Dante, Ideja svetske vlade (4)- Koncept univerzalnog mira

 

Koncept univerzalnig mira 

U bitnom smislu, teorija međunarodnih odnosa usredotočena je isključivo na jedno pitanje: kako uspostaviti mir među narodima. Tri teorije dale su tri različita odgovora: realizam je zastupao ravnotežu snaga; racionalizam međunarodno pravo; a idealizam/liberalizam jednu međunarodnu organizaciju kao nadnacionalnu instituciju. Bliskost Dantea savremenoj liberalno-idealističkoj teoriji je upravo u tome što je u srednjovekovnom kontekstu nadnacionalna uloga cara najbliža konceptu međunarodne organizacije. Konačno, prve dve tradicije ne isključuju perpetualnost rata, dok savremeni liberalizam (poznatiji kao vil- sonizam) poziva na iskorenjivanje rata. Danteovo ostvarenje sreće i univerzalnog mira pod vladavinom svetske monarhije može se shvatiti kao ekvivalent apela američkog predsednika Wilsona u predvečje osnivanja Lige Naroda 1919. godine da Prvi svetski rat bude rat koji će završiti sve ratove. Međutim, između Danteovog i savremenog liberalnog shvatanja mira pod jednom nadnacionalnom institucijom postoji bitna razlika.

Liberalni koncept mira u teoriji međunarodnih odnosa treba shvatiti kao rezultat sekularizma, modernog tehnološkog doba i opsednutosti napretkom, kao izvrnutog shvatanja linerane „istorije spasa“. U tom smislu, njezina je bit isključivo u praktičnoj osnovi, te iako ima duboke filozofske, svakako nema metafizičke pozadine. Ukoliko izuzmemo humanistički aspekt prosvetiteljstva 18. veku, mi zapravo možemo uvideti da se uspostava „večnog mira“ pod „svetskom federacijom republika“ kao vrhunski prosvetiteljski ideal svodi na jednu jednostabnu i veoma praktičnu računicu – zbog čega bi narodi ginuli u naslednim ratovima kraljeva, koji ih izazivaju ili zbog pohlepe ili iz nekog apstraktnog poimanja časti, kada bi ti isti narodi mogli međusobno trgovati i živeti u blagostanju? Međutim, stavljanjem naglaska na slobodnu trgovinu među narodima (ideja-vodilja politike Britanskog imperija od 18. veka), neminovno je moralo doći do razdora između razvijenih i nerazvijenih naroda kao klice budućih sukoba.19 Usprkos tome, suvremeni liberalizam, pogotovo nakon pada komunizma 1989. godine, sebe je video u novom istorijskom kontekstu kao „kraju istorije“ u kojemu su kapitalizam (potreba za ostvarenjem bogatstva) i humanizam (priznavanje ljudskog dostojanstva) (Fukuyama, 1992), u uzajamnosti ispunili istorijski ideal ostvarenja čovekove biti. Međutim, iako liberalna teorija demokratskog mira danas deluje kao sudbinska neminovnonost u toku globalizacijskih trans-kapitalističkih procesa temeljenih na filozofskom nasleđu prosvetiteljstva, ona je ipak u opsteistorijskom smislu tek trenutna potreba istorije, proizašavši isključivo kao posledica kolektivne traume Prvog i Drugog svetskog rata.

Međunarodni mir unutar univerzalne hrišćanske zajednice pod svetskim monarhom Dante posmatra izvan vremena i prostora. On mir objašnjava kao „sveopsti“ koji se pojavljuje kao nebeski dar. Njegova umska intuicija ovde progovara u skladu sa tradicionalnom naukom, tvrdeći da je to jedini dar koji je sa nebesa obećan ljudskom rodu (a ne bogatstva, užici, povlastice itd.). Pritom, Dante apostrofira sintagmu „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima dobre volje“ u njezinom iskonskom i najtemeljnijem značenju (Monarhija, 1976: 482). U poretku i hijerarhiji univerzalnog principa kako ga shvata Dante, zemaljsko se carstvo nalazi na dnu hijerahije. Zemaljsko carstvo ljudi se ravna i analogno je sa nebeskim načelima, s monarhom i svestenikom na svom čelu. Monarh i svestenik ovde simbolizuju pravdu i mir. Kada se Melkisedek obraća Abrahamu, on je ujedno i „Kralj šalema“, što znači mira. Dakle, osim pravde i mir je, dakle, sastavni deo prirodnog zakona po kojemu se zemaljski odnosi moraju ravnati. Stoga, u političkom vidu uspostave nadnacionalne vlasti, mir kod Dantea nije praktična potreba, već kosmička nužnost. Stoga Dante kaže: „budući da uredba je stoga da se korisni nauk slobode i mira primenjuje primereno mestu i vremenu, kako bi skrbnika upravljao Onaj koji istovremeno direktno promišlja celokupni zakon nebesa“ (Ibid., 536).

Idealistička slika svetske monarhije, međutim, ostaje nedorečena – pa stoga i gotovo utopijska – budući da usprkos logički utvrđenoj nužnosti njezina stvaranja, ne nalazimo niti jednom reči bilo šta što bi se vezalo za njezin unutrašnji društveni poredak ili sistem koji bi održavao mir. Odgovor ustvari postoji: ostvarenje svrhe svega znači ostvarenje „ljubavi i sreće“. Kod Aristotela je „nepokretni pokretač“ svih stvari (Bog), zapravo sreća/ljubav sama po sebi. Toma Akvinski tu misao preuzima kada kaže: „može se lako razabrati razloge za delovanje, jer sreća ovde znači postizanje konačne svrhe“ (1981: 211). Dante svoja putovanja na kraju Božanske komedije završava rečima da jedino što pokreće Sunce i sve zvezde na nebesima je ljubav (Dante, 8.9.2012.). U tom smislu, svrha ostvarenja svetske monarhije kao punine vremena i kao konačnog društvenog cilja leži u ostvarenju društvene sreće i ljubavi. Ono po čemu se, dakle, Danteov srednjovekovni idealizam razlikuje od savremenog jest to što on na univerzalni monarhijski poredak gleda ne kao na idealno društveno-političko uređenje, već kao na „ljubav i sreću“ jedinstva zemaljskog i nebeskog sveta koja garantuje mir

To je ključna razlika između tradicionalnog i modernog shvatanja uređenja sveta. Savremeni sistem teži uspostavi poretka na temelju uslova (ponajviše ekonomskih). Tradicionalna zajednica se ne uređuje na osnovu uslova života ljudi, već analogno: na temelju tumačenja nebeskih simbola. Što zajednica vernije reflektuje nebeski poredak, to je njezina sreća jača. A ta sreća ujedno znači i mir i pravdu. Stoga, kada govori o svetskom miru, Dante ne razmatra društvene uslove, već metafizički odnos pojedinca prema hijerarhiji. Njegov koncept mira pod svetskom monarhijom objedinjuje pojedinca i kolektiv na univerzalan način: „Jerbo kao što narod biva u delu tako je i u celini, pa ako za pojedinog čoveka vredi da se sjedeći i mirujući usavršuje u mudrosti i znanju, jasno je onda da se ljudski rod u tišini i spokoju mira ponajslobodnije i ponajlakše predaje svojem poslu, tako da je to upra vo božanstveno prema onoj učini ga malo manjim od anđela“ (Ibid, 482). Iz gore navedenog se uočava aspekt univerzalnog pojedinca,20 čija je potreba „nalaženja unutarnjeg mira“ jedna- koznačna s mirom kolektiva.

Međutim, ono što je sasvim utopijsko u takvom viđenju društva, ponajviše proizlazi iz civilizacijskog mentaliteta Zapada, koji je u svojoj heraklitovskoj biti delatan, te time stvara iznova i uvipek nove potrebe. Još je rimski stoički filozof Seneka govorio o blagosti mira koji se postiže ponajpre odricanjem tako što je: „vaša sreća u tome da nemate potrebe za srećom“ (Seneka u Istorija filozofije I, 1948: 311). Kant u svojim pravno- političkim spisima priznaje da koliko god njegov republikanski koncept i trgovinska međuzavisnost među narodima predstavljaju najidealniji međunarodni sistem, „delatnost“ kao „nemir“ pojedinaca – koji umesto odricanja u sebi stvara sve veću pohlepu uzrokovanu novim potrebama – ostaje nerešivi problem. Kant piše da je „republikanski ustav jedini koji potpuno odgovara ljudskom pravu, ali ga je vrlo teško stvoriti, a još teže održati, tako da mnogi tvrde kako bi to morala biti država anđela, jer ljudi sa svojim sebičnim sklonostima nisu dorasli za uređenje tako uzvišena oblika“ (2000: 134).

Međutim, kod Dantea takav pesimizam ne postoji, budući da se on svetskom monarhijom ne bavi kao najboljim mogućim društvenim uređenjem. Za njega je sreća zemaljske zajednice kao uslov življenja u stvari nebitna. Sreća je ovde subjektivni metafizički pojam. U tom smislu ostvarenje svetskog mira nije pitanje političkog djelovanja koliko ostvarenje zacrtanih istorijskih ciklusa. Na početku Monarhije Dante, koji tvrdi da se svet kreće u smeru ka vraćanju praiskonskom načelu, citira Vergilija: „Devica ponovo stiže i vlast se Saturna vraća“ (Monarhija, 1976: 486). Saturn je ujedno i poslednja sfera koju Dante posećuje u Raju, a simbolizuje „stepenice“, kao put koji direktno vodi do Boga. To je prvo i poslednje načelo, koje indijska tradicija na individualnom planu poznaje kao vraćanje u „prvobitni položaj“. U Knjizi postanka stoji da se Bog nakon šest dana stvaranja, sedmog dana odmarao. Njegov „odmor“ metaforički ukazuje na povratak načelu kolektivnog mira i spokoja koje će se nakon Augustinovih šest ljudskih faza odviti u istorijskoj sedmoj dobi. Dante je toga svestan stoga i stoički prihvata u Raju Cacciaguidovo proročanstvo koje mu nagovešta nove muke i nemilosti zbog njegovih političkih stavova.

PRVI DEO

 Dante, Ideja svetske vlade (1) -Određivanje Danteove političke misli

 DRUGI DEO

Dante, Ideja svetske vlade (2)-Političko-istorijski kontekst  

TRECI DEO

Dante, Ideja svetske vlade (3)-Kralj-sveštenik ili kralj i sveštenik 

PETI DEO

Dante, Ideja svetske vlade (5)- Svetska monarhija i kosmički poredak

 ____________________

18) Drugim rečima, monarh ima ono što Guenon zove intuition intelectuel, ili umska intuicija. Ona se među ostalim postiže nemešanjem u „profane“ stvari, budući da s njima baca senu na čistoću svoje misli. Dante sam kaže da je umska intucija potrebna monarhu: „lakše i savršenije dohode do stanja filozoske istine oni što ne benj ništa čuli od onih što su čuli delomice i što su prožeti lažnim mišljenjem“ (Monarhija, 1976: 490-1).

19) Nakon uspostave Lige Naroda 1919. godine, te pokušaja uspostavljanja demokratskog poretka u Evropi temeljenih na slobodnoj trgovini, došlo je do predvidljivih političkih potresa s prvom ekonomskom krizom 1929. godine. Prva prava kritika novog poretka se pojavila u knjizi Dvadesetogodišnja kriza Edwarda Carra, koji je napao britanski utilitarizam posleratnog poretka kao novi oblik ekonomskog imperijalizma koji neminovno vodi u nove ratove (2001: 42-62). Herfried Munkler je u svojoj studiji pokazao da je ideal slobodne trgovine iz 18. veka, koji je trebao zbližiti narode i rase, u konačnici doveo do jačanja imperijalizma (2010: 41).

20) Koncept univerzalnog čoveka po tradicionalnoj nauci podrazumeva savršeno jedinstvo unutarnjeg mikrokozmosa sa makrokozmosom.