BLISKI ISTOK - I deo

 
 
 
 




         Mesto  na kom su nastale tri žive vere


       Teško da bilo ko može ostati indiferentan prema dešavanjima na Bliskom Istoku. Sa geopolitičkog stanovišta Bliski istok je region od globalnog značaja zbog njegove uloge u snabdevanju energentima najvećih svetskih privreda – od SAD do Kine, Indije, Velike Britanije i Nemačke, njegove blizine mekom trbuhu Rusije kao i zbog sukobljenih ili paralelnih interesa svih sila svetske pozornice. Koje države potpadaju pod Bliski Istok? Pitanje se može učiniti smešnim, ali nije.

      14. februara 2004 arapski list iz Londona Al Hajat objavio je Predlog američke inicijative za širenje demokratije i slobode, ali i ekonomskog razvoja na većem Bliskom istoku, koji je iznet partnerima u G8. U tom se predlogu u Bliski istok ubrajaju  sve zemlje arapske lige  te se  Bliski Istok  prostire od Maroka i Mauritanije do Avganistana i Pakistana na istoku te završava Turskom na severu. Jedina većinski nemuslimanska zemlja u sastavu ovog regiona je Izrael. Prirodno je da se postavlja pitanje njegove sudbine kao najvažnijeg čvora novog geopolitičkog prestrojavanja. Upravo zbog raznovrsnih planova svetskih sila pojedini analitičari, razmatrajući moguće oblike ratnih dejstava između Irana i Izraela, naglas razmišljaju ne samo šta sledi iza rata ( koji je po njima izvestan), već uveliko iscrtavaju buduću globalnu raspodelu snaga.

EKONOMIJA 

Izrael

       Moram priznati da mi nikada nije palo na pamet da se malo detaljnije informišem o ekonomiji bliskoistočnih zemalja. Verujem da ni mnogi drugi nemaju jasnu ekonomsku sliku o momentalno najinteresntnijem dvojcu : Izraelu i Iranu. Zato sam za sebe iščačkala neke izvore, pa pošto već jesam ubacujem ih i ovde…ZAŠTO EKONOMIJA??? Kažu da vojska može ratovati unedogled, ali država ne. Ratovi koštaju !!!!

     Prema zadnjim izveštajima izraelska privreda je u protekloj godini zabeležila rast od 4,8 odsto (npr. SAD 1,8 odsto), a u izveštaju MMFa proteklih dana navodi da je malo verovatno da će Izrael pogoditi kriza, uprkos zavisnosti od globalnih ekonomskih kretanja.(???)
       Izrael je svetski lider u primeni visokih tehnologija u poljoprivredi. Uprkos pustinjskim uslovima, podmiruje dve trećine potreba za hranom. Sa tek pet litara kiše po kvadratnom metru godišnje, sva hrana proizvodi se uz pomoć sistema za navodnjavanje. Od 1985 pa do 1993 (sporazum u Oslu )otvoren je put stranim investicijama i obrnuto, izraelskom biznisu ka inostranstvu. Devedesetih godina je zabeleženo najveće pomeranje u bogaćenju, zbog čega ovaj period i nazivaju epohom velikog novca. U Izraelu su otvorene filijale kompanija Komberly Clark, Kimberly Clark, Nestlé, Unilever, Procter Gamble, McDonald, Burger King, British Gas, Volkswagen i banke Citi group, Lehman Brothers, HSBC, Bank of America и Chase Manhattan. U sferi transnacionalnih kompanija visokih tehnologija najprisutnije su američke, a ukupan iznos koje su one potrošile za kupovinu izraelskih preduzeća iznosio je 42 milijarde dolara. Kompanije Intel, Microsoft, као i SAP, IBM Cisco Systems i Motorolaсу formirale su svoje prve strane centre za istraživanja i razradu. А 2007. godine finansijski holding američkog milijardera Vorena Bafeta је zа 4 milijarde dolara kupio izraelsku kompaniju Iscar Metalworking, što predstavlja prvu nekretninu ovog milijardera izvan SAD. Prema podacima Banke Izraela ukupan iznos izraelskih invensticija u inostranstvu ( nekretnine, građevinarstvo, energetika, poljoprivreda, nove tehnologije)dostigao je 262 milijarde dolara

     Izraelski kapital je trenutno najprisutniji u Turskoj, zemljama istočne Evrope, Americi, na dalekom istoku u Rusiji, Ukrajini, Kazahstanu u kom prema navodima izraelskih novina “Garec” četvrtinu privrede kontroliše izraelski milijarder A. Maškevič. On je predsednik saveza direktora Evroazijske banke i prema nekim izvorima kontroliše lokalnu industriju aluminijuma, gvozdene rude, hroma,i ima udela u razvoju istih ovih grana u Rusiji i Ukrajini. Maškevič, F. Šodijev i A. Abragimov čine “evroazijsku trojku”koja poseduje holding Eurasian National resources Corporation, registrovan u Londonu, a koja se bavi proizvodnjom električne energije i eksploatacijom i preradom rude u Kazahstanu. Kazahstan i Azerbejdžan snabdevaju Izrael naftom (90%) a Azerbejđan je najveći uvoznik izraelskog naoružanja.

     Najsvežije objavljene informacije kažu da je “ Izrael donosio investitorima u poslednjoj deceniji veću dobit prilagođenu riziku od svih ostalih tržišta akcija u razvijenim zemljama. To je najveća dobit među indeksima 24 razvijene zemlje. Izraelski indeks je nadmašio hongkongški Hang Seng koji je doneo dobit prilagođenu rizicima od 6,7 odsto i norveški koji je imao najveću ukupnu dobit. Američka agencija za kreditne rejtinge "Standard end Purs" je u septembru povećala kreditni rejting Izraela po prvi put za četiri godine na A+,u istoj ravni sa Čileom i Slovačkom. “
         Sve to može biti dobro uzdrmano ratom sa Iranom.

     Nedavno je na stranici Israele. net objavljen je statistički utemeljen izveštaj o finansijskim štetama koje je pretrpeo Izrael u ratu protiv libanskog Hizbullaha. U nastavku možete pročitati najvažnije podatke navedene u spomenutom izveštaju:
1- Pretpostavlja se da je Izrael u ratu protiv Hizbullaha pretrpeo štetu od 5.3 milijardi dolara.
2- Procenjuje se da je izraelska ekonomija u tom periodu pretrpela štete u iznosu od 1.6 milijardi dolara.
3- 335.4 miliona dolara vlada treba isplatiti stanovnicima severnih područja Izraela na ime štete nastale u toku ratnih dejstava.
4- 460 miliona dolara vlada treba uplatiti na račune vladinih organizacija, provincijalnih administracija i spasilačkih ekipa.
5- Izraelska turistička industrija je pretrpela štete od 222 miliona dolara, a ukupni prihodi te industrije su opali za 20 %.
6- 630 fabrika na severu Izraela je zaustavilo proizvodnju.
7- 1.5 % šteta nastalih u nacionalnom bruto dohotku.
8- Objavljeno je da je u toku rata poginulo 159 Izraelaca, od kojih 43 civila u Hizbullahovom raketiranju izraelskih područja.
9- 4.262 izraelska civila su u tim raketiranjima povređena, od kojih 33 teško.
10- Oko dva miliona (trećina stanovnika Izraela) našla se na meti Hizbullahovih raketa.
11- 500 hiljada osoba je izbeglo, a 600 kuća je devastirano.
12- Više od jednog miliona Izraelaca je mesec dana sukoba provelo u skloništima. 6.178 hektara usevnog zemljišta, 618 hektara dolina i šuma na severu Izraela, uništeno je u Hizbullahovim raketnim napadima. Da bi štete nanete na životnoj sredini Izraela bile nadoknađene, procenjuje se da je potrebno 50 do 60 godina.                                       

Zbog površnog poređenja evo par šturih podataka o američkim štetama u ratnom sukobu sa Irakom od 2003.godine.

1. U Iraku je bilo angažovano oko  1,5 miliona Amerikanaca
2. Više od 200 američkih vojnika iz vojne baze Fort Breg poginulo je za devet godina
3. Gotovo 4.500 američkih vojnika je izgubilo živote a skoro 30.000 je ranjeno
4. Rat je Ameriku prema zadnjim izveštajima koštao oko bilion dolara.

                                                             

II deo   III DEO   IV DEO

izvori :

- Ronen Bergman- Israel wil attack Iran in 2012
- Retoriek drijft crisis  met Iran verder op de spits
- Slobodan Janković,Sukobi na Bliskom Istoku
-  Izveštaj o štetama  2006