ULOGA GENETIKE
Izgleda da će zahvaljujući pandemiji genetika biti obogaćena još jednim bitnim podatkom.
Pre epidemije teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) 2002. 2003., koronavirusi su bili donekle zanemareni u humanoj medicini, ali su oduvek bili od velikog značaja za zdravlje životinja. Koronavirusi inficiraju različite vrste stoke, živine i kućne ljubimce, kod kojih mogu izazvati ozbiljne i često fatalne respiratorne, enterične, kardiovaskularne i neurološke bolesti. Zato je do dvehiljadedruge godine većina našeg razumevanja o molekularnim patogenim osobinama koronavirusa postigla zajednica veterinarske virusologije.
Koronavirusi su, inače, klasifikovani u tri grupe na osnovu genetskih i seroloških odnosa. Korona virus SARS (SARS-CoV) nije dodeljen nijednoj od ovih grupa, ali je najbliži povezan sa korona virusima grupe 2.( virus mišjeg hepatitisa, goveđi koronavirus, humani koronavirus OC43 (HCoV-OC43), virus sialodakrioadenitisa pacova, virus hemaglutinirajućeg encefalomijelitisa svinja, respiratorni virus pasa i konjski koronavirus).
Korona 19 (SARS-CoV-2) je obojena crvenom bojom. Na tabeli genoma virusa nalaze se i drugi korona virusi koji su pogodili ljudsku populaciju a to su SARS-CoV i MERS-CoV. Ova tri virusa imaju mnogo sličnosti, ali takođe i razlike u svojoj genomskoj i fenotipskoj strukturi koje bitno utiču na njihovu patogenezu.
Istovremeno sa pojavom ovog zadnjeg korona virusa naučnici su, relativno brzo, započeli istraživanja o uticaju gena na razvoj bolesti. U istraživanjima se čak nastoje identifikovati genetske varijante kod pojedinih većih skupina- naroda, ljudi sa određenim bolestima, blizanaca, ili kod različitih krvnih grupa i sl. Poznato je da se ljudi međusobno razlikuju po barem 500-tinjak gena. Ti geni deluju vrlo različito na vanjske uticaje.
Iako je korona virus pogodio celi svet, nisu sve zemlje na istom udaru. Jako je pogođena Italija, Španija, u afričkim zemljama je prijavljeno znatno manje smrtnih slučajeva.
Belgijski naučnici sa Univerzuiteta u Gentu "su proveli zanimljivo istraživanje o povezanosti geografske distribucije jednog gena, tzv. ACE1 D (polimorfizam gena ACE1) i Covida-19 u 25 zemalja severne Afrike, Azije i Evrope. Prema istraživanjima 41% varijabilnosti u prevalenciji bolesti povezano je sa učestalošću gena ACE1 D u populaciji. Ispada da mutacije virusa ne igraju toliko veliku ulogu koliko genetika, gotovo polovina varijacija među zemljama u broju zaraženih i umrlih od Covid-19 može se objasniti genetskom predispozicijom njihovih stanovnika.
Da podsetimo: gen nosi informaciju-uputstvo prema kom organizam stvara proteine, pa možemo da kažemo da gen nosi kod za određeni protein. Ljudski organizam ima oko 100 biliona ćelija, od kojih je većina manja od desetinke milimetra. U svakoj ćeliji je jezgra, u kojoj se nalaze dva celovita skupa genoma. Svaki skup sadrži oko 25 000 gena. Svaki je gen zapravo zapis od oko 20 000 reči, a svaka reč se sastoji od po četiri slova (A,C,G,T). Ta slova su skraćeni nazivi tvari: adenin, citozin, gvanin, timin. Kad bi genski zapis predstavili u obliku knjige, tada bi svaki gen predstavljao knjigu od 50-ak stranica, a ukupan broj gena knjigu od preko 1 milion stranica.
Sinteza proteina se događa u dva koraka, koje nazivamo transkripcijom i translacijom . Transkripcija je prepisivanje genetskih instrukcija iz DNK u glasničku molekulu RNK ili mRNA (engl. messenger = glasnik), a događa se u jezgri ćelije. Na mestu gde se nalazi gen koji se prepisuje pucaju vodikove veze između dva lanca molekule DNK te jedan od lanaca služi kao kalup za sintezu mRNA. .
U pandemiji gen ACE 1 se pokazao velikim zaštitnikom pred infekcijom, za razliku od gena ACE 2.
SARS-CoV-2 koristi svoj membranski protein S ( ovaj protein stvara najveći broj nuspojava kada se ubaci kroz vakcine u organizam!!!!- neka istraživanja su pokazala da taj protein ostaje u organizmu 15 meseci nakon vakcinacije nanoseći mu štetu).
Preko tog proteina S1 virus se veže na receptore ćelija ( receptorACE2) . Kao što smo već napisali istraživanja pokazuju da je gen ACE1 D povezan s niskom ekspresijom receptora ACE2. To znači da ćelije ljudi, koji imaju gen ACE1 D, sadrže manje receptora preko kojih se organizam zarazi. Zanimljivo je da se učestalost gena ACE1 D u populaciji razlikuje od zemlje do zemlje, posebno u Evropi.
'Što više stanovnika ima gen ACE1 D, to je manje infekcija i smrtnih slučajeva zabeleženo u toj zemlji. Na primer, ACE1 D je češći na istoku Evrope. Istovremeno, možete videti kako se ozbiljnost epidemije Covida-19 smanjuje kako se krećete iz zapadne u srednju i istočnu Evropu. " Da bismo se efikasnije borili protiv virusa, trebali bismo obratiti mnogo više pažnje na to ko živi u tim zemljama te kako se te populacije genetski razlikuju'', rekao je za portal Reddit prof. Joris Delanghe sa Univerziteta Ghent i jedan od autora studije.
( koga interesuje ovaj problem može da pogleda interesantne zaključke jedne studije koja je pronašla tragove epidemije korona virusa u Aziji pre 20.000 godina. Tokom te epidemije favorizovane su određene varijante ljudskih gena uključenih u interakcije virus-ćelija koje su mogle dovesti do manje teške bolesti.- opšrirnije . Čini se da su neki Azijati naslediti bolju genetsku prilagodljivost, virus je izgubio sposobnost izazivanja bolesti upravo kada su se oni prilagodili. Iako nema mnogo podataka o urođenoj rezistentnosti,to ne znači da ne postoji" i kod drugih naroda. Pandemija je jedna vrsta dokaza o genskoj prilagodljivosti. )
GENETIKA KRVNIH GRUPA
Нема коментара:
Постави коментар