Rastibuđilizovane klejbezable....confusion.

                       
prednovogodišnja razmišljanja...
DESET DANA DO NOVE GODINE, DESET MISLI KOJE MI SE MOTAJU PO GLAVI

10. 42  

  9. DECA
  8. PRENASELJENOST
  7. ZBUNJIVANJE   
  6. DRAMA
  5. SVETLO
  4. NEINFORMISANOST
  3. GLOBALIZACIJA
  2.PRIVILEGIJE   


ZBUNJIVANJE

Ako hoćeš da nekoga dodatno zbuniš seti se predstave
Rastibuđilizovane klejbezable
-Šta ti misliš o tome?
-O čemu?
-Pa o ovome što smo sad pričali?!
-Ma opusti se bratac, sve su ti to rastibuđilizovane klejbezable sa barbacoklicama...
-Mmmph?!?!!!!!


Na ovaj ili onaj način  dnevno nam se dešava zbunjivanje. Ko koga zbunjuje, zašto, zbog čega, kako?  Zbunjivanje je ugrađeno u sistem. Zapravo ono je samo postalo sistem. A sudeći po majci mudrosti, istoriji, svi su sistemi završili u ćorsokaku, pa će i ovaj o zbunjivanju. Najveći problem je ipak taj, što na vidiku nema ni jedne valjane alternative.  Razmišljajući o alternativama imamo običaj da se zaletimo u imaginaciju. Naizgled nov sistem zna da bude neki stari samo u novom ruhu.  A šta je sa onom mišlju da se istorija  ipak  nikada nije ponovila. To što se  jedan sistem nikada nije pojavio u identičnom obliku, ne znači da se nije ponovio u novom obličju.

I sada ponovo dolazimo do problema zbunjivanja. Kako prepoznati staro u novom? Mene muči pitanje da li je Evropa  socijalistička? Ne utapamo li se ponovo u neku nadnacionalnu konstrukciju poput Habzburške, Otomanske ili Jugoslovenske? Zbunjeni, kakvi jesmo, razdelićemo se i ponovo  survati u provaliju  totalitarizma. Nismo uspeli stvoriti stabilne pretpostavke zrelog građanskog društva i u njemu građanina. Ni to nam ne bi pomoglo. I tamo gde postoji demos, on sve više liči na "raju" koja se  pokorava despotizmu. Zašto se pokoravamo?  Nije to zbog zbunjenosti , već straha pred neizvesnošću. Ako se setimo, a verovatno se mnogi od nas sećaju, ni u Miloševićevo vreme nije bilo izvesnosti. Isto je bilo i sa sličnim istorijskim situacijama u Evropi, Americi, u svim vremenima na bilo kojoj tačci zemlje. Smisao pobune je relativan pojam. To što nas pljačkaju, kradu, što su nam oduzeli demokratska prava, doveli mnoge do egzistencijalnog minimuma nije momentalno odlučujuće, ali može biti  onoga trena kada  neko sve to iskoristi i masu pokrene. Na isti način kao što je učinjeno u arapskom i svim drugim prolećima.

Sistem  je jedno, realnost drugo,  a  sve zajedno je čista  nadrealnost.




IVANOVA DESETKA


Kao prilog dodajem   netipičnu  prednovogodišnju  listu od deset …. NAJ NAJ aforizama..

10. Jeste da je Kosovo sveta zemlja, ali je Evropska unija raj na zemlji.
9. Srce Srbije nam je kamen oko vrata.
8. Od nas zavisi kad ćemo u Uniju, ali od Unije zavisi ko smo to mi.
7. Sva trgovina sa Evropskom unijom preusmerena je na prelaze Brnjak i Jarinje.
6. Treba da prihvatimo realnost: EU se raspada.
5. Ko se pomirio sa nepravdom, na njenom je platnom spisku.
4. Nas je prevario, a izvinjava se drugima.
3. Mnogima se uvećala potrošačka korpa: imaju na raspolaganju ceo kontejner.
2. Nepisana pravila se čitaju između redova.
1. U toliko sam država živeo, a nikako da odem iz zemlje
Ivan S.
                                         

- I šta Vi mislite o tome ??
-O čemu?
-Pa o ovome što smo sad pričali?!
- Ma.. sve su ti to rastibuđilizovane klejbezable sa barbacoklicama...

• Home