среда, 24. новембар 2021.

Kovid 19- 1 deo, imuni sistem

 


        Pojava kovida 19  unela je mnoge nedoumice čak kod naučnika i lekara u pogledu virusa, antigena,  antitela i, konačno,  vakcina koje su plasirane zbog bržeg stvaranja otpornosti (imuniteta) protiv istog. Stoga nije na odmet malo podsećanje na neka znanja.

IMUNI SISTEM 

       U poslednje vreme, posebno posredstvom interneta, moguće je pronaći masu tekstova o jačanju imuniteta. Iako naš organizam poseduje sofisticiran mehanizam odbrane, pokazalo se da u slučajevima bolesti organizmi deluju različito. Nečiji imunitet se pokazuje slabim, nečiji jačim. Čak i u zdravom stanju organizam pokazuje znakove slabljenja. To se posebno odnosi na zimski period i tada obično pribegavamo jačanju imuniteta dodatnom prehranom ili suplementima. 

    Pojavom kovida razlika u imunitetima je došla do posebnog izražaja. Kliničke slike variraju u rasponu od nekoliko blagih simptoma do teške bolesti. Dosta njih je prošlo bez ikakvih simptoma, nažalost u kratkom vremenu veliki broj ljudi je brzo podlegao.  Ostalo je da visi pitanje zbog čega su, moramo reći naizgled, zdravi ljudi, sportaši, posebno mlađe generacije, pa čak deca i bebe, postali žrtve ovog virusa. Šta se desilo sa imunim odgovorom tela?        

        Ova pojava nije nova a  odgovor na ovo pitanje  nalazi se pre svega u telu svakog pojedinca ali i vrsti " napadača". Da bi se olakšala efikasna profilaksa ( mere za sprečavanje bolesti) ali i terapija, od suštinskog je značaja bilo upravo utvrđivanje razlika zaštitnih mehanizama kod domaćina, onih koji se brzo reše virusa od onih kod kojih je nedovoljan antivirusni imunitet doveo do teškog oblika bolesti i do fatalnog ishoda.

    Podsećanje na važnost imunog odgovora organizma nas može učiniti obazrijivim imajući u vidu da se naš organizam nalazi pod stalnim udarom sve raznoraznijih i opasnijih vanjskih uticaja. 

      Imuni sistem čoveka je  složen proces identifikacije, markiranja, uništavanja i uklanjanja stranih " uljeza". Slikovito rečeno pojedine ćelije i molekule u organizmu reaguju na opaženu opasnost složenom međuigrom ( procesom ). To bi bio pojednostavljen opis ovog procesa.  

 IMUNE ĆELIJE 

  Glavni učesnici imunološkog mehanizma su jedna vrsta belih krvnih stanica- leukocita, limfociti. 



ljudski limfocit fotografija 

     Limfociti  čine 20 do 40 procenata od ukupnog broja belih krvnih zrnaca.  Stvaraju se od matičnih ćelija u koštanoj srži. Dva primarna tipa ovih ćelija su B i T i one se ne razlikuju toliko po izgledu već po funkciji. Razlikuju im se specifični receptori na povrsini ( Ag) i belezi  (engl. clusters of differentiation = CD) prema čijem se prisustvu ili odsustvu definiše određena podvrsta stanica.

                                              

                                       ljudski limfocit ( izvor Britanica ) 

     Većina limfocita je kratkog veka, sa prosečnim životnim vekom od nedelju dana do nekoliko meseci, ali neki od njih  žive godinama (dugovečne T i B ćelije). Dugovečne ćelije imaju sposobnost “pamćenja”. i to je njihova glavna funkcija.  Jednom kada dođu u kontakt s nekom pretnjom zapamte je i postaju neka vrsta biblioteke. Imunološko „pamćenje “omogućava brz odgovor na drugi susret sa istim antigenom. To ne znači da se organizam neće opet zaraziti, nego da će ga ta vrsta limfocitia prepoznati i brzo krenuti u akciju tako da često nećemo ni osetiti da smo bili zaraženi.  Otuda pojava imuniteta  na bolesti koje smo jednom  preboleli.  

                                                              B limfocit 

    Nakon stvaranja B limfociti (B ćelije) ostaju u koštanoj srži i tu sazrevaju, a zatim putuju u srednje limfne organe u potrazi za patogenima.T limfociti odlaze putem krvi izvan koštane srži u drugi primarni organ timus da bi tu sazrele a zatim se pridružuju B limfocitima u potraži za patogenima. U tzv. sekundarnim organima limfnog sistema: slezeni, limfnim čvorovima, krajnicima itd.  limfociti se aktiviraju prema antigenima. 

Šta znači sazrevanje - to je vrsta " edukacije" ćelije. Ona se mora osposobiti  da  prepozna strane ćelije, to jest da ih razlikuje od  sosptvenih. Naime, svaka ćelija našeg tela nosi identifikacijske molekule, karakteristične baš za nas. Tako  limfociti T mogu razlikovati zdrave stanice od onih bolesnih, kao i naše od tuđih ćelija. Zato se prilikom presađivanja organa mora pronaći donor sa što sličnijim identifikacijskim molekulama

B limfociti čine od 10 do 20% limfocita u krvi. Oni stvaraju antitela, odnosno specijalizovane proteine koji se vezuju na delove uljeza koga treba ukloniti iz organizma. Zapravo, B limfociti samo obeležavaju strane proteine i stanice koje treba uništiti, ne mogu ih eliminisati bez pomoći drugih imunoloških stanica. B ćelije imaju mogućnost prepoznavanja gotovo neograničenog broja jedinstvenih antigena i to zahvaljujući programski kodiranom genskom preuređenju u koštanoj srži

                                                  ljudska T ćelija ( izvor Britanica ) mn                                         

 T limfociti su najbrojniji limfociti i čine od 60 do 80% limfocita u krvi ( ima ih više vrsta).  Oni uništavaju obeležene ćelije, signalizuju drugim imunološkim stanicama da su potrebne u imunološkoj reakciji i drže imunološku reakciju pod kontrolom. T limfociti se umnožavaju i diferenciraju u tri podvrste u timusu ( a jedne postaju memorijske ). Ovi limfociti imaju neverovatnu moć deljenja – dele se brže od bilo koje druge stanice našeg tela. Njihovi detektori mogu detektovati bolesnu stanicu između milion zdravih.  Nakon umnožavanja i diferencijacije T limfociti odlaze u periferna tkiva ili cirkulišu u krvi ili limfnom sistemu . Dok pomoćne T ćelije pomažu B ćelijama da stvore antitela, regulatorne T ćelije  kontrolišu imunološke reakcije, otuda i njihovo ime. Citotoksične T ćelije su te koje se vezuju za zaražene ćelije i ubijaju ih.  

      NK ćelije ili ćelije  ubice čine od 5 do 10% limfocita u krvi i one su podvrste limfocita koji brzo reaguju na opasnost direktnim uništavanjem ćelija koje su promenjene okupiranim virusom. Ćelije ubice vrsta su limfocita, no za razliku od limfocita T i B, imaju više različitih receptora kojim prepoznaju sumnjivce. Jedan limfocit T ili B može prepoznati samo jednog neprijatelja, dok ih stanica ubica može prepoznati jako puno. Odgovorne su za uklanjanje tumorskih stanica kao i stanica zaraženih virusima. Tumorska transformacija ili zaraza virusom stres je za stanicu, a stanice ubice znaju prepoznati stanice pod stresom pomoću svojih brojnih stres-detektora.  Zašto nam trebaju stanice ubice za odbranu od virusa ili tumora kada imamo limfocite T? Stanice ubice ubijaju pretnju puno brže od limfocita T, ali nisu tako efikasne. One započnu posao uklanjanja pretnje dok se limfociti T zagrevaju i edukuju. Takođe, neki virusi su se naučili sakrivati od limfocita T. Tada su za njihovo uklanjanje iz organizma odgovorne stanice ubice. 
Ove ćelije nemaju  imunološku memoriju.  
                              ______________________

           Makrofag: su vrlo specifična vrsta leukocita čija je uloga koliko pozitivna toliko i negativna. Osnovni zadatak ovih velikih ćelija je  čišćenje organizma od otpadnih tvari i borba protiv stranih tvari (antigena). Razvijaju se iz belih krvnih zrnaca koji se nazivaju monociti. Monociti su najveća vrsta belih krvnih ćelija. Stvaraju se u koštanoj srži i cirkulišu kroz krv, preko nje ulaze u organe. Kad stignu do odredišta, monociti se razvijaju u makrofage ili u druge imunološke stanice koje se nazivaju dendritičke stanice

       Iako je glavna funkcija makrofaga zaštita od bakterija i virusa, ponekad ti patogeni mogu izbeći imunološkom sistemu i inficirati imunološke stanice. Adenovirusi, HIV i bakterije koje uzrokuju tuberkulozu su primeri patogena koji uzrokuju bolest inficiranjem makrofaga. Pored ove vrste bolesti, makrofazi su povezani s razvojem bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa i raka. Makrofazi u srcu doprinose srčanim bolestima pomažući i u razvoju ateroskleroze. Kod ateroskleroze zidovi arterija postaju debeli zbog kronične upale izazvane belim krvnim ćelijama. Makrofazi u masnom tkivu mogu uzrokovati upalu koja čini da masne stanice postanu otporne na inzulin. To može dovesti do razvoja dijabetesa. Kronična upala uzrokovana makrofazima također može pridoneti razvoju i rastu stanica raka. 

IMUNOLOŠKI PROCES 

   ( uprošćeno) : Imuni sistem se aktivira kada neko antitelo koje cirkuliše  ili receptori na površini ćelije prepoznaju strani antigen ( patogen). Pošto se veže za antigen B limfocit se umnožava ( klonovi ). Na njegovoj površini, kao odgovor na patogen proizvode se receptori (receptorske molekule) koji se vezuju samo za određeni antigen, što pokazuje raznolikost ovih ćelija. Receptorske molekule su imunoglobulini kao i antitela. Dok je receptorska molekula B ćelije vezana za ćelijsku membranu antitelo je izlučeni imunoglobin u krv. Razlika između njih je njihova uloga u sistemu odbrane. 

   


                                  klonska selekcija B limmfocita ( izvor Britanica ) 

     Neke od kloniranih B ćelija se diferenciraju u plazma ćelije i one proizvode molekule antitela. Ova antitela su blisko modelovana prema receptorima B ćelije i, kada se antitela jednom puste u krv i limfu, vezuju se za ciljni antigen i pokreću njegovu neutralizaciju ili uništenje. U ovom procesu B limfocitima pomažu pomoćni Tlimfociti ( engl. T-helper, Th) tako što luče hemijske glasnike tzv citokine. Th1 i Th2, se prepoznaju upravo prema vrsti citokina kojeg luče. Citokini predstavljaju najvažniju klasu citokina koja je uključena u imuni odgovor. Dakle oni stimulišu diferencijaciju B ćelija u plazma ćelije, čime se promoviše proizvodnja antitela. Citokini određuju vrstu imunog odgovora prema patogenu
koji je napao organizam.
       Proizvodnja antitela se nastavlja nekoliko dana ili meseci, dok se antigen ne prevaziđe. 
    Druge B ćelije, memorijske B ćelije, stimulisane su da se razmnožavaju, ali se ne diferenciraju u plazma ćelije; obezbeđuju imunom sistemu dugotrajno pamćenje. Nakon ponovnog izlaganja nekoj zarazi , imuni odgovor je brži i efikasniji. Memorijske B stanice tada brže  proliferiraju, diferenciraju u zrele plazma stanice te munjevito  proizvode i otpuštaju velike količine antitela  (uglavnom IgG ) u krv i ostala tkiva gde antitela mogu ući u reakcije s agensom. 



                           simulacija imuniteta aktivirana pomoćnim T ćelijama 
                                                     ( izvor Britanica ) 

Završetak procesa: 

     Imunološki odgovor završava odvajanjem antigena i njegovim odstranjenjem iz organizma.  Obustavlja se sekrecija citokina, a aktivirani citotoksični T–limfociti ( ubice )  bivaju podvrgnuti apoptozi ( programiranoj smrti ćelija ).  Apoptoza markira ćeliju koju odmah treba fagocitirati ( neka vrsta usisavanja zaražene ćelije u veću ćeliju osposobljenu za tu vrstu " ubijanja ") što sprečava otpuštanje  sadržaja ćelije i razvoj posledične upale. T i B stanice koje su se diferencirale kao memorijske stanice su pošteđene ove sudbine. ( smrti) 

***********

 Broj limfocita u krvi je jedan od rutinskih parametara u labaratorijskim nalazima. Njihove normalne vrednosti za muškarce i žene iznose: 

 u starim jedinicama:1500 – 3000/µl (25 – 45 negde postoje podaci i od 20-50)

 u SI-jedinicama; 0,25 – 0,45 (udeo u ukupnom broju leukocita) 

         Potpuno je svejedno da li je broj limfocita smanjen ( manje od 15%) ili povećan( voiše od 40% ) , obe slike su indikator koji ukazuje na mogućnost razvoja patološkog stanja. Ukoliko su u pitanju male oscilacije reč je očito o prolaznim promenama, npr. smanjenje limfocita može da prouzrokuje veći stres, ili uzrok može biti  nedostatak određenih nutrijenata (npr. cinka i vitamin B6)  zbog nedovoljnog unosa hrane.  Tokom pandemije mnogi lekari su insistirali na podizanju imuniteta. Naravno da se imunitet ne može poboljšati odjednom ali je bitno shvatiti da nas je priroda snadbela najsofisticiranijim odbrambenim arsenalom kome treba pomoći da bi uspešno izvršio svoju ulogu a mi ostali zdravi. 

COVID 19 - ANIMACIJA 

Нема коментара:

Постави коментар