Akcija, superfikcija, melodrama, humor …

DESET DANA DO NOVE GODINE, DESET MISLI KOJE MI SE MOTAJU PO GLAVI

10.42

 9.DECA

 8. PRENASELJENOST
 7. ZBUNJIVANJE
6.DRAMA
5. SVETLO
4. NEINFORMISANOST
3. GLOBALIZACIJA
2.PRIVILEGIJE   


A kcija, superfikcija, melodrama…ne to nisu elementi akcionog filma već  mog, tvog, našeg,Vašeg  života. Tako je bilo 2011, pre nje, tako će biti i dalje.
Gde su u svemu tome  razlozi za miran, spokojan život i sreću!! 




Akcija

– Ustajete. Ulećete pod tuš. Mlaz vode razgoni  poslednji trag uspavanosti.  Brišete se peškirom ostavljajući po koju neuhvatljivu kap da ispari. Posežete za četkicom za zube, kaladontom, žiletom za brijanje, vatom losionom, kremama.. Mislite na opijajući miris tople kafe koja će Vam izmaći ako ne uspete održati tempo. U glavi se pokreću kazaljke vremena koje otkucava. Da li će kola upaliti ako je suviše hladno, hoćete li upasti u gužvu,... možda da krenete drugim pravcem do posla...a  šta vas tek čeka na radnom stolu,... prisećate se šta je vezano rokom, šta se može odložiti...  a deca.. 
Uzimate četkicu  i odlučujete da kafu popijete na poslu. Ne, ne  nikako Vam neće poći za rukom da odradite sve, ne uspevate to već duže vreme. Kasnite u svemu. Toliko je toga, previše, previše ..
Na poslu pijete kafu,  pritišćete dugme kompjutera, na tren zavirite u rubriku  vesti. Zapljusnu vas mučne slike  sa ratišta, slike siromašnih, gladnih, osmesi svetskih  moćnika, enormna bogatstva ekonomskih gurua,  političko ekonomska zamešetanija  su sve oporija. Lagano Vas prožimaju žmarci, raste neprijatnost  u zraku. Gde god se okrenete toga je previše, previše.. 

2011. je  maestralno  odglumila ulogu života od krvi i mesa.A šta drugo očekivati od akcionog scenarija bilo koje godine, postojanja. Samo i  upravo to. 
Gde su u svemu tome razlozi  za život, miran, lep, srećan ? Milion ih je oko nas, treba znati videti, osetiti, znati  iznaći  ako treba od ničega, iz ništa.  



 


Melodrama

–Sve ste stavili pod kontrolu. Organizacija života je najvažnija stvar, objašnjavate deci i prijateljima. Razum je vladalac života. Preteranim emocijama treba staviti omču oko vrata. Ljudske strasti ubijaju ljudsku rasu i treba im stati u kraj. Uveravate druge i sbe da su zbog toga  sve religije ovoga sveta bazirane na tome. Bog je dobro mislio. Đavo mu je pomrsio konce. Duša, duša je merilo svega, nikako telo. Njega treba sputati, nadvladati. Sentimentalije su obične cirkusijade niskih strasti, primitivizma. Da nije toga ovladali bi  umećem uspešnog života.Nestali bi razlozi za ubijanja, ratovi, sva zla ovoga sveta. I ta glupa demokratija. Čovekova priroda  ne trpi  demokratiju.  Njemu treba čvrsta ruka koja će ga dovesti u red.

U stao je i na vreme obavio sve jutarnje obaveze(!!!).Ovaj  službeni put je bio izuzetno važan. Trebao mu je osigurati važnu poziciju u firmi i finansijke povlastice. Seo je u taksi koji ga je vozio na stanicu.  Magla se još nije povukla. Stigao je sa petnaest minuta zakašnjenja. Nebitno, još uvek je bilo dovoljno vremena do polaska. Sreća pa je uvek računao na slične  nepredviđenosti. Ta osobina mu je pomogla da uspešno “plovi” bez većih problema. Oko njega su  ljudi užurbano hodali. Nije se  obazirao  već se lagano kretao prema  peronu. Zazvonio je telefon.  Javio se. …Nikako, na to nije računao.Imao je dve mogućnosti, da nastavi dalje ili da se okrene ..„Eto šta je  napravila od mog života, a moj život je bio apoteka“( S. K.) Tako je to sa nepredviđenostima,  perfekcionistima, totalitaristima.

.Cela nam je istorija satkana od visokih ciljeva i niskih rezultata. Zaboravljamo ko smo, obični ljudi. Plediramo za  sveta načela na kojima bi se trebao  zasnivati ljudski život, za koja se trebamo  boriti u društvenom  i ličnom razvoju. Zaboravljamo da nismo bogovi, ni sveci. Ispisujemo ustave, zakone, podzakonske akte misleći da su to scenarija za SLOBODU  pojedinca da raspolaže sobom, da nije u bilo kojoj vrsti ropstva i zavisnosti, da upravlja svojim životom, da vrši izbore i donosi odluke, slobodu  koja će svima osigurati kvalitet i lepotu života. A život izrežira uvek jedne te iste melodramatične predstave. NEMA SLOBODE BEZ BORBE. Nema slobode nego samo borbe. Zato se borite, sa sobom ,drugima, životom…ljudski, ne može drugačije. Mi smo ipak samo obični ljudi.




Superfikcija
 
 - Ili ste hrabri ili kukavica. Ne postoji ono između. Ako ste hrabri onda ste na pola puta do slobode. Kao kukavica osuđeni ste na robovanje. Robujete nekome ili nečemu. Svesno, vi znate šta je bolje, biti hrabar, ali ste po prirodi kukavica i zavisite od mrvica slobode koje će Vam neko prosuti.  Taj neko je obično onaj čija hrabrost ne pozna granice  i svoju slobodu uživa na račun tuđih. U nedostaku  željenog realnog života  bežimo u  irealni kroz fikcije.

I tako smo uleteli u  virtuelne svetove. Ne samo u zemlju kompjutera, već i stare  redizajnirane zemlje Bogova,  mitova , heroja,  vilenjaka, čarobnjaka,  patuljaka, bauka, zmajeva, duhova, vampira, bića i sila univerzuma izvan naše moći poimanja. Odlepili smo se od stvarnosti i uleteli u spekulativne vode fikcija, ličnih i društvenih. Uživeli smo se u uloge i izvajali groteskne kopije života i nas samih. Mikelanđelo je verovao da skulptura već postoji u kamenu, a da je njegov zadatak samo da je oslobodi klopke u kojoj se nalazi. Mnogo toga je u nama, našim uverenjima. Treba naći kamen i isklesati ga.
Nije lako biti čovek, iskočiti iz sopstvene kože i postati društvena mašina. Vreme traži  čoveka  mašinu,a svi su izgledi da se lepota življenja  krije u  "ostajanju  u sopstvenoj koži".  Nije istina da  treba žrtvovati   prirodne nagone tela i uma. Treba se ugnezditi negde između sna i jave, fikcije i stvarnosti, mogućeg i nemogućeg,  između lepih korica knjige koju ispisuje pozitivna energija civilizacije.

Na tom tragu je i trag sreće..bila ona fikcija ili ne.


                    

N e treba čekati da se sreća oglasi. Ona čeka, prikrada se, treba joj otvoriti vrata. Svako nosi sopstveni  krst  na leđima te ono što je jednima lako drugima je teško, što je jednima moguće drugima je nemoguće. Ako  u sebi nemate razloge za sreću nećete ni biti srećni. Sreća je reakcija na određene događaje, osećanje koje se javlja kao reakcija u određenim prigodama, SREĆA STE VI. Ako ste pesimist za Vas je  sreća retkost. Za optimiste je najsitniji detalj izvor sreće. I treba imati stalno na umu ono što reče Seneka, AKO SREĆA NIJE UMERENA RUŠI SE SAMA OD SEBE. Zato sa srećom ..pažljivo.
Humor
- treba koristiti kao začin svakom jelu, ili kao DOPING.  

• Home