali stiĉe izvesne korisne prijatelje.
________________________________
117Tajna optuţnica protiv Ĉarlija Šrema koju je podneo specijalni agent Poreske uprave SAD Gari Alford 24. januara 2014.
118 Statut je dostupan na adresi https://github.com/ pmlaw/The-Bitcoin-Foundation-Legal-Repo/tree/master/Bylaws.
Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
PRVO POGLAVLJE DRUGO POGLAVLJE TEĆE POGLAVLJE
Нема коментара:
Постави коментар