Kada osetima zadovoljstva ili boli,
koje je obuzela bilo koja od naših sposobnosti,
cela duša se sabere, čini se da
je usredotočena samo na tu moć,
i tako je opovrgnuta greška koja drži
dušu neosvetljenom u grudima.
I stoga, kada se nešto čuje ili vidi,
što čvrsto drži dušu okrenutu prema sebi,
vreme prolazi, a čovek to ne opaža.
Jer ono što sluša je jedna moć,
druga ona koju celi duh poseduje;
ovo je kao da je svezano, dok je ono slobodno.
Čistilište, Pesma 4
Danteova Božanstvena komedija obično dolazi u tri toma, Inferno , Purgatorio i Paradiso, osim toga, mnoga od izdanja uključuju višestruke i opsežne beleške za svako od 100 'pevanja' kako bi se objasnile jezičke tačke, kontekst ili interpretacija. Sve ovo čini tri prilično debele knjige. Dante ima dva mudra vodiča – rimskog pesnika Vergilija koji ga prati do kraja Čistilišta i Beatrice koja preuzima vlast u Raju. Komedija me napredovanje, pevanje po pevanje, kroz uslove Pakla, Čistilišta i Raja. U komediji se mogunpronaći mnoge psihološke i duhovne uvide i steći dobru predstavu o celini kao putovanju kroz životna iskustva. Nit ljubavi - ljudske i božanske - provlači se kroz celu Božanstvenu komediju. Ako smo pratili priču, jasnije vidimo Danteovu unutrašnju borbu. 'Plamenovi', kaže autor, 'jačaju ljubav' tako da se, pročišćena od ponosa, zavisti i pohlepe, može preusmeriti i 'odvesti dušu do cilja svih želja'.
Ilustracija Pakla iz 15. stoleća , Pevanje 34: Vergilije vodi Dantea iz pakla 'da ponovo vidi zvezde'. Slika: Bodleian Library MS. Holkham misc. 48, f. 94
Struktura Čistilišta, sa svojim koncentričnim prečkama, podseća na pakao . U Paklu, što se dublje spuštaš, to je greh teži. Ovde je situacija obrnuta: što se više penješ, to se duša više čisti. Nije slučajno da je Čistilište potpuna suprotnost paklu. Sotonin ponos uzrokovao je njegov pad i srušio ga na zemlju: stvorivši i jamu pakla a na suprotnom kraju zemlje Čistilište.
Dakle po kosmološkoj viziji Dantea -na kraju Pakla 34 - potpuno jedinstvenoj, izmišljenoj- Luciferov pad s neba iskopao je kupu Pakla. Mesto gde je Lucifer pao i udario u Zemlju je mesto gde je Hrist živeo i umro, Jerusalem. Pakao je posledično isklesan ispod Jerusalema Luciferovom padajućom masom.
" Purgatorio“ prikazuje svet koji je u stalnom promeni - i u tom smislu, najbliži je od tri knjige našem svetu, iako je kretanje u čistilištu uvek u smeru neba, dok na zemlji promena može biti ili prema nebu ili prema paklu. Potraga u Čistilištu je potraga za moralnom slobodom- za slobodom volje - slobodom da se čini tačno ono što se želi jer volja ( nakon pročišćenja) više ne može grešiti - takva volja da sobom nosi i pretnju gubitka, jer se lepe stvari na zemlji moraju ostaviti po strani. Zapravo, moraju se voljno i programski ostaviti po strani. Još važnije, moralno i političko se u suštini ne razilaze
POLITIČKO Katon iz Utike izvršio je samoubistvo u Utici 46. godine pre nove ere umesto da se pokori Cezarovoj vlasti. Izbor identiteta čuvara Čistilišta pokazuje nam Danteovu spremnost da prihvati složenost i nijanse. Ovde vidimo kako Dante spašava pagana koji se ubio, radije nego da izgubi slobode Republikanskog Rima, slobode koje su izgubljene kada je Cezar preuzeo apsolutnu vlast.
Katonova priča dirljivo je ispričana u Lukanovoj Farsaliji , izvoru Danteovog poštovanja prema Katonu, poštovanja koje je Dante već pokazao u svom filozofskom delu Convivio . Dante je pokazao da ima liberalniju interpretaciju samoubistva nego što bismo mogli očekivati; on ne smatra samožrtvovanje za cilj političke slobode oblikom samouništenja. U svom obraćanju Katonu, Virgilio spaja dve potrage za slobodom: političku potragu za koju je Katon žrtvovao svoj život i moralnu potragu koju je sledio Dante.
Katonov izbor je čudišan jer je on samoubica, ali pre svega zato što je paganin. Zaista, identitet čuvara Čistilišta stvara udarne valove koji traju dugo nakon Čistilišta. Implikacije spašene figure Katona za to kako tumačimo Danteov odnos s klasičnom antikom su ogromne: prisustvo Katona ovde znači da pagani, izuzetno, mogu biti spašeni. Ova stvarnost ima ogromne i neugodne posledice. Na kraju povlašćeni Virgilio moli Katona da ih primi u Čistilište.
Sedam terasa Čistilišta odgovaraju sedam smrtnih greha. Na dnu duše se pročišćavaju od najtežeg greha: ponosa. Logičan izbor jer je najniža terasa najbliža dnu pakla i Sotoni, čija je pobuna protiv Boga bila greh ponosa. Ali zašto su gresi strukturisani onako kako jesu u Čistilištu? Vergilije objašnjava u svom 'Raspravi o ljubavi'. Zato što su u konačnici svi gresi izopačenje ljubavi. Na svakoj terasi postoji malo drugačiji oblik patnje: zavidnicima se, na primer, zašivaju oči; ponosni su opterećeni kamenjem. Raspon oblika patnje je stoga znatno veći.
vreme prolazi, a čovek to ne opaža.
Jer ono što sluša je jedna moć,
druga ona koju celi duh poseduje;
ovo je kao da je svezano, dok je ono slobodno.
Čistilište, Pesma 4
Danteova Božanstvena komedija obično dolazi u tri toma, Inferno , Purgatorio i Paradiso, osim toga, mnoga od izdanja uključuju višestruke i opsežne beleške za svako od 100 'pevanja' kako bi se objasnile jezičke tačke, kontekst ili interpretacija. Sve ovo čini tri prilično debele knjige. Dante ima dva mudra vodiča – rimskog pesnika Vergilija koji ga prati do kraja Čistilišta i Beatrice koja preuzima vlast u Raju. Komedija me napredovanje, pevanje po pevanje, kroz uslove Pakla, Čistilišta i Raja. U komediji se mogunpronaći mnoge psihološke i duhovne uvide i steći dobru predstavu o celini kao putovanju kroz životna iskustva. Nit ljubavi - ljudske i božanske - provlači se kroz celu Božanstvenu komediju. Ako smo pratili priču, jasnije vidimo Danteovu unutrašnju borbu. 'Plamenovi', kaže autor, 'jačaju ljubav' tako da se, pročišćena od ponosa, zavisti i pohlepe, može preusmeriti i 'odvesti dušu do cilja svih želja'.
Struktura Čistilišta, sa svojim koncentričnim prečkama, podseća na pakao . U Paklu, što se dublje spuštaš, to je greh teži. Ovde je situacija obrnuta: što se više penješ, to se duša više čisti. Nije slučajno da je Čistilište potpuna suprotnost paklu. Sotonin ponos uzrokovao je njegov pad i srušio ga na zemlju: stvorivši i jamu pakla a na suprotnom kraju zemlje Čistilište.
Dakle po kosmološkoj viziji Dantea -na kraju Pakla 34 - potpuno jedinstvenoj, izmišljenoj- Luciferov pad s neba iskopao je kupu Pakla. Mesto gde je Lucifer pao i udario u Zemlju je mesto gde je Hrist živeo i umro, Jerusalem. Pakao je posledično isklesan ispod Jerusalema Luciferovom padajućom masom.
" Purgatorio“ prikazuje svet koji je u stalnom promeni - i u tom smislu, najbliži je od tri knjige našem svetu, iako je kretanje u čistilištu uvek u smeru neba, dok na zemlji promena može biti ili prema nebu ili prema paklu. Potraga u Čistilištu je potraga za moralnom slobodom- za slobodom volje - slobodom da se čini tačno ono što se želi jer volja ( nakon pročišćenja) više ne može grešiti - takva volja da sobom nosi i pretnju gubitka, jer se lepe stvari na zemlji moraju ostaviti po strani. Zapravo, moraju se voljno i programski ostaviti po strani. Još važnije, moralno i političko se u suštini ne razilaze
POLITIČKO Katon iz Utike izvršio je samoubistvo u Utici 46. godine pre nove ere umesto da se pokori Cezarovoj vlasti. Izbor identiteta čuvara Čistilišta pokazuje nam Danteovu spremnost da prihvati složenost i nijanse. Ovde vidimo kako Dante spašava pagana koji se ubio, radije nego da izgubi slobode Republikanskog Rima, slobode koje su izgubljene kada je Cezar preuzeo apsolutnu vlast.
Katonova priča dirljivo je ispričana u Lukanovoj Farsaliji , izvoru Danteovog poštovanja prema Katonu, poštovanja koje je Dante već pokazao u svom filozofskom delu Convivio . Dante je pokazao da ima liberalniju interpretaciju samoubistva nego što bismo mogli očekivati; on ne smatra samožrtvovanje za cilj političke slobode oblikom samouništenja. U svom obraćanju Katonu, Virgilio spaja dve potrage za slobodom: političku potragu za koju je Katon žrtvovao svoj život i moralnu potragu koju je sledio Dante.
Katonov izbor je čudišan jer je on samoubica, ali pre svega zato što je paganin. Zaista, identitet čuvara Čistilišta stvara udarne valove koji traju dugo nakon Čistilišta. Implikacije spašene figure Katona za to kako tumačimo Danteov odnos s klasičnom antikom su ogromne: prisustvo Katona ovde znači da pagani, izuzetno, mogu biti spašeni. Ova stvarnost ima ogromne i neugodne posledice. Na kraju povlašćeni Virgilio moli Katona da ih primi u Čistilište.
Sedam terasa Čistilišta odgovaraju sedam smrtnih greha. Na dnu duše se pročišćavaju od najtežeg greha: ponosa. Logičan izbor jer je najniža terasa najbliža dnu pakla i Sotoni, čija je pobuna protiv Boga bila greh ponosa. Ali zašto su gresi strukturisani onako kako jesu u Čistilištu? Vergilije objašnjava u svom 'Raspravi o ljubavi'. Zato što su u konačnici svi gresi izopačenje ljubavi. Na svakoj terasi postoji malo drugačiji oblik patnje: zavidnicima se, na primer, zašivaju oči; ponosni su opterećeni kamenjem. Raspon oblika patnje je stoga znatno veći.
Prva tri greha su ljubav prema pogrešnom objektu : ponos, zavist i ljutnja.
Srednji greh je ljubav prema pravom objektu , ali manjkava : lenost.
Poslednja tri greha su takođe ljubav prema pravom objektu , ali preterana : pohlepa, proždrljivost i požuda.
U polju tvog bića, ljubav je seme svega dobra, a i svega zla.
Srednji greh je ljubav prema pravom objektu , ali manjkava : lenost.
Poslednja tri greha su takođe ljubav prema pravom objektu , ali preterana : pohlepa, proždrljivost i požuda.
U polju tvog bića, ljubav je seme svega dobra, a i svega zla.
Vergilije
U stvari, Biblija nigde direktno ne navodi da čistilište postoji; od reformacije, protestanti su negirali da takvo mesto uopšte postoji. Početkom trinaestog stoleća ideja čistilišta je u potpunosti institucionalizirana, od 1215. godine Crkva je počela određivati stvarnu dužinu vremena provedenog u čistilištu, što se zahtevalo od duša. Bilo je jasno da se u Čistikištu proživljavala neka vrsta patnje. Toma Akvinski ponudio je detaljan izveštaj o Čistilištu, koji je sugerisao da je Čistilište bilo tu za one koji su bili izbavljeni iz stanja greha (i stoga spašeni od večnog prokletstva), ali su i dalje dugovali Bogu za taj greh. Jedina spomenuta kazna bila je vatra. Jedan važan deo standardnog pogleda na Čistilište u Danteovo vreme bio je da nakon smrti više nije bilo moguće imati slobodu izbora. To je značilo da se od duša u Čistilištu nije očekivalo da postanu moralno bolje: za to je bilo prekasno. Kazna je radije bila čin obnove. A budući da duše više nisu bile u stanju greha, već su bile spašene, nisu imale potrebu moliti se ipak Čistilište je ujedno i mesto molitve. Širom Čistilišta pevaju se himne i psalmi, te se izgovaraju molitve. Ovaj element u Danteovom Čistilištu - radikalno nov u prikazima Čistilišta - u skladu je s njegovom zamisli o opštoj sklonosti duša Čistilišta da razmišljaju o svojim nedostacima.
Gde se nalazilo čistilište? Oko toga nije bilo puno konsenzusa. Neki su verovali da je bliže paklu nego raju; neki su govorili suprotno; treći su pak verovali da se čistilište odvija na mestu gde se greh koji se kažnjava zapravo dogodio; još jedno rašireno mišljenje u Italiji bilo je da je čistilište planina Etna na Siciliji.Geografska lokacija Čistilišta bila je žestoko raspravljano pitanje.
Rajski vrt se nalazi na vrhu Čistilišta. Dante zamišlja da se Rajski vrt nalazi na suprotnoj strani sveta od Jeruzalema. Ovo nije slučajan izbor: jer time Dante zamišlja da se mesto gde je čovečanstvo pretrpelo krivicu zbog istočnog greha nalazi na istoj osi kao i mesto gde je Hrist spašdn od istočnog greha raspećem. Istočni greh i spasenje su stoga snažno povezani. To znači da je putovanje napred kroz vreme, u Danteovom Čistilištu, ujedno i putovanje nazad prema stanju čovečanstva u Rajskom vrtu, u vreme pre istočnog greha. Ova veza između Rajskog vrta i Čistilišta je, koliko su naučnici uspeli utvrditi, bez presedana u teologiji i književnosti.
Ranije verzije Čistilišta zamišljale su da đavoli nanose muke dušama koje tamo pate. Ali Dante je Čistilište zamislio kao mesto moralne promene, kao i patnje. U skladu s tim, njegovo Čistilište ima anđele umesto đavola. Ovo služi kao potvrda ideje da njegovo Čistilište nije samo privremena verzija Pakla (kako su Danteovi prethodnici i savremenici obično zamišljali), već je zapravo put u Raj.
Konačno, Dante izmišlja potpuno novo područje Čistilišta. Pakao je imao područje koje je izmislio Dante, gde su ravnodušni kažnjavani (opisano u Paklu III). Ovo je bilo izvan samog Pakla. Slično tome, Dante zamišlja područje izvan samog Čistilišta, gde oni koji su na ovaj ili onaj način bili nemarni moraju odslužiti određenu kaznu pre ulaska u samo Čistilište. Ovo područje, poznato kao Predčistilište, opisano je u Čistilištu I-IX.
Danteova originalnost leži u činjenici da uspeva da svede poreklo svih sedam grehova na odstupanje od koncepta hrišćanske ljubavi. Dok se upuštamo u Čistilište , imajmo na umu osnovnu premisu da, iako Danteov zagrobni svet može izgledati beskonačno raščlanjeno i nijansirano, on je u konačnici binarni svet: sve duše su na kraju ili spašene ili proklete. Duše u Čistilištu su sve spašene. Niko, bez izuzetka, koga susrećemo u Čistilištu , od Čistilišta 1 nadalje, nije nespašen. Svi će na kraju, na Poslednjem sudu, biti među blaženima. Zapravo jedina apsolutna granica u njegovom univerzumu je ona između Pakla i Čistilišta/Raja, između prokletstva i spasenja: Pakao razlikuje od druga dva područja po tome što je to jedinstveno mesto prokletstva. Na Poslednjem sudu, kada sve duše budu raspoređene u Pakao ili Raj, Čistilište će prestati postojati.
Dante ponovo procenjuje teologije Čistilišta, intenzivno se bavi psihološkim procesima za koje je verovao da su neophodni za postizanje spasenja.izvor
________________________________________
Dante, kao i svaka putujuća duša, kreće prema sveobuhvatnijoj
Dante je naučio jednu veliku lekciju dok se borio kroz pakao i penjući se na Čistilište: sadašnji trenutak, upravo sada, jedini je trenutak koji je važan.
Moderno verovanje
Dok hoda kroz tamne krugove pakla do smrznutog poda na dnu, susreće duše koje su obuzete prošlošću i budućnošću. Preokupirane su time šta je pošlo po zlu za njih, koga bi u nekom trenutku mogle osvetiti, kako mogu iskaliti svoj bes, kada će prokleti život i Boga. Zvuči ekstremno. Jeste. Samo što onda pogledaš na svet, a ono što ga pokreće je antagonizam, manipulacija i očajnička potreba da osiguraš sutrašnjicu.
Dante je živeo tokom rane renesanse, kada su Evropljani prvi put osetili da bi mogli materijalno kontrolisati život. Njegov otac je bio bogat trgovac, prosečan čovek koji se dobro snašao. Merkantilizam koji će postati kapitalizam je uzlazio. Stari tabui protiv lihvarenja su se raspadali, a njegov rodni grad, Firenca, postao je bankarska prestolnica, jer je zarađivanje novca od novca podsticalo verovanje u potencijalno neograničen rast.
Njegova poema je prošireni komentar na tendencije koje se ukorenjuju, a koje su sada narasle do te mere da gotovo u potpunosti određuju naše živote. Takva vizija i s njom povezane opsesije drže duše zarobljene u paklu koji su same stvorile. Pobegnite od juče! Investirajte u sutra! Moderno verovanje je napisano i odbacuje sadašnjost zaboravljajući da život nije samo više isti, već bolji, jači, brži.
Susret s Beatrice
Dante otkriva drugo kada stigne do vrha Čistilišta. Ovde otkriva Rajski vrt i, zadivljen njegovom lepotom, ponovo se povezuje s Beatrice, ženom koja je prva probudila njegovu ljubav. Neđelja je Uskrsa, 1300. godine, i ona se pojavljuje u veličanstvenoj povorci. Nijedan umetnik nije bolje uhvatio ovu magiju od Danteovog velikog ilustratora, Williama Blakea.
Susret, u kojem anđeli pevaju, a zemlja dodiruje nebo, ujedno je i trenutak u kojem Beatrice uči Dantea moći sadašnjeg trenutka. I to čini sa iznenađujućom, spektakularnom žestinom.Ispostavilo se da on to ranije nije znao. „Zašto si se fiksirao na mene?“, plače ona! „Zašto si zanemario svoj život pre nego što smo se upoznali? Zašto si se kladio na sreću koju ti ja nikada nisam mogla pružiti?“ Ističe da je umrla mlada, u 24. godini života. Kuga, nasilje i patnja takođe su bili deo svakodnevice.
Ona nastavlja svoje prekore zbog dva bolna pevanja. Dante spušta pogled. Plače. Na kraju se onesvesti. Ali u njenoj poruci postoji smisao. Ona žudi da on shvati da je sadašnji trenutak jedini trenutak u kojem se život istinski transformiše. Ništa se ne menja u prošlosti, jer je prošlost. Ništa se ne menja u budućnosti, jer je budućnost san sadašnjosti, sve dok ne nestane. Ali ako možeš obratiti pažnju na ono što se dešava sada i fokusirati se na njegovu dinamiku fluida, možeš se odlučiti za novu svest.
Sloboda sada
To je značaj slobodne volje. To nije fantazija neograničenog izbora. To nije beg od onoga što vas je oblikovalo, bili to vaši geni, vaš odgoj ili zvezde. Umesto toga, to je sposobnost da takva ograničenja pretvorite u sveže manifestacije svog bića, slično kao što kompozitor radi s lestvicom kako bi stvorio beskrajno divnu muziku. Nadalje, ova vrsta slobode dostupna je u svakom trenutku budnog dana. Ako ste skloni biti otvrdnuti, pokušajte se ublažiti. Ako se osećate zatvoreno, pružite ruku. Ako obično idete levo, skrenite desno. Sadašnjost se tada otkriva kao bezgranična. Postaje Eden u kojem zemlja otkriva nebo. „Vreme je pokretna slika “, bio je Platonov način da to kaže. „Držite Beskonačnost na dlanu. I Večnost u satu večnosti“, bio je Blakeov.
Ili kako se navodi da je Isus rekao Mariji Magdaleni kada ga je videla uskrslog na Uskrs, sa žestinom koja donekle podseća na Beatrice: „Ne drži se za mene!“ Ne pokušavaj me prikovati, iz straha od budućnosti ili prošlosti. Umesto toga, spoznaj transcendentni život i zakorači u božanski dan, koji je Blake divno nazvao „izlaskom večnosti“. Može se spoznati ovde i sada.
Čudno, ali ne mislim da neko mora eksplicitno verovati u Boga ili hrišćanstvo da bi znao na šta je Dante ciljao. Ličnosti poput Jamesa Joycea, čiju je maštu oblikovao firentinski pesnik, i Clivea Jamesa, koji je preveo Božanstvenu komediju, takođe su bili odlični čitaoci. Ono što je važno jeste uverenje da sadašnjost poseduje vitalnost.
Lako je reći, a nije uvek lako znati. Ali možda Dante može pomoći. Uostalom, bio je i u paklu i u raju.
Gde se nalazilo čistilište? Oko toga nije bilo puno konsenzusa. Neki su verovali da je bliže paklu nego raju; neki su govorili suprotno; treći su pak verovali da se čistilište odvija na mestu gde se greh koji se kažnjava zapravo dogodio; još jedno rašireno mišljenje u Italiji bilo je da je čistilište planina Etna na Siciliji.Geografska lokacija Čistilišta bila je žestoko raspravljano pitanje.
Rajski vrt se nalazi na vrhu Čistilišta. Dante zamišlja da se Rajski vrt nalazi na suprotnoj strani sveta od Jeruzalema. Ovo nije slučajan izbor: jer time Dante zamišlja da se mesto gde je čovečanstvo pretrpelo krivicu zbog istočnog greha nalazi na istoj osi kao i mesto gde je Hrist spašdn od istočnog greha raspećem. Istočni greh i spasenje su stoga snažno povezani. To znači da je putovanje napred kroz vreme, u Danteovom Čistilištu, ujedno i putovanje nazad prema stanju čovečanstva u Rajskom vrtu, u vreme pre istočnog greha. Ova veza između Rajskog vrta i Čistilišta je, koliko su naučnici uspeli utvrditi, bez presedana u teologiji i književnosti.
Ranije verzije Čistilišta zamišljale su da đavoli nanose muke dušama koje tamo pate. Ali Dante je Čistilište zamislio kao mesto moralne promene, kao i patnje. U skladu s tim, njegovo Čistilište ima anđele umesto đavola. Ovo služi kao potvrda ideje da njegovo Čistilište nije samo privremena verzija Pakla (kako su Danteovi prethodnici i savremenici obično zamišljali), već je zapravo put u Raj.
Konačno, Dante izmišlja potpuno novo područje Čistilišta. Pakao je imao područje koje je izmislio Dante, gde su ravnodušni kažnjavani (opisano u Paklu III). Ovo je bilo izvan samog Pakla. Slično tome, Dante zamišlja područje izvan samog Čistilišta, gde oni koji su na ovaj ili onaj način bili nemarni moraju odslužiti određenu kaznu pre ulaska u samo Čistilište. Ovo područje, poznato kao Predčistilište, opisano je u Čistilištu I-IX.
Danteova originalnost leži u činjenici da uspeva da svede poreklo svih sedam grehova na odstupanje od koncepta hrišćanske ljubavi. Dok se upuštamo u Čistilište , imajmo na umu osnovnu premisu da, iako Danteov zagrobni svet može izgledati beskonačno raščlanjeno i nijansirano, on je u konačnici binarni svet: sve duše su na kraju ili spašene ili proklete. Duše u Čistilištu su sve spašene. Niko, bez izuzetka, koga susrećemo u Čistilištu , od Čistilišta 1 nadalje, nije nespašen. Svi će na kraju, na Poslednjem sudu, biti među blaženima. Zapravo jedina apsolutna granica u njegovom univerzumu je ona između Pakla i Čistilišta/Raja, između prokletstva i spasenja: Pakao razlikuje od druga dva područja po tome što je to jedinstveno mesto prokletstva. Na Poslednjem sudu, kada sve duše budu raspoređene u Pakao ili Raj, Čistilište će prestati postojati.
Dante ponovo procenjuje teologije Čistilišta, intenzivno se bavi psihološkim procesima za koje je verovao da su neophodni za postizanje spasenja.izvor
________________________________________
Dante, kao i svaka putujuća duša, kreće prema sveobuhvatnijoj
viziji kosmičke stvarnosti. u 33. pevanju Raja, Dante prvi put ugleda
„večnu svetlost“:
U njegovoj dubini sam video sadržane,ljubavlju uvezane u jednu knjigu,
stranice razasute po svemiru.
Sve – Pakao, Čistilište, Raj – uključeno je u jednu viziju.
__________________________________________
stranice razasute po svemiru.
Sve – Pakao, Čistilište, Raj – uključeno je u jednu viziju.
__________________________________________
SADAŠNJINI TRENUTAK
Dante je naučio jednu veliku lekciju dok se borio kroz pakao i penjući se na Čistilište: sadašnji trenutak, upravo sada, jedini je trenutak koji je važan.
Moderno verovanje
Dok hoda kroz tamne krugove pakla do smrznutog poda na dnu, susreće duše koje su obuzete prošlošću i budućnošću. Preokupirane su time šta je pošlo po zlu za njih, koga bi u nekom trenutku mogle osvetiti, kako mogu iskaliti svoj bes, kada će prokleti život i Boga. Zvuči ekstremno. Jeste. Samo što onda pogledaš na svet, a ono što ga pokreće je antagonizam, manipulacija i očajnička potreba da osiguraš sutrašnjicu.
Dante je živeo tokom rane renesanse, kada su Evropljani prvi put osetili da bi mogli materijalno kontrolisati život. Njegov otac je bio bogat trgovac, prosečan čovek koji se dobro snašao. Merkantilizam koji će postati kapitalizam je uzlazio. Stari tabui protiv lihvarenja su se raspadali, a njegov rodni grad, Firenca, postao je bankarska prestolnica, jer je zarađivanje novca od novca podsticalo verovanje u potencijalno neograničen rast.
Njegova poema je prošireni komentar na tendencije koje se ukorenjuju, a koje su sada narasle do te mere da gotovo u potpunosti određuju naše živote. Takva vizija i s njom povezane opsesije drže duše zarobljene u paklu koji su same stvorile. Pobegnite od juče! Investirajte u sutra! Moderno verovanje je napisano i odbacuje sadašnjost zaboravljajući da život nije samo više isti, već bolji, jači, brži.
Susret s Beatrice
Dante otkriva drugo kada stigne do vrha Čistilišta. Ovde otkriva Rajski vrt i, zadivljen njegovom lepotom, ponovo se povezuje s Beatrice, ženom koja je prva probudila njegovu ljubav. Neđelja je Uskrsa, 1300. godine, i ona se pojavljuje u veličanstvenoj povorci. Nijedan umetnik nije bolje uhvatio ovu magiju od Danteovog velikog ilustratora, Williama Blakea.
Susret, u kojem anđeli pevaju, a zemlja dodiruje nebo, ujedno je i trenutak u kojem Beatrice uči Dantea moći sadašnjeg trenutka. I to čini sa iznenađujućom, spektakularnom žestinom.Ispostavilo se da on to ranije nije znao. „Zašto si se fiksirao na mene?“, plače ona! „Zašto si zanemario svoj život pre nego što smo se upoznali? Zašto si se kladio na sreću koju ti ja nikada nisam mogla pružiti?“ Ističe da je umrla mlada, u 24. godini života. Kuga, nasilje i patnja takođe su bili deo svakodnevice.
Ona nastavlja svoje prekore zbog dva bolna pevanja. Dante spušta pogled. Plače. Na kraju se onesvesti. Ali u njenoj poruci postoji smisao. Ona žudi da on shvati da je sadašnji trenutak jedini trenutak u kojem se život istinski transformiše. Ništa se ne menja u prošlosti, jer je prošlost. Ništa se ne menja u budućnosti, jer je budućnost san sadašnjosti, sve dok ne nestane. Ali ako možeš obratiti pažnju na ono što se dešava sada i fokusirati se na njegovu dinamiku fluida, možeš se odlučiti za novu svest.
Sloboda sada
To je značaj slobodne volje. To nije fantazija neograničenog izbora. To nije beg od onoga što vas je oblikovalo, bili to vaši geni, vaš odgoj ili zvezde. Umesto toga, to je sposobnost da takva ograničenja pretvorite u sveže manifestacije svog bića, slično kao što kompozitor radi s lestvicom kako bi stvorio beskrajno divnu muziku. Nadalje, ova vrsta slobode dostupna je u svakom trenutku budnog dana. Ako ste skloni biti otvrdnuti, pokušajte se ublažiti. Ako se osećate zatvoreno, pružite ruku. Ako obično idete levo, skrenite desno. Sadašnjost se tada otkriva kao bezgranična. Postaje Eden u kojem zemlja otkriva nebo. „Vreme je pokretna slika “, bio je Platonov način da to kaže. „Držite Beskonačnost na dlanu. I Večnost u satu večnosti“, bio je Blakeov.
Ili kako se navodi da je Isus rekao Mariji Magdaleni kada ga je videla uskrslog na Uskrs, sa žestinom koja donekle podseća na Beatrice: „Ne drži se za mene!“ Ne pokušavaj me prikovati, iz straha od budućnosti ili prošlosti. Umesto toga, spoznaj transcendentni život i zakorači u božanski dan, koji je Blake divno nazvao „izlaskom večnosti“. Može se spoznati ovde i sada.
Čudno, ali ne mislim da neko mora eksplicitno verovati u Boga ili hrišćanstvo da bi znao na šta je Dante ciljao. Ličnosti poput Jamesa Joycea, čiju je maštu oblikovao firentinski pesnik, i Clivea Jamesa, koji je preveo Božanstvenu komediju, takođe su bili odlični čitaoci. Ono što je važno jeste uverenje da sadašnjost poseduje vitalnost.
Lako je reći, a nije uvek lako znati. Ali možda Dante može pomoći. Uostalom, bio je i u paklu i u raju.
Нема коментара:
Постави коментар