O lečenju korone postoje protivurečna mišljenja stručnjaka iz oblasti medicine. Ne čudi jer je u pitanju nov virus ( mada iz poznate porodice) sa kojim medicinska struka nije imala dovoljno iskustva. Obzirom da se u tokove pandemije umešala politika stvarajući raskol u društvu upravo, neophodno je imati elementarna znanja o ponuđenim načinima lečenja kojih i nije tako puno.
Trenutno postoje mnoge studije o lekovima protiv koronavirusa. Lekovi mogu smanjiti simptome bolesti ili ozdraviti nekoga ko se razbolio.
Da bi se bilo koji lek odobrio za upotrebu treba da prođe četiri faze kliničkog ispitivanja, a posle urađene treće faze se skupljaju rezultati i podnosi se dokumentacija određenim regulatornim telima. U Americi je to FDA, a u Evropi - Evropska agencija za lekove.Ove agencije procjenjuju kvalitet, efekat i nuspojave svih lekova pre nego što budu dopuštena prodaja na tržištu. Bitno je ustanoviti da li je efekat leka veći od mogućih nuspojav
.
Mnogi lekovi, koji su na samom startu korišteni u protokolima lečenja kovida su već od pre bili u upotrebi za različite bolesti. Pojedini su se pokazali uspešnim, većina je odbačena jer se pokazalo da nemaju veći efekat.
Lečenje ove bolesti zavisi od reakcije na inficiranje. Kao što već svi znamo virus može izazvati blažu ili intenzivniju upalnu reakciju u zavisnosti od nasleđenih predispozicija i aktuelnog stanja organizma. Samo prisustvo virusa ne izaziva simptome bolesti. Simptome bolesti razvija oštećenje ćelija koje virus napušta. Kod nekih ljudi je to oštećenje minimalno ili uopšte ne postoji, a kod nekih je prisutno i inicira različite inflamatorne reakcije.
Bolest u blažoj formi može da traje od pet do petnaest dana, u suštini podseća na svaki malo jači grip i ne leči se medikamentima. Kod težih slučajeva je potrebno uključiti lečenje lekovima. Manji broj ljudi dobije upalu pluća ali i ova upala ne mora ugroziti život ukoliko se pravilno tretira. Najteža stanja u plućima koja se mogu razviti za vreme infekcije virusom SARS CoV2 su težak respiratorni akutni sindrom(SARS), kada nastaje konsolidacija plućnog tkiva, te pluća više nisu vazdušasta i nema razmene gasova. Sporadično se mogu javiti i virusni miokarditis i encefalitis, kao i upala bilo kog organa u telu.
Pojedini organizmi reaguju lošije a bolest se pomera ka sistemima koji su hijerahijski pozicionirani dublje od pluća, a to su jetra, srce i mozak.
Čisto informativno treba znati da postoje, u principu, tri vrste lekova a njihova upotreba zavisi od težine bolesti , faze lečenje i protokola koje utvrđuju bolnice, to jest određene države :
1. antiinflamatorni lekovi - sprečavaju da imuni sistem pretera u reakciji sa smrtnim ishodom
2. antiviralni lekovi - otežavaju korona virusu da se umnožava unutar tela
3. terapije antitelima koje imitiraju naš vlastiti imuni sistem kako bi napali virus
Ono što svako mora znati, ukoliko se inficira virusom, je način upotrebe klasičnih antiinflamatornih lekova koji se uobičajeno koriste kod povišene temparature ili bolova, a to su pre svih ibuprofen i paracetamol. Mada još uvek postoje razlike u mišljenjima većina lekara smatra da ne bi trebao da se uzima ibuprofen, nego samo paracetamol. Nije naodmet napomenuti da je temparatura dobar znak i da nju ne treba snižavati jer je ona deo ODBRAMBENE reakcije organizma. I kod korone vredi isto pravilo.
Od ostalih lekova koji su nam dnevno pri ruci najinteresantniji je aspirin. On je takođe klasifikovan kao nesteroidni antiinflamatorni lek pa kod nekih lekara postoji sumnja ( kao kod ib.) u celishodnost njegove upotrebe.
Druga grupa lekara, opet, veruje da je sposobnost aspirina da pomogne obolelima od kovida 19 u tome što ovaj lek razređuje krv i tako sprečava stvaranje ugrušaka. Do sada je dokazano da infekcija ovim virusom može da izazove smrtonosne blokade u arterijama. U Medicinskom centru Univerziteta Merilend u Baltimoru i još tri bolnice duž Istočne obale četvrtina ispitanika uzimala je svakodnevno niske doze aspirina pre nego što će biti primljeni u bolnicu zbog kovida 19. Prema rezultatima studije, oni koji su svakodnevno uzimali aspirin imali su za 43 odsto manji rizik od prijema na intenzivnu negu. Takođe su bili i u manjem riziku od priključenja na respirator. I ono najvažnije - rezultati su pokazali da je aspirin smanjio rizik od umiranja od kovida 19 za oko 47 odsto, u poređenju sa onima koji nisu koristili aspirin. to je samo jedno od istraživanja koja su se bavila aspirinom i koja su dobila iste ili slične rezultate.
Kao što je već napisano ostali lekovi, koji su se pojavili na stranicama medija su u domenu lečenja u specijaliziranim ustanovama i samo su neki od njih u slobodnoj prodaji. Samo za remdesivir, deksametazon i razna monoklonska antitela, Evropa je dala saglasnost za upotrebu u lečenju COVID-19. Trenutno je u toku postupak procene za niz drugih proizvoda. ( vidi)
Monoklonalna antitela
Nemačka Vlada je upravo nabavila 200.000 doza dva leka te vrste koja su 2020 odobrile Američke zdravstvene vlasti po hitnom postupku ( Bamlanivimab firme Eli Lilly i REGN-CoV-2 koji je napravila firma Regeneron). To su antitela koja se proizvode u laboratoriji ( kloniranjem ). Antitela su sva ista (otuda prefiks mono) i napadaju tačno definisan cilj kod virusa- vežu se za virus tamo gde se on svojim „pipcima“ priljubljuje uz ljudsku ćeliju.To sprečava prodor virusa u nju. Oba leka registrovana su po hitnom postupku i od prošle godine su u upotrebi u Sjedinjenim Američkim Državama. Oktobra prošle godine je koktelom tih lekova od korone izlečen američki predsednik Donald Tramp.
Generalno, zaštita koju pruža ova tzv. pasivna vakcinacija je kratkotrajnija od one koju obezbeđuje aktivna vakcinacija. Međutim, efekat pasivne vakcinacije je skoro trenutan, dok se kod aktivne vakcinacije prvo mora povećati broj antitela da bi odbrana bila uspešna.
Deksametazon
Deksametazon je kortikosteroid koji može pomoći u skraćivanju primene ventilacije i spasiti živote pacijenata s teškim i kritičnim oblikom bolesti. Koristi se, kako vidimo, u bolničkim uslovima u kasnijem stadijumu bolesti. Sprečava upale i smanjuje smrtnost osoba koje su priključene na respirator, a koje su bolesne duže od sedam dana.
Nemački Institut Robert Koh (RKI) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuju korišćenje tog leka kod takvih pacijenata."Ako se da pre vremena, on koči, a može i da blokira rad imunog sistema, što u nekim slučajevima dovodi do još težeg toka bolesti", objasnila je (krajem oktobra) za javni servis NDR Sandra Kizek, direktorka Instituta za medicinsku virusologiju na Univerzitetskoj klinici Frankfurt, preneo je Dojče vele.
steroid hidrokortizon.
Remdesivir
Remdesivir je antivirusni lek i na osnovu pozitivne ravnoteže između efekta i rizika odobren je pod uslovima kao prvi lek protiv COVID-19. Koristi se u bolnicama u bolnici kod pacijenata s upalom pluća kojima je potreban dodatni kisik. U meri u kojoj ti pacijenti ne koriste mehanička sredstva za pomoć ili zamenu spontanog disanja na početku lečenja. Pokazalo se da se pacijenti oporavljaju u proseku nekoliko dana ranije kada su lečeni remdesivirom.
Klorokin i hidroksiklorokin su lekovi za lečenje malarije i nekoliko autoimunih bolesti. Oba leka su već duže vreme na tržištu za lečenje ovih stanja i imaju prilično povoljan sigurnosni profil u tim uslovima i propisanim dozama. Međutim, klorokin i hidroksiklorokin mogu uzrokovati srčane aritmije kod nekih pacijenata.
Na početku pandemije smatralo se da će ti agensi inhibirati razmnožavanje koronavirusa. Nakon toga, delotvornost i sigurnost (hidroksi)klorokina istražena je u nekoliko kliničkih studija. Ove studije su pokazale da ti agensi nemaju bitne efekte u lečenju COVID-19. a sa druge strane mogu igrati lošu ulogu kod osoba sa slabim zdravstvenim stanje.
Favipiravir
se koristio protiv gripa u Japanu, Kini i Rusiji, i registrovan je za lečenje kovida u prvih pet dana bolesti. Kasnije bilo razloga da se daje.
Lek je pokazao pozitivne rezultate protiv SARS-CoV-2 u laboratorijskim studijama i studijama na životinjama, sa malim pilot studijama na ljudima koje su pokazale izvesnu korist u smanjenju simptoma i dužine trajanja bolesti.on se momentalno testira u Engleskoj. " Do sada smo testirali lekove koji se obično nisu koristili za lečenje virusnih infekcija. Ovo je prvi lek koji ćemo testirati i koji je posebno dizajniran da cilja viruse, tako da smo posebno uzbuđeni što ćemo uključiti favipiravir u ispitivanje PRINCIPLE kako bismo utvrdili da li se može koristiti u zajednici kao lek za COVID-19." ( izvor)
Mada je velik spisak lekova koji su bili uključeni u lečenje kovida spomenuću još samo jedan koji je doživeo neverovatnu popularnost među ljudima ali .
Ivermektin
Najžešče polemike u vezi lekova u slobodnoj prodaji vodile su se oko ivermektina, sasvim nepotrebno i nadasve neprihvatljivo sa kaznama lekarima koji ih prepisu ili predlože kao lek, ili čak spomenu.
"Ovaj lek ima tri mehanizma delovanja. Zaustavlja efekte spajk proteina u plazmi i vezu između virusa i h2 receptora ( ADE 2 receptor). Ovaj lek onemogućava prodor virusa u jedro i, na kraju, menja posrednike zapaljenja u citosolu uključujući PAK 1 i Stat 3 kroz direktnu inhibiciju. Sa tri mehanizma delovanja ivermektin pokazuje mnogo veće poboljšanje u ranoj fazi od hidroksihlorokina. Pokazuje poboljšanje i u kasnijim fazama, ali je ono umanjeno. Ivermektin je korišten u prvoj fazi odbrane od virusa i kao prva linija odbrane u Meksiku, Južnoj Americi, širom Indije i Japanu. Koristio se i u drugim zemljama širom sveta. U SAD je Američko medicinsko udruženje vodilo borbu za ukidanje primene ivermektina, ali mu se suprotstavilo Udruženje američkih lekara i hirurga. Dva udruženja su se borila i bore među sobom." ( izvor)
Sumnja oko ivermektina uključuje doziranje.Iako se ivermektin obično dobro podnosi u odobrenim dozama za druge indikacije, nuspojave se mogu pojačati pri mnogo većim dozama koje bi laboratoriju bile potrebne da bi se pravilno istražio njegov učinak na koronavirus. Ne može se isključiti toksičnost pri većim dozama od odobrenih. EMA stoga ne preporučuje korištenje ivermektina protiv COVID-19 izvan pažljivo osmišljenih kliničkih studija. Potrebno je više dobro osmišljenih randomiziranih ispitivanja kako bi se izvukli zaključci o tome u kojoj meri ivermektin može biti efikasan i siguran u prevenciji i lečenju COVID-19.( izvor)
VAKCINE
Нема коментара:
Постави коментар