DESET DANA DO NOVE GODINE, DESET MISLI KOJE MI SE MOTAJU PO GLAVI
10.42
9.DECA
8. PRENASELJENOST
7. ZBUNJIVANJE
6.DRAMA
5.SVETLO
4.NEINFORMISANOST
3. GLOBALIZACIJA
2.PRIVILEGIJE
Čudovišta nisu negde vani, ona su obično u nama.Problem je što ih vidimo samo u drugima, a ne u sebi. Da li su nepoznanice plod nedostatka informacija ili su rezultat poluinformacija,tek u oba slučaja ostajemo uskraćeni za pravu istinu. Ako se o istini uopšte može govoriti. Neinformisanosti je kritična tačka svih društvenih sistema čak i onih u kojima je garantovana sloboda informacije i medija koji su njeni nosioci. Sve je Ok dok informacija ne pogodi društveno političke vrhove .Logično jer ona postaje opasna po iste. Idealan, gotovo školski primer takve vrste je fenomen Wikileaks. Za jedne je Julian Assange moderni Robin Hood, za druge državni neprijatelj broj 1. Svetska javnost je podeljena i to se vrlo jasno zrcali i u američkim medijima. kakv komentar dati na sledeći izliv emocija na američkom Fox kanalu.
"Ako SAD želi videti Assangea mrtvog, onda ga mogu imati mrtvog i ne moraju gubiti vreme na pravne začkoljice poput zahteva za izručenjem", poručuje komentator ove televizijske kuće
Taj ultrakonzervativni kanal, za mnoge republikance i brojne konzervativne demokrate elektronski izvor informacija broj jedan, postao je pozornica za sve koji bi utemeljitelja WikiLeaksa najradije likvidirali po brzom postupku.
"Taj čovjek je neprijatelj Sjedinjenih Država, a kako se s takvima postupa pokazuju svaku noć naši specijalci u Afganistanu", poručuje američkoj javnosti preko Foxa Bob Beckel, demokrata i i bivši menadžer predizborne kampanje demokrata. "Tog tipa bi trebalo..." počinje Beckel rečenicu i radi malu dramaturšku stanku. Ni ne treba je završiti – gledaoci Foxa znaju šta on misli. Naposletku, upravo su oni GLEDAOCI većinom oduševljeni zagovornici smrtne kazne, pogotovo kada je reč o navodnim izdajnicima poput Juliana Assangea. Bob Beckel doduše inače nije za smrtnu kaznu - ali bi u slučaju Assange napravio iznimku. I to niti ne pokušava umotati u dvosmislene formulacije: "Ima samo jedan način kako izaći na kraj s WikiLeaksom, a taj je naime: kurvinog sina Assangea ilegalno ustreliti". Fox po propisima "kurvinog" pritom zamenjuje visokofrekventnim tonom, ali inače Beckelov poziv na linč ostaje necenzuriran.
Priča o Wikileaksu nije krenula 2011 ali je bila podjednako aktuelna kao i proteklih godina.
WikiLeaks je objavio više tajnih dokumenata od svih ostalih medija zajedno. Osnovna poruka koju je želeo uputiti jeste- ako radite loše stvari, treba da snosite posledice. Osnivač Julian Assange čvrsto veruje da se nešto mora preduzeti protiv onih koji skrivaju informacije od javnosti kako bi neometano mogli činiti nepravdu i proći nekažnjeno - i kažnjavati nevine ljude. Voditelji ,zagovornici za smaknuće utemeljitelja WikiLeaksa ovu ideju smatraju očito sjajnom . Nitko ne postavlja kritična pitanja. Nitko se ne pokušava usprotiviti, naprotiv, komentator Fox Newsa Beau Dietl otvoreno kaže da se on potpuno slaže "s Bobom". A konzervativni kolumnist Joel Mowbray koristi Fox kao platformu za apel predsedniku: "Obama, povuci tog tipa iz prometa!", traži on.
S druge strane američki levoliberalni mediji od predsednika traže da dodeli Assangeu najveće priznanje za hrabrost - od dnevnog lista "The Nation" do nacionalnog radijskog i televizijskog magazina "Democracy Now" poznate publicistice Amy Goodman. Ona koristi izraz "assangenation" aludirajući na reč "assassination" (ubojstvo) nazivajući tako javni linč desničarskih publicista i političara koji bi najradije sada tužili i ugledni New York Times jer se usudio objaviti pažljivo probrane i obrađene dokumente iz WikiLeaksovog materijala. Za levičare poput Goodman i filmaša Michaela Moorea Assange je gotovo svetac, internetski Robin Hood jer, kako argumentiraju, on na videlo iznosi vladine tajne koje koštaju života civile i vojnike.
A redakcija renomiranog magazina Time zamalo je Juliana Assangea proglasila čovjekom godine. Na kraju se međutim ipak odlučila za Marka Zuckerberga, utemeljitelja Facebooka. Ovaj pak smatra WikiLeaks fascinantnim i to jasno i glasno daje na znanje preko Timea.
Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Mark Zuckerberg: "WikiLeaks je fascinantan!" U tim žestokim obračunima suprotstavljenih tabora gube se umereni glasovi razumnih poput časopisa The New Yorker koji se pitaju: šta nam je u srži novog otkrio Assange i po koju cenu?
KOSTURI IZLAZITE IZ ORMARA
MENDAXS grupom prijatelja osnovao je 1993. jedan od prvih australskih internetskih servera. Kada je jedan od njegovih klijenata objavio tajne scijentološke priručnike, advokat scijentologa iz Kalifornije poslao je privatnog istražitelja da pronađe odgovornog. Uspeo se domoći Assangeova tajnog telefonskog broja i zapretiti mu. Assange je postao odlučniji i pokrenuo je niz akcija koje bi stvorile pozitivan protuefekt. Shvatio je važnost razotkrivanja kao preventivnog instrumenta.
Assange je kao 21-godišnjak, kodnog imena Mendax, proglašen neprijateljem i doveden pred sud zbog preko trideset optužbi za hakiranje i slične zločine (kaže da je 'ulazio na stražnja vrata' u informacijski centar američke vojske; provalio je u NASU, FBI... ). Iako je za 25 tačaka priznao krivicu, sudija ga je pustio, i obrazložio: 'Nema dokaza da se radilo o ičemu drugom osim o inteligentnoj znatiželji i užitku u... kako bih rekao... surfanju kroz sve te kompjutere.'
Assange je izjavio da mu je glupo što sve novine sada o njemu pišu kao o nekom hakeru - on jest koautor knjige o hakerima, o tome postoje dokumentarci, ljudi o tome puno pričaju, ali sve se dogodilo prije 20 godina.
Wikileaks.org
Stranicu za zviždače i protiv zloupotreba moći počeo je graditi 2006. godine. Povezao se s hakerima i matematičarima svuda u svetu preko ograničene mailingliste koju je maksimalno zaštitio i tako je svoje dosadašnje delovanje i ideje usmerio i pretvorio u globalni pokret za otkrivanje poverljivih informacija. Inspirisani Wikipedijom, nadali su se da će pronaći dobrovoljce koji će proveravati autentičnost informacija koje procure, ali se uskoro uspostavilo da je takve teško naći jer nemaju vremena ili volje ili sredstava... pa su se obratili profesionalcima - medijima.
Kenija
Kontaktirali su 2007. Guardian koji je objavio dokaze da je kenijski predsjednik Daniel Arap Moi pronevjerio golema državna sredstva, a nedugo zatim objavili su izvještaj o patrolama smrti kenijske policije
Digli su puno prašine, ali sam wikileaks.org ostaje nepoznat javnosti.
Haos
Širi se zato među aktivistima na netu i tako dolaze do nemačkog kompjuterskog kluba Haos, najvećeg i najstarijeg kluba za hakere na svetu, koji je već dugo vodio bitku za slobodan pristup informacijama. Daniel Domscheit-Berg (Schmidt) iz Haosa brzo je prepoznao zajedničke interese, napustio svoj posao kompjuterskog savetnika i posvetio sve vreme novoj organizaciji.
'Koji je vaš stav prema društvu. Da li samo locirate problem i prihvatite ga kao bogomdanog ili pronađete kreativno rešenje? to je osnovno pitanje', smatra Domscheit-Berg. 'Odlučite jeste li promatrač ili aktivno sudelujete'.
Guantanamo, Obala Belokosti
Objavili su protokole iz Guantanamo Bay zatvora koji otkrivaju na koje se sve zverske načine postupalo s osumnjičenicima za terorizam, o samicama i ponižavanjima. Pristup tome priručniku s procedurama su udruženja za ljudska prava godinama tražile od SAD-a. Julian kaže: 'Ako cenzurišete takav materijal, mi vas nećemo kritikovati , nego ćemo ga uzeti, raširiti naokolo i staviti u arhivu, tako da nikada neće nestati.' Sledeći korak bio je objava poverljivih informacija međunarodne kompanije Trafigura koja je navodno bacila otrovni otpad na Obalu belokosti zbog čega je na desetke hiljada ljudi obolelo od raznoraznih bolesti.
Sarah Palin koristila je privatni mail za vladine svrhe. Wikileaks je objavio te poruke, a Palin je među onima koji zahtevaju da ga se ukloni.
U samo dve godine objavili su preko milion tajnih dokumenata, ali sama organizacija obavijena je i dalje tajnom, samo Assange i Daniel se pojavljuju u javnosti. Počinju novi protunapadi. Kada su objavili listu cenzurisanih websiteova, internet serveri u mnogim zemljama, uključujući Tajland, Kinu i Iran su ih ugasili. Što su osetljiviji materijal objavljivali, postajali su sve više meta sigurnosnih službi i javnosti. FBI smatra da su pretnja sigurnosti i traži načine kako ih zatvoriti, ali uspevaju uloviti informaciju tek malo nakon što procuri. Morali su naći sigurnije utočište za objavu svojih informacija.
Island
I pronašli su ga, na Islandu. Kada je 2008. wikileaks došao u posed dokumenata koji su dokazivali da se vodeća islandska banka raspada zbog nepotizma, korumpiranosti i nebrige, bankari su u panici tražili od parlamenta zabranu objave tih informacija na nacionalnoj televiziji. Međutim, novinar islandske televizije pročitao je Dnevnik do kraja i pre odjave poručio građanima da posjete www.wikileaks.org. Građani su izašli na ulice, a Assangea su pozvali na Island, gde je on u televizijskom intervjuu predložio da njihov otok postane utočište slobodnog istraživačkog novinarstva.
Bradley Manning
U 2010. 23-godišnji američki vojnik Bradley Manning poslao je wikileaksu stotine hiljada vojnih diplomatskih izveštaja. Kada je prosledio dokumente, poverio se jednom prijatelju iz vojske. Ovo je deo njihova razgovora na chatu:
manning: da imaš slobodan pristup poverljivim dokumentima i da vidiš neverojatne stvari, užasne stvari, šta bi učinio.
lamo: zavisi. objasni detaljnije.
manning - pa, poslao sam ih wikileaksu. ludom belokosom tipu. napravio sam veliki nered... ne mogu verovati što ti upravo priznajem.
lamo - koji je onda tvoj plan za dalje?
manning - bog zna što će se sada dogoditi. Nadam se diskusije širom sveta, debate i reforme.ili sam možda samo mlad, naivan i glup...
Manning je imao poverenja u Wikileaks, ali je, nažalost, previše verovao svom prijatelju. Lamo ga je prijavio. Bradleyju Manningu sada mu prijeti 52 godine zatvora, u samici je, a wikileaks i mnogi pojedinci i grupe iz sveta bore se za njegovo oslobađanje.
Baghdad
Skupilo se previše materijala i Assangeov prvi potez bio je puštanje snimaka ubijanja iz helikoptera. Takozvani 'film kolateralnog ubistva' u kom američki vojnici ubijaju nevine ljude, kao da igraju videoigricu, i to s mecima za napade na naoružana vozila i tenkove.
London
Trebala mu je pomoć da organizuje ostatak vojnih dokumenata. U Londonu je otvoren Ured istražiteljskog novinarstva koji se bavi analizom materijala i izradom dokumentaraca. Voditelj ureda kaže: 'Izveštaji se izdaju dan za danom, sat za satom i govore o desecima hiljada civilnih žrtava, mučenjima, deci mučenoj do smrti... i ispisuju enciklopediju američkog rata u Afganistanu. Kada, naprimer, američki vojnici ubiju decu koju otac vozi u školu, to se u izveštajima naziva 'eskalacijom nasilja'. Smrt je opisana do najsurovijih detalja. Rat jest pakao, ovde nije zapakovan u facu u odelu na konferenciji za novinare.'
I u medijima se otvoreno poziva na linč Assangea i 'njegovih', brokeri su im zatvorili račun, a hakere za koje sumnjaju da imaju linkove hapse i oduzimaju im kompjutere. Assange već nekoliko godina nema stalnu adresu, gde god da sleti aktivisti mu besplatno nude smeštaj.
Svestan da će puštanjem novih materijala situacija za njega postati još opasnija, u avgustu 2010. zatražio je trajnu vizu u Švedskoj, a Pirate Party preuzela je sigurnost i operacije servera. Prvo je sve išlo dobro, toplo je dočekan, najavljeno je da će ga nominirati za Nobelovu nagradu. Nekoliko dana kasnije bio je optužen za silovanje dve žena, a jedne dnevne novine objavlile su intervju s jednom od njih u kom ona kaže da je usputan seks prerastao u nasilan, iako Assangea ne opisuje kao opasnog i nasilnog.
Assange odbacije optužbe, misli da prste u tome ima američka ambasada u Švedskoj. Ogorčeno govori: 'Došao sam kao izbeglica, umešan u neverojatnu kampanju... a tek sada je wikileaks, eto, po tome postao poznat u medijima.'
Wikirebels
Unutar organizacije započele se polemike oko toga ko i kako treba voditi i uskoro se Daniel Domscheit-Berg odvojio i osnovao openleaks.com.
Wikileaks nastavlja objavljivati poverljive dokumente... o nuklearnim reaktorima u Iranu, ratu u Afganistanu, politici Saudijske Arabije koja traži od Amerike da bombardujea Iran, ili recimo kako je bivši australski premijer nagovarao Hillary Clinton da SAD upotrebi silu u Kini... Assange je u Engleskoj, kao adresu navodi poštanski pretinac, čeka odluku o izručenju Švedskoj. Ako mu se nešto dogodi, ubiju li ga ili zatvore na duže vreme, bit će objavljen pass za otvaranje kriptirane datoteke svih telegrama – necenzurisanih.
Ovaj tekst je najvećim delom utemeljen na dokumentarnom filmu 'Wikirebels'. Film završava rečima islandskog televizijskog novinara koji se u Dnevniku, uprkos zabrani od strane parlamenta, usudio preporučiti građanima da odu na wikileaks i uvere se u pravu istinu o svojim bankama. On, dakle, kaže: 'Demokracija bez transparentnosti samo je prazna reč.'
izvori 'Wikirebels'.,world.de,
Нема коментара:
Постави коментар