среда, 22. фебруар 2012.

BLISKI ISTOK -Izrael će uraditi ono što mora - I deo

 
 
 
 

Jerusalem | Filmed in Imax 3D from JerusalemTheMovie on Vimeo.

Naslov je preuzet iz medija.  Ne sećam se precizno odakle  ali znam  da me nagnao na razmišljanje da li je zaista tako !!!

Mesto  na kom su nastale tri žive vere


T eško da bilo ko može ostati indiferentan prema dešavanjima na Bliskom Istoku. Sa geopolitičkog stanovišta Bliski istok je region od globalnog značaja zbog njegove uloge u snabdevanju energentima najvećih svetskih privreda – od SAD do Kine, Indije, Velike Britanije i Nemačke, njegove blizine mekom trbuhu Rusije kao i zbog sukobljenih ili paralelnih interesa svih sila svetske pozornice. Koje države potpadaju pod Bliski Istok? Pitanje se može učiniti smešnim, ali nije.  

14. februara 2004.arapski list iz Londona Al Hajat objavio je Predlog američke inicijative za širenje demokratije i slobode, ali i ekonomskog razvoja na većem Bliskom istoku, koji je  iznet partnerima u G8.
Iz ovog dokumenta se pod većim ili širim Bliski m istokom  podrazumevaju sve zemlje arapske lige . Bliski Istok se u takvim opservacijama prostire od Maroka i Mauritanije do Avganistana i Pakistana na istoku te završava Turskom na severu. Jedina većinski nemuslimanska zemlja u sastavu ovog regiona je Izrael. Prirodno je da se postavlja pitanje njegove sudbine kao najvažnijeg čvora  novog  geopolitičkog  prestrojavanja. Upravo zbog raznovrsnih  planova pojedini analitičari, razmatrajući  moguće oblike ratnih dejstava između Irana i Izraela, naglas  razmišljaju  ne samo šta sledi iza rata ( koji je po njima izvestan), već uveliko iscrtavaju buduću globalnu raspodelu snaga. Da li se pred našim očima odvija predstava koja je u njihovim analizama dobila ime " Izdaja Izraela" ?

Ne jede se sve što leti..

109328


RAT U EVROPI

Prošle godine me do suza nasmejala vizija britanskog istoričara Dominika Sendbruka  koju je izneo povodom izjave nemačke kancelarke Angele Merkel da bi propast evra mogla da isprovocira novi rat u Evropi. Nije smešna ideja rata u Evropi po sebi, već do apsurda dovedena opcija koju je ovaj istoričar razradio do u detalje. “ Priča počinje 29. oktobra 2018. godine u Britaniji, kojoj svakog časa preti francuska invazija. U zemlji vlada rasulo. Moral je na najnižem nivou, jer niko ne veruje da će uspeti da pariraju vojno nadmoćnijim Francuzima, koji su već ponizili Ostrvljane u Belgiji. U ostalim delovima Evrope pobuna naroda….” ( " u banci u Frankfurtu će poginuti troje ljudi ..” eto kako radi kugla ..,Sarkozi Napoleon, Putin car !!!!!! )


evroazijska-unija


EVROAZIJSKI SAVEZ

Iste godine je u članku u “Izvestiji” izbačena Putinova ideja o Evroazijskom Savezu (ES ili EAU).   "Mi predlažemo model moćne nadnacionalne organizacije koja je sposobna da postane jedan od polova savremenog sveta, istovremeno igrajući ulogu efikasne veze između Evrope i dinamične azijsko -pacifičke regije”.
Premijer Igor Šuvalov je novu uniju objasnio kao novu ekonomsku silu –“ Lideri naše zemlje su u više navrata govorili da je potrebno izgraditi Veliku Evropu , od Atlantika do Pacifika, od Lisabona do Vladivostoka. Pre šest godina smo se dogovorili sa EU da gradimo zajednički ekonomski prostor, da norme ponašanja budu identične u EU I EAU . Paralelno sa time radimo i radićemo veliki posao integracije u Azijsko- tihookeanskom regionu”, objasnio je on.

BALKANSKA UNIJA

Kad smo već kod unija ne mogu da zaobiđem  ideju o stvaranju  BALKANSKE UNIJE . Unija bi   okupila  države zapadnog Balkana.Ova unija bi mogla, ali ne bi morala da se priključi Evropskoj Uniji. Bila bi to ekonomska unija po principu Beneluxa. To bi podrazumevalo saradnju država članica u oblasti ekonomije, preko povezivanja kompanija, saradnje u oblasti bezbednosti, borbe protiv kriminala izgradnje putnih koridora, moguće ispostvae jedinstvenog carinskeog sitema itd. Pijemont takve „balkanske unije“ bila bi, naravno, Turska. Mnogo toga već funkcioniše po principu multilateralne saradnje na Balkanu.
 
U osnovi ideja o unijama  na ovim prostorima stoji ideja da se sve uredi po principu Evropske Unije
 
 
3060814
 

PRODAJA ZEMLJE U ZAMENU ZA DUGOVE

Juče  je ambasador Grčke u Austriji Temistokolos Dimidos osudio nedavni predlog predsednika Privredne komore Austrije Kristofa Lajtla prema kome bi Atina trebalo da proda deo svojih ostrva Turskoj kako bi smanjila dug.
” Turska bi bila veoma zainteresovana. Odustajanje od delova sopstvenog suvereniteta bio bi znak zahvaljnosti za pomoć“, rekao je Lajtl.

Zašto ne!!! Da je u pitanju pojedinac stvar bi se rešavala zaplenom imovine. Uostalom da li su zemlje poput Grčke momentalno uopšte nezavisne. U pitanju više nisu samo drastične promene vlasničke strukture pojedinih nacionalnih ekonomija u korist inostranih kompanija i banaka već kredit kojim se cela zemlja dovodi u totalnu zavisnost.
 
Ideje lete sa svih strana, ali se ne jede sve što leti. Što će reći u mašti je sve moguće. Ipak treba biti oprezan. Kada počnu da maštaju oni koji u svojim rukama drže konce moći  lagano se približavamo realnosti. Mogli bi da zaključimo da su ekonomski argumenti postali primarniji u odnosu na patriotske, te da je pitanje nacionalnog ponosa i ekonomskog suvereniteta prošlost. Naravno da nije. Uprkos internacionalizaciji, da ne upotrebim reč globalizaciji, zaštiti domaćeg, nacionalnog vlasništva se u „strateškim industrijama“ jakih zemalja  posvećuje velika pažnja.  Nacionalni argumenti su i dalje đoker u ruci. Ni u Rusiji nije drugačije. I u EU se sve češće suprotstavljaju internacionalizaciji, a primeri kojih već ima upućuju na to da su pojedini krugovi na putu pronalaženja novih oblika „ekonomskog patriotizma“. Projekat zajedničke valute, pri čemu nema jedinstvenog fiskalnog sistema, doneo je veće nejednakosti među zemljama, potrošačima veće cene, jer nisu sve zemlje bile jednako spremne i razvijene da bi mogle voditi jedinstvenu monetarnu politiku. Jedan od rezultata je upravo porast nacionalizama, ksenofobije i mržnje. Na kraju, ili na početku, prisetimo se da je Švajcarska odbila ulazak u EU, s obrazloženjem da joj je Evropski administrativni aparat preskup. Zbog sličnih razloga i Norveška je odbila pristupiti EU. Ekonomija nije bila jedini adut.

BLISKOISTOčNA KRIZA U SVETLU SVETSKIH GEOPOLITIČKIH POMERANJA

Izrael

Moram priznati da mi nikada nije palo na pamet da se malo detaljnije informišem o ekonomiji bliskoistočnih zemalja.Verujem da  ni mnogi drugi nemaju  ekonomsku sliku o Izraelu i Iranu. Zato sam za sebe iščačkala neke izvore, pa pošto već jesam ubacujem ih i ovde…ZAŠTO EKONOMIJA ??? Kažu da vojska može ratovati unedogled, ali država ne. Ratovi koštaju !!!!
 
Prema zadnjim izveštajima izraelska privreda je u protekloj godini zabeležila rast od 4,8 odsto (npr. SAD 1,8 odsto), a u izveštaju MMFa  proteklih dana se navodi da je malo verovatno da će Izrael pogoditi kriza, uprkos zavisnosti od globalnih ekonomskih kretanja.   (???)
Izrael je svetski lider u primeni visokih tehnologija u poljoprivredi. Uprkos pustinjskim uslovima, podmiruje dve trećine potreba za hranom. Sa tek pet litara kiše po kvadratnom metru godišnje, sva hrana proizvodi se uz pomoć sistema za navodnjavanje. Od 1985 pa do 1993. (sporazum u Oslu )otvoren je put stranim investicijama i obrnuto, izraelskom biznisu ka inostranstvu. Devedesetih godina je zabeleženo najveće pomeranje u bogaćenju, zbog čega ovaj period i nazivaju epohom velikog novca. U Izraelu su otvorene filijale kompanija Komberly Clark, Kimberly Clark, Nestlé, Unilever, Procter& Gamble, McDonald, Burger King, British Gas, Volkswagen I banke Citi group, Lehman Brothers, HSBC, Bank of America и Chase Manhattan. U sferi transnacionalnih kompanija visokih tehnologija najprisutnije su američke, a ukupan iznos koje su one potrošile za kupovinu izraelskih preduzeća iznosio je 42 milijarde dolara. Kompanije Intel, Microsoft, као i SAP, IBM Cisco Systems i Motorolaсу formirale su svoje prve strane centre za istraživanja i razradu. А 2007. godine finansijski holding američkog milijardera Vorena Bafeta је zа 4 milijarde dolara kupio izraelsku kompaniju Iscar Metalworking, što predstavlja prvu nekretninu ovog milijardera izvan SAD. Prema podacima Banke Izraela ukupan iznos izraelskih invensticija u inostranstvu ( nekretnine, građevinarstvo, energetika, poljoprivreda, nove tehnologije)dostigao je 262 milijarde dolara.

I zraelski kapital je trenutno najprisutniji u Turskoj,zemljama istočne Evrope, Americi, na dalekom istoku u Rusiji, Ukrajini,Kazahstanu u kom prema navodima izraelskih novina “Garec” četvrtinu privrede kontroliše izraelski milijarder A. Maškevič. On je predsednik saveza direktora Evroazijske banke i prema nekim izvorima kontroliše  lokalnu industriju aluminijuma, gvozdene rude, hroma, i ima udela u razvoju istih ovih grana u Rusiji i Ukrajini.
Maškevič,  F. Šodijev i A. Abragimov čine “evroazijsku trojku” koja poseduje holding Eurasian National resources Corporation, registrovan u Londonu, a koja se bavi proizvodnjom električne energije i eksploatacijom i preradom rude u Kazahstanu.  Kazahstan i Azerbejdžan snabdevaju Izrael naftom (90%)  a Azerbejđan je najveći uvoznik  izraelskog naoružanja.

N ajsvežije objavljene informacije kažu da je “ Izrael  donosio investitorima u poslednjoj deceniji veću dobit prilagođenu riziku od svih ostalih tržišta akcija u razvijenim zemljama. To je najveća dobit među indeksima 24 razvijene zemlje. Izraelski indeks je nadmašio hongkonški Hang Seng koji je doneo dobit prilagođenu rizicima od 6,7 odsto i norveški koji je imao najveću ukupnu dobit. Američka agencija za kreditne rejtinge "Standard end Purs" je u septembru povećala kreditni rejting Izraela po prvi put za četiri godine, na A+, u istoj ravni sa Čileom i Slovačkom. “
Sve to može biti dobro uzdrmano  ratom sa Iranom.

                                                         RATNA ŠTETA
 
Nedavno je na internet stranici www.israele.net objavljen statistički utemeljen izveštaj o finansijskim štetama koje je pretrpeo Izrael  u ratu protiv libanskog Hizbullaha. U nastavku možete pročitati najvažnije podatke navedene u spomenutom izveštaju:

1- Pretpostavlja se da je Izrael u ratu protiv Hizbullaha pretrpeo štetu od 5.3 milijardi dolara.
2- Procenjuje se da je izraelska ekonomija u tom periodu pretrpela štete u iznosu od 1.6 milijardi dolara.
3- 335.4 miliona dolara vlada treba isplatiti stanovnicima severnih područja Izraela na ime štete nastale u toku ratnih dejstava.
4- 460 miliona dolara vlada treba uplatiti na račune vladinih organizacija, provincijalnih administracija i spasilačkih ekipa.
5- Izraelska turistička industrija je pretrpela štete od 222 miliona dolara, a ukupni prihodi te industrije su opali za 20 %.
6- 630 fabrika na severu Izraela je zaustavilo proizvodnju.
7- 1.5 % šteta nastalih u nacionalnom bruto dohotku.
8- Objavljeno je da je u toku rata poginulo 159 Izraelaca, od kojih 43 civila u Hizbullahovom raketiranju izraelskih područja.
9- 4.262 izraelska civila su u tim raketiranjima povređena, od kojih 33 teško.
10- Oko dva miliona (trećina stanovnika Izraela) našla se na meti Hizbullahovih raketa.
11- 500 hiljada osoba je izbeglo, a 600 kuća je devastirano.
12- Više od jednog miliona Izraelaca je mesec dana sukoba provelo u skloništima.
6.178 hektara usevnog zemljišta, 618 hektara dolina i šuma na severu Izraela, uništeno je u Hizbullahovim raketnim napadima. Da bi štete nanete na životnoj sredini Izraela bile nadoknađene, procenjuje se da je potrebno 50 do 60 godina.

                                                      SAD ( Irak)

Z bog površnog poređenja evo par šturih podataka o američkim štetama u ratnom sukobu sa Irakom od 2003.godine.
1.  U Iraku je bilo angažovano oko  1,5 miliona Amerikanaca ;
2. Više od  200 američkih vojnika iz  vojne baze  Fort Breg poginulo je za devet godina ;
3. Gotovo  4.500 američkih vojnika je izgubilo živote a skoro 30.000 je ranjeno ;
4. Rat je Ameriku prema zadnjim izveštajima koštao oko bilion dolara.

                                                              II deo   III DEO   IV DEO

izvori :

- Ronen Bergman- Israel wil attack Iran in 2012
- Retoriek drijft crisis  met Iran verder op de spits
- Slobodan Janković,Sukobi na Bliskom Istoku
-  Izveštaj o štetama  2006




9 коментара:

  1. Mene sve vise brine jacanje desnice koja buja i postaje agresivna.Zivimo u vremenu opsteg ludila, pomahnitalosti.Da nemam struku koja me svog obuzima izgubio bih se mozda i ja kao onaj naci.Jos sam pod utiskom.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma daj....Kakvo uzrujavanje.Pročitaj i nastavi dalje.Ovo su informacije koje kolaju,i to samo jedan mali, majušni deo.Tek toliko da čovek ne bude totalno neinformisan.Upravo zbog sveopšteg ludila vredi, sa slašću sopstvene odmaknutosti od ludaka, slobodno udisati vazduh i živeti, živeti.Uživati u prirodi,jedinoj isceljujućoj, čistoj,lepoj.

      Избриши
  2. Srbija granica istoka i zapada.Evo kako se ovih dana odlučuje o granici.Gde će nam otadžbina pripasti je svejedno.Nisam deo nikakvih podela ali ih razumem.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tebi jeste "svejedno" a svejedno nije.Popila sam kafu i sada bih nešto lagano da prezalogajim.neko nema ni za kafu ni pristojan zalogaj. Ekonomija je čudo.Evo ti jedan primer.Valjda je istina,ko će to danas znati.

      " Prema podacima novina „Ediot ahronot“ izraelske kompanije izvoze u Iran poljoprivrednu opremu, đubrivo, cevi za napajanje zemljišta sistemom orošavanja i sl, a izraelske investicije se mogu naći i u energetici Irana. Predsednik asocijacije izraelsko-arapskog prijateljstva J.Meiri je ovako to prokomentarisao: „Dok se političari sa obe strane vređaju, biznis cveta, i odnosi iranskih i izraelskih partnera su odlični. Posao i političke izjave ne idu zajedno“.

      Eto to je ekonomija ali i informacija. Zato je bitno informisati ljude da ZNAJU.Ni genijalcima ne može poći za rukom da shvate sve što se dešava oko nas, a kamoli prosečnom umu.

      Избриши
    2. Peda,
      svejedno je da li smo na istoku ili zapadu? Zemlja rupa ili normalnog asfalta!!! Svejedno je nama koji smo turili glave u istrazivanja pa nas ne interesuju politicka zamesetanija. Da si dole interesovala bi te itekako.
      Li,
      tih ekonomista mi je preko glave.Neka se ruse granice,a sto se usput ruse moral i etika, nema veze.Novac je kvarljiva roba a oni pricaju price o "idealnim teorijama".I ja imam masu teorija.Nista lakse zamisliti teoriju.Kad ono,jedna mala sitnica srusi ceo sistem.Moras da uvedes novu.A vladaju relativno cvrsti zakoni.Koji su to cvrsti zakoni u ekonomiji?Donece ih globalizacija. Hajde Peda pomozi malo,kloniraj nas pa ce im konacno uspeti.
      pozdrav
      Z.

      Избриши
    3. Volim Andrića,ali ne mogu kao on da napišem
      'Čovek mora negde da se rodi'.A nisam ni naci iz one polemike pa da pljujem na svoju zemlju jer sam sada na vrlom Zapadu a"realan" sam.Nije mi svejedno i to Vas dvoje znate. Patriota sam.
      Svejedno jeste jer se granice menjaju hteli mi ili ne.Svejedno je jer je serviser jedan, isti.A roba kvarljiva.
      Peđa

      Избриши
    4. Nisu sporni ni zdrav patriotizam ni zdrav kosmpolitizam.Sporni su kada prestaju biti lični,već prerastaju u političke stavove a ovi u realne poteze.Ako je uz to politika prožeta mržnjom eto ti pozorišta u kom se počinje odvijati drama čitavog naroda.Jedno je pojedinac,drugo narod,a treće zemlja. Zemlja ostaje,granice se transformišu, pojedinci se menjaju,narodi budu,ostaju, nestaju.
      Ja sam jedinka u prolazu i hoću da svoj život proživim dostojanstveno.Bilo bi mi lepše da sam na“svojoj zemlji”,da mogu da se sporazumevam “ svojim jezikom i putujem sporazumevajući se drugim jezicima.Zagovaram princip:poštujem i svoje i tuđe.Moram da dodam da svoje volim,u meri koja ne menja na stvari.I u čemu je onda problem??? Problem je što na “mojoj zemlji”žive ljudi sa kojima ne mogu da se sporazumem na sopstvenom jeziku. Ne mislimo svi isto,interesi nam se ne poklapaju.Ne proizilazi to zbog patriotizma i kosmpolitizma,pogotovo ne lažnih.Da je sve na nivou mišljenja lako bi.Nije.U pitanju su interesi.Ako se interesi ne poklope,šta tada? Ako postoji razum,dobra volja,itd. možda se problem može rešiti na dobrobit obe strane. Ako ne? Jedna strana mora da bude zakinuta. Ako se ide džonom,snagom moći,neprihvatljivi su metod i rezultat.Ako se ide principom ekonomske logike koju spominje Z.,otvara nam se široko polje rasprave o moralu i etici. Neko mora da odluči šta jeste,a šta nije moralno.I evo ti regulative,to jest države i sl.Zašto bi ti morao da odvojiš 50% cene tvoga rada za nešto što će država(političari)
      raspodeliti prema momentalnim političkim opcijama itd. Šta su ratovi za resurse i ko stoji iza njih.Država ili ekonomski moćnici. Kažu jedni u vezi sa drugima. To je vrhunac NEMORALA.To je prosipanje prikupljenih para od naroda.Odvoje ti pare, zatim ih ulože u vojsku,pa pošalju tvoje dete da gine na nekoj udaljenoj destinaciji.I ti ponovo glasaš.Eto ti demokratije.Vrhunac sistema za koga smo mislili da najoptimalnije rešava sistema življenja u zajednici.Ma,malo morgen. Podržavam ekonomsku regulative kada je u pitanju slobodno tržište normalnih roba, ljudi,i sve dalje što tržiste podrazumeva. Muka mi je od ovih ratničkih pohoda koje vode moćnici a IZVODI bedni narod.
      E sada bih trebala da kritikujem narod jer je neuk,da mu sudim,da ga stavljam u vagone i šaljem za Ural,kao onaj naci.Svaka “čast” onima koji misle tako.To me podseća na ovdašnje epidemije ptičijeg gripa. Čim se epidemija pojavi,kokne se sve zaraženo, ostalo u karantin,pljesneš rukama zadovoljno jer si rešio problem.Pošto smo dokazali da smo životinje,možda tako zaista treba.Malo manje emocija i eto leka za problem prenaseljenosti.Ovo danas su moderne gasne komore.
      Eto opet sam široka. A vremena ni za leka. Odoh.

      Избриши
    5. Li,
      ko spominje zdrav patriotizam.Procitaj ovo i pogledaj slike:

      http://www.bild.de/politik/ausland/griechenland-krise/schmeisst-die-griechen-endlich-aus-dem-euro-22678402.bild.html

      " Grcka privreda vise ne izvozi bog zna sta. Ali jedan izvoz postao je hit: podrugivanje, vredanje i uvredljivo prozivanje."
      I Grci i Nemci su narod !!! A Srbija se trpa u EU.Treba li Nemackoj,ili EU,jos jedna Grcka?Treba li Srbiji EU?
      Ekonomska kriza+nacionalizmi= ?
      To cemo da vidimo i osetimo.
      pozdrav
      Z.

      Избриши
  3. Z.,
    Da je čovek običan biloški mehanizam imali bi pet,šest grupa u odnosu na boju koze.Pošto je socijalna ličnost imamo Grke,Nemce,Srbe koji se iskazuju kroz svoju kulturu.
    Tipične vrste ponašanja u nekom društvu su adaptivni mehanizmi,a razlozi koji utiču na socijalno ponašanje prepoznatljivi.Neće Nemac da vraća grčke dugove.Grke opet iritiraju takvi Nemci???

    Dogovor na globalnom nivou je za mene iluzija.Kako su se menjale zajednice pod ovim ili onim nazivom prikazuje zadnji video.To je istorija.Problem je aparat kojim se vlada masom.Neko vreme je uspešan,dok je masa uljuljana,a onda pucaju proleća,nastane tresak,smirenje i eto nove zajednice.Idemo dalje.Ko preživi priča.
    Peđa

    ОдговориИзбриши