Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Drugo poglavlje: dvadeset drugi deo)

 Jun 2013

Jaz koji se ukazao na konferenciji Bitkoinske fondacije – između osnovnog koncepta bitkoina, koji je naizgled obećavao, i slabosti trenutnih kompanija – poĉetkom leta je samo podstakao krupne finansijske zverke.

Pit Brajger iz Fortresa, izuzetno velikog ulagaĉa vlasniĉkog kapitala i džina hedž fondova, pozvao je Dena Morheda, starog školskog druga s Prinstona i kolegu iz dana u Goldman Saksu, da pomogne Fortresu u ozbiljnoj potrazi za dobrim prilikama u svetu virtuelne valute. Den, visok, dobro građen muškarac, svojevremeno ĉlan prinstonskog veslaĉkog tima i igraĉ ameriĉkog fudbala, izgledao je kao pripadnik vladajućeg staleža i odnedavno je upravljao sopstvenim hedž fondom – Panterom. Nakon Brajgerovog poziva, Den je prihvatio mesto u sedištu Fortresa u neboderu blizu ĉetvrti Embarkadero u centru San Franciska. Uskoro je unajmio prve profesionalne trgovce da kupuju bitkoine za fond koji je želeo da osnuje, i zahvaljujući kom bi bitkoini bili dostupni krupnim investitorima. U Njujorku je Bari Silbert radio na neĉem sliĉnom. Kako bi ukljuĉio i zagrejao sve u kompaniji, Bari je svakom od sedamdeset i pet zaposlenih dao po dva bitkoina – u to doba vredna oko sto dolara po komadu – s nalogom da jedan potroše a drugi saĉuvaju.

No, što su se ovi struĉnjaci više udubljivali, to im je jasnije postajalo da uprkos ĉitavom uzbuđenju oko bitkoina u Silicijumskoj dolini, skoro niko ne obraća pažnju na podjednako važne interesne grupe u gradu Vašingtonu i na Volstritu, sada najznaĉajnije prepreke daljem razvitku ove tehnologije.

Krajem maja savezno tužilaštvo uhapsilo je rukovodioce projekta još jedne internet valute – liberti rizerv,158 koju su Mt. Goks i Bitinstant u poĉetku koristili kao metod prebacivanja novca na raĉune. Liberti rizerv je bio sasvim drugaĉija zverka od bitkoina. Na ĉelu se nalazila centralizovana kompanija, i ona je osmislila valutu koja će olakšati kriminalcima da neopaženo premeštaju novac. Ipak, liberti rizerv je ukaljao i sliku o bitkoinu; iz izjava regulatornih tela ĉinilo se da ne vide naroĉito veliku razliku između to dvoje.

Krajem maja glavno finansijsko regulatorno telo Kalifornije poslalo je Bitkoinskoj fondaciji upozorenje optužujući je da služi kao nelicenciran servis za transfer novca.159Optužba je bila donekle besmislena – fondacija uopšte i nije poslovala – ali je ovo samo podvuklo koliko se fondacija malo trudila da poneguje veze s relevantnim regulatornim telima.

Uzimajući u obzir zakonsku nesigurnost, nije bilo ni ĉudo što bankari nisu izgarali od želje da se upuštaju u ovu novu industriju. Godine 2012. i 2013. nekoliko velikih banaka moralo je da plati kazne u vrednosti od milijardu dolara zato što nisu dovoljno budno pazile na pranje novca. Poĉetkom leta 2013. Dž. P. Morgan Čejs, najveća banka u zemlji, pozatvarala je raĉune svih kompanija koje su donosile pojaĉan rizik od pranja novca, ukljuĉujući i službe za unovĉavanje ĉekova i kompanije preko kojih su meksiĉki radnici slali novac kućama.

Preduzetnici poput Ĉarlija Šrema oduvek su teško nalazili banke voljne da otvore raĉune bitkoinskim kompanijama. No ĉak i novi, moćniji pobornici bitkoina sada su uviđali da ne mogu naći banke spremne na saradnju. Pit Brajger iz Fortresa zakazao je sastanak s vrhovnim rukovodiocima, svojim poznanicima, u jednoj od najvećih banaka u zemlji, Vels Fargu, kako bi popriĉali o mogućem udruživanju s ciljem da se napravi bezbednija i pouzdanija bitkoinska menjaĉnica, ali Vels Fargo je užurbano odbio partnerstvo. Samo nekoliko meseci ranije Vels Fargo je imao posla sa saveznim agentima koji su zaplenili raĉun Mt. Goksa u Vels Fargu.

Kada god bi se, sa obeshrabrujućim ishodom, suoĉili s bankarima ili državnim službenicima, pobornici bitkoina suoĉili bi se sa osnovnim pitanjima: zašto uopšte vredi ulagati energiju u ovu tehnologiju. Skoro pet godina otkako je Satoši Nakamoto objavio svoj rad, virtuelna valuta imala je vrednost u stvarnom novcu i privukla je nadarene ljude, ali iako su pojedine male kompanije primale bitkoin preko Bitpeja, virtuelna valuta se i dalje koristila skoro iskljuĉivo za špekulantske delatnosti, kockanje i dilovanje droge.

Ekonomisti svesni postojanja bitkoina takođe su isticali da pojedini elementi ove virtuelne valute neizbežno odvraćaju ljude od njenog korišćenja. Ograniĉen broj bitkoina koji može biti stvoren – dvadeset i jedan milion – znaĉio je da se oĉekuje kako će valuta s vremenom postajati sve vrednija. Ova situacija, poznata kao deflacija, podstiĉe vas da ĉuvate bitkoine umesto da ih trošite.

Ideja da ljubitelji bitkoina širom sveta ĉuvaju svoje privatne kljuĉeve i ĉekaju da se obogate nametala je pitanje kolika je suštinska vrednost ovih digitalnih fajlova. Koliko zapravo vrede svi ovi zakljuĉani virtuelni novĉići ako ih niko ni za Šta ne koristi? Na ĉemu se zasniva sva ta vrednost koju novĉići naizgled imaju na papiru?

Ljubitelji bitkoina tvrdili su da se ni ameriĉki dolar ne zasniva ni na ĉemu stvarnom – dolari su samo papir. Ipak, ovaj argument prenebregavao je ĉinjenicu da vlada Sjedinjenih Država obećava da će uvek primati dolare za potrebe poreza, a to je stvarna vrednost, ma koliko vi mrzeli porez.

Praktiĉno niko nije obećavao da će primati bitkoin u bilo koje svrhe. Vrednost novĉića trenutno je prvenstveno ležala u oĉekivanju da će ubuduće vredeti još više, što će trenutnim vlasnicima omogućiti da ih prodaju skuplje nego što su ih kupili. Zbog ovoga je pojedinim cinicima bitkoin zvuĉao sumnjivo nalik na jedan nešto odurniji finansijski izum: piramidalnu prevaru.

*****

Ipak, u Bitinstantu Ĉarlijevi neprestani izlasci mnogima su liĉili na bekstvo od problema u kompaniji. Blizanci Vinklvos pritiskali su Ĉarlija da skupi još novca kako bi platio proširenje Bitinstanta. Ĉarli je lako zakazivao sastanke sa investitorima, koji su svi odreda bili zadivljeni koliĉinom dolara koja je već cirkulisala kroz Bitinstant. Ipak, dok je Ĉarlijev tim pokušavao da pribavi investitorima potrebnu dokumentaciju, ubrzo je postalo jasno koliko je Bitinstant nespreman za veliki proboj. Kada je finansijski direktor Bitinstanta, koji je završio koledž samo dve godine pre toga, pokušao da sastavi finansijske izveštaje, uvideo je da u knjigama kompanije postoje veliki propusti, s neobjašnjenim troškovima posvuda.

Za dvadesettrogodišnjeg preduzetnika gotovo bez prethodnog iskustva, Ĉarli je dogurao daleko. Ni iz ĉega je stvorio složeno preduzeće, i ljudi su mu poveravali milione dolara. Ipak, Ĉarliju su oĉito, i nimalo iznenađujuće, nedostajale menadžerske veštine. U mnogim startapovima investitori primete ovo i pomognu da se to ispravi tako što dovedu iskusnog menadžera da upravlja brodom. Kako se ispostavilo, međutim, ni Ĉarlijevi investitori nisu imali mnogo više iskustva sa startapovima od njega. Poĉetno iskustvo blizanaca s Markom Zakerbergom bilo je ograniĉeno, a otkako su prethodne godine rešili da postanu investitori na polju tehnologije, sarađivali su samo s nekoliko novonastalih kompanija. U poslovanju sa Ĉarlijem blizanci su isprva rešili da se ne mešaju mnogo, uprkos stalnom prepucavanju. Ipak, kako su problemi sve više dolazili do izražaja, oni su porazgovarali sa Ĉarlijevim glavnim programerom da li da zamene Ĉarlija na mestu glavnog izvršnog direktora. Kada je Ĉarli saznao za ovo moguće svrgavanje, razbesneo se i sve ređe i ređe je dolazio na posao.

Sredinom juna braća Vinklvos su zamolila jednog savetodavnog investitora kog su poznavali, Krisa Mortona, da ustanovi koji su problemi Bitinstanta. Dobili su dugaĉak spisak najosnovnijih stvari koje nedostaju kompaniji, između ostalog: 

 
Ne postoji knjigovodstveni sistem.
Sporazumi o udelu u vlasništvu su zbrkani ili ne postoje.
Kompanija nema jasnu misiju.

Ipak, najoštrije Mortonove reĉi odnosile su se na Ĉarlija:

Ne ume da se usredsredi. Deluje prezauzeto bespotrebnim sastancima
(s novinarima, investitorima, partnerima, i ljudima koji ga zovu da
drži predavanja) i liĉnim dogovorima (u baru ili u vezi sa
iznajmljenim stanom). Ĉak i na tim sastancima on radi nešto drugo na
kompjuteru. Obeća da će nešto obaviti, pa to ne ispuni. Potvrdio je
sastanak s raĉunovođom i nije se pojavio.

Blizanci Vinklvos pregovarali su s Mortonom da dođe i pomogne da se kompanija preuredi, ali njega to nije zanimalo.

Blizanci su polako shvatali da bi Bitinstant mogao biti beznadežan sluĉaj i poĉeli su da organizuju život u bitkoinskom svetu bez Ĉarlija. U sedištu Vinklvos kapitala na Menhetnu, gde su braća imala istovetne kancelarije staklenih zidova sa obe strane sobe za konferencije, takođe staklenih zidova, blizanci su poĉeli da skupljaju dokumentaciju za, kako su oni to videli, prvi bitkoinski fond za trgovinu na berzi, tzv. ETF, koji bi sadržao bitkoine i prilagođavao se vrednosti novĉića, ali bi trgovao na pravoj berzi, baš kao izuzetno popularni ETF koji se bavi zlatom. Blizanci su planirali da okupe tim koji bi kupovao i prodavao bitkoine, što bi omogućilo obiĉnim investitorima da kupuju posredstvom ETF-a preko svojih brokerskih naloga u korporaciji Čarls Švab ili korporaciji Itrejd.

Krajem juna Ĉarli je konaĉno ponovo otvorio Bitinstant, sada u partnerstvu s kompanijom za transfer novca koja je poslovala u skladu s pravilima važećim u većini ameriĉkih država. Ipak, kada je sajt proradio i Bitinstant proširio poslovanje putem klijentskih ĉekova, Ĉarlijevo osoblje je shvatilo da je dobar deo mušterija sarađivao s njima koristeći lažne identitete. Kada je okružni tužilac Menhetna poslao Ĉarliju zabrinjavajući zahtev za sastanak, po hitnom postupku su ĉetvrtog jula organizovali zajedniĉki telefonski razgovor s timom advokata.

„Problem je što vam je sajt od štapa i kanapa", rekao je jedan advokat Ĉarliju
i njegovom timu. „Kada odemo na taj sastanak, oni će otići pravo na sajt i detaljno
ga pregledati. Ne smeju da vide splet na brzinu zakrpljenih rupa."

Advokati su bili nepopustljivi, a Ĉarlijevi odgovori su im ulivali strepnju: ne, službenik za usklađenje sa zakonskim regulativama nema ranijeg iskustva na tom polju, i ne, Bitinstant nije podneo regulatornim telima nikakve izveštaje o sumnjivim delatnostima uprkos tome što su partneri mnoge transakcije oznaĉili kao potencijalno nepoštene. Razgovor se završio dugaĉkim spiskom stvari kojima se trebalo pod hitno pozabaviti.

„Vrlo ste nezaštićeni na svakom polju", rekao je advokat Ĉarliju i njegovom timu.

Ĉarli je probao da dokaže koliko je ozbiljno shvatio da je neophodno pridržavati se svih pravila, ali starim problemima uskoro su se pridružili i novi. Nekoliko klijenata imalo je primedbe na transakcije i podnelo je tužbe, za koje je tražilo status kolektivne tužbe. Kada su blizanci ozbiljno izgrdili Ĉarlija, on se posipao pepelom.

„Sve će se promeniti iz korena, STVARNO, rešićemo probleme na svim
frontovima i bićemo spremni za dalje napredovanje što je pre moguće", rekao im
je. „Mnogo sam grešio, na neke greške ste mi i vi, kao i drugi, skretali pažnju, sada
ih uviđam i preduzeo sam korake da ih sredim."

Ipak, za to neće biti vremena. Ĉarli je u novom sedištu Bitinstanta, gde je preselio kompaniju manje od dve nedelje ranije, dobio pismo od advokata u kom su mu saopštili da ga zbog velikog broja zakonskih problema ne mogu zastupati na predstojećem sastanku sa okružnim tužiocem osim ako zatvori sajt i reši sve probleme.

Ĉarli je pozvao blizance Vinklvos dok su bili u kolima, na putu ka porodiĉnoj kući na primorju. Oni su svalili svu krivicu na njega i tražili mu da vrati petsto hiljada dolara koje su mu pozajmili u aprilu, kada je posao cvetao.

U petak, dvanaestog jula u devet pre podne, Ĉarli je uklonio sajt Bitinstanta sa interneta – kako je mislio, samo privremeno.

Oko bitkoina kao da se širio neprijatan zadah; svi su se pitali šta se to dešava.

Erik Vorhis, jedan od najneustrašivijih pobornika radikalnih mogućnosti bitkoina, nekoliko dana nakon što je Ĉarli zatvorio Bitinstant, objavio je da prodaje svoj sajt za igre na sreću Satošidajs, koji je kupio 2012. i pretvorio u jedan od najpopularnijih bitkoinskih sajtova na internetu.160

Prodaja je podrazumevala vraćanje novca svima koji su 2012. kupili deonice u Erikovoj kompaniji, ali oni su posedovali samo trinaest procenata sajta. Ovaj mladić, dve godine ranije nezaposlen, sada je bio milioner i živeo je u Panami. Ipak, nije prodavao Satošidajs zbog novca. U imejl prepisci s drugim preduzetnicima objašnjavao je da ga pravniĉka pomoć sve više košta i da je prevelika glavobolja biti pod tolikom prismotrom.

„Bitkoinske firme se bukvalno nalaze na rubu zakonitosti, ne zato što rade nešto rđavo, nego zato što bitkoin omogućava nove delatnosti i drugaĉije ponašanje i stavlja novac u sasvim drugaĉiju kategoriju, omogućava mu da prevaziđe zakone kojima je trenutno regulisan. Ovo je u isto vreme i uzbudljivo i zastrašujuće pošto radimo nešto što nikad dosad nije rađeno i zato ćemo se neminovno naći pod reflektorima", rekao je.

Oko nedelju dana nakon što je prodao kompaniju i isplatio deoniĉare, dobio je imejl od Komisije za berzu i hartije od vrednosti u kom ga obaveštavaju kako veruju da je prekršio zakon prodajom neregistrovanih hartija od vrednosti. Ovaj imejl izazvao je užasan osećaj i osećanje danima nije popustilo.

Nedugo posle toga, gotovo svaka krupna kompanija u bitkoinskom svetu dobila je sudski poziv od najvišeg finansijskog regulatornog tela u Njujorku, od mladog tužioca, pravog buldoga, po imenu Bendžamin Loski, koji je tražio hrpu dokumentacije o zaštiti klijenata i programima za zaštitu od pranja novca. Nekoliko dana kasnije, Komitet za državnu bezbednost i poslove vlade poslao je najvećim finansijskim regulatornim telima i policijskim organima i dopis u kom se raspitivao o „pretnjama i rizicima u vezi sa virtuelnom valutom". Nijedan od ovih zahteva nije ukazivao na to da zakonodavna tela na ovu novu tehnologiju gledaju baš srdaĉno.

* * *

Nikoga, međutim, nisu progonili koliko Rosa Ulbrihta, iliti Strašnog Pirata Robertsa.

Rosov sajt bio je uspešniji nego ikada. Sredinom 2013. Silk roud se bližio milionitom registrovanom ĉlanu.161 Tokom prva dva meseca leta, korisnici Silk rouda razmenili su više od milion poruka, a provizija koja je pristizala preko sajta ĉesto je premašivala i deset hiljada dolara na dan.162
Ipak, još od proleća Ros se nalazio na meti neprestanih razliĉitih napada kakve nikad ranije nije iskusio. Jedan haker je uspevao da obori sajt na po nekoliko dana i prestao je tek kad je Ros pristao da unapred plati sto hiljada dolara i po pedeset hiljada svake nedelje potom163 –cela svota na kraju je iznosila trista pedeset hiljada dolara.

Nisu ovo bili nepredviđeni troškovi. Kada je jedan korisnik pod nadimkom Frendli Kemist zapretio da će obelodaniti podatke o hiljadama mušterija Silk rouda, Ros se obratio jednom snabdevaĉu, koji je, kako je Ros mislio, bio pripadnik Paklenih anđela; pitao ga je koliko bi koštalo otarasiti se Frendli Kemista. Ovog puta nije bilo odugovlaĉenja i razmatranja kao prilikom navodne smrti Kertisa Grina. Kada je plaćeni ubica, redendvajt, izneo cenu od sto pedeset hiljada dolara, Ros se uĉtivo cenkao s njim.

„Ne bih da te gnjavim, ali meni to deluje preskupo" ,164 napisao je Ros i istakao da je za prošlo ubistvo platio osamdeset hiljada.

Nekoliko dana nakon što su se dogovorili oko cene, redan dvajt je poslao dokaz da je delo obavljeno (iako kasnije nisu nađeni dokazi samog ubistva). U porukama koje su uskoro usledile, zahtevalo se otklanjanje drugog prevaranta – i njegova tri saradnika – koji su pljaĉkali korisnike Silk rouda. Ovo delo je plaćeno tri hiljade bitkoina ili otprilike petsto hiljada dolara165 (ali, opet, nisu nađeni dokazi samih ubistava).

Ovo više nije bio mladić meka srca s poĉetka 2012, mladić kome je bilo teško da govori makar i bezazlene laži. Sada mu dnevnik nisu ispunjavala razmišljanja o sopstvenoj slabosti, već kratki, hladnokrvni spiskovi problema i rešenja. Unos onog dana kada je Frendli Kemist verovatno ubijen glasio je:

  javljeno mi da je ucenjivaĉ uklonjen napravio skriptu za aploudovanje fajlova
poĉeo da rešavam problem s refundiranjem obveznica star više od tri meseca

Ĉak i ĉlanovi porodice, koji nisu imali pojma ĉime se on bavi, u ovo doba su primetili promené. Rosova mama je govorila da joj je sin u tom periodu bio „Ros buntovnik", ne mili mladić kog je donedavno poznavala. Rosova promena iz prijatnog mladića, opsednutog idejom monizma, u sitnog tajkuna iz ĉijeg se dnevnika vidi da je bio spreman na ubistvo, deluje, iz mnogih taĉaka gledišta, kao predvidljiva posledica zajednice koju je Ros stvorio i uloge koju je preuzeo na sebe u okviru te zajednice. U svetu gde nema konsenzusnog autoriteta pojedinci će prirodno preuzeti na sebe da određuju šta je ispravno a šta ne – i da sprovode u delo te svoje odluke. Lako je zamislivo da je Ros, bez stvarnog kontakta sa ostalim ĉlanovima zajednice, izuzimajući ĉet preko interneta, poĉeo da vidi ljude kao apstrakcije koje ne žive stvarnim životom – kao likove u video-igri. U ovakvom svetu pomisao na ubistvo mogla bi izgubiti nagonsku odbojnost koju inaĉe poseduje.

Kako je godina odmicala, Ros se sve više povlaĉio od svog obiĉnog života. U junu se iselio iz prijateljevog stana166 i još se bolje sakrio – iznajmio je stan nekoliko kilometara dalje, u stambenoj ĉetvrti San Francisko, i plaćao ga je gotovinom. Novim cimerima je rekao da se zove Džoš. Na laptopu je imao dokument pod imenom „hitni sluĉajevi", gde je pobrojao korake koje će preduzeti za sluĉaj da mora bežati:

- enkriptovati i bekapovati vaţne fajlove s laptopa na USB
-uništiti hard-disk laptopa i baciti/sakriti ga
-uništiti telefon i baciti/sakriti ga
-sakriti USB
-kupiti novi laptop
-otići u nepoznatom pravcu
-naći stan na krejgslistu, za gotovinu, i osmisliti novi identitet (ime, istoriju)167

Sada je već njujorška ispostava FBI-ja sarađivala na ovom sluĉaju sa specijalnom jedinicom „Marko Polo", obrazovanom godinu i po dana ranije u Baltimoru s namerom da se stegne obruĉ oko Silk rouda. Timovi su gotovo svakog meseca hapsili nove prodavce i kupce na Silk roudu, i mnoga hapšenja su se odvijala pred oĉima javnosti. Kada se zatvorio suparniĉki sajt koji je od proleća služio kao crno tržište droge, Strašni Pirat Roberts je rekao sledbenicima kako je ĉesto razmišljao da uradi isto:

Da ne zalazim u detalje, stresno je biti SPR i ponekad mi je to previše. Ono što me gura napred jeste shvatanje da je ovo što ovde radimo vaţnije od mog beznaĉajnog, malog ţivota. Verujem da će ovo imati uticaja na buduća pokolenja i moţda će biti deo monumentalne promené naĉina na koji se ljudska bića organizuju i stvaraju meĊusobne odnose. Da bih se pripremio, zamišljao sam kako provodim ţivot u zatvoru i kako umirem za ovaj cilj. Pustio sam strah da proĊe kroz mene i sasvim svesno se u potpunosti posvećujem misiji i vrednostima navedenim u povelji Silk rouda.168

Ros je sad već znao koliko će teško biti izbeći hvatanje. U nekoliko navrata 2013. je postajao svestan da mu, uprkos svim naporima, iz sistema povremeno procuri stvarna IP adresa, i, makar i nakratko, pruža informacije o tome gde mu se nalazi server. Svakog puta je brisao ove podatke i prebacivao bazu podataka na nove servere u nadi da niko nije primetio grešku. Ros je dodelio Varijeteu Džounsu, svom nekadašnjem mentoru koji je sada koristio nadimak simon, ulogu protivobaveštajnog struĉnjaka na sajtu; on je trebalo da se bori protiv snaga bezbednosti.169 Ipak, kao što je Ros i pretpostavio, federalni agenti su zaista posvećivali dane i dane pokušajima da uoĉe bilo kakav znak prave IP adrese povezane sa Silk mudom, i stezali su obruĉ oko grupe servera na Islandu, za koje su verovali da su oni pravi.

Pre nego što su agenti saznali išta o tim serverima, međutim, agenti na granici s Kanadom presreli su paket s devet krivotvorenih vozaĉkih dozvola. Na svakoj dozvoli su stajali drugo ime i adresa, ali su slike bile iste: slike mladića talasaste kose. Paket je bio adresiran na jednu kuću u San Francisku. Kada su agentipokucali na vrata, prepoznali su mladića s fotografija na falsifikovanim dokumentima.170 On im je brzo pokazao svoju pravu vozaĉku dozvolu, iz Teksasa, s pravim imenom, Ros Ulbriht. Odbio je da odgovori na pitanja odakle dolaze dokumenta, ali je nehajno rekao agentima da svako može kupiti krivotvorena dokumenta preko sajta po imenu Silk roud.

Agenti su otišli, ali nisu odveli Rosa. Imao je sreće. Iako su agenti iz Njujorka i Baltimora sumnjali, pored ostalih, i na njega, nisu razglasili njegovo ime, i službenici pograniĉne patrole nisu imali pojma ko je on. Pošto se izvukao za dlaku,Ros se preselio u drugi stan,171 ali nije iskoristio priliku da pobegne po hitnom postupku. Umesto toga je ostao u San Francisku i gledao kako mu pristižu velike provizije sa Silk rouda; a oko vrata mu se stezala digitalna omĉa.

___________________________

158 Podaci o hapšenju dostupni su na adresi http://www.justice.gov/usao/nys/pressreleases/Mayl3/Liberty-ReservePR.php
159 Glavni izvršni direktor fondacije postavio je pismo na adresu http://www.forbes.com/sites/jonmato- nis/2013/06/23/bitcoin-foundation-receives-cease--and-desist-order-from-california/
160Erik Vorhis poslao na BTKF 17. jula 2013 161 Eileen Ormsby, Silk Road (Sydney: Pan Macmillan Australia, 2014).
162 RUDS GX 250
163 RUDS GX 241
164Tajna tužba protiv Rosa Ulbrihta koju je podneo specijalni agent FBI-ja Kristofer Tarbel 27. septembra 2013.
165 Pismo Serina Ternera, pomoćnika državnog tužioca Sjedinjenih Ameriĉkih Država, od 20. novembra 2013. u kom se usprotivio puštanju Rosa Ulbrihta pod kaucijom. O ovim navodnim ubistvima i ĉetovima između Rosa i redendvajta raspravljalo se na suđenju Rosu Ulbrihtu, ali Ros nije bio optužen za plaćeno ubistvo i kanadska policija nikad nije pronašla dokaze ma kakve sumnjive smrti u ovom periodu koja bi se mogla povezati sa Rosom
166 Tajna tužba protiv Rosa Ulbrihta koju je podneo specijalni agent FBI-ja Kristofer Tarbel 27. septembra 2013
167Pismo Serina Ternera, pomoćnika državnog tužioca Sjedinjenih Ameriĉkih Država, od 20. novembra 2013. u kom je izrazio protivljenje puštanju Rosa Ulbrihta pod kaucijom
168Strašni Pirat Roberts postavio na forum Silk rouda 20. septembra 2013.
169 RUDS GX 241
170 Tajna tužba protiv Rosa Ulbrihta koju je podneo specijalni agent FBI-ja Kristofer Tarbel 27. septembra 2013

Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO   

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO                   

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                DVADESET PRVI DEO           

DESETI DEO

 

Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Drugo poglavlje: dvadeset prvi deo )

11 april 2013

Dan nakon što se Mt. Goks zatvorio zbog prevelikog saobraćaja, ĉlanovi upravnog odbora Lemona, digitalnog novĉanika Vensesa Kasaresa, u podne su došli na sastanak u sedište kompanije u Palo Altu. Cena bitkoina bila je za više od pedeset posto niža nego dvadeset i ĉetiri ĉasa ranije. Ipak, iznenadno pogoršanje stanja nije nimalo poljuljalo Vensesovu veru u budućnost bitkoina. Umesto toga, on je sada bio samo ubeđen da kompanije koje vladaju bitkoinskim univerzumom, recimo Mt. Goks, treba zameniti, i kako on mora da uradi i nešto više, a ne samo da se poletno zalaže za bitkoin među elitom Silicijumske doline.

Lemon je omogućavao klijentima da sve kreditne kartice i kupone drže u digitalnom obliku na svojim smartfonima. Venses je predložio upravnom odboru da dodaju i džep za bitkoine, koji bi bio bezbedan, pouzdan naĉin za ĉuvanje, a možda ĉak i kupovinu virtuelne valute. Da bi ušao u posao, Venses je predlagao da Lemon upotrebi milion dolara preostalog novca i pribavi bitkoine, kao poĉetnu koliĉinu koju bi mušterije mogle kupovati. Ovo je zapravo sjajno vreme za kupovinu novĉića, tvrdio je Venses, pošto je cena upravo naglo opala.

Venses je oĉekivao da će se pripadnici upravnog odbora ozariti – naroĉito Miki Malka, predsednik odbora i jedan od prvih ljudi koje je Venses zagrejao za bitkoin još 2012. Umesto toga, Miki se namrgodio. „Zar je zaista to cilj Lemona?", pitao je Miki Vensesa. Lemon je konaĉno postajao prihvaćen kao digitalni novĉanik. Zar ne bi širenje na polje virtuelnih valuta donelo sa sobom raznorazne nepoznate zakonske rizike?

Ostali ĉlanovi odbora ćutke su saslušali Vensesovo objašnjenje zašto bi ovo trebalo uraditi. Svi su znali da je u Silicijumskoj dolini opasno odbiti od sebe preduzetnika kao što je Venses – to bi znaĉilo gotovo sigurnu propast kompanije. Ipak, nisu ni skoĉili u njegovu odbranu.

Kad se sastanak završio, Erik O'Brajen, ĉlan upravnog odbora koji je izgledao najmanje sumnjiĉavo, odveo je Vensesa u stranu i pitao ga: „Koliko ti u stvari veruješ u ovo – šta ti liĉno radiš?"

Venses je odgovorio bez uvijanja: „Ja liĉno prebacujem deo svoje imovine u
bitkoin, u tolikoj meri da je to maltene neodgovorno, eto koliko verujem."

Uprkos onome što je upravni odbor Lemona hteo da uradi, Venses je rekao:
„Savetujem ti da uložiš onoliko novca koliko možeš podneti da izgubiš.

Rekao je O'Brajenu da kupi novĉiće na Mt. Goksu, ali da ih povuĉe odande ĉim se transakcija proknjiži.„Vredeće ili pet hiljada puta više nego danas ili neće vredeti ništa."

*****

U narednih nekoliko dana Mt. Goks se opet otvorio i cena se stabilizovala na oko sto dolara. Ipak, mnogi su verovali da je nedavno strmoglavljenje cena dokazalo slabost ĉitavog koncepta. Feliks Salmon, Rojtersov finansijski kolumnista, napisao je vrlo ĉitan ĉlanak u kom je ukazao da je, zbog izuzetno nepredvidljive cene, nemoguće koristiti bitkoin u najosnovnije svrhe: kao novac. Ako kupci ne znaju hoće li bitkoin sutra vredeti deset ili sto dolara, verovatno neće trošiti novĉiće, a trgovci ih verovatno prosto neće primati. Ĉak i u ovoj kritici, međutim, priznao je da u bitkoinskoj mreži ima neĉeg otmenog.

„Trenutno je u mnogo ĉemu bitkoin najbolji i najjednostavniji platni sistem
koji je svet ikad video",151napisao je Salmon. „Dakle, ako želimo ikada da
napravimo nešto bolje, moraćemo da se uĉimo na uspesima bitkoina – baš kao i na
njegovim propustima."

Sutradan nakon kraha, blizanci Vinklvos konaĉno su javno, za Njujork tajms, 152 izneli da su uložili u bitkoin oko deset miliona dolara. Zanimanje javnosti nije bilo ograniĉeno samo na Sjedinjene Države. Nekoliko nedelja posle kraha nacionalna televizijska stanica u Kini emitovala je polusatnu reportažu o novim zaluđenicima u toj zemlji,153i izvestan broj tamošnjih preduzetnika poĉeo je da otvara menjaĉnice u kojima se bitkoin mogao kupiti za juan.

Uprkos krahu, svako ko je imao neku ideju u vezi sa bitkoinom uvideo je da u Silicijumskoj dolini voljnih ulagaĉa ima u izobilju. U maju, Faundersfand Pitera Tila objavio je da ulaže dva miliona dolara u Bitpej,154kompaniju za obradu uplata koja bi omogućavala trgovcima da primaju bitkoine, ali da im na kraju u banku legnu dolari – koristeći brze i jeftine transakcije preko bitkoinske mreže.

Ipak, od svih kompanija najviše pažnje je privlaĉio Koin-bejs, koji su osnovali veterani sajta Erbi-en-bi i firme Goldman Saks. Koosnivaĉi, stari dvadeset i nešto godina, izgledali su uredno i govorili blagim tonom; neizbežno su ulivali poverenje. Investitorima se dopadalo što obojica izbegavaju ideološki obojene izjave o svrgavanju Saveznih rezervi i umesto toga predstavljaju kompaniju kao mesto gde klijenti lako i sigurno mogu kupovati i ĉuvati novĉiće, bez beskrajno dugog ĉekanja i prismotre vlasti. Takođe su imali pravog poslovnog iskustva u poznatim kompanijama, što dotad u bitkoinskom svetu nije bilo baš ĉesta pojava.

Nakon savetovanja s Vensesom, Miki je rešio da se udruži s njujorškim ulagaĉem riziĉnog kapitala < b>Fredom Vilsonom

i uloţi pet miliona dolara u Koinbejs155 Ovo je, koliko je poznato javnosti, bilo dotad najveće ulaganje u jednu bitkoinsku kompaniju, daleko najveće, i prvi put je jedan etablirani ulagaĉ riziĉnog kapitala kao što je Vilson uložio ozbiljnu svotu novca u nešto u toj oblasti. Ostatak Silicijumske doline zapazio je ovo.

Ĉarli je u međuvremenu koristio položaj Bitinstanta kao jedine ozbiljne bitkoinske kompanije u Njujorku – medijskoj prestonici sveta – i postao je zastupnik bitkoina za javnost. Redovno je pozivao novinare u bar EVR, u koji je bio investirao poĉetkom godine, zamraĉen i moderan klub na Menhetnu, od onih ispred kojih na trotoaru klijentela ĉeka na visokim štiklama. Okrugli kožni separe u zabaĉenom ćošku bio je Ĉarlijeva noćna kancelarija, a na stolu su stajale flaše skupih pića za goste.

Ĉarlijevi poznanici iz bruklinskih dana zapanjili su se kako se iz niskog, nezgrapnog tinejđera preobrazio u samopouzdanog impresarija koji se razmeće prstenjem sa ugraviranim privatnim kljuĉem za jedan svoj bitkoinski novĉanik. Ipak, kao i uvek kod Ĉarlija, sve je bilo malo skromnije nego što izgleda. Još je živeo u svojoj tinejđerskoj spavaćoj sobi u roditeljskom podrumu u Bruklinu. Trudio se da stvori utisak kako je EVR njegov bar, uprkos ĉinjenici da je u njega uložio samo oko petnaest hiljada dolara i posedovao je manje od jedan posto. Istovremeno se Ĉarlijeva kompanija oĉajniĉki utrkivala s brojnim novim takmacima, naroĉito s Koinbejsom, a Ĉarli je ĉesto odsustvovao kad je bio najpotrebniji – sedeo je u baru ili je priĉao s novinarima. U jednom trenutku, Kameron Vinklvos je pitao Ĉarlija: „Je l' ti želiš da budeš vlasnik bara ili glavni izvršni direktor bitkoinske kompanije? Ne možeš i jedno i drugo."

Kameron, blizanac koji je više uĉestvovao u poslovanju, neprestano je zapitkivao Ĉarlija zašto se sve ne obavlja brže. Kada je objavljena investicija od pet miliona dolara u Koinbejs, Kameron je upozorio Ĉarlija da bi Koinbejs mogao preoteti Bitinstantu vodeći položaj.

Samo radi ono što treba i prekini da se zajebavaš", rekao mu je Kameron.
Ĉarli je pokorno pristao. „Dobro, potrudiću se više, poguraću i tim"

U Tokiju, i Mark Karpeles je otkrio da prednost – koju Mt. Goks ima zato što je bio prvi u poslu – nije neotuđiva.

Drugog maja Marka je u sudu u Sijetlu tužila kompanija pod upravom Pitera Vesenesa Koinlab, 156 koja je ranije te godine trebalo da preuzme odgovornost za poslovanje Mt. Goksa u Sjedinjenim Državama. Koinlab je optužio Mt. Goks za kršenje ugovora, pošto nije prepustio klijente koje je trebalo da prepusti. Nevolje su se pogoršale nedelju dana kasnije kada su savezni agenti zaplenili novac Mt. Goksa na dva ameriĉka bankovna raĉuna – ukupno oko pet miliona dolara; Mt. Goks je bio optužen za kršenje saveznih zakona o transferu novca. 157U tom trenutku ovo nije bilo tako oĉigledno, ali ovi potezi bili su deo sve uspešnije hajke na Silk roud; agenti snaga bezbednosti u Baltimoru bližili su se plenu. Tužilaštvo je prvog maja podiglo tajnu optužnicu protiv Strašnog Pirata Robertsa za trgovinu narkoticima i spremalo se da uhapsi mozak ĉitave operacije ĉim ustanovi ko je posredi.

Uz sva ova previranja, pravo je ĉudo što je iko uopšte i dalje i koristio Mt. Goks. U svetu trgovine, međutim, nešto najvrednije što jedna berza može ponuditi jeste likvidnost, ili prostije reĉeno, ljudi koji nešto kupuju i prodaju. Ni tehniĉki najrazvijenija berza na svetu ništa ne vredi ako klijenti ne nude da nešto kupe ili prodaju. Mt. Goks je još posedovao likvidnost jer je privukao toliko mušterija u vreme kada je bio praktiĉno jedina menjaĉnica; pojedini klijenti su bili voljni da pređu drugde samo pod uslovom da to uĉine i drugi.

Ipak, stvarao se jaz između starih ljubitelja bitkoina i nove, praktiĉnije zajednice preduzetnika, inženjera i investitora. Kada su pojedini programeri koji su se bavili bitkoinskim kodom napravili bitkoinski pres-centar, to je istog trena dovelo do svađe oko toga ko izgleda dovoljno pristojno da se navede kao liĉnost za vezu s novinarima, naroĉito kada je Rodžer Ver uklonjen sa spiska. Erik Vorhis se razbesneo na one koji su pokušavali da bitkoin predstave uglađenije nego što jeste.

„Sramota je što je bitkoin spao na to da ga zastupaju ulizice i poslušnici,
prevelike kukavice da potegnu prava pitanja, prave razloge što je ova tehnologija
toliko važna", pisao je Erik. „Bitkoin je pokret, i oni koji pokušavaju da ga
profiltriraju i pretvore u obiĉnu, simpatiĉnu novu tehnologiju se zavaravaju, i
veoma će naškoditi zajednici."

* * *

Kako se bližila prva konferencija Bitkoinske fondacije krajem maja, svi su delovali spremni na primirje, pauzu u stalnom prepucavanju. Fondacija je rezervisala glavni konferencijski centar u prestonici Silicijumske doline, San Hozeu.

Ujutru prvog dana konferencije, u petak sedamnaestog maja, otvoren je novi sajt, Tek kranc (TechCrunch), i na njemu je osvanuo ĉlanak u kom je zvaniĉno objavljena investicija blizanaca Vinklvos u Bitinstant, što je ostalo tajna ĉak i kada su javno izneli da poseduju imovinu u bitkoinima. Investicija je procenjivana na milion i po dolara. Ĉak i ovaj ĉlanak je izazvao raspravu sa Ĉarlijem, koji je sluĉajno nagovestio isto to drugom novinaru. „Komunikacijske veštine su ti oĉajne, koĉe celu operaciju", napisao je Tajler Vinklvos.

Ipak, zategnutost je prošla brzo, a Ĉarli i blizanci su došli u konferencijski centar i videli da ih okupljena masa smatra nekakvim junacima. Mnogi na konferenciji već godinama su bili ljubitelji bitkoina i ĉekali su da svet uvidi lepotu njihovog omiljenog projekta. Sada su ovi visoki, lepo izvajani, poznati blizanci zastupali njihov cilj. U petak uveĉe blizanci su zajedno održali plenarni govor, odeveni u zakopĉane košulje s podvrnutim rukavima, i s patikama na nogama. Poĉeli su citirajući Gandija, a onda su citirali Dr Susa i pomenuli pice koje je Laslo Hanec kupio za bitkoin. Sutradan ujutru, kada se sajam otvorio, jedan izlagaĉ je prodavao majice sa osmehnutim likom Ĉarlija Šrema u stilu ĉuvenog postera s reĉju „nada" i likom Baraka Obame.

Ovo laskanje skretalo je Ĉarliju pažnju s poslovnih prilika na konferenciji. Stigao je da naškraba nekakve beleške za predavanje u subotu po podne, tek sat vremena ranije, dok je stajao za tezgom. Predavanje je, nimalo ĉudno, bilo pomalo nepovezano, ali Ĉarli je još imao svoj stari, zarazni polet, kom je svetina pljeskala i klicala. Te veĉeri ĉitav tim Bitinstanta izašao je na veĉeru i mnogo pića; ispijali su se šotovi viskija „fajerbo", a zatim su izašli u klub.

Dok su Ĉarli i ostali bitkoinski veterani slavili, po ćoškovima su se vodili tiši i sofisticirani)i razgovori. U zadnjoj sobi konferencijskog centra Gavin Andrisen se našao s još ĉetiri programera koji su održavali osnovni mrežni bitkoinski softver. Sada su se prvi put ovi takozvani kljuĉni developeri sastali uživo i daleko od gužve priĉali o ozbiljnim problemima: kako zaštititi osnovni bitkoinski protokol od hakera, kao i od tzv. razilaženja.

Imućni preobraćenici koji su se nedavno zainteresovali za bitkoin takođe su lunjali po konferenciji. Venses nije držao predavanje, ali je vodio mnogo privatnih razgovora sa investitorima i preduzetnicima koje je upoznao sa ovom tehnologijom, ukljuĉujući i Dejvida Markusa iz Pejpala, koji je nosio tablicu sa imenom naopako kako niko ne bi znao ko je on. Kada se prošetao po sajamskoj izložbi, Markus je rekao Vensesu da je zgrožen koliko su postojeće kompanije naivne i neiskusne. Na pitanje kako se nose za zakonima protiv pranja novca, nijedan mladi preduzetnik nije umeo da da potkovan odgovor. Sve je stajalo toliko loše da je Markus rekao Vensesu kako razmišlja da napusti Pejpal i osnuje sopstvenu bitkoinsku menjaĉnicu; kasnije se ipak predomislio.

Za ove moćne i ambiciozne brokere iz Silicijumske doline, pobornici bitkoina stare škole delovali su apsurdno – samo su se hvalisali jedni pred drugima kako su baš oni vođe novog globalnog pokreta i kako će se usput obogatiti. U konferencijskom centru se, u isto vreme kad i bitkoinska konferencija, održavala i velika stripska konvencija, i ponekad je bilo teško ustanoviti ko je od ovih dugokosih gikova došao da gleda stripove, a ko je tu zbog virtuelne valute.

____________________________

151 Felix Salmon, „The Bitcoin Bubble and the Future of Currency―, News Genius, http://genius.com/Felix-salmon-the-bitcoin-bubble-and-the-future-of-cur-rency-annotated
152 Nathaniel Popper and Peter Lattman, „Never Mind Facebook; Winldevoss Twins Rule in Digital Money,― New York Times, 11. april 2013, http://dealbook.nytimes.com/2013/04/11/as-big-investors-emerge-bitcoin-gets-ready-for-its-lose-up/?_r=0
153Reportaža od 3. maja 2013. dostupna je na adresi http://jingji.cntv.cn/2013/05/03/VIDE13675963-19388137.shtml
154 Ova objava dostupna je na adresi http://www.mar-ketwatch.com/story/bitpay-raises-2-million-led-by--founders -fund-2013-05-16
155 Ova objava dostupna je na adresi https://www.usv.com/post/coinbase
156 Tužba koju je podneo Koinlab protiv Mt. Goksa 2. maja 2013. u Okružnom sudu Sjedinjenih Ameriĉkih Država za okrug zapadnog Vašingtona
157 Romain Dillet, „Feds Seize Another $2.1 Million from Mt. Gox, Adding Up to $5 Million―,TechCrunch, 23. avgust 2013, http://techcrunch.com/2013/08/23/ feds-seize-another-2-1 -million-from-mt-gox-adding--up-to-5-millio

Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO   

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO                   

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO.    

OSMI DEO.                                    DEVETNAESTI DEO

DEVETI DEO                                  DVADESETI DEO

DESETI DEO.                                 DVADESET DRUGI DEO

Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Drugo poglavlje: dvadeseti deo)

Mart 2013 

Nagli porast cene bitkoina vratio je na scenu pojedine rane pobornike bitkoina, koji su bili nestali. U februaru Marti Malmi je u tekstu na veb-sajtu svoje kompanije opisao poĉetke bitkoina.146Mesec dana kasnije Hal Finije na bitkoinskom forumu ispriĉao svoju priĉu. U ovo doba Lu Gerigova bolest mu je već toliko bila uznapredovala da je bio praktiĉno paralizovan, hranio se na cevĉicu i koristio respirator. Vreme je pretežno provodio u istoj onoj dnevnoj sobi gde je zapoĉeo rad na bitkoinu ĉetiri godine ranije, a stari kompjuteri bili su naslagani na stolovima oko njega. Ipak, Hal je još mogao da komunicira i da kuca koristeći kompjuter koji mu je pratio kretanje oka; vredno je radio na nekoliko programerskih projekata i redovno je proveravao kako bitkoin stoji i šta mu se dešava sa omiljenim projektom. Dok je gledao cenu kako raste, zamolio je sina da nareže privatne kljuĉeve za njegov bitkoinski novĉanik na DVD i taj DVD je stavio u bankovni sef. Deo novĉića je, međutim, dao sinu da proda kako bi platio svu medicinsku negu potrebnu da ostane kod kuće.

„Sve u svemu, imao sam priliĉno sreće", pisao je Hal. „Ĉak i s Lu Gerigovom
bolešću vodim vrlo ispunjen život. Ipak, oĉekivan životni vek mi nije dug. Ove
diskusije o nasleđivanju bitkoina me ne interesuju samo teorijski. Moji bitkoini su
u sefu, i sin i kćerka mi se dobro snalaze s tehnikom. Mislim da su obezbeđeni.
Zadovoljan sam onim što ostavljam za sobom."

Ovo je trebalo da bude najuspešnije doba za postojeća bitkoinska preduzeća, i u izvesnom smislu je i bilo. Samo u martu na Mt. Goksu je otvoreno šezdeset hiljada novih naloga, a meseĉna provizija od trgovine prvi put je premašila milion dolara, za trostruko se uvećavši u odnosu na prethodni mesec.

Ipak, ĉak i posle svih ranijih muka, osoblje Mt. Goksa nije bilo spremno za ovaj nagli porast posla. Mark Karpeles je sada imao osamnaest zaposlenih i zamenika sa stvarnim poslovnim iskustvom, kog je zadužio za veze kompanije sa spoljašnjim svetom. Ipak, Mark nije dao zameniku vlast nad samim radom kompanije i ĉvrsto je držao glavne raĉune Mt. Goksa u svojim rukama. Mark je takođe i dalje imao poteškoća da odluĉi koji su mu zadaci najvažniji. Već dve godine je rukovodio najvećom bitkoinskom menjaĉnicom na svetu, i još nije posetio nijedno bitkoinsko okupljanje u inostranstvu – za šta je okrivljivao bolest svoje maĉke Tiban, kojoj su svakog dana trebale injekcije, a Mark je smatrao kako samo on može da ih daje.

U međuvremenu, krajem 2012, Mark je pristao da ameriĉke klijente prepusti Piteru Vesenesu i njegovoj kompaniji Koinlab, koja je imala raĉun u ameriĉkoj banci. Ipak, kada je u martu došlo vreme da preda klijentske fajlove, Mark se ustezao, zabrinut oko nekih taĉaka već potpisanog ugovora. Zbog ovoga su Markovi kupci i dalje morali da koriste japansku banku Mt. Goksa, koja je strogo ograniĉavala dnevni broj elektronskih transfera kompanije. Ĉak i najprostiji zadatak, otvaranje naloga na Mt. Goksu, podrazumevao je tronedeljno ĉekanje na odobrenje Markovog tima.

Bitinstantu i drugim kompanijama prinuđenim na saradnju s Mt. Goksom razlog ovih problema delovao je jasno: najobiĉnija nesposobnost. Većina poslovanja Mt. Goksa sada je poticala od Bitinstanta Ĉarlija Šrema, ali kada je bilo problema, Ĉarlijevi imejlovi Marku Karpelesu ostali bi bez odgovora danima, pa ĉak i nedeljama.

Venses Kasares nikad nije imao puno poverenje u Mt. Goks i tražio je bolje mesto za ĉuvanje novĉića. Kada ih je stavio u sopstveni digitalni novĉanik, shvatio je da mu svi privatni kljuĉevi – koji su mu omogućavali da troši novĉiće – stoje na raĉunaru ili u telefonu i samo ĉekaju da mu neki haker prodre u kompjuter. Neko ko ima privatni kljuĉ jedne od Vensesovih bitkoinskih adresa u suštini bi se mogao pretvarati da je Venses. Venses je rešio da se s prijateljem iz Argentine, Fedeom Muroneom, pozabavi sistemom za ĉuvanje privatnih kljuĉeva van domašaja hakera. Za poĉetak su sve privatne kljuĉeve saĉuvali na laptopu bez pristupa internetu i tako spreĉili ulaz hakera. Pošto su Dejvid Markus, Pit Brajger i Miki Malka saĉuvali privatne kljuĉeve na istom laptopu bez interneta, svi zajedno su platili sef u banci kako bi odložili kompjuter na sigurno. Za sluĉaj da se kompjuter pokvari, stavili su u sef i USB sa svim privatnim kljuĉevima.

Zahvaljujući Ĉarliju, Bitinstant se pridržavao postojećih regulativa bolje od proseĉnih firmi. Još 2012. godine Ĉarli je registrovao kompaniju u Fincenu kao servis za transfer novca. U martu, međutim, kompanija se još oporavljala od odlaska Erika Vorhisa i njegovog prijatelja Ajre Milera, koji su se, nakon sukoba s blizancima Vinklvos, preselili u Panamu s namerom da razviju sopstvenu firmu.

Novi Ĉarlijev tim odmah je uoĉio velike mane u rukovođenju kompanijom. Za poĉetak, samo je Ĉarli imao pristup bankovnom raĉunu preduzeća. Mnoge svakodnevne operacije zahtevale su da Ĉarli nešto preduzme svojeruĉno. Novi glavni programer zalagao se da se ceo sajt ugasi i napravi iz poĉetka. Ipak, nije bilo vremena, pošto priliv novca novih mušterija nije prestajao. Novi zaposleni bili su nagurani u svaki ćošak malenih prostorija u koje su Ĉarli i Erik prešli prethodnog leta. 

Pored problema unutrašnje prirode, Ĉarliju je teško polazilo za rukom da nađe banku na koju se može osloniti, iako je imao registrovan servis za transfer novca. Poĉevši od kraja 2012. Ĉarli je otvarao raĉune u Kejbanku, PNC-u, Vels Fargu i Dž. P. Morganu Čejsu – i sve raĉune su mu zatvorili. Drugima u kompaniji postalo je jasno da Ĉarli bankama ne govori baš iskreno o kakvom je preduzeću reĉ. Ĉarli je uglavnom otvarao raĉune ne objasnivši da će klijenti Bitinstanta svakodnevno polagati i podizati novac. Kada bi banke videle na hiljade transakcija svakog dana – što je podrazumevalo mnogo posla za službenike za usklađenje sa zakonskom regulativom – zakljuĉile bi kako saradnja s Bitinstantom nije vredna tolikog truda.

Ovo je ukazivalo na veći problem sa Ĉarlijem, koji je nervirao blizance Vinklvos, i oĉito je potekao još iz detinjstva, od njegove želje da bude prihvaćen. Ĉarli je najradije svima govorio šta žele da ĉuju. Uvek je blizancima iznosio optimistiĉna predviđanja za projekte i nije ih obaveštavao o predstojećim problemima do poslednjeg trenutka u nadi da će problemi nestati. Ovaj optimistiĉki pristup odliĉan je za jednog prodavca, a Ĉarli je bio sjajan prodavaĉ. Ipak, to nije bila baš zgodna navika za menadžera, koji je morao nekako da se izbori s problemima, ne da se pravi kako ne postoje.

Svesni poteškoća Mt. Goksa i Bitinstanta – već dugo dva džina u svetu bitkoina – investitori i preduzetnici u Silicijumskoj dolini tražili su druge mogućnosti. Kao alternativa Mt. Goksu, ljudima je zgodno delovao Bitstamp, menjaĉnica koju su još 2011. osnovali jedan slovenaĉki student i njegov porodiĉni prijatelj, i koja je otada polako napredovala. Venses i Miki poslali su Mikijevog zamenika u Sloveniju da oceni njihovo poslovanje. Mladići koji su vodili Bitstamp izgledali su kao muški pop bend iz istoĉne Evrope, sa sve dugim kosama i sklonošću ka Adidasovim trenerkama. Ipak, njihova oĉita sposobnost – naroĉito u poreĊenju s Mt. Goksom – ulivala je toliko poverenja da su Venses i Miki poĉeli u poslovanju da prelaze na Bitstamp. Mt. Goks je još pokrivao osamdeset posto svih bitkoinskih transakcija, ali akcije Bitstampa lagano su poĉele da rastu.

Ljudi koji su želeli da kupe manje koliĉine bitkoina – što je bila specijalnost Bitinstanta – otkrili su Koinbejs (Coinbase), startap iz San Franciska, preduzeće koje je poĉetkom 2013. otvorio veteran sajta Erbi-en-bi147 i nekadašnji trgovac u firmi Goldman Saks. Kompanija je uspela da zainteresuje nekoliko investitora i zadržala je bankovni raĉun u banci Silikon Veli. Ipak, ĉak i kad je Koinbejs bio u pitanju, rukovodioci banke stavili su im do znanja da ih poslovanje s bitkoinima dovodi do ivice strpljenja. Ako je htela da se pridržava zakona protiv pranja novca, banka je morala da pregleda svaku transakciju pojedinaĉno, a ti pregledi su koštali banku više nego što im je Koinbejs donosio. Banka je Koinbejsu nametnula veća ograniĉenja nego drugim klijentima jer je, sam po sebi, bitkoin olakšavao pranje novca. Neki terorista bi mogao da uplati dolare Koinbejsu, kupi bitkoine, a onda pomoću blok-lanca pošalje te bitkoine teroristiĉkoj ćeliji na drugoj strani sveta. Pošto za bitkoinske adrese nisu vezani nikakvi liĉni podaci, teroristiĉka ćelija bi mogla primati novac a da to niko ne primeti. Ovo se veoma razlikuje od tradicionalne banke, gde je svaki raĉun povezan sa određenom osobom ili organizacijom. Koinbejs je u više navrata morao da ubeđuje banku Silikon Veli da zna kuda odlaze novĉići iz Koinbejsa. I pored svih ovih koraka, nekoliko puta u martu Koinbejs je dostigao dnevno ograniĉenje transakcija koje je postavila banka Silikon Veli i morao se zatvoriti do sutradan.

Krajem meseca na SVBitkoin, mejling listu bitkoinske zajednice Silicijumske doline, kojoj se moglo pridružiti samo po pozivu, poslat je sledeći tekst: „Došlo je vreme da bitkoinska zajednica poseduje banku smeštenu na teritoriji Sjedinjenih Država, ali koja bi bila u regulativnom domenu savezne vlasti, ne pojedinaĉnih ameriĉkih država."

Pisac teksta, investitor po imenu Dejvid Džonston, izneo je da je sumnjiĉavost tradicionalnih banaka prema virtuelnim valutama najveća prepreka napretku bitkoina. Ako ljudi ne budu mogli da prebacuju dolare iz svoje banke na Bitinstant ili Koinbejs, zgasnuće naglo naraslo zanimanje za virtuelne valute.

Zajednica je naišla na prepreku do koje na kraju stigne gotovo svaki pokret koji pokuša da poremeti postojeće stanje stvari. Zahvaljujući krupnim, teorijski gledano valjanim idealima, bitkoin je dogurao daleko, ali naposletku je zajednici trebala saradnja nekih postojećih vlasti – bilo je potrebno da tradicionalne banke pristanu da prebace novac u svet bitkoina. Bilo je to isto kao da su lokalne vlasti odbile da anarhistiĉku komunu dalje snabdevaju vodom i strujom. Utopijski planovi ĉesto naiđu na probleme pri sudaru s tvrdokornim stvarnim svetom.

Po Džonstonovoj proceni, kupovina licencirane banke koja bi se specijalizovala za bitkoinske kompanije zahtevala bi neposredno ulaganje od recimo deset miliona dolara. Ponudio je da sam investira jedan milion – jer vrednost njegove bitkoinske imovine veoma se uvećala – i potražio je još deset investitora koji bi mu se pridružili. Ĉarli mu je brzo odgovorio da je ideja odliĉna. Sledeći se javio Venses i ponudio da pomogne pri finansiranju poduhvata.

Ipak, nije bilo vremena za velike promene. Prvog aprila 2013. cena bitkoina prešla je sto dolara, što je bio porast od 670% u odnosu na poĉetak godine.

Cene su sada rasle same od sebe dok su špekulanti jurcali za njima, podstreknuti ĉlancima novonastalih poklonika, od kojih su mnogi bili Vensesovi uĉenici. Ulagaĉ riziĉnog kapitala u firmi Lajtspid kapital, Džeremi Liju, koji je imao novac uložen u Vensesov trenutni startap, napisao je ĉlanak na Tek kranču i objasnio sledeće: „Ulagaĉ sam riziĉnog kapitala, i ne zanimam se za bitkoin iz ideoloških pobuda, nego zbog želje za novcem. Koliko ja vidim, ima izgleda da će bitkoin poremetiti multimilijarderska tržišta, ali će pritom takođe stvoriti nova velika trţišta.148

U kompanijama koje su raspolagale svim tim novcem, međutim, ponovo se ĉulo pucanje po šavovima. Ĉarli nije imao dovoljno novca na Mt. Goksu da odgovori na sve porudžbine. Petog aprila, kada je cena prešla sto ĉetrdeset dolara, zatražio je od Vinklvosovih kratkoroĉnu pozajmicu od petsto hiljada dolara kako bi povećao rezerve.

„Elektronsko slanje novca radi do ĉetiri po podne danas, pa stvarno hoću da
uradim ovo pre toga da bismo na raĉunima sigurno imali dovoljno novca za
vikend!"pisao je Ĉarli grozniĉavo.

Kada su mu žurno poslali sredstva, odgovorio je: „Hvala, ljudi, stvarno ste super."

I Ĉarli je nailazio na probleme s Mt. Goksom, gde je kupovao mnogo novĉića koje je prodavao klijentima Bitinstanta. Porudžbine su samo pristizale; na Mt. Goksu je vladala tolika gužva da je trebalo između pola sata i sat da se razmena proknjiži. Ovo je samo pogoršalo oscilacije cena; ljudi koji su mislili da kupuju bitkoin za sto šezdeset dolara ne bi dobili novĉiće dok cena ne bi skoĉila na sto sedamdeset i pet.

Da sve bude još gore, Mark Karpeles je odabrao baš taj trenutak da naĉini krupne izmene u opskurnom ali važnom kodu koji su klijenti koristili za prenos novca, i nije valjano objasnio mušterijama – ĉak ni onim velikim, poput Bitinstanta- kako da izađu na kraj sa ovim promenama. Ovo je izazvalo niz sve paniĉnijih imejlova između Tokija i Njujorka.

„Opet nas zavlaĉiš, kao i uvek", napisao je Ĉarli Marku devetog aprila. „Vrdaš i nisi iskren prema nama."

Kada. je Mark odgovorio na imejl, ali ne i na Ĉarlijevo glavno pitanje o potrebnom programskom jeziku, Ĉarli je prasnuo: „AKO NE MOŽEMO DA PRIMAMO PORUDŽBINE ZA MT. GOKS, PRAKTIĈNO SE ZATVARAMO."

„Upomoć!!!!―, napisao je Ĉarli ujutru desetog aprila.

Istog dana, histerija je dostigla vrhunac kada je cena bitkoina na Mt. Goksu skoĉila na dvesta pedeset dolara. Prvih deset dana tog meseca u menjaĉnici je otvoreno sedamdeset i pet hiljada novih naloga. Desetog aprila broj zahteva za transakcije bio je tri puta veći nego prethodnog dana. Od zahteva za transakciju do njene izvedbe ĉekalo se više od sat vremena. Dok su ljudi sedeli i ĉekali da im se transakcija proknjiži, videli su cenu kako naglo skaĉe i uspaniĉili se; nisu hteli daplate trista dolara ako su nameravali da plate dvesta. Zahtevi su otkazivani i ljudi su poĉeli da prodaju novĉiće, sa željom da ostanu na dobitku koji su ostvarili u proteklih nekoliko meseci. Ovo je dalo rezultat koji se mogao i predvideti. Dok je u Njujorku Ĉarli spavao, cena je poĉela da se stropoštava, i dok je on stigao u kancelariju, bila je pala na dvesta dolara. Već u podne se bližila brojci od sto dolara.

Inženjeri zaposleni u Bitinstantu poneli su laptope i okupili se na malom crnom kauĉu i stolicama u Ĉarlijevoj kancelariji.149. Čarli je na stolu imao flašu ruma, i s vremena na vreme je vedro natezao dok su se svi trudili da ustanove šta je pošlo naopako. Ĉak ni vajerles mreža u kancelariji nije radila kako treba jer je uz zgradi bilo toliko ljudi, a svi su se trudili da pomognu. Kada je Jifu Guo, tvorac Avalonovih ĉipova za rudarenje bitkoina, svratio u kancelariju, Ĉarli je bio vidno uzbuđen; plašio se, ali mu je bilo i zabavno.

„Odlepio sam. Derem se na sve. Jifu, pijem rum iz flaše", rekao je kroz smeh.

„Ne znam što ste se svi toliko prepali", rekao je Jifu, tiho se cerekajući za sebe. „Ja se ne brinem. Cena je dobra. Vreme je za kupovinu."

Sve se smirilo na nekoliko sati kada je Mark Karpeles uverio korisnike kako su problemi nastali zbog broja transakcija, ne zbog hakera.150 Ipak, nekoliko ĉasova nakon što je on to napisao, hakeri su izveli više žestokih napada uskraćivanjem usluga, što je nateralo Marka da sasvim zatvori sajt usred dana.

____________________

146Martti Malmi, „SC5'er Intro: The Bitcoin Guy― SC5 veb-sajt, 5. februar 2013, http://sc5.io/posts/sc5er-intro-the-bitcoin-guy
147Airbnb, sajt za iznajmljivanje soba i vikendica. (Prim. prev.)
148Jeremy Liew, „Why VCs Love the Bitcoin Market,― TechCrunch, 5. april 2013, http://techcrunch.com/2013/04/05/why-do-vcs-care-about-bitcoin/
149Ova scena u kancelariji zabeleţena je u okviru neobjavljenog materijala za dokumentarni film Nikolasa Mrosa Uspon i uspon bitkoina (The rise and Rise of Bitcoin) (2014), i pokazana je autoru 150Vitalik Buterin, „The Bitcoin Crash: An Examination―, Bitcoin Magazine, trinaesti april 2013, https://bitcoinmagazine.com/4113/the-bitcoin-crash-an--examination

Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO   

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO                   

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                 DVADESET PRVI DEO

DESETI DEO.                                 DVADESET DRUGI DEO

Bankarski odbor američkog senata odobrio Genus Act ( digitalne valute)

13. marta 2025.,Senatski komitet za bankarstvo SAD-a usvojio je Zakon o vođenju i uspostavljanju nacionalnih inovacija za američke stabilne kovanice iz 2025. ili „GENIUS Act“, sa 18 za prema 6 glasova protiv. Mnogi ovaj potez smatraju istorijskim jer bi američko zakonodavstvo po prvi put uspostavilo sveobuhvatan regulatorni okvir za izdavanje i regulisanje plaćanja stabilnim kovanicamau Sjedinjenim Državama.

Predlog zakona će biti dat na potpis predsedniku Trampa do kraja aprila. Nakon toga zakon ide na glasanje u Senat. Zbog većinske podrške izgledi da se izglasa su veliki. Još je, zatim, potrebno nekoliko koraka, sada treba da prođe slična verzija na odobrenje u Predstavničkom domu. Ako bude donesen, GENIUS zakon bi stupio na snagu ili 18 meseci nakon datuma donošenja ili 120 dana nakon datuma kada federalni bankarski regulator izda konačne provedbene propise, zavisno o tome šta je ranije.

Predsedavajući Komiteta za financijske usluge američkog Predstavničkog doma, French Hill (R-AR) već je najavio nameru da krene napred sa drugim predlogom, STABLE Act , a predsednik Donald Trump je naznačio da želi potpisati zakon o stabilnom coin-u.
________________________________
IZ GOVORA PREDSEDAVAJUĆEG

Današnje istorijsko donošenje GENIUS Act i FIRM Act dokaz je da zaista ispunjavamo svoja obećanja. Zajednica digitalnih sredstava – i, što je još važnije, američki potrošači – zaslužuju jasnoću.
Predugo je nepostojanje regulatornog okvira ostavilo potrošače ranjivim, a preduzeća u mraku. Ova neizvesnost je također ugušila inovacije ovde kod kuće u Americi.To se danas menja.
GENIUS Act je dvostranački korak napred u osiguravanju sigurnih i pouzdanih alata stabilnih kovanica u finansijskom sistemu. GENIUS Act uspostavlja zdravorazumska pravila koja zahtevaju od izdavaoca stabilnih coin-a da održavaju rezerve osigurane u odnosu 1:1, poštuju zakone protiv pranja novca i na kraju štite američke potrošače dok promovšu snagu američkog dolara u globalnoj ekonomiji.
____________________________________

PRAVNE OSNOVE

Zakon GENIUS bi definisao stabilni coin za plaćanje kao digitalno sredstvo koje je dizajnirano da se koristi kao sredstvo plaćanja ili poravnanja pri čemu:
- izdavalac ima obavezu da konvertuje, otkupi ili ponovo otkupi za fiksni iznos novčane vrednosti;
- održava stabilnu vrednost u odnosu na vrednost fiksnog iznosa novčane vrednosti;
- da coin nije nacionalna valuta, bankovni depozit, kamatonosni instrument ili hartija od vrednosti prema saveznim zakonima o hartijama od vrednosti (osim na osnovu toga što je obveznica, zapis, dokaz o zaduženju ili ugovor o investiranju).

IZDAVAČI STABILNIH COINS 

Stabilne kovanice može da izda osoba registrovana u SAD-u pod određenim uslovima, npr. aplikant mora da dokaže svoje finansijsko stanje i odgovarajuće resurse, pruži osnovne informacije o službenicima, direktorima i glavnim deoničarima i da zadovolji sve druge relevantne faktore sigurnosti i stabilnosti koje su utvrdili federalni bankarski regulatori.

Postoji mogućnost da neko izda stabilni platni coin ( nelicenciran). Država priznaje vlasništvo takvog coina,on bi se mogao prodavati u SAD-u ALI Zakon o GENIUS-u zabranjuje da se takav coin smatra gotovinom ili gotovinskim ekvivalentom za potrebe računovodstva itd. To vredi i za izdate stabilne coine izvan SAD-a. Ukoliko bi oni bili korišteni SAD bi imala pravo da ih zapleni ( zamrzne, spali ..)

Izdavači stabilnih kovanica za plaćanje bili bi izričito klasifikovani kao finansijske institucije .To bi ih podvrglo čitavom nizu obaveza poštivanja propisa protiv pranja novca (“AML”)- uključujući identifikaciju korisnika !! Oni bi mogli, prema propisima, da proglase bankrot.

Ako bude potpisan, predloh zakona u Senatu stvorio bi podeljenu regulatornu strukturu između državnih i saveznih agencija. Države bi nadzirale samo emitente s tržišnom kapitalizacijom manjom od 10 milijardi dolara, a svi emiteri iznad tog praga podležu federalnom nadzoru. Od depozitnih institucija bi se tražilo da se pridržavaju propisa Federalnih rezervi, dok bi Ured kontrolora valute nadgledao nebankarske poslove.

Šta je stabilcoin?

Stabilni coin ( akcenat je na stabilni) su kriptovalute čija je vrednost spojena (vezana) s nekom tradicionalnom valutom, robom (npr. zlatom, srebrom...) ili nekim drugim finansijskim instrumentom, dolarom. Najpoznatiji stabilni coin / dolar, je tehterov USDT, ( Hong Kong ); Circleov USDC (Boston, Massachusetts) i Binance coin ( Kina, Japan, Malta- momentalno sedište ?). Timovi koji stoje iza ovih kovanica tvrde da svaki novčić koji postoji u opticaju ima pokriće u vrednosti od jednog dolara. To znači da ako u bilo kojem trenutku odlučite prodati neki od gore navedenih stabilnih coin-a, to možete učiniti po ceni od jednog dolara. Stablecoins nude alternativu nestabilnim vodećim kriptovalutama kao što su bitcoin i ethereum.

To znači da ako posedujete stabilni coin (npr. USDT) možete ga povući na svoj kripto novčanik, čije ključeve jedino vi kontrolišete. Ovo vam omogućava da imate stabilnu valutu kao što je dolar, u svom novčaniku i da ne zavisite od menjačnice ili banke. Ovi coini su uprkos rastu ostali neregulisani na saveznom nivou, a kripto imovina zaglavljena u sivoj zoni dok su agencije poput Federalnih rezervi i Ureda kontrolora valute raspravljali o tome ko bi trebao imati nadležnost. Ovim zakonom se to konačno reguliše a ko će biti priznat videće se (Tether Limited i Binance su izvan Amerike)

FINANSIJSKA POLITIKA SAD

Zašto se baš sada Amerika odlučila na ovaj potez? Kako piše pravnik i ekonomista Hit Tarbert u kolumni za Fox News, razvoj stablecoins-a može biti ključan za očuvanje stabilnosti i snage dolara u digitalnoj eri. On naglašava da ukoliko SAD žele da dolar ostane temelj međunarodnog finansijskog sistema, Vašington mora uložiti maksimalne napore da američki dolar zadrži vodeću poziciju u novoj globalnoj ekonomiji, prelazak na digitalnu verziju – više nije pitanje izbora, već hitna potreba.

Ovaj potez ne odražava samo političku volju, već i stratešku nacionalnu potrebu: SAD ne žele da prepuste inicijativu Kini, Britaniji, Evropskoj uniji ili privatnim korporacijama kada je reč o budućnosti digitalnog novca.

Američke institucije već prave mesta za stablecoins

Kancelarija za kontrolu valuta (OCC) već je dozvolila američkim bankama da izdaju i koriste stablecoins. Ovo je ogroman korak jer omogućava integraciju digitalnih dolara u tradicionalni bankarski sistem i daje institucijama jasna pravila igre

ULOGA TRAMPA

Stablecoins nisu prolazna moda. Oni predstavljaju sledeći korak u evoluciji globalnog novca. Ako se iskoristi trenutak i pravilno sve postavi, SAD mogu obezbediti da dolar ostane osnovna valuta sveta i u digitalnom dobu.

Kako zaključuje Tarbert, ovo može biti još jedno istorijsko dostignuće predsednika Donalda Trampa i lidera u Kongresu – trenutak u kojem je Amerika ponovo prepoznala duh vremena i uhvatila korak sa budućnošću.

Senatorka Elizabeth Warren izrazila je zabrinutost bez zbog lansiranja kovanica meme $Trump i $Melania, pre ovog zakona. Tramp je lansirao 17. januara, novčić meme, $TRUMP, za manje od 10 dolara po novčiću. Do nedelje je cena TRUMP-a dostigla otprilike 75 dolara po novčiću, pre nego što je u ponedeljak pala na 33,88 dolara. U nedelju je prva dama Melania Trump lansirala svoj vlastiti mem novčić, $MELANIA, čija je cena bila 7 dolara, vrednost je preko noći porasla na 12 dolara, a od tada je pala na 4 dolara. Gotovo preko noći, neto vrednost Trampa i njegove supruge naglo je porasla na 58 milijardi dolara. Kritičari Trampa uoozoravaju da bi om i njegovi povezani poslovni subjekti koji poseduju 80 posto dolara TRUMP-a mogli povući novac tokom trogodišnjeg perioda, generirajući ogromne sume za sebe, što bi srušilo cenu novčića za njegove pristalice i ostavilo ih bez uloženog. Da stvar bude gora: odredbe i uslovi $TRUMP-a i $MELANIA-e nastoje zabraniti kupcima da traže olakšice za bilo kakve tužbe vezane za prevaru, sprečavaju kupce da se pridruže grupnim tužbama protiv novčića ili njegovih izdavatelja.

Richard Painter, vrhunski pravnik za etiku administracije Georgea W. Busha, rekao je da je vrlo “opasno da ljudi koji bi trebali nadgledati regulisanjw finansijskih instrumenata istovremeno ulažu u njih”. Norm Eisen, bivši savetnik za etiku Bele kuće u Obaminoj administraciji, primetio je da lansiranje kovanica meme "predstavlja najgori vid sukona interesa u modernoj istoriji predsedništva". Čak su i neki u kripto industriji izrazili zabrinutost u vezi s ovim novčićima, nazivajući ih “zlobnim” i “izrugivanjem”.

Tramp je već tokom prvih dana u kabinetu doneo odluku da potpiše izvršnu naredbu o strateškim rezervama bitcoina. U rezervi će se nalaziti kriptovaluta koja je oduzeta saveznoj vladi u okviru krivičnog ili građanskog postupka. Naredba nalaže i potpunu reviziju kripto imovine u vlasništvu savezne vlade. Prema Saksovim rečima, vlada SAD trenutno poseduje oko 200.000 bitcoina, čija vrednost iznosi oko 17,5 milijardi dolara po trenutnim cenama. Nije sasvim jasno kako bi nova rezerva konkretno koristila američkim građanima, ali Saks tvrdi da "poreski obveznici neće platiti ni cent za nju“( vidi opširnije )

Tramp je na Blockworks Digital Assets Summitu direktno pozvao Kongres da „pokaže razumnost“ i podrži zakon o stablecoins. On je izrazio uverenhe da bi ove digitalne valute, ako se pametno implementiraju, mogle pokrenuti snažan ekonomski rast i dodatno učvrstiti poziciju dolara kao vodeće svetske valute. Sve u svemu Tramp je pokazao pozitivan odnos prema kriptovalutama sve u sklopu njegove politike koja ide na ruku ekonomiji, u ovom slučaju, neki misle Big Tech kompanijama.

Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Drugo poglavlje: devetnaesti deo)

 Mart 2013 

Dok je bitkoin sticao novu reputaciju u Silicijumskoj dolini, fiziĉka infrastruktura bitkoinske mreţe doživljavala je ogroman preobražaj.

U prethodnih godinu i po dana, ili nešto manje, procesorska moć na kojoj se mreža zasnivala polako ali sigurno je rasla. Tokom 2012. godine koliĉina procesorske moći na bitkoinskoj mreži jedva da se i udvostruĉila. Što je još važnije, svi su još koristili suštinski istu tehnologiju – grafiĉke procesore, to jest GPU – koje je 2012. uveo Laslo Hanec, ĉovek koji je kupovao pice za bitkoine. Već krajem 2012. na mreži je radilo oko jedanaest hiljada grafiĉkih procesora.

Ipak, još 2010. bilo je jasno da će, ukoliko bitkoin postane popularniji, neki logiĉan sledeći razvojni korak zaseniti grafiĉke procesore. Namensko digitalno integrisano kolo, ili ASIC, jeste ĉip naroĉito napravljen za samo jedan zadatak – dakle ima još užu namenu od grafiĉkog procesora. Ako bi neko napravio ASIC posebno osmišljen da rešava bitkoinske heš funkcije, verovatno bi mogao postizati rezultate nekoliko stotina puta brže od grafiĉkog procesora i tako dobijati nekoliko stotina puta veću koliĉinu bitkoina.

Ipak, dizajniranje i proizvodnja novog ASIC ĉipa mogli bi koštati na milione dolara i potrajati više meseci; za to bi možda bili potrebni ugovori s jednim od pet namenskih proizvođaĉa ĉipova koji su dizajnirali praktiĉno sve ĉipove na svetu. Dobar deo 2011. i 2012. bitkoini naprosto nisu dovoljno vredeli da opravdaju takvo ulaganje.

Ipak, kako je u drugoj polovini 2012. godine cena bitkoina uporno je rasla, nekoliko inženjerskih preduzetnika prenebreglo je oprez i dalo se u trku ko će napraviti prvi ASIC ĉip namenjen rudarenju bitkoina. Prvi uĉesnik u trci bila je kompanija iz Kanzas Sitija pod imenom Baterflaj labs. U junu 2012. osnivaĉi su objavili da će već u oktobru 2012. u ponudi imati namenske kompjutere za rudarenje sa instaliranim specijalno napravljenim ĉipovima139 i brzo su u pretprodaji prodali raĉunare u vrednosti od pet miliona dolara.

Nekoliko meseci kasnije, kada je Baterflaj objavio da će raĉunari stići sa zakašnjenjem, mladi doseljenik iz Kine u Njujork, Jifu Gu, objavio je da je s grupom kineskih inženjera osnovao kompaniju Avalon, i da prave sopstvene ASIC čipove namenjene rudarenju bitkoina.140

Jifu, ĉupavi dvadesettrogodišnjak, obećavao je da će svaka mašina moći da reši 66 milijardi haševa u sekundi, u poređenju s dve milijarde, koliko je mogao jedan grafiĉki procesor. Što je još važnije, njegovi ĉipovi će zahtevati mnogo manje energije – te će se i raĉun za struju smanjiti. Cena svakog raĉunara? Prava sitnica, 1.299 dolara.

Postupak sklapanja raĉunara, prvo u Pekingu, onda u Šangaju, a potom transport do kupaca u Sjedinjenim Državama, ispostavio se kao složeniji nego što su Jifu i njegov tim predvideli. Ipak, tridesetog januara 2013. Džef Garzik, bitkoinski developer iz Severne Karoline, postavio je na forum slike prepunih kutija upravo isporuĉenih DHL-om i fotografiju svetlucave srebrne kutije koja se nalazila unutra, predviđene samo da rudari nove bitkoine i ništa drugo. U roku od nekoliko sati, bitkoini su se već mogli videti u Džefovom novĉaniku, a za devet dana mašina je sama sebe otplatila. Raĉunar je trošio toliko energije da je zagrevao celu sobu.

U narednih mesec i po dana, kada je ostatak Avalonove prve ture – trista kompjutera za rudarenje – stigao kupcima, posledice su se ukazale na tabelama gde se mogla videti snaga ĉitave bitkoinske mreže. Prošla je cela 2012. dok se snaga mreže udvostruĉila, ali ta ista snaga ponovo se udvostruĉila za samo mesec dana otkako su isporuĉene Tifuove mašine.141 U isto vreme, radi postizanja desetominutnog razmaka između novih svežnjeva bitkoina, mreža je automatski prilagodila težinu problema koje su rudari rešavali. Ljudima koji su imali gomile grafiĉkih procesora odjedanput je bilo mnogo teže da bilo šta zarade.142

Još nekoliko kompanija davalo je krupna obećanja o novim, namenskim ĉipovima za rudarenje na kojima su radile. Ipak, najagresivniji projekat – i projekat koji je otkrio najveći neiskorišćen potencijal u rudarenju bitkoina, mnogima već oĉit – bio je izuzetno tajan i dostupan samo malobrojnoj eliti. Kompaniju 21e6– što je skraćenica za dvadeset jedan milion, broj bitkoina koji će biti pušten u promet – napravio je Balaži Šrinivasan, mladi genije iz Silicijumske doline, koji je osnovao uspešnu kompaniju za genetsko testiranje, a sve to u svojoj spavaonici na Stenfordu. U proleće 2013. Balaži je bez mnogo buke okupio najbolji inženjerski tim s ciljem da napravi ĉip za bitkoinsko rudarenje koji će nadmašiti sva dotadašnja dostignuća; ĉip je predstavljen u serverskim centrima sagrađenim iskljuĉivo za raĉunare iz firme 21e6. Ako ĉipovi budu radili kao što je obećano, biće to prava-pravcata kovnica novca za investitore. Predlog je bio sasvim jednostavan, a cena bitkoina rasla je dovoljno brzo da zainteresuje investitore riziĉnog kapitala, koji su još strepeli od vezivanja svojih firmi za bitkoin. Oba osnivaĉa Andrisen Horovica, i Mark Andrisen i Ben Horovic, pristali su da ulože nešto liĉnog novca u Balažijev projekat, a isto je uradilo i nekoliko osnivaĉa Pejpala, ukljuĉujući i Pitera Tila i Dejvida Saksa. Uskoro se Balaži bližio sumi od pet miliona dolara u ovoj turi prikupljanja novca.

Poĉela je bitkoinska trka u naoružanju.

*****

Kada je reĉ o rudarenju bitkoina, od 2010. se nije promenila samo vrsta ĉipa. Tokom 2011. i 2012. godine sve više i više korisnika udruživalo se u grupe radi povećanja rudarske snage. Ova rudarska udruženja omogućavala su mnogima da rade zajedniĉki, a svaka osoba je dobijala deo ukupne zarade proporcionalan uloženoj snazi; sve ovo je uvećavalo izglede da svakog dana svako dobije bar ponešto.

Ove grupe, međutim, raspirivale su strahove od lagano nadolazeće centralizovane kontrole nad mrežom. Bilo je potrebno da se pedeset procenata procesorske moći na mreži složi pa da se unesu promené u blok-lanac i u bitkoinski protokol; stoga je bilo teško da jedna osoba nameće svoju volju. Međutim, od pojave rudarskih udruženja, osoba na ĉelu grupe u naĉelu je glasala u ime ĉitavog udruženja – a svi drugi kompjuteri bili su samo pĉele radilice. Pošto je nekoliko ovakvih grupa prikupilo znatnu procesorsku moć, pojedinci su se brinuli da će se ĉelnici udruženja dogovoriti i promeniti ili podrivati pravila bitkoina.

Ipak, jedan sluĉaj iz marta 2013. godine – najznaĉajniji mrežni slom tehniĉke prirode i do dan-danas – podsetio je ljude da podsticaji koje bitkoinska mreža nosi sa sobom svejedno funkcionišu onako kako se Satoši nadao. Gavin Andrisen, sada glavni nauĉnik u Bitkoinskoj fondaciji, bio je u svojoj radnoj jazbini u Masaĉusetsu, posle veĉere, kada je video da se na internetu priĉa o neslaganju između raĉunara ili ĉvorova na mreži oko toga koje blokove ĉvorovi pokušavaju da rudare – je li u pitanju blok broj 225.430 od poĉetka mreže, još 2009, ili je sada posredi blok broj 225.431.

Gavin je brezo shvatio da je to ono što se već dugo smatralo najvećom mogućom opasnošću po bitkoinsku mrežu "oštro razilaženje", termin smišljen da se opiše sluĉaj kada jedna grupa raĉunara na mreži ode u jednom smeru i složi se koji ĉvor je izrudario koji blok, dok druga grupa raĉunara na mreži odlazi na drugu stranu i saglasi se da su druge osobe osvojile svaki od datih blokova. Ovo je znaĉilo krah jer je podrazumevalo neslaganje oko toga ko poseduje koje bitkoine. Dosad je dolazilo do razilaženja samo u pogledu poslednjih nekoliko blokova – ne ĉitave istorije blok-lanca – ali ako se ovo ne sredi, u suštini će postojati dve sukobljene bitkoinske mreže, a posledica toga bi verovatno bilo opšte nepoverenja ili u njih ili u sam bitkoin.

„ovo ne zvuĉi na dobro―, napisao je jedan korisnik na ĉetu nekoliko minuta nakon što se problem pojavio.

„blago reĉeno―, odvratio je drugi.

„Ovo je pravo-pravcato razilaženje―, izjavio je jedan od najuglednijih developera, belgijski programer po imenu Piter Vele nekoliko trenutaka kasnije.

Cena bitkoina za pola sata je sa ĉetrdeset i devet dolara pala na ĉetrdeset i pet, i poništila sve što je postignuto prethodne nedelje.

Pola sata kasnije raspravi se prikljuĉio Mark Karpeles i brzo je zaustavio obradu svih transakcija na Mt. Goksu; nekoliko minuta posle toga Erik Vorhis je rekao da će i njegova kompanija za igre na sreću Satošidajs uraditi isto.

Dok se Gavin ukljuĉio u razgovor, već je bilo jasno da se problem nije javio jer je neki ĉvor potĉinio celu mrežu sebi ili zbog kakvog zlonamernog postupka. Ne, kompjuteri koji su nedavno ažurirali bitkoinski softver dodeljivali su nove bitkoine rudarima i prihvatali su blokove koje stari softver nije smatrao legitimnim, te stoga to nisu ĉinili ni kompjuteri koji su ga još uvek koristili. Pretežno, ako većina ĉvorova prihvati neki blok, onda bi ga prihvatili svi, ali na starom softveru, verzije 0.7, jedno pravilo nije prihvatalo vrstu bloka koju je novi softver, verzije 0.8, dozvoljavao.

Rešenje je bilo jasno: svi na mreži morali su pristati da grupno pređu na jednu od dve verzije i usvoje blok-lanac koji je taj softver prihvatao. Ipak, nikakva pravila nisu određivala koju verziju treba izabrati – a kada se verzija izabere, niko nije znao koliko će vremena biti potrebno da se svi ĉvorovi ukljuĉe.

Pošto je na brzinu razmotrio sve mogućnosti, Gavin je zakljuĉio da je najosnovnije pravilo bitkoina samo demokratsko naĉelo da blok-lanac s najvećom podrškom postaje zvaniĉan. U ovom sluĉaju, verzija koju je napravio novi softver, 0.8, imala je iza sebe najveću procesorsku moć. Ovo je bilo tako mahom zato što su najnapredniji rudari, naroĉito rukovodioci velikih udruženja, među prvima ažurirali softver. Ako oni imaju najviše procesorske snage, smatrao je Gavin, svi ostali treba da se ažuriraju i pridruže im se. Pored toga što su posedovali najveću snagu, rudari s novim softverom nedavno su stvorili još novĉića, i verovatno ne bi bili spremni da ih se odreknu.

Gavin je naišao na otpor kod gotovo svih sagovornika; većina uĉesnika je smatrala da će samo veliki rudari pristati da promene softver kako bi resili problem. Donekle neoĉekivano, vođe najvećih rudarskih udruženja brzo su se složile da se vrate na stari softver, verzije 0.7. Vođa uglednog udruženja BTK gild rekao je da bi i sam prelazak njegovog udruženja na stari softver znaĉio da se većina procesorske moći vratila onamo. Ako ovo uradi, izgubiće bitkoine izrudarene otkako je izašla verzija 0.8. Ipak, gubici bi bili mnogo veći ako bi cela bitkoinska mreţa izgubila korisniĉko poverenje.

"Nikako se pod ovakvim okolnostima ne smemo drţati lanca verzije 0.8― ,rekao je voĊa BTK gilde pod internet nadimkom Elutrija.

Developeri na ĉet-kanalu su mu zahvalili, svesni da se žrtvovao za opšte dobro. Kada je, sat vremena kasnije, sve vratio na staro, Elutrija je izneo koliko ga je to koštalo.

„Moglo je biti i gore da nisam brzo poĉeo s vraćanjem na verziju 0.7." Ali, pisao je, „ovo razilaženje koštalo me je između sto pedeset i dvesta bitkoina" – što je više od pet hiljada dolara.

Što se tiĉe samog bitkoinskog ekosistema, u širem kontekstu, cena je pala na trideset sedam dolara, tj. za oko dvadeset procenata, za nekoliko sati, i pojedine vesti na internetu zvuĉale su zlokobno.

„Bitkoinu se ne piše dobro. Posledice po kurs će verovatno biti ogromne",143 objavio je sajt po imenu Bitkoin trejder.

Ovaj sluĉaj zaista je pokazao do kakvih sve nepredviĊenih problema ĉesto dolazi u decentralizovanim mrežama koje se oslanjaju na mnogo nezavisnih ĉlanova, gde svako ima neke svoje hirove.

Ipak, gotovo odmah kad je Elutrija u potpunosti vratio servere na verziju 0.7, cena je poĉela da se vraća na staro, i već za nekoliko sati ljudi su priĉali kako je ovaj događaj zapravo dokazao vrline bitkoina. Mreža nije morala da se osloni na nekakvu centralnu vlast, koja prvo treba da postane svesna problema, a onda i da ga reši. Svi korisnici na internetu mogli su da reaguju bez odlaganja, kao što je i predviđeno kod softvera otvorenog koda, i korisnici su zajedniĉkim snagama raspravili situaciju i dogovorili se šta raditi – iako je to znaĉilo postupiti suprotno preporuci developera Gavina. Takođe, podsticaji koje je Satoši Nakamoto ugradio u mrežu ponovo su ispunili oĉekivanja i nadahnuli ljude da se odluĉe za opšte dobro umesto za kratkoroĉni liĉni dobitak.

*****

Nedelju dana posle toga Gavin je posle veĉere opet sedeo za radnim stolom u svojoj jazbini kada se pojavilo neoĉekivano obaveštenje. Došlo je od Mreže za regulaciju kriviĉnih dela finansijske prirode, ili Fincena, odseka Ministarstva finansija odgovornog za praćenje pranja novca i primenu Zakona o bankovnoj tajni144. Nerazumljivim birokratskim jezikom obaveštenje je izražavalo nameru da se „ustanovi primenljivost pravila izvršenja Zakona o bankovnoj tajni na osobe koje stvaraju, pribavljaju, distribuiraju, razmenjuju, primaju ili prenose virtuelne valute ".145

Kada je protumaĉio pravniĉku terminologiju, Gavin je uvideo da se vlada Sjedinjenih Država sada prvi put izjasnila o legalnosti bitkoina.

„brate mili" napisao je Gavin Andrisen na ĉet-kanalu pre nego što je postavio link do objave.

Svi su se plašili da će se u nekom trenutku vlasti umešati i objaviti da su virtuelne valute protivzakonite. Dok su Gavin i ostali grozniĉavo išĉitavali dugaĉki dokument, pesimisti su izneli svoje tumaĉenje.

„ovo će ubiti bitkoin―, odgovorio je jedan korisnik Gavinu preko IRC-a.

Ipak, kako su Gavin i ostali ĉitali dalje, uvideli su da zapravo i nije sve tako crno. Da, u dokumentu je pisalo da će se svako ko prodaje virtuelnu valutu za „pravu valutu ili njen ekvivalent" sada smatrati servisom za transfer novca – bila je to poslovna kategorija podložna mnogim strogim saveznim pravilima. Ipak, iz saopštenja se takoĊe jasno videlo da mnogi elementi univerzuma virtuelne valute – ukljuĉujući rudare – ne podležu ovim regulativama. Što je još važnije, Džef Garzik, programer iz Severne Karoline, primetio je da osnovna premisa poruke zapravo razjašnjava najveću nejasnoću dotad: „ovo uĉvršćuje status bitkoina, potvrđuje da je zakonito da ga graĊani poseduju i koriste.―

I zaista, Gavin je rekao: „Veća zakonska/regulativna sigurnost je svakako dobra... iako nam se te regulative možda ne dopadaju."

U sledećih nekoliko dana sve bitkoinske kompanije žurno su tumaĉile detalje Fincenovih uputstava. Menjaĉnice su se oĉigledno morale registrovati kao servisi za transfer novca, ali šta je s kompanijama poput Bitinstanta koje samo sarađuju s menjaĉnicama? I moraju li menjaĉnice da se registruju kao servisi za transfer novca u svakoj ameriĉkoj državi, onako kao kompanije poput Vestern juniona?.

U Njujorku, Ĉarli je dobio imejl od jednog advokata Bitinstanta: „Mislim da ovo nije dobro za zajednicu u celini."

Ipak, što se tiĉe bitkoinskog univerzuma uopšte, osnovna poruka ovog uputstva bila je ohrabrujuća: vlada Sjedinjenih Država nema nameru da zatre virtuelnu valutu. Sutradan je cena bitkoina naglo skoĉila s pedeset dva dolara na pedeset i devet, a već u ĉetvrtak je premašila sedamdeset dolara.

Finansijska kriza koja je harala Evropom još je podigla cenu. Sredinom marta banke na mediteranskom ostrvu Kipru bile su na ivici kraha, i evropske vlasti sastavile su plan pomoći bankama. Kvaka je bila u tome što će sva ušteđevina u kiparskim bankama biti smanjena za deset posto. Vlada je drugim reĉima plenila novac s privatnih bankovnih raĉuna. Biznisvik je objavio ĉlanak u kom se iznosi koliko bitkoin navodno obećava: „BITKOIN JE MOŽDA POSLEDNJE BEZBEDNO PRIBEŽIŠTE GLOBALNE EKONOMIJE―, glasio je naslov u časopisu. Po izvesnim glasinama, Rusi koji su držali novac u kiparskim bankama navodno su kupovali bitkoin, koji vlasti nisu mogle konfiskovati.

Cene su svakako nagoveštavale da se neko vrlo bogat dao u kupovinu. U Kaliforniji, Venses Kasares je znao da dobar deo ove nove potražnje potiĉe od milionera koje je on sam, ranije istog meseca, zagrejao za bitkoin, i koji su sada otvarali raĉune i kupovali velike koliĉine virtuelne valute. Delimiĉno zbog njih, cena je u poslednjoj nedelji marta premašila devedeset dolara. Po toj ceni, ukupna vrednost svih postojećih novĉića – ono što nazivamo tržišnom kapitalizacijom – bližila se jednoj milijardi dolara.

Dvadeset i sedmog marta forume i Redit preplavili su proraĉuni kolika bi vrednost po novĉiću odvela tržišnu kapitalizaciju preko jedne milijarde dolara, i dobijena je suma od 91,26 dolara. Ovaj proraĉun bio je pretežno teoretski: većina postojećih novĉića kupljena je za nekoliko penija ili nekoliko dolara, prvih godina, i ako bi svako probao da ih prodaje po ceni od devedeset i jedan dolar, cena bi se stropoštala. Ipak, predstavljalo bi to, psihološki gledano, taĉku s koje nema povratka, i bilo je zabavno razgovarati o njoj. Tog dana Kameron Vinklvos, koji je preuzeo na sebe kupovinu i prodaju svojih i bratovljevih bitkoina, pomno je pratio cenu, prvo iz kancelarije gde su oba blizanca radila, a onda od kuće. Posle ponoći, dok se spremao za krevet, video je da se cena bliži ĉarobnoj granici od jedne milijarde. Kako joj se brojka lagano približavala, poslao je malu porudžbinu na Mt. Goks, koja će biti ostvarena samo pod uslovom da cena pređe 91,26 dolara. Narudžbina je ostvarena brzo; na njegove oĉi, cena bitkoina na Mt. Goksu – koju određuje poslednja transakcija – skoĉila je na 91,27. Tviter i Redit su pomahnitali. Sutradan ujutru Kameron je oduševljeno obavestio Tajlera da je njihov novac odgovoran što je ukupna vrednost bitkoina prvi put premašila milijardu dolara.

_________________

139 BFL (Baterflaj Lab) poslao na BTKF 16. juna 2012
140 ngzhang poslao na BTKF 17. septembra 2012
141 Istorijski podaci o procesorskoj snazi za hešovanje dostupni su na https://blockchain.info/charts/hash-rate
142 Za više pojedinosti o rudarskom postupku vidi Tehniĉki dodatak na strani 258.
143 „Breaking: The Blockchain Has Forked―, Bitcoin Trader, 11. mart 2013, http://www.thebitcointrader.com/2013/03/breaking-blockchain-has-forked.html
144Zakon u Sjedinjenim Ameriĉkim Državama kojim se od finansijskih institucija zahteva da pomognu vladinim agencijama pri otkrivanju i spreĉavanju pranja novca. (Prim. prev.)
145 Uputstva Fincena dostupna su na adresi http://fincen.gov/ statutes_regs/guidance/html/FIN-2013 -GOO 1. html

Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO   

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO                   

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                 DVADESET PRVI DEO

DESETI DEO.                                 DVADESET DRUGI DEO