Politika i eutanazija–Holandija ubija stare!!

….Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka. I ni pod pretnjom neću dopustiti da se iskoriste moja medicinska znanja suprotno zakonima humanosti. (Hipokratova zakletva)
Prema Evropskoj Konvenciji o ljudskim pravima ne postoji pravo na smrt.  Pravo na život ne može se interpretirati u negativnom smislu -  ono je najvažnije pravo i bez njega su sva ostala besmislena. Prava na smrti dakle nema.

HOLANDIJA UBIJA STARE !!!!


“ On želi biti najmoćniji čovek sveta a ne zna  što se događa vani: zbunjeni američki predsednički kandidat o zdravstvenoj politici, Holandiji  i eutanaziji.”  izvor

To znači, konstatuje list, da Rick Santorum laže biračkog telo, ne samo u smislu njihove vlastite nacije, već širi neistine o jednoj stranoj zemlji. Zaključak je, moraćete nositi narukvice na ruci na svim jezicima : NE EUTANAZIJA !!!!
 

 
 
EUTANAZIJA
 
 
 


Eutanazija, kao milosrdno ubistvo, bila je deo kulture pojedinih starijih društava i naroda. Zna se da je bila primenjivana u Sparti kod novorođenčadi, spomenuta je u delu „Mrav" iz oko 300. g. pr. n. e., grčkog komediografa Posidipa. Hrišćanstvo je zauzelo stav da je život od Boga i da Bogu pripada, što je uveliko uticalo na stav prema smrti iz motiva samilosti.

Eutanazija je tek u doba renesanse dobila svoj medicinski prizvuk. Tomas Mor je u "Utopiji" zamišljao bolnice u kojima će lekari neizlečivim slučajevima koji pate od užasnih bolova pružati mogućnost mirnog umiranja uz pomoć droga. On piše o ulozi sveštenstva koje bi trebalo da savetuje ljude da ubrzaju svoj kraj, jer su teški drugima i samima sebi. Mor zamišlja reči kojima bi sveštenici hrabrili jadnike da se oslobode patnje:
„Odluči se i oslobodi se sam, ili daj odobrenje da te drugi oslobode. Samo će patnje tvoje a ne sreću tvoju prekinuti smrt, i stoga je mudro ako je ubrzaš.“
Mor piše da se neki dobrovoljno odriču života gladovanjem ili ih neko oslobađa muka u snu, da ne bi osetili trenutak smrti.
Francis Bacon je tvrdio da eutanazija nije strana medicini, već njen sastavni deo.Smatra se da je on  prvi uveo pojam eutanazije, kao pravo na biranu, slobodno zadanu ili naručenu smrt iz motiva samilosti ili dostojanstva.
Michel de Montaigne ( 16 vek) je prvi  evropski pisac, koji se zalagao za to da je samoubistvo pravo na izbor: "Smrt je najbolji lek protiv svakog zla: život zavisi od drugih, o smrti možemo odlučiti sami." Pet vekova kasnije, svet je ozbiljno počeo da razmišlja o tome.

“Inače, u ljudskoj istoriji, prvi put, izuzimajući jedan kratkotrajni eksperiment u SSSR, de facto eutanazija postaje i de iure 1939. godine. Tada je zakonodavno telo Trećeg Rajha donelo zakon o eutanaziji, čiji je idejni i duhovni tvorac bio Hitler. Po njemu će se "dozvoliti da lica koja su proglašena neizlečivim budu oslobodjena od patnje". Njih će za svega dve godine koliko je zakon primenjivan biti 275.000( po drugim izvorima i više).

Na posteru piše: "60.000 rajhsmaraka je količina novca koju će ova osoba koja pati od nasljednih defekata koštati narodnu zajednicu tijekom svog životnog vijeka. Braćo Nijemci, ovo je i vaš novac. Čitajte 'Novi narod', mjesečni magazin Biroa za rasnu politiku NSDAP. "(Oko 1938






Zbog velikog pritiska svetske javnosti, Hitler je bio prinuđen da ovaj zakon ukine, ali to nije značilo prestanak usmrćivanja svih onih koji bi "kvarili" rasni sastav nemačkog naroda, kako ga je zamišljao Hitler. Naime, eutanazija u smislu masovnog ubijanja, nastavljena je, ali to nije više vršeno u specijalnim bolnicama, kao do tada, već u plinskim komorama mnogobrojnih koncentracionih logora, gde su milioni stradali samo zato što su nemoćni ili su bili pripadnici naroda koji se nalaze u fokusu nacionalističke mržnje.”
Svoju negativnu konotaciju, eutanazija je dobila tridetih godina sa porastom interesa za eugenikom.  Eugenika je nauka o metodama poboljšanja telesnih i duševnih osobina pojedinih individua koja je, također, ispitivala uslove pod kojima se nasledni nedostaci otklanjaju. Pod kodnim imenom Aktion T4, vidi više akcija T4 ,specifičan vid eugenike u Nemačkoj se više bavio sterilizacijom, prinudnim pobačajima, izolacijom, deportovanjem neželjenih populacija (isprva hendikepiranih i mentalno retardiranih), te se kasnije prešlo na masovnu primenu "rasne higijene" i "konačno rešenje" za koje svi znamo što je podrazumevalo. Veza s eutanazijom je ta što su nemačke vlasti ove zločine pokušavale prikriti govoreći da se radilo samo o eutanaziji, koja dotad nije bila negativno konotirana. U Nemačkoj je nakon Drugog svetskog rata reč eutanazija čak izbačena iz upotrebe, zamenjena je sa Sterbehilfe što znači pomoć pri umiranju.
P rvi zakoni o pravu na "prirodnu smrt" donose SAD 1976. godine, a danas postoje još tridesetak takvih država u SAD, Australiji i Evropi.
Holandski parlament 1986. godine dobio je predlog zakona kojim je tražena legalizacija eutanazije. Ovaj predlog predviđao je "da lekari budu oslobodjeni krivičnog gonjenja ukoliko eutanaziju izvrše u skladu sa zakonski definisanim kriterijumima: ako pomognu osobama koje već umiru ili koje trpe nepodnošljive fizičke ili duševne patnje, pacijent mora sam da traži da mu se okonča život, a konačnu odluku donosi lekar nakon konsultacije sa "nezavisnim stručnjakom", s tim što ovaj čin mora da se izvrši u prisustvu sudskih vlasti.
Kako je i uobičajeno, kod donošenja važnih odluka u zemljama zapadne demokratije, podnošenju zakonskog predloga prethodilo je plebiscitarno izjašnjavanje Holanđana za ili protiv eutanazije. Rezultati ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovedeno 1986. godine, pokazalo je da 87%, (po nekim izvorima 92 %) Holanđana bilo je za legalizaciju eutanazije, jer smatraju da svaki čovek koji je u objektivnoj mogućnosti da samostalno donosi racionalne odluke, sposoban je da izabere kada će i kako umreti. izvor
2001.godine Holandija  je usvojila zakon. Eutanazija može biti izvršena samo na zahtev pacijenta, nikako drugačije.Paralelno sa odredbom o eutanaziji postoji i ona kojom se  izazivanje smrti pacijenta kroz direktnu akciju i na izričiti zahtev pacijenta, može dobiti do 15 godina zatvora. Od 2002. godine, od kako se primenjuje,u Holandiji na takav način okonča život oko 3.000 ljudi godišnje. Pomoć se  većinom nudi pacijentu koji ima neizlečivu bolest, nepodnošljive bolove, najčešće bolesnicima u zadnjem stadijumu raka.
Od 2012  je uvedeno i 6 mobilnih medicinskih timova da bi pomogli najtežim bolesnicima da okončaju živote u svojim domovima.
 U Evropskoj uniji , aktivna eutanazija legalna je u Belgiji, Luksemburgu i Holandiji ( Švajcarskoj).
 
“Afera koja je krajem prošlog veka uzdrmala Englesku, ali i Evropu, bilo je otkriće da većina lekara koristi metodu eutanazije da bi u pretrpanim engleskim bolnicama oslobodili nove krevete. Starijim pacijentima se, kako je izvešteno Evropskom sudu za ljudska prava, uskraćivane su voda i hrana, što bi konačno dovodilo do dehidracije ili smrti od gladi. Nakon ovakvog otkrića usledilo je još gore: više od 12 posto lekara u Evropi priznalo je da je jednom ili više puta bilo sudionikom eutanazije, a više od 60 posto njih svakodnevno sprovodi pasivnu "dobru smrt". izvor

Više o eutanaziji u Hitlerovoj Nemačkoj vidi u postu

          "Od Darvina do Hitlera"