Ja robot…ili možda android?

..vrsta robota i broj njihovih primena je svakim danom sve više. Počevši od brojnih robota u različitim tvornicama i laboratorijima, preko edukativnih robota, do igračaka. Dok su ovi potonji širem krugu ljudi najzanimljiviji, naučnici se koncentrišu na izradu androdia – robota koji izgledom (manje) i sposobnostima (više) nalikuju ljudima. Upravo oni imaju najviše potencijala da promene način na koji živimo, i to ne samo zbog brojnih mogućnosti primena. Kako se oni budu razvijali, moraće se razvijati i menjati  društvo, kako nam se ne bi dogodio neki Terminator ili Matrix scenarij.

Jednom davno …

..jako je teško reći kad su se kao ideja prvi puta pojavili. Neki tvrde da ih je prvi put spominjao Aristotel u svojim delima -
 "Kada bi svaki instrument mogao izvršavati svoj vlastiti posao, služeći drugima, šefovi ne bi trebali sluge", pisao je.
Roboti su bili poznati i u Grčkoj mitologiji i to kao pomoćnici Boga vatre Hefesta, koje je on sam i konstruisao. Hefest je poslužio kao inspiracija Leonardu da Vinciju, koji je jedan od prvih, ako i ne prvi, pravi konstruktor robota. Njegova Hefestova ruka stroj je koji je trebao pomoći kovačima pri radu. Osim Hefestove ruke, veliki Leonardo projektovao je još nekoliko robota, ali je većina njih ostala na papiru. Sam termin robot prvi je spomenuo poznati češki pisac Karel Čapek, a izveo ga je od češke reči robotnik, koja se može prevesti kao radnik ili možda bolje rob. Termin je upotrebio u drami R.U.R - Rossum Universal Robots. Ono što je zanimljivo je i činjenica da Čapek nije samo konstruisao termin robot, već je u drami R.U.R. i prvi upotrebio temu robota kao veštačkog humanoida (androida), koji su bili robovi ljudima, da bi se na kraju pobunili protiv njih i na kraju ih, pogađate, pokorili i uništili (sličan scenarij kao Battlestar Galactica ili Matrix).

Zakoni robotike

Prvi eksperimentalni roboti nastali su u još pre Drugog svetskog rata na američkim univerzitetu. U razdoblju od 1948. i 1950. događa se niz bitnih stvari u svetu robota – razvijen je prvi mobilni robot, iste su godine nastali poznati roboti Elsie i Elmer, a nešto kasnije veliki pisac Isaac Asimov postavlja temelje robotike, znanosti koja se bavi robotima. Asimov je također konstruisao i takozvana tri zakona robotike, kojih bi se svi roboti trebali držati.
- Prvi zakon kaže da "robot ne sme ozlediti ljudsko biće ili nedelovanjem dozvoliti da se to dogodi",
 - drugi da "robot mora slediti naredbe koje mu čovek da, osim kad je to u suprotnosti s prvim zakonom",
- dok treći kaže da "robot mora štititi svoju egzistenciju, osim kad je to u suprotnosti s prvim i drugim zakonom".

Zakone robotike Asimov je prezentovao je 1950. godine u devet priča koje čine poznatu knjigu Ja robot (I Robot), po kojoj je nedavno snimljen i film.
U šezdesetima je počela i komercijalna proizvodnja robota. Dobro je ponoviti da još uvek pričamo o industrijskim robotima, dakle robotima kao strojevima, a ne androdima ili humanoidnim robotima.

Prve robote počeo je proizvoditi Joseph Engelberger, a radilo se o industrijskim robotima Unimate. Zbog toga je Engelberger kasnije i prozvan ocem robotike. Međutim, njegova "deca" nisu baš probudili zanimanje niti javnosti niti tvornica, kojima je Engelberger hteo prodati Unimate. Kad je shvatio da u Americi nema hleba, probao je na japanskom tržištu i uspeo. Godine 1970. u funkciju ušao prvi industrijski robot koji je radio kao zavarivač u Nissanovoj tvornici.

Robotska ruka

Joseph Engelberger i George Devol su na razvoj Unimeta potrošili pravo bogatstvo vremena i novca – skoro deset godina i preko šest miliona dolara. Engelberger je inspiraciju našao u upravo u romanima Isaaca Asimova, a slučajni susret s Devolom rezultirao je partnerstvom koje će promeniti svet. Sam Devol je nekoliko godina pre sudbonosnog susreta patentirao uređaj koji je predak industrijskih robota, a tek je u saradnji s Engelbergerom razvio ideju u Unimate. Sam Unimate zapravo je ono što danas poznamo kao robotska ruka. Prvu primenu imao je, kako smo i spomenuli, u Nissanovoj tvornici, a od tada do danas različite vrste robotskih ruku susrećemo svugde – od tvornica, laboratorija, pa čak i hotela i restorana. Još je jedna zanimljivost vezana za Unimate. Naime, jedan od retkih poslova koje je ovaj robot dobio u Americi bio je u Fordu, gde su ga odbijali zvati robotom jednako intenzivno kako danas normalni ljudi kod nas odbijaju pisati ne ću. Umesto tog termina upotrebljavali su UTD ili universal transfer device. Pojam robot nije se sviđao niti jednom od tvoraca, pa ga je Devol štreberski zvao numerički upravljanim manipulatorom. Jedino je Engelberger insistirao ne samo na nazivu robot, već i na daljnjem razvoju novih robota. Njegov entuzijazam nije naišao na plodno tlo, pa je, kako smo spomenuli, spakovao kofere i otišao u Japan. Tamo je prodao Unimate patent, sagradio ime i karijeru, ali i učinio veliku uslugu svom bankovnom računu. Unimate je označio početak robotike u Japanu i od tog trenutka se Japan pozicionirao kao vodeća zemlja na području robotike.

Put prema androidu


Shvativši potencijal robotike, Japanci su se bacili na posao. Postavili su si ambiciozan zadatak – stvoriti androida, robota koji izgledom i ponašanjem sliči ljudima. Nastala je i cela grana nauke robotike, takozvana humanoida robotika, a veliki korak napred bio je i razvoj mobilnih robota koji imaju sposobnost hodanja po prostoru. Takvi roboti imaju neku vrstu lokomocijskog sistema koji im pomaže u kretanju, a koji zavisi o tipu robota. Može se raditi o robotu na kotačima, robotu s nogama, gusenicama i tako dalje. Razvoj mobilnih robota bio je veliki korak napred prema kreiranju androida, a kako su se razvijale industrijske inovacije, tako je napredovala i mobilna robotika. Za daljnji razvoj, naučnici su se okrenuli prirodi, pa su mobilne robote krenuli dizajnirati prema iskustvima bioloških istraživanja građe i ponašanja živih organizama. To je rezultiralo razvojem posebne grane tehnologije – mikromehanike. Osim kretanja, isto se pokušalo napraviti i s "razmišljanjem" robota, pa je krenuo rad na stvaranju veštačke inteligencije. Sve je ukazivalo da je samo pitanje trenutka kada će se u zemlji robota, kako su zvali Japan, pojaviti prvi android.

Raspad iluzija

Uprkos golemom optimizmu, Japanci su, kao i ostatak sveta, androide videli samo na televiziji i u knjigama, ali ne i u stvarnom životu. Razlog tome ležao je u načinu na koji su tadašnji naučnici pristupali području robotike i veštačke inteligencije. Pokušavali su napraviti robote koji bi razmišljali kao i ljudi, koristeći pritom grane nauke kao što su kognitivna psihologija i kibernetika. Takav pristup pokazao se kao previše kompleksan. Roboti koje su i uspeli napraviti jedva da su stajali na nogama, a kretanje im je bilo sporo i ograničeno. Jedan od takvih andorida bio je WABOT, razvijen u Japanu sredinom 80.-ih. Ovaj android, kog je razvio Ichiro Kato sa Univerziteta Waseda imao je antropomorfološki oblik, čitao je notne linije, svirao instrumente sa tastaturom, pratio pevača i vodio jednostavnu konverzaciju.

Nekoliko godina kasnije, stručnjaci iz Pacific Northwest laboratorija, za potrebe američke vojske konstruisali su Manny, robotiziranu lutku koja replicira većinu ljudskih pokreta i simulira znojenje, disanje i telesnu temperaturu. Jonson Space Center razvija humanoida EVAR, terenskog robota kojim se upravlja glasom, a koji može koristiti alate i uzimate objekte dok se kreće, a planirano je da bude korišten u istraživanju svemira ili radu na nepristupačnim područjima. Svi su ovi androidi puno obećavali, ali malo su toga zaista i ostvarili. Iluzije o androidu kakav je, na primer, Data, su razbijene, a naučnici su lupali glavom u zid i pitali se gde su pogrešili. Robotika je ušla u teško razdoblje i bilo je jasno da je potrebno učiniti nešto radikalno.

Povratak osnovama

Taj radikalan pomak dogodio se krajem 80-ih godina prošlog veka kad su naučnici shvatili da nema smisla pokušati od nule napraviti robota koji oponaša čoveka izgledom, pokretima i inteligencijom. Shvatili su da je bolji put krenuti od jednostavnijeg prema kompliciranom, pa su odlučili da će androidi ponašanjem i "inteligencijom" biti temeljeni ne na čoveku, već na jednostavnijim organizmima, poput životinja i insekata. Umesto komplikovanih proračuna kod kretanja, ovi novi roboti koristili su infracrvene i ultraljubičaste senzore kao pomoć pri orijentaciji. Ključna godina za androide bila je 1986., kada je Honda započela istraživački razvojni program na ovom polju. Ideja je bila ista – napraviti androida koji je inteligentan i mobilan, ali je Hondin pristup bio radikalno drukčiji i kvalitetniji od ostalih kompanija. Jedna od glavnih razlika bila je konceptualna – Hondin robot je "trebao koegzistirati i sarađivati s ljudskim bićima te doprineti društvu", čime je postavljen temelj razvoja novog tipa robota koji bi se koristio u svakodnevnom životu, a ne samo kao robot za specijalne operacije, što je bila karakteristika ostalih androida koji su tada planirani ili razvijani.
Honda je potrošila celu prvu godinu razvoja androida samo na osnovnoodređivanje kakav bi trebao biti robot. Trebao je u stanju kretati se kroz prostoriju sa nameštajem, penjati se i silaziti niz stepenice i imati niz drugih funkcija, kako bi mogao biti korišten za kućnu upotrebu. Odlučeno je tako da će robot imati dve noge, kako bi se i kretao kao čovek. Tako je 1987. godine razvoj Hondinog robota izašao iz koncepta i krenuo u izradu.

razvoj Honda robota 

Asimo

U razdoblju do 1991. godine nastali su prvi prototipovi, a u sledećih desetak godina Hondin je robot konstantno napredovao. Projekat je nazvan Advanced Step In Innovative Mobility, a nije slučajno da je skraćenica tog naziva Asimo, čime je Honda na neki način simbolički odala počest Isaacu Asimovu, tvorcu pojma i zakona robotike. Početkom 21. veka Asimo je poprimio i koliko toliko humanoidni izgled, njegovo kretanje je napredovalo do toga da može i trčkarati, hodati napred i nazad te se penjati i spuštati uz i niz stepenice. Napredovali su i senzori koji mu omogućavaju interakciju s ljudima, pre svega vokabular. Asimo je po ponašanju, zanimljivosti a pogotovo razgovorljivosti zadivio je svakog ko je došao u kontakt s njim. Danas može komunicirati o gotovo svakoj temi na svim važnijim svetskim jezicima, a sve potrebne podatke "kupi" s Interneta. Njegova interaktivnost je toliko poboljšana da je niz velikih kompanija u Japanu, poput IBM-a ili NTT DoCoMa, "zaposlilo" Asima kao recepcionara.

Osim toga, Asimo je i diplomata i učitelj. Naime, nedavno se u Brusselu susreo sa članovima Evropskog parlamenta, ali i uglednicima poput kralja Španije i danskom kraljicom. Što se tiče njegovih sposobnosti kao učitelja, Asimo je izvrstan učitelj plesa, jer u sebi ima programirane sve poznate plesne korake, a uskoro će se naći i u japanskim školama gde će pomagati u nastavi. Asimo je i glavni razlog pokretanju godišnje izložbe Robodex u Japanu, na kojoj je svake godine glavna zvezda, pa je već i otvara. Ono što raduje je činjenica da Honda konstantno radi na unapređivanju ovog robota, kako bi jednog dana zaista mogao biti deo svakog domaćinstva i tako ispuniti svrhu radi koje je nastao – unaprediti ljudsko društvo.

Velike mogućnosti

Negde u vreme kada je krenuo razvoj Asima, mnoge kompanije koje su uložile velike novce u razvoj robota bile su na raskrsnici – nastaviti s razvojem androida ili se posvetiti nekoj drugoj vrsti robota. Tada je krenulo veliko raslojavanje na tržištu, jer je krenuo razvoj robota kućnih ljubimaca, robota igračaka, robota kućih aparata i tako dalje. Odjednom je bilo upitno hoće li se razvoj androida uopšte nastaviti ili će se svi okrenuti drugim tipovima robota, s obzirom na to da njihov razvoj zahteva manja ulaganja, a povrat investicije i zarada su verovatniji. Međutim, već su prvi prototipovi Asima pokazali da su androidi ipak mogući, pa su mnogi poslovni ljudi krenuli investirati u firme koje su se bavile razvojem upravo androida, ali i robota koji mogu pomagati u kući. Razlog za to je ogroman potencijal ove industrije, koju mnogi upoređuju s industrijom kompjutera i automobila. Cilj je bio "jednostavan" - stvoriti robota koji će biti u stanju pomagati ljudima u tolikoj meri da će mnoge porodice uz kućnog nabaviti i jednog limenog ljubimca. A to će isplatiti svaki uloženi dolar i/ili jen. Prognoze za industriju su i danas više nego optimistične. Christopher R. Willis, autor bestselera "Poslovi 21. veka" predviđa da će 10 posto porodica nabaviti androida u sledećih 10 godina, a unutar 20 godina taj bi postotak mogao preći brojku 50. Gledano u svetskim okvirima tržište androida naraslo bi na 30 do 50 miliona potencijalnih korisnika u sledećih 10 godina. Robotičari i futurolozi su još hrabriji u procenama pa tvrde da će do 2040. svaku kuću razvijenijeg sveta nastaniti barem jedan android.

 

                                                                          Care-O-Bot



ANDROID  Hiroši Išiguro 

 
Hiroši Išiguro je privukao nacionalnu pažnju 2010. godine nakon što je napravio svoju robotsku repliku sposobnu da drži predavanja na Univerzitetu u Osaki. Njegova laboratorija proizvodi humanoidne robote, koji se gotovo ne razlikuju od živih ljudi.Ljudi vide moj android više nego ja. 

Mislim da je ovo dobar način da zadržite svoj autoritet i svoj identitet. Androidi nikad ne stare, pa sam spreman da umrem.
Išigurovi humanoidni roboti imaju tako realističan izgled da se mogu zameniti sa stvarnom osobom. Međutim, inženjeri imaju još mnogo posla pre nego što mašina nauči da razmišlja kao čovek. Univerzitet u Osaki trenutno radi na tome kako da mašini da emocije kroz mehanizam namera i želja. Išiguro veruje da će mu bolje razumevanje ova dva mentalna stanja pomoći da stvori robota koji reaguje. medjutim izgleda da vec postoji takav robot. 

  

HAM 

 
Robotska humanoidna glava pod nadimkom Ham, sposobna da prepozna i odgovori na ljudske izraze lica, uspostavi kontakt očima i uključi ljude u jednostavan razgovor, postala je centar pažnje na Global Sources Electronics Fair u okviru AsiaVorld Ekpo, koji je održan u Hong Kongu prošle nedelje. Global Sources Electronics Fair je najveći svetski sajam koji prikazuje najnovije u elektronici. 

 
Robotska glava ima upadljivu sličnost sa svojim ljudskim parom - obrve, obrazi i usne tačno oponašaju ljudske izraze lica. Neverovatno živahne oči koje vas prate oko paviljona napravljene su od specijalnog plastičnog materijala zvanog Frubber („gumeno meso“). Kreiran od strane stručnjaka za robotiku Dejvida Hansona, Ham radi na specijalnom softveru i hardveru koji mu omogućava da prepozna i reaguje na različite izraze lica. Procesor prirodnog jezika omogućava robotu da odgovori na jednostavna pitanja, pa čak i da uključi ljude u razgovor. 

 
Lice robota čak ima mikropore veličine od 4 do 40 nanometara. Više motora pomaže da se odrazi radost ili tuga Hama. Osnivač, predsednik i glavni dizajner kompanije Hanson Robotics, Dejvid Hanson, Hama naziva otkrićem u razvoju humanoidnih robota. Prema njegovim rečima, u budućnosti će se roboti poput Hama koristiti u medicini, obrazovanju i zabavi. Na primer, u bolnicama bi mogli da se koriste kao asistenti medicinskih sestara za rad sa autističnom decom. Roboti se mogu programirati da obavljaju aktivnosti koje se ponavljaju, kao što je podučavanje autistične dece kako da pravilno održavaju kontakt očima sa drugima i razvijaju veštine komunikacije. 

 

Hanson se navodno preselio sa svojom porodicom u Hong Kong kako bi ispunio svoj san o stvaranju nove generacije humanoidnih robota „sa realističnim izrazima lica i komunikacijskim sposobnostima“. Hong Kong ima razvijenu industriju robotike. Ovde je jeftinije istraživati, razvijati i proizvoditi robote nego u SAD. Prema South China Morning Postu, Hanson promoviše robotski centar u Naučnom parku u Hong Kongu. 

 
Hanson Robotics takođe ima dizajnera robota koji je u prošlosti radio sa Voltom Diznijem i NASA-inom Laboratorijom za mlazni pogon. Kompanija takođe kreira animatronske modele za tematske parkove. Ham je najnoviji član Hanson Robotics linije humanoidnih robota. Kompanija je predstavila svog prvog robota 2002. godine na AAAI konferenciji u Edmontonu (Kanada). 2003. godine, na sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke (AAAS), Hanson Robotics je demonstrirao Kbot mašinu. Sledeći korak u razvoju Hanson Robotics-a bilo je stvaranje „intelektualnog portreta“ pisca naučne fantastike Filipa Kindreda Dika 2005. godine. 

Hanson je sav autorov rad ubacio u robotsku glavu koja govori. 2009. godine, na konferenciji o tehnologiji, zabavi i dizajnu (TED), kompanija je pokazala hodajućeg humanoida pod maskom fizičara Alberta Ajnštajna. Robota sposobnog da kopira ljudske izraze lica razvili su stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji zajedno sa inženjerima sa Korejskog instituta za nauku i tehnologiju (KAIST). Hanson trenutno radi na robotskom portretu Dmitrija Itskova, ruskog državljanina koji želi da postigne „digitalnu besmrtnost“ prenošenjem sopstvene svesti u robotsku kopiju sebe. Konačno, Hanson Robotics se nada da će sve svoje humanoidne robote opremiti veštačkom inteligencijom. 

  

Robot pomoćnik         

Daljnjim razvojem kućnih robota i androida njihove bi mogućnosti trebale biti sve veće i složenije, dok ne budu sposobni u potpunosti pomagati ljudima u svakodnevnom životu. Procene Ujedinjenih naroda govore da će se oko 2030. godine starija populacija gotovo udvostručiti, što će dovesti do manjka kvalifikovanog osoblja koji će se o njima brinuti. Naučnici sa nemačkog instituta Fraunhofer upravo u tome vide prave posao za robote, i puno očekuju od svog Care-O-Bota. On bi trebao svojim vlasnicima spremati hranu i piće, podsećati ih da je vreme za lekove ili za njihovu omiljenu seriju na televiziji, te u slučaju bilo kakve opasnosti odmah obavestiti hitnu pomoć. Prototipovi Care-O-Bota izvrsno se kreću po prostorijama, upravljaju se glasom, a ugrađene ruke omogućavaju da uhvate, podignu i donesu objekte. Care-O-Bot je položio niz ispita u stvarnom svetu. Nekoliko modela raspoređeno u muzeje u Nemačkoj da služe kao vodiči. Rezultati su izvrsni, posetioci su zadovoljni i iznenađeni njihovom kvalitetom, a posebno oduševljena su deca. Takođe su "zaposleni" i kao konobari na nekim velikim događajima i sajmovima u Nemačkoj, poput sajma CeBIT. Daljnji razvoj, unapređenja i testiranja usmereni su na to da Care-O-Bot bude u mogućnosti pomagati starijima u staračkim domovima, a kasnije i u domaćinstvima.

Qrio

Uz Asima i Care-O-Bota, još je jedan android obeležio zadnjih nekoliko godina. Radi se o Sonyjevom Qrio (Quest for cuRIOsity) humanoidnom robotu, koji se u početku zvao prilično neinovativno - SDR4-X II. I ovaj android nalikuje čoveku, premda je sa svojih 60-ak centimetara tri puta niži od Asima. I Qrio može hodati, ali i plesati, a uz pomoć različitih senzora detektuje promene na površini po kojoj hoda pa se i njoj prilogođava (ako pada dočekat će se na ruke). Obzirom da ima integrisanu kameru "zapamtiće" vaše lice, a pamtiće i glas osobe. Mogućnost prepoznavanja reči omogućava da razgovara s ljudima u preko 200 različitih konverzacijskih tema. Pri tome će iskazivati emocije pokretom, zvukom ili promenom boje. Qrio je 2005. godine ušao u Guinnessovu knjigu rekorda kao prvi robot s dve noge koji je mogao trčati, tako da su mu obe noge u istom trenutku odvojene od zemlje. Qrio je nastao kao deo projekta AIBO, koji je također jedan od Sonyevih robota koji je imao potencijal promeniti svet. Na žalost, Sony je objavio početkom 2006. godine da obustavlja rad i razvoj na oba robota.

Novo tržište

Sam AIBO svet je ugledao 1999. godine, a bio je prethodnik tržišta robota kućnih ljubimaca, kojima su svi predviđali veliki tržišni bum, a neki "futurolozi", za koje nam se čini da pojma nemaju o svom poslu ali i životu, otišli su toliko daleko da su utvrdili da je to početak kraja pravih kućnih ljubimaca. AIBO je bio potpuno futurističkog dizajna, ali se ponašao gotovo kao pravi pas. Raspoznavao je reči i komande i ponašao se prema njima. Osim toga, Aibo je mogao plesati, skakati, streamati Internet radio, puštati vam omiljene MP3 zapise i još niz stvari. Jedna od karakteristika na koju su u Sonyju bili izuzetno ponosni je činjenica da je AIBO mogao učiti iz svog okruženja. A gde ima pasa, ima i mačaka. Jedna takva je NeCoRo tvrtke Omron koja, osim što se ponaša kao mačka, tako i izgleda, jer je prekrivena sintetičkim krznom. Premda ovi roboti nisu stvoreni za pomoć ljudima već isključivo za zabavu, njihov uspeh na tržištu iznenadio je mnoge i otvorio put korisnijim kućnim robotima. Kompanije kao Fujitsu, Electrolux ili Samsung počele su izbacivati svoje modele robota za pomoć u kući na tržište. Kod nas je već dostupan Electoluxov Trilobite, robot –usisavač, i prve kritike su više nego pozitivne. Ovaj mali uređaj izuzetno je jednostavan za upotrebu, temeljit, tih, radi na ugrađene baterije koje mu daju autonomiju usisavanja od preko sat vremena. To je dovoljno za dva do tri usisavanja kompletnog stana, a kada su baterije pri kraju Trilobite se sam vraća do punjača i puni ih. Osim Trilobitea, na tržištu su i iRobot Roomba te Phillipsov robot-usisivač RoboVac.
Na tržištu je i niz robota čuvara, poput Fujitsu Maron-1, koji vrši video nadzor vaše kuće dok vas nema, te upravlja svim tehničkim uređajima u domaćinstvu. Dodatna posebnost Maron-1 robota je mogućnost komunikacije na daljinu preko mobilnog telefona, tako da vas on uvek može upozoriti SMS porukom na sve eventualne probleme u domu dok vas nema.

Robotska škola

U životu s robotima najviše bi mogla uživati i deca. Pri tome ne govorimo o robotima kućnim ljubimcima, jer sva istraživanja u Evropi u zadnje tri godine pokazuju da, uprkos popularnosti robota kućnih ljubimaca, oni nikada neće zameniti prave. U najboljem slučaju mogu biti dodatak, a tek je sedam posto anketiranih izjavljuje da bi imali robota radije nego pravu životinju. Međutim, uloga i potencijali edukativnih robota su fantastični, a kad se priča o njima još uvek na pamet prvi pada PaPeRo, na stranicama pc chipa često spominjan robot nastao u suradnji Telie s japanskim NEC-om. Glavni adut za njegov uspeh na tržištu leži u činjenici da stalno potiče decu na učenje, kroz interakciju i druženje s njima. Uči ih gotovo svemu, od osnova  matematike, fizike, astronomije i drugih predmeta, do bontona, ophođenja s odraslima do sitnica kao što su pospremiti odeću pre spavanja i oprati zube. Uz decu, oduševljenje edukativnim robotima pokazali su i odrasli.

Roboti u svakodnevnom životu

Skandinavske zemlje su, uz Nemačku, vodeće zemlje u robotici u Evropi. Osim PaPeRa, Tehnički muzej u Stockholmu mesto je gde se često prezentuju novi roboti, a takođe je dom i prvog švedskog androida, Priscille. Uskoro će trajno udomiti i Posy, robota kojeg je dizajnirao japanac Tatsui Matsuisa, čovek s diplomom fakulteta za dizajn, ali i diplomom iz robotike i magisterijem iz mikromehanike. Zbog toga njegov rad karakterizuje kreiranje i dizajniranje novih tehnoloških čuda, robota. Do sada ih je kreirao dvadesetak, a svi su detaljno predstavljeni i opisani u njegovoj knjizi Roboti u svakodnevnom životu. Kruna njegovog rada upravo je Posy, robot koji predstavlja devojčicu, kojeg je Matsuisa stvorio da mu pravi društvo dok dizajnira u svom omiljenom radnom prostoru, vrtu. Ono što je počelo kao jednostavan uređaj koji će reprodukovati nuziku i podsetiti ga na obaveze, pretvorilo se u veselog robota koji  i pleše, te ima i zavidan stepen interaktivnosti za robota proizvedenog u kućnoj radinosti. Posy prepoznaje niz različitih pitanja, ali na njih još uvek odgovora prema prethodno programiranim izrazima. Interaktivnost zahvaljuje Matsuisinom partneru Hiroshiju Otsuki, koji je voditelj odeljenja  robotike u kompaniji Silicon Graphics Inc, koji je i stvorio algoritme za prepoznavanje i razumevanje  komandi glasa.

Lego u svetu robotike

Koliko je Posy uspešna pokazuje i ugovor koji je Tatsui Matsuisa nedavno potpisao sa kompanijom Lego. Vodiće tim koji treba osmisliti i dizajnirati robota kojeg će deca morati sama složiti i kasnije programirati. Cilj projekta je da se deca nauče osnovama robotike, ali i da se uče važnosti čuvanja stvari, jer se Lego robot može lako razbiti. Matsuisa tvrdi da će u saradnji s Legom redefinisati pojam robota, to više neće biti "metalno čudo koje se mota oko nas, već nešto što je tu, što postoji s nama, neizostavan deo našeg života".  Označiće to novi ulazak Lega u segment robotike, gde su trenutno ultra popularni njihovi Mindstorms NXT roboti. Stariji modeli Mindstormsa prodavali su se u preko 50 hiljada primeraka godišnja, a veruje se da će novi i napredniji Mindstorms NXT tu prodaju uveliko povećati. Razlog popularnosti nije teško pogoditi - lego kocke kombinovane s mikroprocesorskom tehnologijom, robotičkim elementima poput servomotora i senzora (svetlosnih, zvučnih, ultrazvučnih, magnetnih...) te Bluetooth ili USB sučeljem prema stonim kompjuterima. Mindstorms se može programirati preko intuitivnog sučelja koje lako mogu savladati i deca, pa se često koristi u školama kao kit za učenje robotike, informatike i tehničke kulture.
Popularnost robota igračaka nije vidljiva samo na primeru Lega. Sve je više kompanija koje svoje poslovanje baziraju na tome, kao i broj igračaka na tržištu.

Komunikacija sa ljudima

Spomenuli smo već da je Tehnički muzej u Stockholmu dom androida Priscille, prvog švedskog androida. Premda još uvek prototip, Priscilla je deo stalne postave muzeja zbog specifičnog eksperimenta. Naime, stručnjaci žele proučiti kako roboti i ljudi međusobno komuniciraju, da vide na kojim aspektima robotike treba dalje raditi, kako bi andoridi imali bolje komunikacijske mogućnosti s ljudima. Priscilla je tako izuzetno interaktivna i pristojna. Dođete li do njenog prestola, uljudno će vas pozdraviti, istina na švedskom, ali nema veze, pristojnost je važna. Premda ne raspoznaje previše reči, evidentna je njena želja za interakcijom, jer konstantno gestikulira i prati sagovornika pogledom. Jednom kad se udaljite, još će malo gledati u vašem smeru, a onda se okrenuti sledećem sagovorniku.

Sličnu nameru ima i Hitachijev robot Emiew, koji je svoje komunikacijska sposobnosti vežbao u Sheratonovu Grande Bay hotelu u Tokiju. Stepen  interaktivnosti robota već je impresivan, podjednako kao i neki od modela koji su već dostupni na tržištu za kupovinu ili se razvijaju. Jedan od potonjih je i Einstein, projekat američke tvrtke Danson. Radi se o robotu čije lice izgleda kao Einsteinovo, pa su mnogi već rekli da je upravo sledeći korak robotike davanje androidima ljudskijeg izgleda. Neki su to već postigli - androidi poput Valerie i EveR-1 iz daljine izgledaju kao prave, žive ženske osobe i za očekivati je da će se trend takvih čovekolikih robota nastaviti.

Ipak, uza sve potencijala i prednosti koje humanoidna robotika donosi čovečanstvu, utisak je da će ipak proći još neko vreme dok androidi postanu sastavni deo i malog dela domaćinstava. No, to vas ne sprečava da nabavite  robot-usisivač ili robotsku kosilicu ili pak fantastičnog Robosapiena i uđete u ovaj vrli novi svet.

Alter 3- japanski - robot humanoid, 2016 god. 

( robot peva i diriguje vidi  )

IZDVOJENO:

Kraj ljudske rase

Od Čapeka do danas, jedna od čestih tema naučne fantastike, što se robota tiče, je njihovo uništavanje svojih stvoritelja. Dovoljno je pogledati Matrix ili Galacticu da vam sve bude jasno. Hoće li roboti zaista uništiti ljudsku rasu? Nekako nam se to ne čini, pod uslovom da ljudi budu pametni. Naime, svim tim scenarijima je zajedničko da su ljudi stvorili robote kao robove, da bi se ovi na kraju pobunili. Stoga će, u trenucima stvaranja veštačke inteligencije, čovek morati da upotrebi svoju vlastitu da bi takve stvari izbegli.

IZDVOJENO

Prava robota

...u Americi je osnovano Društvo za prevenciju okrutnosti prema robotima. Ova organizacija bavi se pravima robota ili, kako ih oni definišu, veštačko stvorenih bića koja osećaju. Razvoj tehnologije poslednjih godina upućuje na to da će čovek stvoriti robote koji osećaju puno ranije nego što se mislilo, možda i u ovoj deceniji, kažu u ovoj organizaciji i traže da se čim pre definišu prava koja bi roboti morali uživati. Ta prava, prema njima, uključuju, na primer pravo na postojanje, pravo na nezavisnost, i pravo na potragu za višom spoznajom i tako dalje. Premda izgleda da su uranili s inicijativom, čini nam se dobrom idejom da se o takvim stvarima počelo razmišljati, jer upravo bi to mogao biti jedan od faktora da nam se ne dogodi katastroga matrixovskih razmera.
Izvor

IZDVOJENO :

                                                           

Saudijska Arabija postala prva zemlja koja je robotu dala državljanstvo.Japan je sledio primer Saudijske Arabije i dao je državljanstvo sedmogodišnjem dečaku sa veštačkom inteligencijom. Dečak je dobio zvanično registrovanu ličnu kartu u jednom od najvećih okruga u Tokiju. 7-godišnji AI dečak se zove Šibuja Mirai. Ime ima svoj duboki značaj. Šibuja je referenca na popularnu modnu četvrt u gradu koja izaziva veliko interesovanje mlade generacije, a prezime Mirai u prevodu znači „budućnost“.