IMUNI SISTEM
U poslednje vreme, posebno posredstvom interneta, moguće je pronaći masu tekstova o jačanju imuniteta. Iako naš organizam poseduje sofisticiran mehanizam odbrane, pokazalo se da u slučajevima bolesti organizmi deluju različito. Nečiji imunitet se pokazuje slabim, nečiji jačim. Čak i u zdravom stanju organizam pokazuje znakove slabljenja. To se posebno odnosi na zimski period i tada obično pribegavamo jačanju imuniteta dodatnom prehranom ili suplementima.
Pojavom kovida razlika u imunitetima je došla do posebnog izražaja. Kliničke slike variraju u rasponu od nekoliko blagih simptoma do teške bolesti. Dosta njih je prošlo bez ikakvih simptoma, nažalost u kratkom vremenu veliki broj ljudi je brzo podlegao. Ostalo je da visi pitanje zbog čega su, moramo reći naizgled, zdravi ljudi, sportaši, posebno mlađe generacije, pa čak deca i bebe, postali žrtve ovog virusa. Šta se desilo sa imunim odgovorom tela?
Ova pojava nije nova a odgovor na ovo pitanje nalazi se pre svega u telu svakog pojedinca ali i vrsti " napadača". Da bi se olakšala efikasna profilaksa ( mere za sprečavanje bolesti) ali i terapija, od suštinskog je značaja bilo upravo utvrđivanje razlika zaštitnih mehanizama kod domaćina, onih koji se brzo reše virusa od onih kod kojih je nedovoljan antivirusni imunitet doveo do teškog oblika bolesti i do fatalnog ishoda. Potrebno je odmah ukazati da se tokom dve godine pandemije pokazalo da na smrtnost ne utiče samo zdravstveno stanje i imunološki sistem već i neki drugi faktori ali o tome ćemo u daljem nastavku. ( uloga gena i krvnih grupa, )
Podsećanje na važnost imunog odgovora organizma može nas učiniti obazrijivim imajući u vidu da se naš organizam nalazi pod stalnim udarom sve raznoraznijih i opasnijih vanjskih uticaja.
Imuni sistem čoveka je složen proces identifikacije, markiranja, uništavanja i uklanjanja stranih " uljeza". Pasivni imunitet ( posredno) je prvi u funkciji, kod fetusa u utrobi majke ili preko majčinog mleka kod beba. Taj imunitet je kratkotrajan. Posle njega ( uslovno rečeno posle) u odbranu organizma uključuje se nasleđeni imuni sistem i vrlo brzo stečeni imunitet koji se razvija tokom života nakon određenih infekcija pri kojima se stvara fond antitela koji se aktivira kod ponovne istovrsne infekcije.
Pojednostavljeno rečeno imuni sistem je odgovor pojedinih ćelija i molekula u organizmu koje na opaženu opasnost reaguju složenom međuigrom ( procesom ).
IMUNE ĆELIJE
Prva odbrana organizma počinje od kože i sluznice a zatim se odvija kroz sve ćelije organizma. Glavne ćelije imunološkog mehanizma su jedna vrsta belih krvnih stanica- leukocita, limfociti.
B , T , NK ćelije
Limfociti čine 20 do 40 procenata od ukupnog broja belih krvnih zrnaca. Stvaraju se od matičnih ćelija u koštanoj srži. Dva primarna tipa ovih ćelija su B i T i one se ne razlikuju toliko po izgledu koliko po funkciji. Ako je u pitanju razlika onda se ona ogleda u specifičniostima receptora na površini ( Ag) i belezima (engl. clusters of differentiation = CD) prema čijem se prisustvu ili odsustvu definiše određena podvrsta stanica.
ljudski limfocit ( izvor Britanica )
Većina limfocita je kratkog veka, sa prosečnim životnim vekom od nedelju dana do nekoliko meseci, ali neki od njih žive godinama (dugovečne T i B ćelije). Dugovečne ćelije imaju sposobnost “pamćenja” i to je njihova glavna funkcija. Jednom kada dođu u kontakt s nekom pretnjom zapamte je i postaju neka vrsta biblioteke. Imunološko „pamćenje “omogućava brz odgovor na drugi susret sa istim patogenom. To ne znači da se organizam neće opet zaraziti, nego da će ga ta vrsta limfocitia prepoznati i brzo krenuti u akciju tako da često nećemo ni osetiti da smo bili zaraženi. Otuda pojava imuniteta na bolesti koje smo jednom preboleli.
B
Nakon stvaranja B limfociti (B ćelije) ostaju u koštanoj srži i tu sazrevaju, a zatim putuju u srednje limfne organe u potrazi za patogenima.T limfociti odlaze putem krvi izvan koštane srži u drugi primarni organ timus da bi tu sazrele a zatim se pridružuju B limfocitima u potraži za patogenima. U tzv. sekundarnim organima limfnog sistema: slezeni, limfnim čvorovima, krajnicima itd. limfociti se aktiviraju prema antigenima.
Šta znači sazrevanje - to je vrsta " edukacije" ćelije. Ona se mora osposobiti da prepozna strane ćelije, to jest da ih razlikuje od sosptvenih. Naime, svaka ćelija našeg tela nosi identifikacijske molekule, karakteristične baš za nas. Tako limfociti T mogu razlikovati zdrave stanice od onih bolesnih, kao i naše od tuđih ćelija. Zato se prilikom presađivanja organa mora pronaći donor sa što sličnijim identifikacijskim molekulama
B limfociti čine od 10 do 20% limfocita u krvi. Oni stvaraju antitela, odnosno specijalizovane proteine koji se vezuju na delove uljeza koga treba ukloniti iz organizma. Zapravo, B limfociti samo obeležavaju strane proteine i stanice koje treba uništiti, ne mogu ih eliminisati bez pomoći drugih imunoloških stanica. B ćelije imaju mogućnost prepoznavanja gotovo neograničenog broja jedinstvenih antigena i to zahvaljujući programski kodiranom genskom preuređenju u koštanoj srži.
T
T limfociti su najbrojniji limfociti i čine od 60 do 80% limfocita u krvi ( ima ih više vrsta). Oni uništavaju obeležene ćelije, signalizuju drugim imunološkim stanicama da su potrebne u imunološkoj reakciji i drže imunološku reakciju pod kontrolom. T limfociti se umnožavaju i diferenciraju u tri podvrste u timusu ( jedne postaju memorijske). Ovi limfociti imaju neverovatnu moć deljenja – dele se brže od bilo koje druge stanice našeg tela. Njihovi detektori mogu detektovati bolesnu stanicu između milion zdravih. Nakon umnožavanja i diferencijacije T limfociti odlaze u periferna tkiva ili cirkulišu u krvi ili limfnom sistemu. Dok pomoćne T ćelije pomažu B ćelijama da stvore antitela, regulatorne T ćelije kontrolišu imunološke reakcije, otuda i njihovo ime. Citotoksične T ćelije su te koje se vezuju za zaražene ćelije i ubijaju ih.
NK
FAGOCITSKE ĆELIJE
Makrofag: spada u fagocite ( ćelije koje " jedu"- fagocitoza- umrle ili umiruće patogene) .
U jednom litru ljudske krvi nalazi se oko šest milijardi fagocita ( neutrofili, monociti, mastociti, makrofag , dendritske stanice - tri podvučena fagocita su glavni proždirači bakterija). To su vrlo specifične vrste leukocita koje među prvima dolaze u dodir sa mikroorganizmima koje pokušavaju da prodru u organizam. Stvaraju se u koštanoj srži i cirkulišu kroz krv (preko nje ulaze u organe) poput ameba što im omogućava da brže dospevaju do stranih uljeza. Preko krvi dolaze u organe.
Makrofagi (skraćeno kao Mφ, MΦili MP ) se nalaze u različitim organima i to kao slobodne ili fiksne ćelije. On nastaje diferencijacijom monocita. Različitih su oblika i data su im različita imena. Slobodni se nalaze npr. u plućima, koštanoj srži, nešto manje u slezeni i limfnim čvorovima. Fiksni, što im govori ime, fiksirani su u pojedinim organima i tu su pod posebnim imenima ( npr. u vezivnom trkivu i oko mišića su histiotici, u jetri Kupfferove ćelije, u mozgu mikroglije, bubrezima mezangilane ćelije itd. )
Osnovni zadatak ovih profesionalnih fagocita je uklanjanje ćelijskih otpadnih tvari i mrtvih i umirućih patogena. Makrofagi mogu probaviti više od 100 bakterija pre nego što konačno umru. Pre njih nastupaju neutrofili koji dolaze u krv- iz matičnih ćelija koštane srži- i u krvi se nalaze oko 12 sati nakon čega odlaze u organe. Međutim, životni vek neutrofila je samo nekoliko dana, stoga moraju konstantno biti zamenjeni novim ćelijama. Tokom upala brojnost cirkulirajućih neutrofila se može povećati i do deset puta otpuštanjem iz koštane srži.
Pojava nelogičnosti kod neutrofila i monocita
Jedna od studija u Nemačkoj ( izvor) došla je do kontradiktornih rezultata. Evo u čemu je stvar. Visoki nivoi upale izmereni kod teško obolelih ukazuju na jak imuni odgovor. Klinički nalazi, međutim, pre ukazuju na neefikasan imuni odgovor. Ovo je kontradikcija “, kaže prof. dr Joachim Schultze sa Univerziteta u Bonu i DZNE. „Zbog toga smo pretpostavili da se imune ćelije proizvode u velikim količinama, ali da je njihova funkcija defektna." Naša studija se fokusirala na takozvane mijeloične ćelije, koje uključuju neutrofile i monocite. To su imune ćelije koje prednjače u imunološkom odgovoru, odnosno mobilišu se u vrlo ranoj fazi za odbranu od infekcija. Ove ćelije takođe utiču na naknadne odgovore uključujući formiranje antitela i drugih ćelija koje doprinose imunitetu, postavljajući mijeloidne ćelije u ključnu poziciju. „Otkrili smo da su neutrofili i monociti aktivirani, odnosno spremni da brane pacijenta od COVID-19 u slučaju blažih tokova bolesti. Takođe su programirani da aktiviraju ostatak imunog sistema. To na kraju dovodi do efikasnog imunološkog odgovora protiv virus", objašnjava dr.Nasuprot tome, situacija je drugačija u teškim slučajevima COVID-19, objašnjava prof. Savitzki: „Ovde su neutrofili i monociti samo delimično aktivirani i ne funkcionišu kako treba. Nalazimo znatno više nezrelih ćelija koje imaju prilično inhibitorni efekat na imuni odgovor."
Šta je sa makrofagom?
Makrofag nema samo ulogu proždirača. Nakon probave patogena, makrofag ima jako bitnu ulogu a ta je da ostalom imunološkom sistemu predstavi o kom je antigenu reč da bi on bio prepoznat ( predstavlja se najčešće protein koji se nalazi na površini patogena). Dakle, makrofag identifikuje patogen nakon koje započinje stvaranje antitela.
Iako je glavna funkcija makrofaga zaštita od bakterija i virusa, ponekad makrofag može biti uzročnik bolesti. Naime neki patogeni podrivaju imunološki proces tako što inficiraju makrofag i posle toga nastave da žive unutar njega. To patogenu osigurava okruženje u kojem može da bude skriven od imunološkog sistema i da se replicira. Adenovirusi ( korona virusi ), HIV i bakterije koje uzrokuju tuberkulozu su primeri patogena koji uzrokuju bolesti inficiranjem makrofaga.
Makrofazi u srcu doprinose srčanim bolestima pomažući i u razvoju arteroskleroze. Kod arteroskleroze zidovi arterija postaju debeli zbog kronične upale izazvane belim krvnim ćelijama. Makrofazi u masnom tkivu mogu uzrokovati upalu koja čini da masne stanice postanu otporne na inzulin. To može dovesti do razvoja dijabetesa. Kronična upala uzrokovana makrofazima takođe može doprineti razvoju i rastu stanica raka.( vidi više)
IMUNOLOŠKI PROCES
( uprošćeno) : Imuni sistem se aktivira kada neko antitelo koje cirkuliše ili receptori na površini ćelija prepoznaju strani antigen ( patogen). Pošto se veže za antigen B limfocit se umnožava ( klonovi ). Na njegovoj površini, kao odgovor na patogen proizvode se receptori (receptorske molekule) koji se vezuju samo za određeni antigen, što pokazuje raznolikost ovih ćelija. Receptorske molekule su imunoglobulini kao i antitela. Dok je receptorska molekula B ćelije vezana za ćelijsku membranu antitelo je izlučeni imunoglobin u krv. Razlika između njih je njihova uloga u sistemu odbrane.
Broj limfocita u krvi je jedan od rutinskih parametara u labaratorijskim nalazima. Njihove normalne vrednosti za muškarce i žene iznose:
u starim jedinicama:1500 – 3000/µl (25 – 45 negde postoje podaci i od 20-50)
u SI-jedinicama; 0,25 – 0,45 (udeo u ukupnom broju leukocita)
Potpuno je svejedno da li je broj limfocita smanjen ( manje od 15%) ili povećan( više od 40% ) , obe slike su indikator koji ukazuje na mogućnost razvoja patološkog stanja. Ukoliko su u pitanju male oscilacije reč je očito o prolaznim promenama, npr. smanjenje limfocita može da prouzrokuje veći stres, ili uzrok može biti nedostatak određenih nutrijenata (npr. cinka i vitamin B6) zbog nedovoljnog unosa hrane. Tokom pandemije mnogi lekari su insistirali na podizanju imuniteta. Naravno da se imunitet ne može poboljšati odjednom ali je bitno shvatiti da nas je priroda snadbela najsofisticiranijim odbrambenim arsenalom kome treba pomoći da bi uspešno izvršio svoju ulogu a mi ostali zdravi.
Нема коментара:
Постави коментар