Bez obzira bila reč o bliskoj budućnosti ili paralelnoj
nedatiranoj stvarnosti, gradi li se ili razara, empatija je ta koja je glavni
pokretač. U jednom od svojih intervjua
Filip K.Dik je ispričao poučnu istoriju nastanka svoje priče o psu. Evo dela
te priče .
“Moja prva priča je bila o psu, koji je umislio da
đubretari, koji su dolazili petkom ujutru, kradu vrednu hranu, koju je porodica
brižljivo pohranila u sigurnom, metalnom kontejneru. Svakoga dana, članovi
porodice bi iznosili papirne džakove sa dobrom hranom, spuštali ih u metalni
kontejner, čvrsto zatvarali poklopac - i kada bi kontejner bio pun, te užasne
kreature bi sve ukrale. Pas u
priči najzad počinje da zamišlja da će đubretari pojesti i ljude u kući, kao
što su krali njihovu hranu. Naravno, pas u tome nije bio u pravu. Svi znamo da
đubretari ne jedu ljude-“
Istina je, ne jedemo se ali se međusobno ubijamo,
uništavamo sve oko sebe i ako ne pobedi najljudskije u nama, nestaćemo ,
nestaće I ova lepa plava planeta, jedinstvena u beskrajnom prostranstvu
kosmosa.
U 2016 i svim
nastupajućim godinama trebaće nam dosta sreće da se to ne dogodi.
Sretno!
Skitnica ( animirani film )
Vagabond from The Animation Workshop on Vimeo.
*
ČESTITKA : ( komentar Peti elemenat)
20 коментара:
Draga moja, mogu da poželim kao i ti, neka nam je sretna šesnaesta i ostale.
pedja
Dragom društvu,
sve najbolje u novoj godini
;)*
Da odrzimo prijateljstvo!
Sretno!
Z.
Hvala uz podjednako dobre zelje.Jeste da nas iznenadis retko ali bar je prijatno,dodjes kao kockica cokolade.
Z.
U Ecce homo,kasnom spisu o sopstvenim spisima,Niče će ljudsko nazvati spomenikom jedne krize.Šta Vam se čini?
Srećno i berićetno,sa pozdravom Svingi.
pesnik u prolazu
Уместо класичне узвратне честитке:
http://www.ekosko.edu.rs/wp-content/uploads/2015/12/%D0%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%B0.bmp
Срдачан поздрав!
Jeli neko od Vas slavio Novu godinu?
Ljudi moji ja nisam slavila a nisam bila ni na blogu. Sada mi je neugodno i zato želim da Vam uputim izvinjenje što kasnim i zahvalim na vremenu koje ste odvojili da bi ispisali čestitke.
Sretno svima,sa jednom malom poučnom misli o sreći:
"Kada bismo svaki dan doživljavali sve veću i veću sreću, svaki bi dan značio opovrgavanje prethodne sreće. Tada bismo shvatili koliko smo prethodnih dana grešili".(D. gilbert- malo izmenjen)
Eto,svaka je sreća na svoj način "sretna", vredna i nemerljiva.
Hvala, uz malo sreće biće nam dobro.Ostanimo optimisti.
Bog zna da li ćemo uspeti.Umiru najbolja prijateljstva kada se najmanje nadaš.To nije razlog da se dalje ne živi i ne sklapaju nova prijateljstva.To je život, šta da se radi.
Sretno i tebi.
Pesniče, ne mogu sebi da dozvolim javno lupetanje. Nikada čula, ni pročitala,taj Ecco homo, pa ćeš sa odgovorom morati da sačekaš,a možda ga nikada ni ne dobiješ.
Sve najbolje u Novoj.
Nisam uspela da otvorim link.Žao mi je,verujem da je sadržaj interesantan.Vama svako dobro u 2016. godini.
Draga Sfinga,
iznenadila si me i ujedno nisi;nisi jer šta drugo očekivati od tebe nego lep gest, poput ovog-iznenadila si me jer te nisam očekivala, ni tebe ni bilo koga.Zato su mi Vaši dolasci miliji.
Pomislim na tebe,pre svega da li si dobro,to je nezaobilazna pomisao u sećanju na drage ljude. Hvala na dobrim željama,i ja tebi,od srca, želim sve najbolje.
Селектуј линковану адресу,па је копирај на претраживачу. Функционише!
Поздрав!
Konačno ! Uspelo mi je tek na iPadu, na klasičnom kompu ne, a postupak je bio identičan. Djacka zakletva, haha.. nestvarno, koji puritanizam. Biću iskrena, u djacko doba bila sam identična, sto ce reci da sam odrasla u patrijarhalnoj porodici, tolike godine iza te, a stanje u porodicama, poput moje i mnogih drugih, nije se izmenilo, stanje u skolama jeste, pogotovo gimnazijama i srednjim. Nesto mi se drugo nameće, impresivnije od utiska ispravnosti , a to je, ustrojenost, strogoća, disciplina, i svi ostali pojmovi mi padaju na pamet slični ovima koje sam izdvojila. Zasto? Divno je razvijati mladi duh u pravcu zlatnog pravila : ne cini drugom sto ne želiš da se tebi cini, ili u pozitivnom smislu cini drugima sto želiš sebi. To pravilo je, govorim u svoje ime, vrhovno etičko pravilo i ono nije sporno, a osnova je ove zakletve. Medjutim, verovatno kao ono krajnje živahno, nemirno dete, kakva sam bila, osecam i danas negativne posledice sputavanja, pa me svako prisecanje na strogoću ražalosti. Naravno da je sve u toj djackoj zakletvi divno, iza nje, medjutim, stoje zabrane koje su mnogo dublje i delomicno pogubnije, medju kojima, ponavljam sputavanje duha.
Verujem, sta vise ubedjena sam, da ce Vam moja razmišljanja biti čudna, nadam se da ce te shvatiti u kom su pravcu išla, van zakletve i za slobodu razvoja duse u pozitivnom smislu, sto je , moram priznati oduvek bio mac sa dve oštrice, zbog cega se ljudi dete na one koji vole i one koji su protiv bilo kakvog disciplinovanja. Zapravo, kada god krenemo dalje od pojedinca, ulazimo u lavirint društva i nemilosrdno ulazimo u najviši oblik discipline- totalitarizam, onaj koji se naslućuje u ovom malom animiranom filmu koji ne oslikava samo pogubnost tehnološkog napretka ( koji ocito u krajnjim konsekvencama i nije napredak) vec i totalitarizam bez kog je nemoguce doći do stepena tolikog ustrojstva mašine.
Kao sto vidite, jedna mala čestitka, zakletva djaka iz prošlosti, pobudila je u meni toliko puno razmišljanja ( profesionalna deformacija, haha....) pogodili ste i hvala jos jednom.
Pozdrav
Ako ne mogu da dobijem odgovorna postavljeno pitanje, možete li nam ispisati sadržaj misteriozne đačke zakletve.
pesnik u prolazu
Hehe....he..mogao sam da propustim, kockica, pralina,hehe....suze mi idu.
Pedja
Iskopirala sam čestitku i stavila je u tekst pa pročitajte.
Izvinjavam se na kašnjenju.
Pronašla sam "Ecce homo" i tek tada otkrila ( užas) da je moj omiljeniji Ničeov tekst sastavni deo tog spisa ( Ljudsko, suviše ljudsko). Biće da sam zaboravila, godinama ne čitam obno što sam davno pročitala, zbog čega sam Vam sada jako zahvalna, podsetila sam se i nauživala.
Ne znam šta bih Vam ja mogla reći o Ničeu, ja, ni izdaleka filozof, o filozofu I svakom njegovom tekstu koji vrvi od misli, toliko da je nama, običnima, da bi sve ti opisali, potrebno desetine puta više reči. Mogu ponoviti, citirati što je on sam rekao. Šta imate od prepričanog?
Tekst mi je Impresivan kao očaravajuće upečatljiv opis trenutka,raskrsnice , na kojoj se čovek, u ovom slučaju Niče, duhovno opredeljuje, kako on sam kaže, “oslobođa od nepripadajućeg mojoj prirodi." Nakon deset godina bavljenja filologijom on shvata da su te godine promašene, “da ništa primenjivo nisam naučio”, te sticajem ostalih okolnosti, on se opredeljuje za slobodan duh I razilazi sa idealizmom u svim sferama. Na tom putu su mnogi, npr. Volter , “duh koji poznaje sva pribežišta u kojima je ideal odomaćen”, Wagner, to jest Bajrojtski Wagner (wagnerijanizam), koji nije muzika, ni Wagner, već pusto nemačko, nemačka muzika, nemački majstor, nemački umetnik, nemački, nacionalni duh, duh pomešanih političkih i filozofskih ideja itd. “ Ko poima kakve su mi već tada vizije preprečavale put može da pogodi kako mi je bilo pri duši kada sam se jednoga dana probudio u Bajrojtu. Sasvim kao da sam sanjao”.
Ničeu nije preostalo ništa nego da iz Bajrojta sobom ponese melanholiju I prezir, te beležnicu u kojoj je između svega zapisanog možda moglo da se pronađe nečeg ljudskog, suviše ljudskog… A u toj beležnici su ispisane bile sve njegove “ greške”, pogrešni potezi, i nije bitno da li je to profesura u Bazelu, ili raskid sa Wagnerom, ili ko zna šta, nego zalutali instinct.
To je rečenica kojoj me Niče oduševljava I sa njom ću da završim, jer sam ja, biće kao i on čovek instinkta, retko mi se desi da pogrešim, odnosno unapred znam da ću pogrešiti ne poštujući instinkt ( ja više volim reći intuiciju I ne znam je li i Niče mislio na nju a prevodilac loše preveo ). A zašto grešim, pa kao i on…vaspitanje, moral, itd,itd…svi smo na tom istom putu sa istim greškama i uzrocima tih grešaka.
pozdravljam
Hvala, ljubazni ste.
pesnik u prolazu
Ako dodam onaj tekst o đačkoj zakletvi dobijam celinu, vaspitanje, moral.
Nisu mi interesantna objašnjenja filozofa koliko običnog sveta. Govor prvih je sabijen strukom, običnih ljudi je otvoren do beskonačnosti.
Hvala na trudu.
pesnik u prolazu
Постави коментар