ANTITELA
Po hemijskom sastavu antitela su proteini koje proizvode B ćelije ( limfociti) za borbu protiv patogena koji napadnu ljudski organizam. Ona imaju dve glavne funkcije: prva je da se vežu za ćeliju napadača, druga je da razloži njegovu biološku strukturu i uništi ga. Antitela su prisutna u krvi, limfnom sistemu, tkivima, kao i membranama sluzokože.
Proteini su, opet izgrađeni od niza aminokiselina. Naime aminokiseline se u prirodi retko nalaze u slobodnom stanju. Uglavnom su međusobno povezane u makromolekule. Uputstva za svaki od više hiljada različitih tipova proteina kodirani su u genima koji se nalaze u jedru ćelije.
Svaki gen ima 20.000 "reči"od po četiri slova (A,C,G,T) i to su zapravo informacije za stvaranje aminokiselina. Tek postizanje tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može nazvati protein. Kada bi jednu aminokiselinu odredila samo jedna ili dve baze, ne bi bilo dovoljno kombinacija za svih 20 aminokiselina. Zato jednu aminokiselinu određuju tri baze u DNK i one čine triplet baza. Triplet baza u molekuli DNK naziva se genetski kod, a triplet baza u mRNA koja nastaje transkripcijom i komplementarna je kodu naziva se kodon.
Proteini / aminokiseline su jako važne za ljudski organizam. Čovek ih unosi u organizam preko namirnica biljnog i životinjskog porekla. Delovanje proteina strogo zavisi od njegove strukture- redosleda, a promena u samo jednoj aminokiselini može poremetiti njegov oblik i ulogu, možer ga učiniti beskorisnim ili čak štetnim.
U prirodnim proteinima većinom postoje samo L-aminokiseline i većina prirodnih proteina je izgrađena od 20 L-aminokiselina. Nema posebnog objašnjenja zašto su u proteinima zastupljene samo L-aminokiselne. One se međusobno razlikuju po R-skupini, u veličini, obliku i funkciji.
Molekula antitela obično se ne veže na celu molekulu antigena već, zbog svoje specifičnosti, samo na deo antigenske molekule, koji se naziva epitop. Jedna molekula antigena može imati, i obično ima, više različitih epitopa. Stoga bi bilo ispravnije govoriti o specifičnosti antitela za određeni epitop, a ne za celi antigen.
Epitop deo je antigena koji je je prepoznatljiv od strane imunog sistema, posebno od strane antitela, B ćelija ili T ćelija.
epitop kojim se antitelo veže za virus
KLASE ANTITELAIgG, IgD,IgE, IgA, IgM
Gotovo svi mikrobi mogu izazvati reakciju antitela. Uspešno prepoznavanje i iskorenjivanje mnogih različitih vrsta patogena zahteva različitost među antitelima ( epitopima) ; njihova aminokiselinska kompozicija varira tako da im dopušta interakciju sa mnogo različitih antigena.
Molekuli imunoglobulina vezuju se za antigene ( epitope) da bi mogli da informišu druge imune ćelije o postojanju patogena ili da bi započele razarajuće lančane reakcije protiv njih. IgM antitela se pojavljuju kao primarna reakcija organizma, a zatim dolaze IgG i IgA .
IgM čini 10% svih imunoglobulina u krvi čoveka, prisutna su u krvi, limfi i na površini B ćelija. IgM se nalazi u sekretima sluzokoža zajedno sa IgA gde ima ulogu u lokalnoj odbrani od infektivnih agenasa.
IgA čini 10-20% svih imunoglobulina u krvi čoveka. IgA se nalazi u krvi i svim sekretima: pljuvačci, suzama, nazalnom sekretu, majčinom mleku, sekretu bronhija i intestinalnog trakta. IgA ima poseban značaj za lokalni imunitet sluzokoža respiratornog i digestivnog trakta. Selektivni deficit IgA je relativno čest i povezuje se sa učestalim respiratornim infekcijama, ali i alergijama i autoimunim bolestima.
IgG ovaj imunoglobulin je glavni imunoglobulin, koji čini 70-75% svih imunoglobulina u krvi čoveka. Sintetiše se u velikim količinama tokom sekundarnog imunskog odgovora. Zbog relativno malih molekula, IgG prolazi kroz placentu u fetus i obezbeđuje glavnu liniju odbrane od infekcija u prvim nedeljama života.
Njegov razvoj traje samo nekoliko dana, dok njegovo trajanje života varira od nekoliko nedelja do nekoliko godina. IgG-ovi kruže u telu i uglavnom su prisutni u krvi, limfnom i crevnom sistemu. Oni cirkulišu u krvotoku, direktno ciljaju napadača i prilepljuju se za njega čim ga detektuju. Imaju jak antibakterijski i antigen-razarajući efekat. Oni štite telo od bakterija i virusa i neutrališu kiselu osobinu toksina (otrova).
Ova antitela su prisutna u osetljivim regionima u kojima se telo bori sa antigenima, kao što su suze, pljuvačka, majčino mleko, krv, sluz, želudačni i crevni sekreti. Osetljivost tih regiona neposredno je proporcionalna težnji bakterija i virusa da više vole vlažne sredine.
IgE se nalazi u neznatnim količinama u krvi čoveka. Ova klasa imunoglobulina čini osnov normalnog humoralnog imunskog odgovora na infekcije parazitima, ali je i osnov reakcije preosetlivosti tipa I, odnosno različitih alergijskih bolesti. Zbog značaja koji IgE ima kod alergijskih reakcija neposredno po ostvarivanju kontakta sa antigenom koji inicira alergiju (alergenom), povišene koncentracije IgE u krvi se javljaju tokom alergijskih oboljenja.
IgD se kao i IgE nalazi u neznatnim količinama u krvi čoveka. IgD se zajedno sa IgM molekulima nalazi na ćelijskoj membrani limfocita gde predstavljaju receptore za antigene. Zahvaljujući njima dolazi do prepoznavanja antigena i pretvaranja B limfocita u plazma ćelije koje luče specifična antitela.
Detekcija određenih antitela u organizmu je vrlo čest oblik medicinske dijagnostike. Ako određena antitela nisu prisutna, osoba nije inficirana ili se infekcija dogodila jako davno, ako ima viška antitela to je znak određene bolesti .
referentne vrednosti
Muškarci i žene:
IgG 7 – 16 g/L
IgA 0.7 – 4,0 g/L
IgM 0,4 – 2,3 g/L
Нема коментара:
Постави коментар