19. juni 2011
Kroz prozor Marka Karpelesa nebo nad Tokiom još je bilo tamno kada je njegov ajped zazvonio na noćnom stoĉiću i trgao ga iz sna; tek što je prošlo tri ujutru. Mark se javio, još pokušavajući da se pribere. Na drugom kraju ĉuo je uspaniĉen glas svog druga Vilijama, Francuza koji je živeo u Peruu i preko kog se Mark prvi put susreo s bitkoinom još 2010. godine.U proteklih nekoliko nedelja Vilijam je pomagao Marku da izađe na kraj s naizgled nezaustavljivim širenjem Mt. Goksa, koji je od sajta s tri hiljade korisnika, kakav je bio u martu, prerastao u sajt sa šezdeset hiljada korisnika, u junu. Koliko je Mark bio nepripremljen na taj nedavni rast jasno se videlo iz onoga što je Vilijam pokušavao da mu saopšti telefonom. Nešto u vezi sa serverima menjaĉnice, koji su radili sporo kao puţ – i da se za manje od sat vremena cena bitkoina sa sedamnaest dolara stropoštala na peni.
Odjedanput razbuđen, Mark je skoĉio iz kreveta koji je delio s novopeĉenom suprugom i otrĉao u radnu sobu u malom ali funkcionalnom tokijskom stanu, jedan sprat iznad uzane ulice. Mark nije bio baš ĉuven po brzom kretanju – gotovo svako ko bi ga upoznao primetio bi koliko je trom. Ipak, kada se na monitoru pred njim našao administratorski nalog, Mark nije traćio vreme, već je iz istih stopa zaustavio krizu. Zatvorio je link između veb-sajta Mt. Goks i servera i premestio 432.000 bitkoina – oko sedam miliona dolara po juĉerašnjoj ceni – s Mt. Goksa na novu adresu s bezbednijom lozinkom.
Ovi potezi bili su dovoljni da zaustave navalu na Mt. Goks, ali neprocenjiva šteta već je bila uĉinjena. Hakeri su imali skoro sat vremena da rade šta su hteli, dok su zbunjeni i prestravljeni korisnici bitkoina samo stajali po strani i gledali. Poĉevši od oko dva i petnaest ujutru, po japanskom vremenu, hakeri su poĉeli da prodaju ogromne koliĉine bitkoina i drastiĉno oborili cenu.
„Ljudi! Paniĉna rasprodaja!", napisao je neko na ĉet-kanalu kada je video kako cena hitro opada.
„U, jebote", napisao je neko drugi.
Jedan korisnik je bio dovoljno priseban da snimi grafikone koji su prikazivali opadanje i napravi video-snimak s propratnim komentarima. Drugi, koji su imali dolare na svojim nalozima na Mt. Goksu, opazili su priliku i poĉeli da kupuju jeftine bitkoine. Prodaja se nastavila sve dok 260.000 bitkoina nije kupljeno za 2.600 dolara nešto pre tri ujutru po japanskom vremenu85 – bilo je to za 99,94% jeftinije u odnosu na njihovu vrednost samo sat vremena ranije.
Nakon što je stavio taĉku na sve ovo, Mark je sedeo u mraku u svom stanu i trudio se da dokuĉi šta se desilo. Korisniĉki logovi pokazivali su da se neko ulogovao na administratorski nalog Džeda Makejleba, osnivaĉa Mt. Goksa, koji je još pomagao Marku. Raĉunar se, ĉinilo se, nalazio u Hong Kongu, ali po svoj prilici je haker s nekog drugog mesta preusmeravao svoj saobraćaj kroz neki tamošnji raĉunan Softver Mt. Goksa omogućio je hakeru da promeni stanje na raĉunima, napravi više od sto hiljada bitkoina ni iz ĉega i položi ih na novi raĉun na Mt. Goksu. Ovo nisu bili pravi novĉići upisani u zvaniĉni blok-lanac; postojali su samo u Markovom raĉunovodstvenom informacionom sistemu. Ipak, to je hakeru bilo dovoljno da ih iskoristi u menjaĉnici na Mt. Goksu.
Haker je oĉigledno planirao ovo unapred i znao je da Mt. 'Goks dozvoljava korisnicima da odjednom podignu samo hiljadu dolara u bitkoinskoj protivvrednosti. Kako bi podigao najveći mogući broj bitkoina, haker je poĉeo da prodaje novonapravljene novĉiće kako bi oborio cenu. Što je cena niźe padala, to je postajalo moguće podići sve više i više bitkoina u okviru ograniĉenja od hiljadu dolara; donekle primitivan dizajn spasao je Mt. Goks. Kada su serveri, zbog prometa koji je haker napravio, usporili do brzine puža, podizanje novca odjednom je postalo nemoguće. Kada je Mark ustao, najveći deo hakerovih bitkoina još je bio zarobljen unutar Mt. Goksa, iako je stotine hiljada novĉića već bilo rasprodato po neispravnim cenama.
Tek sat vremena nakon što je pristupio internetu – i dva sata od poĉetka ĉitave gužve – Mark je postavio objašnjenje na bitkoinski forum. U osnovnim crtama je izneo sve što je znao i rekao je da će sajt do daljeg ostati nedostupan. Takođe je objavio kako namerava da poništi svaku trgovinu bitkoinima koje je haker napravio; ovo je istog trena izazvalo veoma rđave reakcije kupaca, koji su verovali da su jeftino kupili na hiljade bitkoina. Iako su se mnogi ljutili što Mark krši jedno od osnovnih naĉela bitkoina – neopozivost bitkoinske transakcije – Mark je to mogao jer je razmena novca na Mt. Goksu ostajala samo u okviru sistema kompanije, a nije bila prisutna na samom blok-lancu (do interakcije izmeĊu Mt. Goksa i lanca dolazilo je samo pri prilivu novĉića u kompaniju ili odlivu iz nje).
Opseg ovog pitanja uskoro se proširio, naroĉito nakon što se proĉulo da je haker ukrao kopiju korisniĉke baze podataka Mt. Goksa, sa svim imejl-adresama, i postavio je na internet. Vladala je zgranutost što je administratorima Mt. Goksa trebala samo jedna lozinka da bi se ulogovali, ne više lozinki, kao što je sluĉaj na većini finansijskih veb-sajtova. I Markov sistem nije proveravao IP adrese i boravište korisnika kako bi se uverio da nema neuobiĉajenih aktivnosti.
„Iskreno, imamo sreće što su nam hakeri dosad bili glupi i lenji", rekao je Džef Garzik, programer iz Severne Karoline, drugim developerima.
Pored ovih programerskih grešaka, obelodanjena baza korisniĉkih podataka pokazala je koliko se Mark malo trudio da se pridržava međunarodnih pravila predviđenih da spreĉe pranje novca. Mark je uglavnom imao samo imejl-adrese svojih korisnika, dakle mnogo manje podataka nego što finansijska regulatorna tela najĉešće oĉekuju. Naravno, nije bilo jasno pod koje regulative bi bitkoin potpadao, ukoliko bi uopšte potpadao. Ipak, sada je pravi novac priticao u Mt. Goks i isticao iz njega, te je menjaĉnica bila laka meta za vladine istražitelje.
Prva pomoć Marku došla je u vidu imejla koji mu se kasnije tog jutra pojavio u sanduĉetu.
Ćao, Mark,
Ako ti treba bilo kakva fiziĉka pomoć, na raspolaganju sam. Mogu
da budem kod tebe u kancelariji za deset minuta.
Nisam siguran kako bih pomogao, ali mogu dan-dva da se javljam
na telefon ili da odgovaram na imejlove ili šta god ti treba, dok se sve
malo ne slegne.
Bio je to imejl Rodžera Vera. Rodžer je iz svog stana staklenih zidova, na šesnaestom spratu jednog od najekskluzivnijih stambenih solitera u Tokiju, mogao da vidi Plavi toranj, gde je Mark nedavno smestio sedište Mt. Goksa. Nakon što je u aprilu otkrio bitkoin preko emisije Free Talk Live, Rodžer je mnogo vremena posvetio smišljanju kako još da reklamira ovu tehnologiju. U jednom razgovoru, neposredno pre kraha, izgovorio je reĉenicu koju će kasnije ĉesto ponavljati: „Bitkoini su najvažniji izum posle samog interneta. Promeniće naĉin poslovanja u celom svetu.―
Trenutno, međutim, Rodžer je znao da bitkoin zavisi od opstanka Mt. Goksa koliko i od samog bitkoinskog protokola, i želeo je da se postara da Mt. Goks preživi kako bi preživeo i bitkoin.
Još pre nego što je Rodžer poslao imejl, Mark se u svojoj nadograđenoj hondi sivik iz 2009. odvezao iz stana u novu kancelariju. Mark je preko ĉeta – svog omiljenog vida komunikacije – brzo stupio u vezu s Rodžerom i zamolio ga da odmah dođe. Trebali su mu ljudi koji znaju engleski, da bi išĉitavali na hiljade mejlova zbunjenih klijenata.
Kada je Rodžer stupio u kancelariju golih zidova, delovao je još upeĉatljivije i silovitije nego preko interneta. Bio je žilav i mišićav, građen kao rvaĉ, što je nekad i bio; bio je kratko ošišan i imao je velik osmeh kakvog politiĉara, što je ranije želeo da bude. Što je još bolje, došao je s verenicom, Japankom po imenu Ajaka, i jednom osobom zaposlenom u Memori dilersu, koju je stavio Marku na raspolaganje.
Rodzerov utisak o Marku, međutim, promenio se u drugaĉijem smislu. Onako bucmast, Mark je liĉio na veliko dete, i na licu je imao stidljiv, iskrivljen osmeh nekoga kome je pomalo nelagodno zbog neposredne blizine drugih ljudi. Garderoba mu se pretežno sastojala od majica kratkih rukava sa šaljivim natpisima o programskim jezicima. Govorio je engleski s teško razumljivim naglaskom. Markov jedini zaposleni bio je mladi Kanađanin, nimalo viĉan programiranju, kog je zaposlio nekoliko nedelja pre toga. Privremeno prenebregavajući sve ovo, Rodžer je zaronio u poplavu klijentskih molbi za pomoć.
Energiju poput Rodžerove Mark nikad ranije nije video. Dok se borio sa žalbama i molbama, Rodžer je ubedio jednog starog druga da sedne u avion iz Kalifornije ne bi li pomogao u spašavanju Mt. Goksa.
Rodžer i drug koji je sutradan došao u Tokio, Džesi Pauel, delovali su pomalo nespojivo. Za razliku od urednog, uštogljenog Rodžera, Džesi je nosio dugu plavu kosu; od novca zarađenog preko startap preduzeća otvorio je slikarsku galeriju u rodnom gradu Sakramentu. Ipak, Džesi i Rodžer upoznali su se kao tinejdžeri, na turniru u kartaroškoj igri Medžik. Ova strateška igra godila je obojici mladića – i mnogim drugim mladim ljudima koji su kasnije otkrili bitkoin – jer im se sviđala ideja nalaženja neoĉekivanih rešenja za složene probleme. Kasnije, isti nagon obojicu je odveo do bavljenja borilaĉkom veštinom džijudžicu - mešavinu brazilskih i japanskih uticaja, a proĉuo se kao naĉin da sitniji, manje mišićavi ljudi razoružaju i poraze krupnije protivnike. Libertarijanizam i bitkoin bili su privlaĉni i Rodžeru i Džesiju iz vrlo sliĉnih razloga – jer obećavali su varljivo laka rešenja mnogo većih problema.
Rodžer je izabrao svoj stan u Tokiju prvenstveno zato što je blizu njegovog džijudžicu studija, ili dodžoa; tokom Džesijeve posete radi pomoći Mt. Goksu, njih dvojica su odlazila u dodžo da se rve i malo isprazne. Ipak, najveći deo vremena su se borili sa sve većom gomilom imejlova koji su stizali na adresu info@mtgox.com.
Mark je, sa svoje strane, dane provodio ćutke, pred kompjuterom, i trudio se da sazna razlog hakerskog napada. Zakljuĉio je da je napadaĉ prodro u Džedov administrativni nalog na Mt. Goksu ili tako što je pogodio lozinku pomoću brojnih pokušaja i promašaja putem kompjuterskog programa, ili tako što je prevario sistem koji je dopuštao korisnicima da naprave novu lozinku. Na kraju je, prema Markovom proraĉunu, sajt izgubio samo nekoliko hiljada bitkoina, i Mark je obećao da će ih nadoknaditi firminim novcem.
„Novi sistem je napisan iz poĉetka, nije preuzet ni deo koda iz starog sistema", rekao je. „Napravljen je najnaprednijim tehnikama."
Dva dana posle toga, Mark je naĉinio transfer od 424.424 bitkoina, vidljiv u javnom blok-lancu, kako bi dokazao da su novĉići klijenata kod njega.
„Ljudi, jeste li spremni?" 87 , zapitao je pre nego što je to uĉinio. „Nemojte da mi tvrdite kako nemate novĉiće."
„Nadam se da ću posle ovoga moći da radim bez prekidanja―, rekao je.
Markova prisebnost u krizi isprva je ostavila dobar utisak na Rodžera i Džesija. Svakog dana je ćutke sedeo za stolom, oĉiju prikovanih na monitor. No kako je nedelja odmicala, Marka je ovo ćutanje odsecalo od okolnog sveta na neprijatan naĉin. Džesi i Rodžer su se sada brinuli što su svi tehniĉki i finansijski poslovi Mt. Goksa u rukama jedne osobe, i niko drugi nije u položaju da preispita njene odluke ili da bude u pripravnosti za sluĉaj da nešto pođe naopako. Takođe su se zabrinuto pitali ume li Mark da odredi koji su zadaci najvažniji. Ĉesto su primećivali da on, umesto da popravlja sajt, ĉetuje na kanalu Mt. Goksa i rešava korisniĉke žalbe. Krajem nedelje Rodžer i Džesi su pitali kada sutra da dođu.
< br />
„Ma ne―, rekao je Mark. „Moţemo opet da poĉnemo u ponedeljak."
„Ali ĉak ni sajt nije još proradio", rekao je Rodžer. „Treba, mislim, da radimo dok ne proradi."
Mark je pomenuo kako je poslovna zgrada vikendom zatvorena i stavio je taĉku na dalji razgovor. Dok su se vraćali u Rodžerov stan, Rodžer i Džesi su se pitali otkud Mark nije u žurbi.
U svom stanu, sam Mark je radio celog vikenda i pustio je menjaĉnicu sajta u pogon u ponedeljak ujutru. Ĉim se to desilo, cena bitkoina poĉela je da opada. Za nedelju dana, koliko Mt. Goks nije radio, slika bitkoina u javnosti znatno sepogoršala, i niz ĉlanaka nagoveštavao je kako ovaj hakerski napad verovatno znači kraj bitkoina. Sutradan nakon ponovnog otvaranja Mt. Goksa, ĉasopis Forbs, koji je među prvima blagonaklono pisao o bitkoinu, preneo je da će i on „verovatno krenuti stopama drugih internet valuta"88; bio je to prvi među mnogim nekrolozima bitkoinu.
____________________________________
85 IRC, 19. jun 2011.
8625. epizoda, 19. jun 2011, https://www.youtube.com/watch?v=Ye_81RH6wiI.
87 Arhivirana verzija ovog ĉeta dostupna je na adresi http://pastebin.com/d7vp06hL.
88 Peter Cohan, „Can Bitcoin Survive, Is It Legal?―, Forbes,28. jun 2011, http://www.forbes.com/sites/peter-cohan/2011/06/28/can-bitcoin-survive-is-it-legal/.
„Ali ĉak ni sajt nije još proradio", rekao je Rodžer. „Treba, mislim, da radimo dok ne proradi."
Mark je pomenuo kako je poslovna zgrada vikendom zatvorena i stavio je taĉku na dalji razgovor. Dok su se vraćali u Rodžerov stan, Rodžer i Džesi su se pitali otkud Mark nije u žurbi.
U svom stanu, sam Mark je radio celog vikenda i pustio je menjaĉnicu sajta u pogon u ponedeljak ujutru. Ĉim se to desilo, cena bitkoina poĉela je da opada. Za nedelju dana, koliko Mt. Goks nije radio, slika bitkoina u javnosti znatno sepogoršala, i niz ĉlanaka nagoveštavao je kako ovaj hakerski napad verovatno znači kraj bitkoina. Sutradan nakon ponovnog otvaranja Mt. Goksa, ĉasopis Forbs, koji je među prvima blagonaklono pisao o bitkoinu, preneo je da će i on „verovatno krenuti stopama drugih internet valuta"88; bio je to prvi među mnogim nekrolozima bitkoinu.
____________________________________
85 IRC, 19. jun 2011.
8625. epizoda, 19. jun 2011, https://www.youtube.com/watch?v=Ye_81RH6wiI.
87 Arhivirana verzija ovog ĉeta dostupna je na adresi http://pastebin.com/d7vp06hL.
88 Peter Cohan, „Can Bitcoin Survive, Is It Legal?―, Forbes,28. jun 2011, http://www.forbes.com/sites/peter-cohan/2011/06/28/can-bitcoin-survive-is-it-legal/.
Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato
Нема коментара:
Постави коментар