Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Treće poglavlje: dvadeset osmi deo)

 20 januar 2014

Vnses Kasares je parkirao beli subaru autbek ispred elegantnog, svedenog tržnog centra u Aveniji Vudsajd, jednom od glavnih puteva koji su zavijali s brda iznad Palo Alta. Bilo je 7.30 ujutru i Venses se radovao doruĉku u kafe-poslastiĉari Vudsajd, svom omiljenom mestu za sklapanje dogovora u Silicijumskoj dolini; tu se moglo naći malo više privatnosti nego u restoranima u centru Palo Alta.

Unutra ga je ĉekao ĉovek kog su ĉesto nazivali osobom s najviše veza u Dolini, i ne samo zato što je bio koosnivaĉ Linktina, sajta za povezivanje poslovnih ljudi. Krupna građa i držanje Rida Hofmana svedoĉili su o njegovoj impozantnoj liĉnosti. Posle završenih studija na Oksfordu, uz pomoć elitne stipendije „Maršal" , Hofman je na poziv Pita Tila došao da pomogne pri stvaranju Pejpala – Til ga je zvao „glavni vatrogasac". 209 Hofman je kasnije upoznao Tila s Markom Zakerbergom,210 što je dovelo do toga da Tilova investicija bude prva krupna investicija u Fejsbuk. Tad je već Hofman neko vreme razvijao Linktin s kolegama iz jednog ranijeg startap preduzeća. Kada je Venses upoznao Hofmana, nedugo nakon svog dolaska u Silicijumsku dolinu, Hofman je tražio nove investicije i bio je ĉlan upravnog odbora startapa. Povremeno su se viđali na doruĉku u kafeu Vudsajd. Venses je upravo bio zakljuĉio ulaganja u novu kompaniju Zapo i veoma je želeo da ispriĉa Hofmanu svoje planove.

Venses je znao da je Hofmana za bitkoin zagrejao Ĉarli Songherst, kog je pak zagrejao sam Venses na skupu u organizaciji Alena i kompanije 2013. Hofmana, struĉnjaka za društvene mreže, privukli su Songherstovi argumenti o podstreku koji bitkoin pruža korisnicima – prvenstveno pri procesu rudarenja; naime, bitkoin je motivisao nove korisnike da se pridruže decentralizovanoj mreži dok je u isto vreme ohrabrivao već moćne rudare da rade ono što je najbolje za sistem kako im imovina ne bi izgubila vrednost.

"To je zapravo izuzetno važno", reći će Hofman kasnije. „Zbog toga ovo nije toliko ĉisto ĉudo tehnologije koliko možda društveni pokret."

Ipak, Hofman je ostao sumnjiĉav, i naroĉito ga je odbijala tvrdnja da će bitkoin zameniti kreditne kartice – a o toj mogućnosti govorili su svi bankovni analitiĉki izveštaji. Kreditne kartice su, po Hofmanovoj proceni, služile sasvim dobro. Uprkos bezbednosnim rizicima i cenama koje plaćaju trgovci, kupci se nisu ĉesto žalili da su ih kreditne kartice izneverile. Ako to ne navede ljude da koriste ovu novu mreže, pitao se Hofman, šta će?

Hofman je konaĉno dobio odgovor kojim je bio zadovoljan krajem 2013, na veĉeri s Vensesom, Dejvidom Markusom i još nekolicinom velikih igraĉa iz Doline. Venses se slagao s Hofmanom da bitkom verovatno neće u skorije vreme postati opšteprihvaćen platni metod. No za sada je Venses verovao da će bitkoin prvo postati omiljen kao globalno dostupna roba od vrednosti, nešto sliĉno zlatu. Kao zlato, koje se takoĊe ne koristi u svakodnevnim transakcijama, bitkoin je digitalna imovina koja se može koristiti za štednju vrednosti.

Ovo je bilo dovoljno da Hofman, kada je otišao kući posle veĉere, zatraži od svog imovinskog savetnika Diveša Makana, najuglednijeg finansijskog menadžera u dolini, da mu kupi bitkoine. Kada je u januaru Venses izašao na doruĉak s Hofmanom u kafe Vudsajd, ispriĉao mu je kako Zapo napreduje.

„Da se razumemo, bio bih veoma zainteresovan da uložim novac", rekao je Hofman Vensesu.

Venses je zastao, pomalo zabrinut.

„Voleo bih da si mi to rekao kad smo prošli put razgovarali", rekao je.

„Rekao si da te ne zanimaju ulozi riziĉnog kapitala", odvratio je Hofman.

Venses je objasnio da se sve promenilo otkako su se ĉuli prošlog puta, i da je rešio da primi ulagaĉe i već se dogovorio s Benčmark kapitalom.

„Prosto mislim da ne mogu tebe da ukljuĉim", rekao je Venses. „Bilo bi neĉasno."

Hofmana nije bilo tako lako odbiti. Rekao je Vensesu da ide kući i da će smisliti kako to svejedno da urade. Venses je rekao da će i sam razmisliti.

Hofmanov novostvoreni polet bio je tek deo rasprostranjenije strasti koja je zahvatila Silicijumsku dolinu poĉetkom 2014. Dok su analitiĉki izveštaji iz Volstrita govorili o mogućnosti novog platnog sistema, najbolji umovi Doline detaljno su pregledali kod na kom se bitkoin zasniva i razmišljali daleko ambicioznije. Ideje su se iskristalisale, i iznete su pred mnogo širu publiku sutradan nakon Vensesovog doruĉka s Hofmanom, kada je Mark Andrisen, koosnivaĉ investicione firme koja je uložila dvadeset i pet miliona u Koinbejs, objavio dugaĉak protestni tekst na veb-sajtu Njujork tajmsa i u njemu objasnio zašto je Dolina toliko uzrujana.

Jaz između onoga što bitkoin predstavlja po uverenju štampe i mnogih obiĉnih ljudi i onoga što bitkoin zapravo predstavlja ako je verovati sve većoj kritiĉnoj masi struĉnjaka za tehnologiju – i dalje je ogroman",211 objasnio je Andrisen.

Andrisenov spisak mogućih upotreba ove tehnologije bio je dugaĉak.

Zahvaljujući bezbednosti i niskim dažbinama, ona je predstavljala poboljšanje u odnosu na postojeće platne mreže, ali to je takođe i novi naĉin da iseljenici šalju novac u druge države, kao i mogućnost pružanja fmansijskih usluga ljudima koje su banke odbile. Kao i mnoge firme iz Doline, Andrisen je imao na umu inteligentne robote; bitkoin je delovao kao savršeno sredstvo razmene za dve mašine koje treba jedna drugoj da plate usluge.

Što je još važnije od svega toga, međutim, decentralizovana evidencija koja stoji u osnovi bitkoina suštinski je nova vrsta mreže – kao internet – i donosi sa sobom mogućnosti koje još nisu ni izmaštane, rekao je Andrisen. Dalje je izjavio:

Bitkoin je daleko od obiĉne libertarijanske bajke ili proste trenutne
mode u Silicijumskoj dolini; bitkoin nam otvara zapanjujuće nove horizonte,
mogućnosti da drugaĉije osmislimo kako finansijski sistem može i treba da
funkcioniše u eri interneta, bitkoin je katalizator koji može preoblikovati
ovaj sistem tako da pojedinci i firme dobiju veću moć.

Manje od godinu dana pre toga, Venses je sedeo u Arizoni s Krisom Diksonom, mlađim partnerom u firmi Andrisen Horovic, koji je nagovarao firmu da se upusti u bitkoinsko poslovanje. Sada je sam Andrisen postao najglasniji javni pobornik ove tehnologije i preuzeo je na sebe ulogu koju su ranije vršili Rodžer Ver i Hal Fini.

Andrisen je bez mnogo buke poĉeo da investira u bitkoin godinu dana ranije, kada je uložio deo svog imetka u prvoj rundi sakupljanja novca za tajnu kompaniju za rudarenje bitkoina 21 e6 , koju je osnovao stanfordski mladi genije Balaži Šrinivasan. Pored dvadeset i pet miliona dolara koje je Andrisen Horovic uložio u Koinbejs, firma je u međuvremenu takođe tajno investirala dvadeset pet miliona dolara u Balažijevu rudarsku kompaniju u drugoj rundi prikupljanja investicija. Ova druga runda podrazumevala je dodatnih deset miliona dolara od investitora iz prve runde i još trideset miliona u vidu poĉetnog riziĉnog kapitala. Najbolje finansirana kompanija u bitkoinskom svetu, sa sedamdeset miliona dolara, bila je kompanija za koju je znala samo malobrojna elita. Andrisenu se ova investicija dopadala delimiĉno iz sledećeg razloga: iako je kao i mnogi drugi u Dolini smatrao da firme za ulaganje riziĉnog kapitala ne treba neposredno da kupuju bitkoine, svejedno mu se ĉinilo prihvatljivo investirati u rudarsku kompaniju poput 21 e6, koja je isplaćivala dividende u virtuelnoj valuti koju je rudarila.

U jesen 2013. Balažijeva rudarska kompanija već je u ponudi imala naroĉito izrađene ĉipove za rudarenje i ubrzo je posedovala tri ili ĉetiri procenta ukupne procesorske snage na ĉitavoj mreži. Poĉetkom 2014. kompanija je planirala da isplati prve dividende investitorima i gradila je sopstveni naroĉiti serverski centar koji bi sadržao više od devet hiljada mašina s posebno izrađenim ĉipovima kompanije.

Balaži je ulivao toliko nade da ga je krajem 2013. Andrisen pozvao da postane deveti partner u Andrisen Horovicu, prvenstveno kako bi pomagao pri traženju novih investicionih polja povezanih s virtuelnim valutama i blok-lancem. Balaži je bio ambiciozniji od većine i imao je utopijske nazore o tome šta bi bitkoin mogao postići. Verovao je da bi mogao omogućiti postanak novih, otcepljenih zemalja, koje bi stvorili ljudi željni da eksperimente s tehnologijom odvedu do krajnjih granica.212

Vensesu je postalo jasno koliko brzo sve to napreduje kada je primio imejl od Hofmana nedugo nakon zajedniĉkog doruĉka. Hofman je popriĉao s prijateljem u firmi za ulaganje riziĉnog kapitala Indeks venčers, i zajedno su bili spremni da ponude Vensesu još dvadeset miliona dolara za Zapo. Još je mogao da uzme onih dvadeset miliona koje je već imao iz prve runde ulaganja, ali ovo je mogao biti brz drugi korak – serija ALI dok su Vensesovi prvi ulagaĉi procenili Zapo na pedeset miliona dolara, Hofman i njegov partner bili su spremni da mu pripišu vrednost od sto miliona. Za jedva nešto više od mesec dana Venses je udvostruĉio vrednost svoje kompanije.

*****

Iza crnog bara, Ĉarli Šrem je otvorio frižider ispod police sa žestokim pićima i izvadio dva piva, blu mun za sebe i amstel lajt za Nika Kerija, glavnog rukovodioca Verove kompanije Blockchain.info, koji je bio u Njujorku na poslovnom putu. Bar EVR bio je zatvoren, ali Ĉarli je živeo iznad njega i zahvaljujući prošlogodišnjem ulaganju imao mu je pristup u svako doba. Njegova devojka Kortni, koja je živela s njim, svratila je da vidi treba li mu nešto.

Ĉarli je izgledao primetno umornije nego prethodnog leta, kada je zatvorio sajt Bitinstanta. Ošišao je mladalaĉke kovrdže i pustio neurednu bradu koja mu se slagala sa žbunastim obrvama. Ništa tu, međutim, nije odavalo znake poraza.

Ĉarli je zapravo imao koristi koliko i svi ostali od sve većeg zanimanja za bitkoin. Preuzeo je ulogu nezvaniĉne menjaĉnice za pojedine velike posednike bitkoina; omogućavao im je da prodaju velike blokove bitkoina bez odlaska u pravu menjaĉnicu, gde su velike prodaje mogle uticati na cenu.

Što je još važnije, Ĉarli se upoznao s novom grupom investitora, koji su želeli da ulože novac kako bi Ĉarli opet otvorio Bitinstant. Moguća investicija bila je složena, omogućavala mu je da plati advokatske raĉune od prošlog leta i u isto vreme omogućavala budućem sajtu jednostavniji naĉin da se pridržava potrebnih regulativa.

Pošto je otpio pivo, Ĉarli se pohvalio da mu je jedan konsultant koji mu je pomagao – i ranije radio pri regulatornim telima – rekao: „Ti i pojedini tvoji prijatelji ste postali pravi struĉnjaci za finansije, pravo, Patriotski akt i sve to. Pojedinci s trideset postdiplomskih titula ne znaju koliko vi."

„A ja njemu kaţem: takav ti je bitkoin", rekao je Ĉarli i iskezio se.

Dejvid Azar, njegov nekadašnji investitor, bio je spreman da potpiše ugovor za ponovno oživljavanje Bitinstanta. Jedina prepreka bili su blizanci Vinklvos. Ĉarli je ponudio novim investitorima više od pola svog udela u kompaniji – što bi znaĉilo da s dvadeset i sedam posto spadne na dvanaest. Blizanci i Dejvid trebalo je samo ovim ulagaĉima da daju dva posto od svog dvadesetpetoprocentnog dela. Kada su blizanci šturim imejlom odbili njegovu ponudu, Ĉarli je brzo odgovorio da će on dati novim investitorima sve svoje deonice, te Dejvid i blizanci uopšte ne moraju da smanjuju svoj udeo u kompaniji. Kada se Ĉarli sastao s Nikom, još je ĉekao da vidi šta će mu blizanci na to reći.

U međuvremenu, međutim, Ĉarli nije sedeo skrštenih ruku. Ranije istog dana je zajedno s Kortni otišao na ruĉak s nekolicinom momaka koji su hteli da prodaju akcije u privatnim avionima u zamenu za bitkoin.

„Jebote, da izvineš, ali to je sjajna ideja", rekao je Ĉarli. Nekoliko nedelja kasnije se poĉastio; prodao je deo svojih bitkoina i platio da se privatnim avionom odveze s Kortni na Bahame.

Takođe je još sarađivao s Bitkoinskom fondacijom i spremao se za njenu drugu godišnju konferenciju, ovog puta u Amsterdamu.

„Treba nam govornik, tražimo neku poznatu liĉnost", rekao je Ĉarli Niku.
„Hoću da dođe neko kao Snup Dog."

„Možda Riĉard Branson?"pitao je Nik; govorio je o mogulu koji je nedavno
objavio da će primati bitkoine za karte u Virdžin galaktiku, svojoj komercijalnoj
firmi za svemirska putovanja.

„Mnogi takvi ljudi nam ĉak nisu ni van domašaja―p", rekao je Ĉarli.

Nekoliko dana nakon sastanka s Nikom, Ĉarli i Kortni su odleteli u Amsterdam. Svratili su u centar gde se održavala konvencija fondacije. Ipak, glavni su dali Ĉarliju dvadeset hiljada dolara da govori o bitkoinu. Dok je posle ovog poslića leteo kući biznis klasom, Ĉarli nije mogao a da ne pomisli kako je, nakon mnogih muka, sve opet pošlo kako treba.

Sleteo je u Njujork i baš je predao pasoš cariniku kada se, naizgled niotkuda, pojavio još jedan agent, prosto rekao: „Objasnićemo sve", i poveo ga u prostoriju za pritvor. Agent je pokazao Ĉarliju nalog za hapšenje i rekao mu da je optužen za pranje novca, nedozvoljeni transfer novca i neprijavljivanje sumnjivih transakcija.

Kada je Ĉarli zatražio još podataka, reĉeno mu je da će mu agenti rado reći još nešto samo ako on odgovori na nekoliko pitanja. Znao je da ne treba priĉati bez advokata, pa stoga i dalje nije znao ĉime je to izazvao ovakve optužbe. Pustili su ga da ode u veću sobu za pritvor, gde ga je ĉekala Kortni, histeriĉno plaĉući. Smireno joj je rekao da pozove advokata koji je radio pri Bitinstantu i da ne odgovara na pitanja federalnih agenata. Dok je razgovarao s njom, stavili su mu lisice, pa ga odveli u crni terenski automobil; u karavanu policijskih kola odvezli su se u sedište Uprave za suzbijanje droge u centru Menhetna. Pošto su ga uneli u evidenciju, Carlija su odveli u Gradsku kazneno-popravnu ustanovu, gde se presvukao u narandžasti kombinezon; samog su ga zakljuĉali u ćeliju. Ostatak noći je preplakao i uzrujano je preispitivao šta ga je sve moglo dovesti dovde i kako bi se događaji dalje mogli razvijati.

Ujutru ga je maršalska služba odvela u ćeliju ispod zgrade Saveznog suda, gde se susreo sa advokatom s kojim je radio u Bitinstantu i kog je Kortni pozvala. Konaĉno je saznao da je za optužbe krivo njegovo poslovanje poĉetkom 2012. kada je prodavao bitkoine BTK Kingu, koji je pomagao mušterijama Silk rouda da nabave bitkoine za kupovinu droge. Tužioci su imali imejlove u kojima Ĉarli priznaje da zna za šta se novĉići koriste i svejedno radi to što radi bez podnošenja prijave regulatornim telima o sumnjivim dejstvima.213

Čarlijev advokat objasnio je ono najosnovnije. Advokat se ĉuo sa Ĉarlijevim roditeljima i oni su bili voljni da založe kuću u Bruklinu za kauciju od milion dolara. Ipak, postavili su uslove: mora da im se izvini i da raskine s Kortni. Na Ĉarlijevo opiranje, advokat mu je rekao da stegne zube i uradi šta je neophodno da bi izašao na slobodu.

Kada su ga pustili sa elektronskom narukvicom na nozi, Ĉarli je zatekao roditelje i Kortni u holu suda. Kortni ih nikad nije upoznala, i oĉigledno ni sada nisu razgovarali. Kada je pitao roditelje može li i Kortni kući s njima, odvratili su da će, ukoliko on hoće da bude s Kortni, oni povući kauciju, a on će nazad u zatvor. Nasamo je rekao uplakanoj Kortni da će probati nešto da smisli i da će je zvati. Cilj je bio putovanje na tehnološku konferenciju u Utrehtu, koja je platila kasnije. Napolju je ušao u crni leksus svojih roditelja, i zaputili su se ka kući u kojoj je živeo kao dete.

Dok je Ĉarli sedeo u sudu, savezni tužilac za Menhetn Prit Barara, najmoćniji tužilac u zemlji i isti ĉovek koji je ĉetiri meseca kasnije podigao optužnicu protiv Rosa Ulbrihta, objavio je kako je njegova kancelarija javno pokrenula postupak protiv Ĉarlija i FloriĊanina poznatog pod nadimkom BTK King, Roberta Fajele. Na konferenciji za štampu Barara je izneo: „Ako želite da razvijate virtuelnu valutu ili menjaĉnicu za virtuelnu valutu, samo izvolite. Ali morate se pridržavati pravila. Svih pravila."214

Ĉarlijevo kriviĉno delo nije bilo onako krupno kao što to obiĉno biva kada savezni tužilac sazove konferenciju za štampu, ali Barara je oĉito hteo da skrene pažnju na ĉinjenicu kako će se pobliže pozabaviti virtuelnim valutama.

Sutradan nakon Ĉarlijevog izlaska na slobodu i manje od kilometar i po od zatvora gde je bio, u centru Menhetna blizanci Vinklvos izašli su iz crnog automobila; išli su da govore na najvećem saslušanju o bitkoinu u organizaciji vlade. Ono se održavalo u pomalo izlizanim prostorijama najvećeg finansijskog regulatornog agenta Bendžamina Loskog, koji je uruĉio sudske pozive svim krupnim bitkoinskim kompanijama i investitorima još u leto 2013. Loski je ranije radio u Bararinoj kancelariji. Ĉarlijevo hapšenje i Bararina konferencija za štampu, samo dan pre saslušanja u organizaciji Loskog, mnogim ljubiteljima bitkoina izgledala je kao politiĉka predstava predviđena da pruži Loskom izgovor da se još žešće obruši na ovu industriju.

Ĉarlijevo hapšenje dalo je ton samom saslušanju, i tu nije bilo pomoći. Pored blizanaca Vinklvos, došli su da svedoĉe Bari Silbert, koji je još 2012. zeleo da investira u Ĉarlijevu firmu, i Fred Vilson, ugledan ulagaĉ riziĉnog kapitala, koji je nekoliko puta imao posla sa Ĉarlijem. Jedini uĉesnik na panelu bez ikakve veze sa Ĉarlijem bio je Džeremi Lu, ulagaĉ riziĉnog kapitala iz Kalifornije, investitor u BTK Čajni Bobija Lija.

Uĉesnici na panelu pokazivali su da se, od rasprave u senatu tri meseca ranije, centar uticaja u bitkoinskoj zajednici pomerio prema Silicijumskoj dolini i da izmiĉe iz ruku Bitkoinskoj fondaciji osnovanoj uz Ĉarlijevu pomoć.

Kada je Loski, u prvom nizu pitanja, zapitao o Ĉarlijevom hapšenju, nijedan panelista nije ga branio. Blizanci Vinklvos su prethodnog dana izdali saopštenje da ih je Ĉarli svojim ponašanjem izneverio. I Vilson i Lu su istakli da je Ĉarli pripadao ranoj bitkoinskoj zajednici, u kojoj je anonimnost predstavljala najprivlaĉniju odliku ove tehnologije.

"Ispostavlja se da tržište radikalnih libertarijanaca nije mnogo veliko", rekao je Lu sa australijskim naglaskom.

Smanjeno zanimanje za anonimnost i centralne banke nije znaĉilo da panelisti nemaju velike ambicije kad je reĉ o bitkoinu. Govorili su kako bi ovaj novi oblik novca – i evidencija na kojoj se zasniva – mogli omogućiti nove vrste akcijskih berzi i štošta drugo što još nije izmišljeno.

„Kada nudite radikalno niže cene transakcija i novac koji se može programirati,
i time stiĉe dodatnu upotrebljivost, onda je tu reĉ o tržištu toliko
velikom da obuhvata sve ljude na svetu", rekao je Lu.

Svi panelisti uporedili su bitkoin u trenutnom obliku sa internetom iz 1992. ili 1993, pre prvog veb-brauzera. Tada se mali krug ljubitelja tehnologije oduševljeno pitao šta bi sve internet protokol mogao da postigne, ali još nisu postojali programi i infrastruktura zahvaljujući kojima bi bio dostupan obiĉnim ljudima. Tada su njime vladale marginalizovane zajednice spremne da daju šansu ovoj neoprobanoj tehnologiji. Sliĉno ovome 2014. bitkoinski protokol nije se koristio na naroĉito zanimljiv naĉin, ali to ne znaĉi da neće ubuduće, kada ljudi smisle kako da ga upotrebljavaju bez muke.

"Stojimo na pragu uzbudljivog doba, ne samo za investitore već i za ĉitavo društvo", rekao je Vilson.

Kako je rasprava odmicala, postajalo je sve jasnije da Loski i dva zamenika koji mu pomažu u postavljaju pitanja žele da sarađuju s panelistima i nisu protiv njih.

„"Mnogi isprva sumnjiĉavo pristupaju novotarijama. Svi treba da se odupremo
tom porivu", rekao je Loski. „Moramo paziti da ne potkrešemo krila tehnologiji u
povoju pre nego što se uopšte vine sa zemlje. Želimo da Njujork ostane ĉvorište
inovacija."

Loski je izgledao deĉaĉki, imao je krupne ambicije i želeo je da skrene pažnju na sebe. Krajem 2013. objavio je da planira nešto što je nazvao bitlicencom (BitLicence) za kompanije koje se bave virtuelnim valutama. Na raspravi nije toliko liĉio na strogog islednika, već pre na klinca, pomalo štrebera, koji pokušava da se ukljuĉi u prestižno društvo kompjuteraša. Ako ništa drugo, oĉito je mislio kako je tehnologija dovoljno zanimljiva, pa nije želeo da Njujork bude iskljuĉen iz njenog razvitka.

„Mi u okviru ovog regulatornog tela moramo razmisliti kako da budemo
moderniji, kako da se digitalizujemo", rekao je. „Ne radi se samo o našim
pravilima, već i o tome koga zapošljavamo, koliko brzo stupamo u delo. Biće
mnogo posla."

******

Iako se ĉinilo da je bitkoinska zajednica postigla znatan napredak kod regulatornih tela, bila je manje uspešna s bankama, naroĉito posle Ĉarlijevog hapšenja.

„Neće ovo ići", bila je jednostavna poruka koju je Patrik Merk dobio na dan kada je objavljeno Ĉarlijevo hapšenje; imejl je stigao od osobe s kojom je sarađivao u Vels Fargu, osobe veoma zagrejane za saradnju banke i kompanija koje se bave virtuelnom valutom.

Na dan saslušanja u Njujorku, Ĉarli je dao ostavku na položaj potpredsednika Bitkoinske fondacije, ali to nije pomoglo. Drugi rukovodilac Vels Farga obavestio je Pita Brajgera da banka neće uĉestvovati u zajedniĉkom projektu s Fortresom.

Ĉak i pre Ĉarlijevog hapšenja bilo je izvesnih nagoveštaja da, posle rasprave u senatu 2013, banka više nije otvorena prema bitkoinu. Pored rizika da će zbog bitkoina izbiti na loš glas, glavna unutrašnja prepreka na koju bi većina banaka naišla bila je briga zbog pranja novca. Regulatorna tela su od banaka oĉekivala da nadziru izvor i odredište svih transakcija, i u dolasku i u odlasku, kako bi bile sigurne da ne posluju s teroristima i mafijašima. Ovo uglavnom nije bilo teško jer su banke širom sveta bile primorane da vode evidenciju o svim raĉunima i svim transakcijama. Ipak, banke su se 2013. našle suoĉene s kaznama od više milijardi dolara za neadekvatan nadzor transakcija iz zemalja poput Irana, pod ekonomskim sankcijama. Mnogi bankovni službenici za usklađenje sa zakonskom regulativom zakljuĉili su kako je praktiĉno nemoguće znati gde završava novac koji se sliva u bitkoinske kompanije. Klijenti bitkoinskih menjaĉnica mogli su pretvoriti dolare u virtuelnu valutu, pa prebaciti virtuelnu valutu na nepoznatu adresu.

Džejmi Dajmon, glavni izvršni direktor najveće banke u zemlji Dž. P. Morgan Čejs, krajem januara je izjavio za CNBC kako veoma sumnja da će od bitkoina ikada išta zapravo biti.215 Dajmon je rekao da će, kada se bitkoinske kompanije budu pridržavale istih pravila kao banke kada je reĉ o pranju novca i pridržavanja zakona, „to verovatno znaĉiti njihov kraj".

Bari Silbert je liĉno poznavao Dajmona. Kada je video Dajmonove opaske o bitkoinu, brzo mu je imejlom poslao link za probitkoinski esej koji je Mark Andrisen napisao za Njujork tajms. Nekoliko dana kasnije Dajmon je pozvao Silberta. Dajmon je oĉigledno proĉitao Andrisenov esej i slagao se s gledištem da bi virtuelne valute mogle pružiti izvesne šanse ljudima van Sjedinjenih Država koji nemaju pristupa dobrim bankama.

Ipak, Dajmon je odgovorio kako sam potencijal bitkoina svakako neće ubediti vladine zvaniĉnike da dopuste postojanje suparniĉke valute. Dajmon je znao šta znaĉi raditi u industriji pod prismotrom vlade. Kada se bitkoin nađe na meti sliĉnih regulativa, nametnuće mu se iste dažbine i pravila koji smetaju ljudima u tradicionalnom finansijskom sistemu. Nije, međutim, odbacio Barijeve argumente, i pozvao ga je da održi prezentaciju o bitkoinu pojedinim rukovodiocuma Dž. P. Morgan Čejsa.

Dajmonovo gledište pružalo je valjan uvid u veće promene u stavu bankovne industrije nakon finansijske krize. Pre nego što je kriza zbog hipoteka gotovo uništila ameriĉku ekonomiju, Volstrit je unajmio možda najbolje mlade umove sveta i dao im zadatak da smisle inovativne naĉine za zarađivanje novca. Kada se ispostavilo da su mnoge oštroumne inovacije ove vrste doprinele ekonomskom krahu, preživele banke postale su bolno svesne koliko finansijski eksperimenti mogu poći naopako. Što je još važnije, regulatorna tela su donela mnoštvo novih pravila koja su prisiljavala banke da dobro razmisle pre nego što preduzmu nepotreban rizik. Isto tako, vladini službenici primorali su banke da plate kazne od više milijardi dolara za ranije prestupe. Retko koja banka je platila toliko novca kao Dž. P. Morgan.

Još pre razgovora između Dajmona i Silberta, najvažnija odlika svakog novog poslovnog poduhvata za Dž. P. Morgan nije bila koliko novca se njime može zaraditi, nego kako bi reagovala regulatorna tela. Dž. P. Morgan se više od većine trudio da izbegava potencijalno riziĉne poduhvate. Tokom 2013. prestao je da sarađuje s kompanijama preko kojih migranti šalju novac kućama, s firmama koje unovĉavaju ĉekove, pa ĉak i firmama koje obezbeđuju studentske pozajmice, ne zato što je morao, već zato što nije želeo nikakvu glavobolju. Druge banke su preduzimale sliĉne, premda manje oštre, korake.

Kao što se da zakljuĉiti iz opaski na saslušanju koje je organizovao Loski, ovo je bilo gotovo suprotno stavu Silicijumske doline, koja nije bila optužena za umešanost u finansijsku krizu. Tehnoindustrija bila je sve uverenija da može promeniti svet, sve smelija zbog uspeha kompanija poput Epla, Gugla i Fejsbuka. Među najpopularnijim kompanijama na polju tehnologije bile su Erbi-en-bi i Uber; one su se neskriveno protivile opterećujućim regulativama poput onih nametnutih hotelima i taksijima. U finansijskim mrežama, s kojima je bitkoin želeo da se takmiĉi, investitori na polju tehnike poput Freda Vilsona videli su samo još jednu zbirku pravila koja bi se dala izmeniti radi stvaranja delotvornijeg tržišta. Ĉinilo se da je finansijska industrija još otvorenija za ovakve izmene baš zato što su se postojeća preduzeća toliko plašila da prekrše pravila.

Posle dve decenije rada na raskršću tehnologije i finansija, Venses je priznao da je, tokom skoro cele njegove karijere, centar moći i bogatstva u Sjedinjenim Državama, a možda ĉak i u svetu, bila baš finansijska industrija i, preciznije reĉeno, Njujork. Ipak, jasno i glasno je iznosio svoje uverenje kako će se ovo uskoro promeniti.

„Po svoj prilici će u narednih dvadeset ili trideset godina to preuzeti
Silicijumska dolina", voleo je da kaže. „Ni najednom drugom polju nećemo videti
prelazak štafete iz ruke u ruku tako jasno kao kod bitkoina."

Jedini problem za Silicijumsku dolinu, željnu promena, bio je što je još u bankama ĉuvala dolare kojima je plaćala zaposlene – i, u sluĉaju bitkoinskih kompanija, dolare koje je dobijala od klijenata u zamenu za virtuelnu valutu.

Venses Kasares je za svoje prethodne startapove uvek koristio banku Dž. P. Morgan Čejs; ostao joj je veran nakon što mu je odobrila otvaranje raĉuna za prvi startap još devedesetih godina dvadesetog veka. Sada, meĊutim, kada se Venses prijavio u Dž. P. Morgan kako bi otvorio raĉun za novu kompaniju Zapo, po prvi put su ga odbili. Našao je drugu banku, koja je prvo otvorila korporativni raĉun za Zapo, ali ga je zatvorila neprosredno pre nego što je Venses dobio ĉek na deset miliona dolara od novih investitora – Benčmarka, firme za ulaganje riziĉnog kapitala. Venses se našao u neobiĉnom položaju – imao je ĉekove na ogromne svote i niko nije bio spreman da ih prihvati. Naposletku ga je spasla banka Silikon Veli, ista ona u kojoj je Koinbejs držao novac, jedina banka iole spremna na saradnju s bifkoinskim kompanijama.

Dugoroĉno gledano, međutim, Venses je uveravao sve poznanike da će bankarska opreznost imati sve manje znaĉaja. Na jednom događaju u organizaciji Dž. P. Morgana, namenjenom diskusiji o bitkoinu, poteglo se pitanje Džejmija Dajmona, no Venses se ponašao kao da je on nebitan:

„Ako mene pitate, ma šta Džejmi radio ili ne radio, biće to podjednako bitno
kao šta je upravnik pošte uradio ili nije preduzeo u pogledu imejla."

________________________

209 Evelyn M. Rush, „A King of Connections Is Tech's Go-To Guy―, New York Times, 5. novembar 2011, http://www.nytimes.com/2011/11/06/business/reid-hoffman-of-linkedin-has-become-the-go-to-guy-of- tech.html?pagewanted=all.
210 David Kirkpatrick, The Facebook Effect (New York: Simon & Schuster, 2010).
211 Marc Andreessen, „Why Bitcoin Matters―, DealBook, New York Times, 21. januar 2014, http://dealbook.nytimes.com/2014/01/21/why-bitcoin-matters/
212 Transkript Balažijevog predavanja u Školi startapa 2013. dostupan je na adresi https://nydwracu.wordpress.com/2013/10/28/transcript-balaji-srinivasan-on-silicon-valleys-ultimate-exit/
213 Tajna-tužba protiv Ĉarlija Šrema koju je podneo specijalni agent Poreske uprave SAD Gari Alford 24. januara 2014.
214Saopštenje za štampu u kom se objavljuje Ĉarlijevo hapšenje dostupno je na adresi http://www.justice.gov/usao/nys/pressreleases/Januaryl4/SchremFaiellaChargesPR.php.
215 Intervju sa Dţejmijem Dajmonom za CNBC, 23. januar 2014

Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE     TREĆE POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO.          DVADESET TREĆI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO.           DVADESET ČETVRTI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO             DVADESET PETI DEO

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO          DVADESET ŠESTI DEO      

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO.           DVADESET SEDMI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                DVADESET PRVI DEO           

DESETI DEO.                                DVADESET DRUGI DEO

Svedočenje generala Cavolia pred senatom- Ukrajina

General Christopher Cavoli, komandant američke evropske komande, i general Michael Langley, komandant američke komande Afrike, svedočili su pred Komitetom za oružane snage Senata. Teme su uključivale status Ukrajine u borbi protiv Rusije, pretnju koju al-Shabaab predstavlja u Africi, reakciju Evrope na kontroverzu Trumpove administracije o "SignalGateu" i kako Kina pruža veću pomoć Africi usred toga što SAD uglavnom povlače stranu pomoć s kontinenta. Evo nekih delova izjave generala Cavolia.

U pogledu Ukrajine general Cavoli nije izneo neke apsolutno nove činjenjice. Nezavisno od toga treba obratiti pažnju na ovo saslušanje – uvek je od pomoći znati koliko druga strano zna. Drugo, i ovo svedočenje je potvrdilo duboku umešanost Amerike od samog početka sukoba na relaciji Ukrajina- Rusija.

Da, mi smo celo vreme bili u ratu sa Rusijom, samo smo se krili iza marionetekoje smo postavili u Ukrajini.

..tu je i priznanje da je Amerika učestvovala/ odlučivala o gađanju teritorija u unutrašnjosti Rusije. O tome se nedavno pisalo , npr. u Entous NYT piše : " Jedan šef evropske obaveštajne službe prisetio se da je bio zatečen kada je saznao koliko su se njegovi kolege iz NATO-a zapleli u ukrajinske operacije. 'Oni su sada deo lanca ubijanja', rekao je...Američka vojska i oficiri CIA-e u Wiesbadenu pomogli su u planiranju i podršci u kampanji rusko-ukrajinske vojske... onda je CIA dobila zeleno svetlo da omogući precizne udare duboko u samoj Rusiji.”

CAVOLI

Adam Entousa u New York Timesu je opisao Cavolija kao glavnog planera neuspelih ukrajinskih napada na Rusiju. Evo citata iz tog teksta:

Ukoliko koalicija ne preorijentiše svoje ambicije, zaključili su general Donahue i komandant američke vojske u Evropi i Africi, general Christopher G. Cavoli, ...Ukrajinci će izgubiti rat. Drugim rečima, koalicija bi morala da počne da obezbeđuje teška ofanzivna oružja — M777 artiljerijske baterije i granate.

.....

Stoga su generali Cavoli i Aguto preporučili sledeći kvantni skok, dajući ukrajinskoj vojsci taktičke raketne sisteme - projektile, poznate kao ATACMS, koji mogu putovati do 290 milja - kako bi ruskim snagama na Krimu bilo teže da pomognu u odbrani Melitopolja. . . .

..... Ukrajinci su tražili dozvolu da preko granice koriste oružje koje je isporučilo SAD. Štaviše, generali Cavoli i Aguto predložili su da Wiesbaden pomogne u vođenju tih udara, kao što je to činio širom Ukrajine i na Krimu — obezbeđujući tačke interesa i precizne koordinate. . . . ..... Ovo je postao trenutak kada je Bidenova administracija promenila pravila igre. Generali Cavoli i Aguto dobili su zadatak da stvore "ops kutiju" - zonu na ruskom tlu u kojoj bi Ukrajinci mogli pucati iz oružja koje je isporučilo SAD, a Wiesbaden mogao podržati njihove udare.

Da bi opravdao sopstvene / NATO neuspehe Cavoli je bio prinuđen da prizna nadmoć Rusije.

Ruska rekonstitucija
Uprkos velikim gubicima na bojnom polju u Ukrajini, ruska vojska se rekonstruiše i raste brže nego što je većina analitičara očekivala. U stvari, ruska vojska, koja je podnela najveći teret borbe, danas je veća nego što je bila na početku rata – uprkos tome što je pretrpela oko 790.000 žrtava. Moskva je u decembru 2024. naredila vojsci da poveća svoju snagu na 1,5 miliona aktivnih pripadnika i regrutuje približno 30.000 vojnika mesečno. Ruske snage na frontu u Ukrajini sada su na preko 600.000, što je najviši nivo tokom rata i skoro dvostruko veći od početne invazione snage.

Rusija ne samo da rekonstituiše pripadnike vojske, već i zamenjuje borbena vozila i municiju brzinom bez presedana. Ruske kopnene snage u Ukrajini izgubile su oko 3.000 tenkova, 9.000 oklopnih vozila, 13.000 artiljerijskih sistema i preko 400 sistema protivvazdušne odbrane u protekloj godini - ali je u toku da ih sve zameni. Rusija je proširila svoju industrijsku proizvodnju, otvorila nove proizvodne pogone i pretvorila komercijalne proizvodne linije u vojne svrhe. Kao rezultat toga, očekuje se da će ruska odbrambena industrijska baza ove godine izbaciti 1.500 tenkova, 3.000 oklopnih vozila i 200 balističkih i krstarećih projektila Iskander. (Uporedno, Sjedinjene Države proizvode samo oko 135 tenkova godišnje i više ne proizvode nova borbena vozila Bradley.) Osim toga, očekujemo da će Rusija proizvoditi 250.000 artiljerijskih granata mesečno, što je stavlja na pravi put da izgradi zalihe tri puta veće od Sjedinjenih Država i Evrope zajedno.

Nadalje on tvrdi:

Rusija i dalje drži najveće zalihe nuklearnog oružja na svetu. Procenjuje se da se ruski nuklearni arsenal sastoji od 2.500-3.500 bojevih glava visokog i niskog dometa, koje se mogu prilagoditi za upotrebu na bojnom polju ili koristiti strateški. Nedavno je Kremlj ažurirao svoju nuklearnu politiku, koja ima za cilj da saopšti niži nuklearni prag i ocrtava niz nepredviđenih situacija koje bi mogle opravdati upotrebu nuklearnog oružja. Rusija takođe održava snažne programe hemijskog i biološkog oružja i više puta je koristila hemijsko oružje hloropikrin i agense za kontrolu nereda kao metodu ratovanja širom fronta Ukrajine, kršeći svoje obaveze prema Konvenciji o hemijskom oružju. U okviru svojih vazdušnih i pomorskih mogućnosti, Rusija je pretrpela samo manje gubitke u Ukrajini. Vazdušno-kosmičke snage Rusije trenutno imaju preko 1.100 borbeno sposobnih aviona koji uključuju Stelt lovce Su-57 i strateške bombardere Tu-95 i Tu-160. Osim nekih gubitaka u Crnomorskoj floti, ruska mornarica ostaje netaknuta, s preko 60 podmornica i 42 površinska plovila sposobna da lansiraju krstareće rakete Kalibr s nuklearnim vrhom.

Ruske formacije stiču borbeno iskustvo. Vojska je pokazala svoju sposobnost da uči na bojnom polju, širi nove koncepte u organizacijama i suprotstavlja se ukrajinskim taktičkim i tehničkim prednostima. Implementirao je brze cikluse prilagođavanja i razvija nove sposobnosti za ubrzanje modernizacije snaga. U novembru 2024. godine ruska vojska je izvela svoj prvi udar na ukrajinski vojni objekat novom balističkom raketom srednjeg dometa Orešnik. Ruski zvaničnici su izjavili da bi ova raketa mogla biti opremljena nuklearnom bojevom glavom. Videli smo kako ruske snage koriste nove, domaće proizvedene elektronske mere protiv ukrajinske tehnologije ometanja kako bi poboljšale efikasnost udara. Osim toga, ruske kopnene snage integrišu izviđačke i jednosmerne dronove u svoje ofanzive na bojnom polju. Rusija takođe proširuje svoje podmorske sposobnosti dodavanjem podmornica za napade krstarećim raketama na nuklearni pogon klase Severodvinsk-II, podmornica s balističkim projektilima klase Dolgorukiy II i drugih podmorskih izviđačkih sposobnosti kako na evropskim tako i na indo-pacifičkom pozorištu. Ove nove sposobnosti pokazuju da je ruska vojska namera da stekne taktičku i operativnu prednost za buduće bojno polje.

NATO

Za SAD bi bilo „problematično“ da napuste svoju tradiciju insistiranja na tome da Amerikanci budu komandanti NATO-a, upozorio Cavoli.

Mislim da bi to donelo neke izazove u smislu nuklearne komande i kontrole... To bi nas dovelo u poziciju u kojoj bismo, u situaciji po članu 5, mogli imati po prvi put od Prvog svetskog rata veliki broj američkih trupa pod neameričkom komandom. Tako da mislim da su to stvari koje bi se morale pažljivo razmotriti.
Sjedinjene Države drže određeni broj nuklearnog oružja za upotrebu od strane NATO-a koje bi — po dogovoru Sjedinjenih Država i njihovih saveznika iz NATO-a — moglo koristiti SACEUR-u tokom sukoba i isporučivanja od strane raznih NATO nacija. Trenutno nema posrednika koji je uključen u taj proces. Kad bi dobio instrukcije, Cavoli bi jednostavno morao da preda oružje pod svojom komandom (kao šef EUCOM-a ) da ga koristi SACEUR," (The Supreme Allied Commander Europe- komandant Savezničke komande za operacije. SACEUR je druga najviša vojna pozicija unutar NATO-a, ispod predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a u smislu prvenstva.)

Cavoli je stao uz mišljenje penzionisanog general-potpukovnika Dana Cainea, Trumpovog kandidata za predsedavajućeg Združenog generalštaba.

“Gde god smo imali raspoređene američke snage, želeli smo da budu pod američkim komandantom", rekao je Caine. "I to je bila istorija iza uspostavljanja SACEUR-a i spajanja komandanta EUCOM-a i SACEUR-a sa dvostrukim šeširom. I mislim da je to prilika za globalno vodstvo, posebno u Evropi, ali opet bi to poverio predsedniku jer on razmatra kako bi buduća politika mogla izgledati."

General armije Christopher Cavoli, lijevo, i general marinaca Michael Langley

PENTAGON

Pitanje SACEURA razmatra se u sklopu namere administracije predsednika Donalda Trumpa da restrukturiše celu vojske, uključujući demontažu AFRICOM-a i njegovo premeštanje na podkomandnu poziciju u okviru EUCOM-a u Stuttgartu, Nemačka. U tom slučaju odustalo bi se od uloge Amerike kao vrhovnog savezničkog komandanta NATO-a za Evropu.
AFRICOM je osnovan 2007. godine pod predsednikom Georgeom W. Bushom.
"Ja bih imao odgovornost za još 50 zemalja. ... To je širok raspon kontrole," rekao je Cavoli. Izazovi u Africi su eksponencijalno porasli u poslednjih 10 godina, ne samo terorizam koji je bio tamo u prethodnom periodu od poslednjih 20 godina, već i sve veća aktivnost Rusije i Kine",

Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Treće poglavlje: dvadeset sedmi deo)

 7 decembar 2013

Koliko je bitkoin u stanju da preživi i napreduje bez odobrenja vlasti videlo se u Buenos Ajresu, na prvoj konferenciji u organizaciji Bitkoin Argentine. Osnivaĉ grupe bio je Dijego, stari prijatelj Vensesa Kasaresa, zajedno s partnerom kog je upoznao ranije iste godine na bitkoinskom skupu. Za konferenciju su zakupili veliki hotel u centru Buenos Ajresa i uspeli da prodaju ĉetiristo karata, od kojih je oko ĉetrdeset posto prodato strancima poput Rodžera Vera, Erika Vorhisa i Ĉarlija Šrema.

Sam proces kupovine karata skrenuo je pažnju na jedan argentinski startap koji je mnogo obećavao, kompaniju koja je među prvima u svetu koristila mrežu da zakonito pruži izvesne usluge, inaĉe nemoguće u okviru tradicionalnog finansijskog sistema.

U Argentini, transakcije putem kreditnih kartica sa strancima, recimo prodaja karata za konferenciju Amerikancima, inaĉe su bile skupe i uplati je dugo trebalo da stigne u Argentinu. Kompanija kod koje ameriĉki klijent ima kreditnu karticu odbila bi oko dva i po dolara od cene karte – vredne oko sto dolara – kako bi poslala novac u Dijegovu argentinsku banku. Potom bi argentinska banka uglavnom naplatila još tri posto za razmenu valute, te bi ostalo 94,5 dolara. Veliki udarac, međutim, došao bi kada bi argentinska banka pretvorila dolare u pesose. Ako bi Dijego zamenio 94,5 dolara kod uliĉnog dilera, dobio bi nezvaniĉni kurs od oko 9,7 pesosa po dolaru, dakle imao bi 915 pesosa. No banka je menjala novac po zvaniĉnom, vladinom kursu – 6,3 pesosa u vreme konferencije – te bi tako dobio 595 pesosa. Povrh svega toga, Dijegu bi banka dala ove pesose tek dvadeset dana nakon što klijent kupi kartu.

Argentinski bitkoinski startap Bitpagos (BitPagos) dovitljivo je zaobilazio ovo skupo zamešateljstvo. Bitpagos bi primio isplatu od sto dolara preko kreditne kartice u Sjedinjenim Državama i naplatio taksu od pet posto. Ipak, umesto da preostalih devedeset pet dolara prebaci u argentinsku banku, Bitpagos bi za dolare kupio bitkoine u Sjedinjenim Državama. Bitpagos bi poslao bitkoine direktno Dijegu. On je mogao ili da zadrži bitkoine ili da ih razmeni u pesose po nezvaniĉnom kursu, i onda bi imao 920 pesosa umesto 595.1 umesto za dvadeset dana, preko Bitpagosa je dobijao bitkoine u roku od dva dana.

Bitpagos je ranije iste godine osnovalo dvoje mladih Argentinaca koji su pre toga imali konsultantsku kompaniju i muĉili su se kada je trebalo primiti uplate od stranih klijenata. Pored toga što je primala isplate za karte u ime fondacije, novu kompaniju su prihvatili i hoteli koji bi dobijali novac od stranih turista, a nisu hteli da plaćaju proviziju na uplate u pesosima. Još pre poĉetka konferencije, na Bitpagos se već bilo uĉlanilo oko trideset hotela. Većinu hotelijera nije bilo briga kakve to ideje što je u osnovi decentralizovane valute; samo im je bilo drago što su našli naĉin da izbegnu skupe dažbine, kakvih je argentinski finansijski sistem bio prepun. Kao bonus, mogli su na kraju da imaju novac u bitkoinu umesto u pesosima, koji su brzo gubili vrednost.

Ovde je bitkoin primenjen veoma praktiĉno, kako bi se izašlo na kraj s finansijskom zbrkom u Argentini; tolika praktiĉnost zapravo je zalazila u okvire ideoloških stremljenja Satošija Nakamota i sajferpankera. Argentinski hotelijeri možda nisu bili libertarijanci, ali bi lako razumeli Satošijeve rane tekstove o bitkoinu, u kojima se objašnjava kako je „koren problema s konvencionalnom valutom veliko poverenje neophodno da bi ona funkcionisala. Centralnoj banci se mora verovati da neće sniţavati vrednost valute, ali istorija dekretnih valuta puna je kršenja tog poverenja."Neadekvatno postupanje s valutom bilo je deo svakodnevnog života u Argentini.

Konferencija u Argentini privukla je mnoge ideološki nastrojenije sledbenike bitkoina iz celog sveta. Na neki naĉin, nekadašnji tim Bitinstanta ponovo se okupio, i njegovi ĉlanovi su dobili istaknuta govorniĉka mesta. Sjajno su se provodili u Argentini, jeli su šnicle, pili argentinsko vino i išli da gledaju tango sa ostalim predavaĉima na konferenciji. Ipak, i za njih i za većinu stranaca na konferenciji, ono najupeĉatljivije na celom događaju nije bilo deo zvaniĉnog programa. Svi koji bi došli u hotel Melija, gde je konferencija odrţavana, prošli bi pored dvoje tinejdžera, mladića i devojke, ĉije su tanane, prefinjene crte lica svedoĉile da su blizanci. Oboje su nosili iste bele majice s natpisom Digikoin spreda, i oboje su blagim glasovima pitali posetioce konferencije žele li da kupe ili prodaju bitkoin. One koji bi prihvatili ponudu poveli bi do prodavnice sendviĉa preko puta ulice. Tamo je za stolom sedeo muškarac srebrne kose, tamnih oĉiju, za kompjuterom, u beloj košulji raskopĉanoj taman koliko da se vide malje na grudima, i s rancem punim gotovine.

Taj ĉovek, otac blizanaca, imao je svoj bitkoinski novĉanik otvoren na laptopu i mogao je da razmeni novac u bilo kom smeru, na isti onaj nezvaniĉni naĉin kao i svi drugi crni dileri novca na uliĉnim ćoškovima Buenos Ajresa. Dante Kastiljone, vlasnik Digikoina, nije osnovao Digikoin naroĉito za ovu konferenciju. U to doba je već nekoliko meseci bio među najuspešnijim menjaĉima virtuelne valute u Argentini. Blizanci su mu sluţili kao kuriri, svakog dana bi išli u grad i posećivali mušterije kojima bi zatrebali pezosi ili virtuelna valuta. Kada bi ga ljudi pitali o poslu, odgovarao je šturo, i osmehnuo bi se ukrivo kao da pita: „Šta mislite, zašto ja ovo radim?" Ipak, pristajao bi da kaže kako je to tek najnovija stanica u razuđenoj karijeri, izgrađenoj na nalaženju prilika u rđavom finansijskom sistemu u Argentini.

„Vredan sam ĉovek", rekao bi kada bi navalili. „Pokušavamo da vam pružimo svoje usluge. Zarađujemo za hranu i za kiriju."

Razvoj bitkoina u Sjedinjenim Državama i Kini pokazivao je kako tehnologija može od nekog trenutka zavisiti od zvaniĉnih finansijskih sistema i odobravanja vlasti. Argentina je, s druge strane, svedoĉila kako se može razviti i bez toga. Svakako se kretala sporije, ali bilo je neĉeg opipljivijeg, prizemnijeg u onome što je iz toga nastajalo.

******

Ĉovek koji je zapoĉeo sve ovo u Argentini, Venses, nije mogao doći na konferenciju u Buenos Ajresu. Trenutno je prolazio kroz završnu fazu prodaje svog najnovijeg startapa, Lemona, za 42,6 miliona dolara. Kada se nije trudio da raskrsti s Lemonom, radio je na novoj bitkoinskoj kompaniji koju je nameravao da osnuje s Fedeom Muroneom, dugogodišnjim saradnikom iz Argentine.

Srž nove firme bio je sistem koji su Venses i Fede razvijali od poĉetka godine, namenjen ĉuvanju njihovog sopstvenog povelikog bitkoinskog imetka, pošto su izgubili poverenje u Mi. Goks i druge dostupne servise. Glavni cilj bio je skloniti privatne kljuĉeve svih svojih adresa sa svakog kompjutera prikljuĉenog na internet. Venses i Fede su privatne kljuĉeve prebacili na laptop koji se nije povezivao na internet, odložen u sef jedne kalifornijske banke; sada su mogli da pobrišu sve privatne kljuĉeve s raĉunara koje su koristili na internetu.

Tokom 2013. godine vrednost njihovih bitkoina je porasla, baš kao i broj ljudi koji su ĉuli za njihov sistem i zamolili za dozvolu da i sami ĉuvaju svoje bitkoine na istom laptopu. Stoga su Venses i Fede sprovodili sve strože i strože mere za obezbeđenje privatnih kljuĉeva. Prvo su enkriptovali sve podatke na laptopu, dakle ĉak i ako bi se neko domogao laptopa, svejedno ne bi imao njihove privatne kljuĉeve. Kljuĉeve za dekriptovanje su stavili u banku blizu Fedea u Buenos Ajresu. Onda su laptop iz bankovnog sefa prebacili u obezbeden serverski centar u Kanzas Sitiju. Sada su se na laptopu već nalazili Vensesovi i Fedeovi bitkoini, kao i novĉići Dejvida Markusa, Pita Brajgera i još nekoliko prijatelja. Privatni kljuĉevi na tom laptopu vredeli su na desetine miliona dolara.

Iz ovolikog zanimanja prijatelja Venses je zakljuĉio kako postoji rasprostranjena potreba za pouzdanijim naĉinom ĉuvanja bitkoina. Ljudi nisu želeli da drže privatne kljuĉeve na kućnim kompjuterima, ali nisu želeli Mt. Goksu i Koinbejsu da povere na ĉuvanje digitalne fajlove vredne više miliona. Sef, kako su ga Venses i Fede zvali, bio je tek prvi korak. Venses je zamišljao kako će ovo biti tek prva ponuda u okviru buduće kompanije, koja će pružati kompletne usluge i obezbediti ljudima širom sveta mesto za ĉuvanje i trošenje novĉića. Za razliku od ranijih startapova koje je Venses osnivao i prodavao, nameravao je da mu ovo bude životno delo – poslednja kompanija koju će ikada osnovati. Nazvao ju je Zapo (Xapo); on i Fede izabrali su to ime, tražeći jednostavnu, upeĉatljivu reĉ ĉiji je internet domen dostupan.

Vensesa u poĉetku nije naroĉito zanimalo da uzima od investitora novac za ovu kompaniju. Nije hteo da prepusti uzde nikom drugom i imao je dovoljno novca da sve sam plati. Ipak, u jesen 2013. prijatelji su ga ubedili da bi mu osnivanje kompanije bez investitora uskratilo veze i marketinške mogućnosti koje ulagaĉi donose sa sobom.

Vensesu je postalo sasvim jasno koliko su investitori važni istog onog dana kada je konaĉno prodao Lemon, i kada je Koinbejs objavio da će za razvoj kompanije dobiti dvadeset pet miliona dolara od firme Andrisen Horovic. Bila je to daleko najveća javna investicija u bitkoin, i Koinbejs je požnjeo nagradu u vidu novih klijenata i privuĉene pažnje.

Nekoliko dana posle ovoga Venses je otputovao u San Fransisko na sastanak s Benčmarkom, firmom za ulaganje riziĉnog kapitala koja se takmiĉila sa Andrisen Horovicom da uloži novac u Koinbejs. Venses je već neko vreme bio u dobrim odnosima s partnerima u Benčmarku, i nadao se da će mu se ukazati prilika za saradnju s njima. Jedan je bio zet Pita Brajgera iz Fortresa.

Sastanak u sedištu Benčmarka nimalo nije liĉio na Vensesove ranije pokušaje ubeđivanja investitora da ulože novac. Ovog puta je izložio šta želi od Benčmarka kako bi sve to imalo smisla za njega. Posle Vensesove prezentacije, tim Benčarka se nakratko sašaptavao, a onda su ponudili da ulože deset miliona dolara u Vensesovu kompaniju, koju su procenili na pedeset miliona dolara. Kao što je bio sluĉaj i sa svim Vensesovim ranijim startapovima, nije bilo ugovora s navedenim uslovima, samo su se rukovali.

Kada je Venses izašao, istog ĉasa je pozvao telefonom starog prijatelja Mikija Malku da mu ispriĉa uzbudljive novosti. Miki nije reagovao radosno, već pomalo uvređeno, pošto Venses nije ponudio Mikiju i njegovoj firmi Ribit sliĉan dogovor. Pošto je prvo zahtevao priliku da uloži deset miliona dolara u Vensesovu kompaniju, Miki je konaĉno pristao na pet miliona. Nedugo potom pozvao ga je i Pit Brajger i zahtevao da prime i njega, i Venses je pristao da ovaj uloži pet miliona dolara. Venses još nije imao firmu koja posluje, a već je imao dvadeset miliona dolara.

Tokom dvonedeljnog boravka u Sjedinjenim Drzavama, Bobi Li je posetio brata Ĉarlija, koji je preko leta bio dao otkaz u Guglu i pridružio se Koinbejsu kako bi se potpuno posvetio bitkoinu. Bobi se pojavio u privremenom sedištu kompanije u prepravljenom ĉetvorosobnom stanu sutradan nakon što je kompanija objavila da će Andrisen Horovic u nju uložiti dvadeset pet miliona dolara.

Ĉarli Li nije morao da radi više ni dan u životu. Lajtkoin, njegova alternativna kriptovaluta, malĉice brža, manje zahtevna verzija bitkoina, sada je zauzimala drugo mesto po popularnosti među kriptovalutama na sve pretrpanijem polju kopija bitkoina. Delimiĉno zbog Ĉarlijeve transparentnosti pri puštanju lajtkoina u promet, ljudi su mu verovali; ako je bitkoin zlatnik, smatralo se da će lajtkoin biti srebrnjak, baš kako je Ĉarli i nameravao.

U novembru je vrednost svih postojećih lajtkoina nakratko premašila milijardu dolara. Određeni kompjuterski ĉipovi dobri za rudarenje lajtkoina bili su rasprodati u skoro svakoj internet prodavnici elektronske opreme. Ĉarli je rudario lajtkoine od poĉetka, pa je posedovao popriliĉan broj ovih novĉića pored svoje pozamašne imovine u bitkoinu. Radio je u Koinbejsu prvenstveno, jer je želeo dma pomogne da se virtuelne valute prihvate u glavnim društvenim tokovima.

Ĉarli je uvideo da je bitkoin bio na sliĉan naĉin blagotvoran za Bobija. Uprkos mnogim ĉasovima rada i nesigurnosti koju je Bobi u poslednjih nekoliko meseci pretrpeo kao glavni izvršni direktor, posle mnogo godina na menadžerskom mestu osrednje odgovornosti, sadašnji položaj ulivao mu je samopouzdanje koje kao da je nadmašivalo propratni stres.

U Sjedinjenim Državama Bobi je mnogo vremena provodio u potrazi za novim investitorima i partnerima za BTK Čajnu. Ipak, još se trudio da ustanovi šta će saopštenje Narodne banke Kine od petog decembra znaĉiti za razvoj njegove kompanije. U Bobijevoj menjaĉnici cena bitkoina više nije bila na nekadašnjem vrhuncu, ali se ustalila na oko 5.500 juana, ili 875 dolara u zapadnjaĉkim menjaĉnicama. Bobi je od osoblja saznao da je petodecembarsko saopštenje izdato nakon ogromnog i naglog porasta cene u novembru. Državni savet, najviše administrativno telo u Kini, dobio je nekoliko izveštaja, i jedan od ĉetiri vicepremijera saveta naredio je Narodnoj banci da nešto preduzme. Kako to obiĉno biva u Kini, ĉitav proces bio je zastrt velom tajne, i ĉinilo se da su glavni pokretaĉi zvaniĉnici koji se trude da zaštite same sebe.

Poslednje veĉeri u Sjedinjenim Državama, Bobijev guru za odnose s vlastima Ling Kang ponovo ga je pozvao telefonom. Platni servis Tensent upravo je zvao BTK Čajnu i objasnio kako, poĉevši od narednih dana, neće više sarađivati s Bobijevom menjaĉnicom. Bobi se razbesneo. Tensent je ranije bio pristao da ih o bilo kakvim izmenama obavesti bar deset dana unapred. Te noći je pozvao sve koji su mu pali na pamet i ubedivao ih je u svoje stanovište. Ipak, on i Ling su ĉuli da je Tensent dobio naređenje neposredno od lokalnog ogranka Narodne banke i niko ništa nije mogao protiv toga.

Kada je sutradan Bobi odleteo za Kinu, svi u menjaĉnici su se užurbano trudili da podese novi servis za obradu uplata pre nego što Tensent prekine saradnju s njihovom kompanijom u nedelju u podne. Ipak, sada se ĉinilo da se ovaj problem neće završiti na Tensentu. Bobi je saznao da je Narodna banka pozvala sve ovakve servise na razgovor u ponedeljak.

Sastanak nije doneo nikakvu zvaniĉnu promenu politike niti nova dokumenta. Ipak, izveštaji koje su Bobi i tim primali dok je sastanak još bio u toku otkrivali su da se sve kompanije za obradu uplata podstiĉu da se predomisle u pogledu poslovanja s bitkoinskim kompanijama. Kako su glasine procurile tako je i cena pala, i spustila se na oko šeststo dolara u zapadnim menjaĉnicama. Dva dana kasnije, kada je Bobi zvaniĉno potvrdio da njegova kompanija više neće primati nove depozite, poĉeo je novi krug rasprodaja, i spustio cenu na oko 430 dolara na Bitstampu i 2.100 juana na BTK Čajni, tj. na manje od trećine nekadašnje cene na vrhuncu, svega dve nedelje ranije. Dok je nekoliko nedelja pre toga svakodnevno po sto hiljada bitkoina prelazilo iz ruke u ruku na BTK Čajni, sada je promet spao na manje od jedne desetine.

Na neprestanim sastancima, Bobi i njegovo osoblje razmišljali su kako da ostanu u poslu bez kompanija za obradu uplata. Jedna druga kineska menjaĉica, Huobi, poĉela je da prima klijentski novac preko liĉnog bankovnog raĉuna glavnog direktora kompanije. Decembarska preporuka kineske centralne banke kao da je zabranila bankama rad s bitkoinom, ali Bobi je na svoje iznenađenje uvideo da banke svejedno rado posluju s njegovim suparnicima. Bobijevi kineski zamenici objasnili su da banke to rade jer, za razliku od kompanija za obradu uplata, njih nisu pozvali na sastanak i upozorili ih da ne posluju s bitkonskim firmama. Dok u Sjedinjenim Državama banke nisu bile spremne da išta preduzimaju bez nedvosmislenog zelenog svetla od regulatornih tela – a ponekad ni tada – na kineskom Divljem zapadu banke bi probale bilo šta sve dok im jasno i glasno to ne zabrane.

Bobi je, međutim, najveći deo života radio za ameriĉke kompanije i nije mu se sviđalo da izvrdava pravilima. Najbolja mogućnost, ĉinilo se, bila bi nekakv sistem vauĉera, u kom bi prodavci, kao nezavisna strana, prodavali kredit za BTK Čajnu, sliĉno trgovcima koji prodaju kartice s minutima za mobilni telefon. No, iako je njegovo osoblje pohrlilo da ovo omogući, klijenti su na njegove oĉi prebegavali suparniĉkim firmama koje su otvorile bankovne raĉune. U Kini je, kako se ĉinilo, savesno pridržavanje pravila bilo recept za gubljenje prometa.

Uz svaki nov porast cena dolazilo je i detaljnije preispitivanje principa na kojima se bitkoin zasniva; sluĉaj decembarskog skoka i pada nije bio nimalo drugaĉiji. Ovog puta su bitkoin na nišan uzeli možda najuticajniji ekonomisti u Sjedinjenim Državama – ukljuĉujući i Pola Krugmana, nobelovca progresivnih shvatanja, i Tajlera Kauena, produktivnog blogera sklonog libertarijanizmu. Retko ko je imao nešto dobro da kaže.

Krugman se uglavnom usredsredio na tvrdnju da je bitkoin valuta, uzimajući u obzir koliko loše vrši jednu od osnovnih uloga novca: da služi kao pouzdan naĉin za ĉuvanje vrednosti.203Zašto bi ljudi ĉuvali bogatstvo u bitkoinu ako znaju da će vrednost tako silovito varirati, pitao je Krugman.?

Kauen je sa svoje strane tvrdio da će bitkoin teško zadržati vrednost kada se pojave nove i bolje osmišljene kriptovalute i odvuku korisnike.204 Pojedinci su zaista već bili resili da pređu na lajtkoin, tvorevinu Ĉarlija Lija, i modernu, noviju kriptovalutu doudžkoin.

Ipak, ispod ove kritike krije se dublja težnja, svest da je jedna od osnovnih premisa i vrlina bitkoina sada, kako se sve više ĉinilo, dokazana kao neistinita. Mnogi rani ljubitelji bitkoina, naroĉito u libertarijanskom taboru, verovali su da će napori Saveznih rezervi da, nakon finansijske krize, podstaknu ekonomiju upumpavanjem mnogo novog novca u banke zapravo smanjiti vrednost dolara i dovesti do snaźne inflacije, sliĉne argentinskoj.

Zbog ove pomisli, retka roba kao što su bitkoin i zlato delovali su kao bezbednija odluka nego ĉuvanje dolara. Ipak, krajem 2013. strahovi od inflacije nisu se bili obistinili. Zapravo, ameriĉka ekonomija nije se suoĉavala sa inflacijom već s deflacijom, pošto su banke zadržavale dobar deo novog novca umesto da ga puste u promet. Stimulacioni program Saveznih rezervi bio je dovoljno uspešan da su ga centralne banke u Evropi i Japanu sada podražavale. Ovo je bio živi ekonomski eksperiment, i ĉinilo se da se ne odvija kako su libartarijanci oĉekivali. U isto vreme, oskudnost bitkoina još je imala isti uĉinak na koji su nas rani protivnici upozoravali: podsticala je ljude da gomilaju bitkoine umesto da ih zapravo koriste.

Možda najoštrija kritika je potekla od ĉuvenog britanskog pisca nauĉne fantastike Ĉarlija Strosa; on je napravio dugaĉak spisak mogućih rđavih posledica bifkoina, od kojih su se neke poklapale s namerama sajferpankera (recimo, izbegavanje plaćanja poreza i oslabljenje vladinih programa socijalne zaštite), a neke ne. Stros je istakao da ova druga kategorija, gomilanje izazvano malobrojnošću bitkoina, dovodi do ogromne nejednakosti u bitkoinskim posedima, „do te mere da u poređenju s tim kleptokratija u supsaharskoj Africi deluje kao socijalistiĉka utopija―.205 I zaista, nekoliko posednika bitkoina, kao Rodžer Ver i Venses Kasares, držali su kljuĉan deo svih postojećih novĉića u svojim rukama. Teško da bi se ovo moglo dopasti grupama poput pokreta „Okupirajmo Volstrit― ,koji su imali primedbe na nezasluženu moć najbogatijeg jednog procenta stanovništva.

Ljubitelji bitkoina imali su spreman odgovor na sve ove kritike i davali su ga glasno. Nestabilnost bitkoina će nestati kako on bude sazrevao, govorili su pobornici; bitkoin ima nad drugim kriptovalutama tu prednost što je bio prvi, i ĉinilo se da ta prednost ne opada. Pritom, inflacija možda još nije problem u Sjedinjenim Državama, ali u drugim zemljama jeste.

Bile kritike osnovane ili ne, ĉinilo se da neće umanjiti radoznalost krupnih finansijskih institucija u pogledu bitkoina. Najveća zverka koja je pokazala zanimanje za bitkoin bio je Vels Fargo, možda najuspešnija i najuglednija banka u zemlji posle fmansijske krize. Posle novembarskih rasprava u senatu, rukovodioci Vels Farga obratili su se Pitu Brajgeru s namerom da ponovo zapodenu razgovore o saradnji na bitkoinskoj menjaĉnici. Jedan znak da je Vels Fargo otvoren za ovo bio je taj što su rukovodioci banke pristali da doputuju u sedište Fortresa u Njujorku na sastanak. Brajger je okupio tim da zastupa Fortres; a tim se sastojao od Vensesa i još nekih ljudi pristiglih iz Kalifornije.

Fortres je za ovu priliku izdvojio veliĉanstvenu konferencijsku salu na ĉetrdeset sedmom spratu svog sedišta na Menhetnu, a došli su rukovodioci nekoliko odseka Vels Farga. Kada se u konferencijskoj sali okupilo desetak ljudi, Pit je ustao i održao svoju najosnovniju prezentaciju timu Vels Farga. Objasnio je zašto se tim Fortresa toliko zainteresovao za ovu tehnologiju i ukazao da su joj se već posvetili pametni ljudi širom sveta, recimo Venses. Nagovestio je kako Vels Fargo treba da održava korak s bitkoinom, pošto nova mreza ima potencijala da postane takmac nekim osnovnim bankovnim uslugama, recimo platnim mrežama. Pit je završio napomenom kako u Americi ne postoji zakonski regulisana bitkoinska menjaĉnica – a Fortres i Vels Fargo bi je udruženim snagama mogli napraviti.

Iz pitanja rukovodilaca Vels Farga nije se dalo zakljuĉiti koliko je banka ozbiljna što se ovog projekta tiĉe, ali je njen tim oĉigledno bio dobro obavešten i pripremio je detaljna pitanja kako bi takva menjaĉnica taĉno izgledala i kako bi mogla biti prihvatljiva regulatornim telima. Sastanak se završio dogovorom da banka razmisli o svemu.

Moguće prednosti bitkoina nad postojećim sistemom došle su do izražaja krajem decembra, kada sa ispostavilo da su hakeri prodrli u platni sistem maloprodajnog diva Targeta i pokrali podatke s kreditnih kartica oko sedamdeset miliona Amerikanaca – kartica svih banaka i firmi u Sjedinjenim Državama. Ovo je skrenulo pažnju na pitanje o kom su ljubitelji bitkoina već dugo govorili: relativni nedostatak privatnosti u okviru tradicionalnih platnih sistema.

Kada su mušterije u Targetu plaćale kreditnom karticom na kasi, davali su svoj broj raĉuna i datum isticanja kartice. Pri kupovini preko interneta Target je uzimao i adrese i poštanske brojeve mušterija kako bi potvrdio transakciju. Da su kupci koristili bitkoin, mogli su platiti a da ne ustupe Targetu nijedan liĉni podatak.

U ovom periodu, valja primetiti, možda najpozitivnije i krajnje ohrabrujuće izjave o virtuelnim valutama potekle su od ogranaka Saveznih rezervi, arhetipske centralne banke koju je bitkoin želeo da zameni. Savezni zvaniĉnici nisu bili oduševljeni idejom valute koju ne bi kontrolisale vlade, ali su veoma želeli da vide kako bi se novac mogao transferovati bez posrednika, koji je uvodio izvesnu koliĉinu rizika u svaku transakciju i u finansijski sistem. Savezne rezerve su, zapravo, sve jasnije i glasnije pozivale na postojanje tehnologije koja bi omogućila neposredniji transfer novca. Krajem 2013. i poĉetkom 2014. pojedini ogranci Saveznih rezervi objavili su rasprave o tome da li bi tehnologija blok-lanca uklonila rizik prisutan u finansijskom sistemu ukoliko bi se ta tehnologija valjano iskoristila.

„Ona predstavlja izuzetno konceptualno i tehniĉko dostignuće; lako bi ga
iskoristile postojeće finansijske ustanove, koje bi mogle da izdaju sopstvene
bitkoine, ili ĉak i same vlade― ,206 pisalo je u vodiĉu o bitkoinu koji je krajem 2013.
izdala Banka saveznih rezervi iz Ĉikaga.

Upotreba bitkoina kao novog, bezbednijeg i privatnijeg naĉina za plaćanje preko interneta dobila je veliki podstrek poĉetkom januara 2013. kada je internet prodavnica Overstok objavila da će od tada primati bitkoin.207 Ekscentriĉni glavni izvršni direktor Overstoka Patrik Bern imao je doktorat iz filozofije na Stanfordu i bio je neskriveni libertarijanac. Oĉito mu je motivacija za primanje bitkoina bila politiĉka: želeo je da izvuĉe zemlju ispod „ĉizme oligarha iz Volstrita", kako se izrazio. Takođe je ukazao na mnoge poletne ljubitelje bitkoina koji bi rado potrošili novac kod svakoga voljnog da primi ovu valutu. Ipak, u intervjuima je istakao praktiĉnije razloge za ovakav korak firme: više se ne mora pri svakoj transakciji plaćati 2,5 procenata kompanijama koje izdaju kreditne kartice (kompanija preko koje je Overstok primao bitkoin, Koinbejs, naplaćivala je jedan posto od Overstoka); nema više povlaĉenja uplata mušterija koje prime isporuku, a onda imaju primedbu na cenu; i nema više brige oko ĉuvanja poverljivih finansijskih podataka kupaca. Prvog dana, Overstok je obradio narudžbine u vrednosti od više od sto hiljada dolara – sve plaćeno bitkoinom.208

_______________________________

203 Paul Krugman, „Bitcoin Is Evil―, New York Times, 28. decembar 2013, http://krugman.blogs.nytimes.com/2013/ 12/28/bitcoin-is-evil/.
204Tyler Cowen, „How and Why Bitcoin Will Plummet in Price―, Marginal Revolution, 30. decembar 2013, http://marginalrevolution.com/marginalrevoluti-on/2013/12/how-and-why-bitcoin-will-plummet-in-price.html
205 Charles Stross, „Why I Want Bitcoin to Die in a Fire―, Charlie's Diary, 18. decembar 2013,http://www.antipope.org/charlie/blog-static/2013/12/why-i-want-bitcoin-to-die-in-a.html
206 Francois Velde, „Bitcoin: A Primer―, Chicago Fed Letter, decembar 2013.
207Ova objava dostupna je na adresi http://blog.coinbase.com/post/72787431702/coinbase -and- overstock--com-announce-largest
208 Podaci o prodaji dostupni su na adresi http://www.prweb.com/releases/bitcoin2014Keynote/Patrick- Byrne/prwebl 1699797.htm

knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE     TREĆE POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO.          DVADESET TREĆI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO.           DVADESET ČETVRTI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO             DBADESET PETI DEO

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO          DVADESET ŠESTI DEO      

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO.            DVADESET OSMI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                DVADESET PRVI DEO           

DESETI DEO.                                DVADESET DRUGI DEO

среда, 2. април 2025.

Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Treće poglavlje: dvadeset šesti deo)

 18 novembar 2013

Nekoliko sati nakon što je u Šangaju Bobi Li objavio petomilionsko ulaganje, Patrik Merk, šef pravniĉkog odseka Bitkoinske fondacije, probudio se u hotelskoj sobi u Vašingtonu i proverio cenu bitkoina – bila je u usponu. Pošto je obukao crno odelo i pažljivo na rever stavio znaĉku sa ameriĉkom zastavom, izašao je iz sobe, noseći iskaz koji je pisao proteklih nekoliko nedelja, a trebalo je da ga iznese pred senatom Sjedinjenih Država.

Pošto se pojavio na privatnom sastanku sa zakonodavnim telima u avgustu, Patrik je dugo pomagao ĉlanu osoblja senatora Toma Karpera iz Delavera, koji je želeo da održi raspravu o bitkoinu na zasedanju Komiteta za državnu bezbednost i poslove vlade. Mladi pomoćnik Džon Kolins se ranije te godine zagrejao za bitkoin i širom Vašingtona je privatno vodio razgovore o ovoj tehnologiji. U jesen, kada je Bitkoin doživeo uspon, Kolins je konaĉno uspeo da organizuje raspravu.

I Kolins i Patrik bili su prijazni ljudi sarkastiĉnog smisla za humor, i združili su se. Patrik se postarao da Kolinsu na sva pitanja odgovaraju najpristojniji i najugledniji ljudi u bitkoinskom svetu, ukljuĉujući predstavnike svih kompanija u koje su ulagaĉi riziĉnog kapitala ranije te godine investirali. Na raspravi, Patrikov cilj bio je da predstavi bitkoin kao nešto krajnje društveno prihvatljivo. Sam se dobrovoljno javio da svedoĉi, zajedno s još nekoliko relativnih novajlija u bitkoinskom svetu – osoba koje će, Patrik je znao, reći ono što državni organi i žele da ĉuju.

Uoĉi rasprave Patriku se nije spavalo i stalno je ustajao i prepravljao opaske koje je pripremio. Patrika je takođe brinuo prvi deo rasprave, to jest panel vladinih službenika koje nije on mogao da pripremi. Tokom leta Patrik je porazgovarao sa svim agencijama koje će biti zastupljene na panelu, ali nije znao jesu li sitni ĉinovnici preneli njegovu poruku ĉelnicima Ministarstva pravde i Tajne službe.

Kada je Patrik došao u salu za prezentacije i seo u publiku da sluša panel vladinih zvaniĉnika, bio je iscrpen i nervozan. Ipak, dobre vesti već su curile napolje. U odgovor na upitnik dobijen od senatora Karpera, direktor Saveznih rezervi Ben Bernanki zapisao je šta misli o bitkoinu, i bio je neoĉekivano blagonaklon, hvaleći „ono što nam bitkoin obećava dugoroĉno, naroĉito ako iz ovih inovacija proisteknu brži, bezbedniji i delotvorniji platni sistemi"194.

Prvi je trebalo da svedoĉi ĉelnik Mreže za regulaciju kriviĉnih dela finansijske prirode, tj. Fincena, Dženifer Šaški Kalveri, koja je pomogla u organizaciji avgustovskog sastanka. Patrik je razvio dobar odnos sa gospođom Šaški Kalveri, ali ona je bila još pozitivnije nastrojena nego što je Patrik oĉekivao, i upotrebila je reĉenicu koju je i sam ĉesto koristio: da su gotovinski dolari najĉešće korišćena valuta za trgovinu drogom i za pranje novca. Sledeći je govorio naĉelnik kriminalnog odseka Ministarstva pravde; istakao je da nije tako teško slediti trag bitkoina kako mnogi izgleda misle, kao i da se bitkoin ĉesto koristi u zakonite svrhe. Naposletku, šef kriminalnoistražnog odeljenja u Tajnoj službi izjavio je da ne strahuje naroĉito hoće li moći da se izbori sa zloĉinima koji podrazumevaju upotrebu virtuelne valute.

U odgovor na pitanja senatora Karpera, uĉesnici na panelu ukazali su na veliki stepen aktivnosti u Kini i napomenuli kako će se, ukoliko Sjedinjene Države budu isuviše stroge prema bitkoinu, ili ga proteraju iz zemlje, ova inovativna tehnologija verovatno preseliti preko mora, u mesta poput Kine, gde će je biti teže kontrolisati. Na kraju prvog panela Vašington post je već objavio naslov: „RASPRAVA U SENATU JE ŽURKA U ĈAST BITKOINA"

Kada su Patrik i ostali pobornici bitkoina dobili priliku da svedoĉe, Patrik je još bio uzrujan, pa je zaboravio da ukljuĉi mikrofon. Ipak, sve vreme je sebi ponavljao jednu jednostavnu poruku: „Već si pobedio, samo nemoj da zajebeš. Samo ĉitaj šta si napisao."

Nije zajebao, a nije ni ĉovek koji je sedeo do njega. Rasprava je uživo preneta na internetu putem striminga i, zbog nje, ljubitelji bitkoina širom sveta kupovali su novĉiće, i još novĉića, i kako je rasprava odmicala tako je i cena rasla. Kada je senator Karper lupio ĉekićem, cena na Mt. Goksu bila je oko sedamsto dolara – sto pedeset dolara više nego tog jutra.

Patrik je želeo da se odvuĉe u krevet, ali pre toga je morao da preživi niz intervjua, ukljuĉujući i razgovor s kineskim novinarom za CCTV.

Sutradan ujutru, u Šangaju, Bobi Li je ustao i video da su se klijenti BTK Čajne poneli još energiĉnije od mušterija koje su kupovale za dolare na Mt. Goksu i Bitsmapu; podigli su cenu na preko sedam hiljada juana. Drugim reĉima, od prethodnog jutra cena bitkoina u juanima porasla je više nego za prvih pet godina postojanja ove virtuelne valute.

Bobi je odjurio u kancelariju, gde ga je već ĉekao novinar iz novinske agencije Sinhua, spreman da ga intervjuiše.195Svi su hteli da znaju šta je bitkoin i koliko još ovaj nagli uspon može potrajati.

Posle intervjua Bobi je odvukao sa sobom Ling Kanga, muškarca sitne grade koji je postao Bobijev ĉovek za sve otkako se zaposlio dva meseca ranije; zahvaljujući svojim neverovatnim vezama, tj. guanxi, kako kažu Kinezi, on se bavio odnosima s vlastima. Kada su se našli među staklenim zidovima sobe za konferencije, za Bobijevim stolom, ošamućeno su se zgledali. Slagali su se da je spekulativna groznica, koja je nekad bila uzbudljiva, sada možda već problem. Za razliku od predstavnika vlasti Sjedinjenih Država, kineski zvaniĉnici nisu pružili nikakav znak podrške bitkoinu. Takođe, u poređenju sa ameriĉkim, državni službenici u Kini obiĉno su mnogo brže i odluĉnije stupali u delo kada im se nešto ne bi dopalo. Bobi i njegov zamenik nisu mogli da zaborave kako su stali na put špekulisanju ku koinom. Komunistiĉki zvaniĉnici sada su imali i previše nagoveštaja da je bitkoin novi ku koin. U vesti koju je Sinhua objavila prethodne nedelje tvrdilo se da ĉak i „kineske majke"marljivo prebacuju novac u virtuelnu valutu.

Poĉeli su da razmatraju kako da obuzdaju ovakva preterivanja, ukljuĉujući i ponovno uvođenje provizije na razmenu, pa da kupovina i prodaja novĉića više ne bude besplatna. Ipak, druge kineske menjaĉnice takođe su bile ukinule provizije na promet i polako su sustizale BTK Čajnu. Ako bi Bobi nametnuo proviziju, mušterije bi prosto prebegle u druge menjaĉnice. Što je još važnije, Bobi i Ling nisu želeli pokazati da su se uspaniĉili.

Pre nego što su stigli išta da preduzmu, iz Vašingtona je stiglo još ohrabrujućih novosti – bilo je to poslednje što je trebalo Bobiju. Dan nakon rasprave kojom je predsedavao senator Karper, Senatski komitet za bankarstvo održao je sopstvenu raspravu o virtuelnim valutama, koja je dobrim delom obuhvatila isti materijal, ali je privukla mnogo manje pažnje. Na kraju je, međutim, senator Ĉak Šumer, ĉlan Komiteta za bankarstvo, ušao u salu za zasedanje. Ovaj ĉovek je još 2011. pozvao da se preduzmu stroge mere protiv Silk rouda i nagovestio da je bitkoin deo problema. Sada je hteo da objavi kako su ga pogrešno razumeli.

m „Ne želim ni da ukinem ni da zatrem bitkoin", 196 rekao je Šumer. „Mogućnosti novog platnog servisa i pojava alternativnih valuta mogla bi imati dubinskog i uzbudljivog uticaja na finansijske transakcije."

Neizbežna ironija ovih ludih dana bila je to što je tehnologija osmišljena dobrim delom da se zaobiđe moć vlasti sada mahom zavisila i oslanjala se na stav vladinih zvaniĉnika.

Ovo nije bilo sluĉajno. Patrik Merk i novi pobornici bitkoina iz Silicijumske doline mesecima su tvrdili kako tehnologija nije, kako je Satoši Nakamoto u poĉetku nameravao, mreža koja omogućava uĉesnicima anonimne transakcije van domašaja vlasti. Na raspravama u senatu svi uĉesnici u panelima o bitkoinu istakli su da je virtuelna valuta u stvari vrlo loš naĉin za kršenje zakona. Pošto već u blok- lancu postoje zabeležene sve transakcije, govorili su pobornici bitkoina, ĉesto je moguće ustanoviti ko je uĉestvovao u transakcijama, ili je barem lakše nego kada se u transakcijama koristi gotovina.

Ipak, zastupnici prvobitne vizije bitkoina nisu sklopili šatore i povukli se. Nedugo po Rosovom hapšenju, na dark vebu se pojavio Silk roud 2.0; nudio je iste usluge u suštinski istom formatu koji je koristio i Ros.197Moderatori i administratori Silk rouda 1.0 i dalje su hapšeni, ali ovo nije odbilo koga je trebalo da odbije. Pojedini developeri nisu samo digli Silk roud iz mrtvih nego su pokušavali da osmisle zaista decentralizovano internet tržište, koje ne bi moralo da se oslanja na centralizovane založne usluge koje su Ros Ulbriht i njegovo osoblje pružali, i koje su se naposletku ispostavile kao najveća slabost sajta.

U međuvremenu, na bitkoinskim forumima i na Reditu libertarijanci i anarhisti su strasnije nego ikad branili prvobitni duh bitkoina i kritikovali ljude koji su pravili ustupke – one iz Bitkoinske fondacije i druge.

Rodžer je prerastao u duhovnog vođu ovog krila bitkoinske zajednice. On je, među retkima, odbio da se odazove na upite senatskog komiteta. Poĉetkom decembra Rodžer je upotrebio deo svoje imovine, ĉija je vrednost sada bila više hiljada puta veća, i donirao je milion dolara Fondaciji za elektronske granice, organizaciji koju je osnovao jedan bivši sajferpanker u odbranu privatnosti na internetu, pored ostalog. Rodžer je takođe i dalje otvoreno zastupao bitkoinsku mrežu koja ne zahteva od korisnika mnoštvo liĉnih podataka. Na sajtu Blockchain.info podržavao je razvoj Šerd koina, servisa koji meša novĉiće iz razliĉitih transakcija, pa je nemoguće ustanoviti koji je potekao s koje adrese. Rodžer je skoro ceo novembar proveo u Engleskoj sa osnivaĉem sajta Blockchain.info i svojim novozaposlenim izvršnim direktorom u smišljanju kako da prošire kompaniju. Broj novĉanika na sajtu Blockchain.info porastao je sa 350.000 na skoro 700.000 za samo nekoliko meseci.198. Kada  je Rodžeru trebao odmor od posla, svratio bi u lokalni dodžo za džijudžicu; nosio je naroĉito napravljenu uniformu s velikim zlatnim grbom bitkoina na leđima.

Još izvestan broj programera i preduzetnika kretao se u sliĉnom smeru. Eksperimentišući s bitkoinskim protokolom, programeri su stvorili ĉitave nove kriptovalute kao što su anonkoin i darkoin, naroĉito napravljene radi zaštite anonimnosti korisnika. Što se bitkoina tiĉe, cilj najambicioznijih poduhvata bio je servis koji omogućava menjanje dolara i evra za bitkoine bez korišćenja centralnog servisa poput Koinbejsa ili Bitstampa. Sada su svi videli da će svaka kompanija koja posluje putem tradicionalnih valuta neizbežno podlegati tradicionalnim zakonima.

Događaji u svetu u celini potvrdili su mnoge strahove koji su prvobitno i naveli sajferpankere i Satošija da zamisle novu i revolucionarnu valutu. Vladini dokumenti koje je obelodanio Edvard Snouden pokazali su 2013. godine da je Agencija za nacionalnu bezbednost zaista tajno nadzirala elektronsku komunikaciju popriliĉnog broja ameriĉkih građana. Ipak, donekle ravnodušna reakcija javnosti na priĉe da ih agencija NS A nadzire svedoĉila je da većinu Amerikanaca u stvari nije naroĉito briga prikuplja li vlada podatke o njima.199 Što bi se obiĉan građanin brinuo zbog toga ako ne radi ništa što se ne sme?

U sve većoj bitkoinskoj zajednici preovladavao je sliĉan stav; većina korisnika nije se brinula jesu li im transakcije baš potpuno privatne. Što je možda još važnije, pošto je cena jednog bitkoina sada bila blizu hiljadu dolara, sve više glasova isticalo je vrline bitkoina koje nisu imale nikakve veze s pitanjem može li vlada ili ne može da nadzire njegove korisnike.

Prvog decembra jedna volstritska firma objavila je prvo istraživanje o bitkoinu; ovaj izveštaj nazvao ga je „ometajućim faktorom koji bi možda mogao sve promeniti" u platnoj industriji. Gil Lurija, analitiĉar u trgovaĉkoj kompaniji Ved-buš, pisao je o ovoj tehnologiji sa oduševljenjem kakvo se inaĉe sreće na skupovima ljubitelja bitkoina.

„Suštinsku vrednost bitkoina posmatramo kao glavno sredstvo u novoj, globalnoj zajedniĉki finansiranoj platnoj mreži otvorenog koda", 200 pisao je Lurija.

Prema Lurijinoj analizi, bitkoin je koristio samo jedan procenat svog potencijalnog tržišta, i cena svakog novĉića mogla je lako porasti deset, ako ne i stotinu puta, do sume od možda sto hiljada po novĉiću.

Iste ove tvrdnje privukle su više pažnje kada su ĉetiri dana kasnije iznete u istraživaĉkom izveštaju banke Meril Linč, divizije Ameriĉke banke, prve velike banke koja se oglasila. Glavni strateg za strane valute Dejvid Vu izrazio je veću sumnjiĉavost od Lurije, i ukazao na opasnost od nestabilnosti bitkoina i na njegovu povezanost s kriminalnim podzemljem. Ipak, Vuov izveštaj na ĉetrnaest strana isticao je da bi, pored nove platne mreže, bitkoin mogao „postati ozbiljan takmac―"201 firmama koje se bave transferom novca, poput Vestern juniona.

Vuova prognoza cene bitkoina nije bila onako vedra kao Lurijina, ali tvrdio je kako bi usluge koje bitkoin pruža mogle sve u svemu vredeti ĉitavih petnaest milijardi dolara, ili 1.300 dolara po novĉiću.

Pomisao da bi iz bitkoina mogla proisteći nova platna mreža nije bila naroĉito nova. O tome je Ĉarli Šrem govorio još 2012, i Bitpej je već pomoću iste te mreže naplaćivao manju transakcionu proviziju od one koje se naplaćuju pri korišćenju kreditnih kartica. Ipak, ova ideja poprimila je novu težinu kada je potekla od zaposlenih u bankama koje su mogle usvojiti i popularizovati ovu tehnologiju.

Najjasniji pokazatelj brzog razvoja događaja nije stigao iz javnih analitiĉkih izveštaja, već iz imejla koji je Pit Brajger, predsednik grupe Fortres investment, dobio od jednog od vrhovnih rukovodilaca Vels Farga po izvesnim merilima najveće banke u državi.

Brajger je preko leta neobavezno predložio da Fortres i Vels Fargo sklope partnerstvo i naprave konvencionalnu menjaĉnicu za bitkoin. Tada je banka odbila da iskoristi ovu priliku, i Brajger je odustao od svoje velike ambicije da uvede Fortres u vode virtuelne valute. Sada je, međutim, Vels Fargo opet želeo da se porazgovara o tome. Planirali su sastanak u njujorškom sedištu Fortresa. Vels Fargo nikad ne bi uradio ništa što se kosi s vladinim regulativama, ali sada se ĉinilo moguće baviti se bitkoinom uz blagoslov regulatornih tela.

Dok je bitkoin sticao odobravanje konzervativnijeg dela javnosti u Sjedinjenim Državama, u Kini se kretao u suprotnom smeru. Petog decembra, neposredno nakon što se Bobi Li ukrcao u avion u Šangaju i pošao na svoje prvo poslovno putovanje u Sjedinjene Države posle eksplozije bitkoina u Kini, pozvao ga je novinar Blumbergnjuza i objasnio da je iz izvesnih izvora saznao da se kineska centralna banka, Narodna banka Kine, sprema da objavi regulative koje se odnose na virtuelnu valutu.

Ovo su za Bobija bile novosti. Zamenik guvernera Narodne banke u novembru je nezvaniĉno rekao da bitkoin po svoj prilici neće dobiti legitimitet, ali ljudi slobodno mogu da uĉestvuju na tržištu. Zbog ovoga su mnogi pretpostavili da se centralna banka neće mnogo mešati. Stoga su se grozniĉave špekulacije bitkoinom nastavile; onog dana kada je Bobi odleteo u San Francisko, cena je bila iznad sedam hiljada juana.

Ipak, kao dugogodišnji posmatraĉ raznih tržišta, Bobi je znao da se ova groznica po svoj prilici ne može završiti nikako drugaĉije do dramatiĉnim slomom, a kada do sloma dođe, to neće povoljno uticati na stav kineske vlade prema bitkoinu. Bobi je upozoravao kako cena verovatno više neće rasti, ali nije mu smetalo ni malo pomoći centralne banke.

„Milo nam je što vlada donosi regulative o bitkoinskim menjaĉnicama", rekao
je Bobi novinaru brzo pre nego što je prekinuo razgovor.

Bobi je let proveo pun nade, zamišljajući kako uskoro više neće poslovati u nesigurnosti. Ipak, kada je avion sleteo i on ukljuĉio telefon, ĉekalo ga je više od deset poruka. U jednoj, njegov glavni ĉovek za odnose s vlastima, Ling Kang, rekao je: „Šta god da nameravaš, prvo se javi meni."

Tokom dugotrajnog hoda do carine, Bobi je dobio Linga telefonom i rekao mu da je ĉuo za regulative pre uzletanja.

„Ne, ne", kazao je Ling na mandarinskom na kom su razgovarali, sa ĉujnom
primesom straha u glasu. „Bobi, ovo je stvarno."

l Dok je Bobi bio u avionu, zaista je objavljen dokument Narodne banke, ali su bila potpisana i ĉetiri velika ministarstva; obećavao je veliku nesigurnost što se tiĉe budućnosti bitkoina u Kini, rekao je Ling.

Dobre vesti bile su da su agencije objavile kako sam bitkoin nije nezakonit i može se smatrati nekom vrstom digitalne imovine koju ljudi smeju kupovati i prodavati. U dokumentu je reĉeno i da sve menjaĉnice virtuelne valute treba da se registruju kod Ministarstva informisanja; ovo je nagoveštavalo da menjaĉnice neće biti zatvorene.202

Loše vesti, objasnio je Ling, bile su da je vlada presudila kako bitkoin nije valuta, već digitalna roba od vrednosti.

Kineska vlada se umešala usred rasprave kako definisati bitkoin i zapravo se složila s Vensesom Kasaresom i mnogim drugim pobornicima bitkoina, koji su mislili da su fajlovi u blok-lancu sliĉniji robi od vrednosti, koja se može unovĉiti, poput zlata, nego valutama kao što su dolari i evri, zato što bitkoin još nije široko prihvaćen niti se lako koristi kao sredstvo razmene ili kao knjigovodstvena jedinica. Pored ovih odlika, po reĉima kineske vlade, bitkoin nema ni najvažniju osobinu jedne valute: vladu koja bi stajala iza njega.

Ĉinjenica da je kineska vlada kategorizovala bitkoin kao digitalnu robu od vrednosti nije se na prvi pogled Bobiju ĉinila užasna. U Kini gotovo niko nije ništa kupovao niti prodavao za bitkoin – to je još bilo tek spekulativno ulaganje. Problem je bio sledeći: pošto nije smatran novcem, vlada je objavila kako banke i kompanije za obradu uplata ne mogu koristiti bitkoin, ni posredno ni neposredno.

Bobi je ispitivao Linga šta to znaĉi. Da li će Tensent, kompanija za obradu uplata, morati da prestane s prebacivanjem juana na BTK Čajnu u ime klijenata ako sam Tensent ne dolazi u dodir s bitkoinom?

Ako je to sluĉaj, moglo bi to biti smrtonosno.

Kako to ĉesto biva sa objavama kineske vlade, pojedinosti su ostale nejasne, tako da su partijski zvaniĉnici mogli na prilagodljiv naĉin da rešavaju ovu situaciju, kako god se razvijala. Ling se nije nadao naroĉito dobrom ishodu. Iz objave se jasno videlo da vladini zvaniĉnici nisu zadovoljni koliĉinom špekulacija.

Ipak, Bobi je bio optimista, školovan u Americi, a Tensent nije još odbio BTK Čajnu. Što je još važnije, ova objava im je i dalje oĉito ostavljala prostora za poslovanje.

Tržište se, ĉinilo se, slagalo s Bobijem. Sat vremena posle objave kineske vlade, cena bitkoina je ušla u fazu slobodnog pada, spustila se za dvadeset pet procenata, na 5.200 juana. Uskoro potom Bobi je odrzao govor na svom nekadašnjem univerzitetu Stanfordu i objasnio da „optimistiĉno, iako uz izvesnu dozu rezerve" pristupa novim pravilima. Ipak, saopštenje objavljeno tog dana nije bila poslednja reĉ vlasti.

_________________________________

194Ben Bernanke, u pismu Komitetu za državnu bezbednost i poslove vlade 6. septembra 2013
195Reportaža kuće Sinhua dostupna je na adresi http://news.xinhuanet.com/fortune/2013-11/15/c_11-8148623.htm
196 Morgan Peck, „If Senators Really Like Bitcoin They Should Encourage Banks to Cooperate―, IEEE Spectrum, 21. novembar 2014, http://spectrum.ieee.org/tech-talk/computing/networks/us-senate-
197Eileen Ormsby, „Remember, Remember... Silk Road Redux―, All Things Vice, 7. novembar 2013, http://allthingsvice.com/2013/ll/07/remember-remember--silk-road-redux/.
198 Podaci o novĉanicima dostupni su na adresi https://blockchain.info/charts/my-wallet-n-users
199 David Lauter, „Public Largely Tunes Out NSA Surveillance Debate, Poll Finds―, Los Angeles Times, ?20. januar 2014
200 Gil Luria, „Bitcoin: Intrinsic Value as Conduit for Disruptive Payment Network Technology―,Wedbush Equity Research, 1. decembar 2013
201 David Woo, „Bitcoin: A First Assessment―, Bank of America Merrill Lynch FX and Rates Research,5. decembar 2013
202 Objava kineske vlade dostupna je na adresi http://www.pbc.gov.cn/publish/goutongjiaoliu/524/2013/20131205153156832222251/20131 205153156832222251_.html.

knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE     TREĆE POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO.          DVADESET TREĆI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO.           DVADESET ČETVRTI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO              DVADESET PETI DEO

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO         DVADESET SEDMI DEO           

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO.           DVADESET OSMI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                DVADESET PRVI DEO           

DESETI DEO.                                DVADESET DRUGI DEO