недеља, 03. фебруар 2013.

Digitalizacija pisanih rukopisa

main


Proces digitalizacije pisanih izvora uslovio je razvoj informacionih tehnologija i već duže vreme digitalizacija omogućava čuvanje milione originalnih dokumenata.  način da ona postanu svima brže i lakše dostupna. Većina svetskih nacionalnih biblioteka pokrenula je svoje elektronske digitalne zbirke  i stavila ih na raspolaganje. Svaki projekat  je po sebi obiman i, ukupno gledajući, proces je tek u povoju.  jedan od važnih problema odnosi se na autorskih prava i digitalizacije kulturne baštine. Kada je Googla obelodanio nameru da digitalizuje sve knjige najvećih biblioteka sveta i stvori jednu globalnu digitalnu biblioteku, upalio se alarm kod mnogih autora i izdavača u SAD i EU. Do sada je ( izgleda) uspelo samo Holandiji da reši optimalno taj problem.   “U Holandiji je došlo, po mnogima, do ključnog sporazuma (i verovatno istorijskog, kako se često kaže): forum (udruženje) holandskih biblioteka FOBID i holandska asocijacija udruženja za zajedničko upravljanje intelektualnim i autorskim pravima VOI©E potpisali su opšti sporazum regulisanja autorskih i srodnih prava u projektima digitalizacije kulturne baštine Holandije. Suština sporazuma je da zastupljene biblioteke dobijaju dozvolu, pod određenim uslovima, od bukvalno svih nosilaca prava da digitalizuju njihove kolekcije i postave ih javno dostupnim za potrebe obrazovanja i istraživanja. Ovaj sporazum odnosi se na dela koja pripadaju holandskoj kulturnoj baštini i koja više nisu komercijalno dostupna. Biblioteke ne moraju da plate nosiocima prava sve dok digitalizovana dela pružaju pod određenim uslovima na korišćenje. U slučaju da digitalizovana dela budu postavljena dostupnim putem daljinskog pristupa ili preko interneta, u tom slučaju biblioteke moraju da plate za autorska prava. Ali u ovom slučaju ne mora se tragati za svim nosiocima prava prema zakonu, kojih može biti veoma veliki broj, već se sve reguliše preko Udruženja, čime se znatno skraćuje i uprošćava procedura. VOI©E će sa svoje strane uspostaviti "Centar za registraciju digitalizacije", gde će se prijavljivati projekti i donositi odluka o eventualnoj visini nadoknade za autorska prava.”izvor  


MALI IZBOR DIGITALIZOVANIH INTERESANTNIH  DOKUMENATA ______________________________________________

 projekat Gutenberg

PROJEKAT GUTENBERG

Početkom sedamdesetih godina Majkl Hart je osnovao prvu digitalnu biblioteku pod nazivom Projekat Gutenberg. Cilj mu je bio da prebaci knjige  u elektronsku formu, radi čuvanja od propadanja, ali i radi lakše dostupnosti  svakome ko je zainteresovan. _____________________________________________

EUROPEANA

 E20A6945-3743-440F-B8D4-5267622E779F_s_w527

U međuvremenu je, na inicijativu iz 2005. osnovana Evropska digitalna višejezična biblioteka, Europeana, koja već broji više miliona jedinica, uključujući mape, fotografije i novine i u stalnom je širenju. Jedan od njenih ciljeva je da postane opštedostupan evropski kulturni i naučni izvor.
___________________________________________


ĐAVOLJI KODEKS



Vesti  o digitalizaciji važnih i dragocenih rukopisa posebno privlače pažnju kada je reč o neobičnim dokumentima . Đavolji ili Gigas kodeks ( divovski) je  najveći i najzagonetniji srednjovjekovni rukopisu. Smatra se da je nastao u ranom 13. veku u Benediktinskom manastiru Podlažice u Bohemiji (sadašnja Češka Republika). Zadnji zapis u njemu datira iz 1229. godine. A da je zaista divovski, govore sledeći podaci: knjiga je 92 cm visoka, 50 cm široka, a debljina joj iznosi 22 cm. Sastoji se od 310 listova od pergamenta, izrađenog od teleće ili magareće kože, korice su joj od drveta presvučene kožom, s metalnim ukrasima, a težina joj doseže gotovo 75 kg, tako da su za eventualno prenošenje potrebna dva čoveka. Prvobitno je knjiga imala 320 listova, od kojih je nekoliko istrgnuto – ne zna se kada ni iz kog razloga, ali je verovatno da su sadržale monaška pravila Benediktinaca. Dokument je napisan na latinskom, a dodatno sadrži hebrejski, grčki i slovenski alfabet (ćirilični i glagoljski).

screenshot_2_7442

Kodeks sadrži kompletnu latinsku Vulgata verziju Biblije – Stari i Novi zavet, Dela apostolska i Otkrivenje, a uz to i enciklopedijski spis Etymologia-e Izidora Seviljskog, istoriju Jevreja od Josipa Flavija, Kosmasovu Češku hroniku, razne traktate iz područja istorije, etimologije i fiziologije, kalendar s nekrologom, popis redovnika u podlažičkom samostanu, magične formule I razne zapise o lokalnim dešavanjima.
Rukopis je ispisao samo jedan pisar.
Nazvan je Đavoljom Biblijom, zbog velike ilustracije  na 577.
stranici, koja prikazuje đavola i zbog legende koja ga okružuje . Veruje se da je autor  monah Herman Samotnjak. Prema legendi, on se teško ogrešio o stroga pravila benediktinskog reda i pretila mu je drastična kazna da bude živ zazidan u svojoj ćeliji. Da bi izbegao kaznu, zavetovao se da će za pokoru napisati rukopis koji će proslaviti samostan i benediktinski red, i koji će sadržavati sveukupno svetsko znanje – a sve to učinićeza jednu jedinu noć (!?). Predstojnik samostana složio se i grešni se monahk prihvatio posla, no oko ponoći shvatio je da je obećao nemoguće,pa je pozvao u pomoć đavola i za uzvrat mu obećao svoju dušu.Đavo je pošteno odradio svoj deoposla, i do jutra je rukopis bio gotov. No monah je, kaže legenda,izigrao svog paklenog pomoćnika; ostatak života proveo je u molitvi I pokajanju pa je, zagovorom DeviceMarije neposredno pred smrt dobio oprost. Uprkos tako sumnjivoj reputaciji, knjiga je bila na velikoj ceni i proučavale su je brojne generacije teologa, a valja napomenuti da čak ni Sveta inkvizicija nije imala ništa protiv nje i nije ju zabranjivala.

TR%20Devil%20Bible%202%20090521 43847495

Manastir je uništen tokom 15. veka. Izveštaji u kodeksu završavaju se zaključno 1229. godinom. U proteklih osam vekova rukopis se nekoliko puta selio i menjao vlasnike. Najprije su ga benediktinci iz Podlažica prodali cistercitskom samostanu u Sedlecu, od kojeg ga je zatim otkupio benediktinski samostan u Břevnovu. Zatim se gotovo punih 120 godina nalazio u biblioteci samostana u Broumovu, odakle je 1594. godine prenesen u Prag, u kolekciju cara Rudolfa II. Pred kraj Tridesetogodišnjeg rata pao je u ruke Šveđanima,koji su osim kodeksa kao deo ratnog plena odneli I bogatu biblioteku porodice Rožemberk od 11.000 naslova, kao i biblioteku kardinala Dietrichsteina u Mikulovu.

 203268_djavolja-biblija_f


Kodeks je pretrpeo oštećenja 7. maja 1697. kada je veliki požar buknuo u kraljevskom dvorcu u Stokholmu, zahvatajući i kraljevsku biblioteku. Kodeks je spasen od plamena tako što je izbačen kroz prozor prilikom čega su verovatno neki listovi odleteli i dan-danas nedostaju.
Od 1649. do 2007. rukopis je čuvan u Švedskoj kraljevskoj biblioteci u Stokholmu. Mesto njegovog nastanka je predstavljeno maketom u muzeju grada Hrasta.

video:
National Geographic - Devils Bible - Part 1.flv
National Geographic - Devils Bible - Part 2.flv  _____________________________________________


2698575822_a4e29bca03

SINAJSKI KODEKS

  U Leipzigu je 2008. godine predstavljena digitalna verzija 43 stranice najstarijeg sačuvanog rukopisa Biblije, poznatog pod nazivom Codex Sinaiticus ili Sinajskog kodeksa.  Rukopis  je nastao u 4. veku u Egiptu  a  sadrži Novi zavet. Ova online verzija Codex Sinaiticusa sadržavala je samo tekst, napisan isključivo velikim slovima, bez razmaka i slikawww.e-manuscripts.org )a na raspolaganju su bila grčka transkripcija te nemački prevod. 2009. godine  u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom u Petrogradu u Rusiji, British Libraryjem i samostanom Svete Katarine u Egiptu digitalno je obrađen sledeći fond stranica. Na stranici  www.codexsinaiticus.org mogu da se vide fotografije više od polovine od ukupno 1.460 strana dimenzija 40 x 35 cm originalne verzije ovog rukopisa, starog 1.600 godina. Navedene ustanove su bile u posedu delova Codexa Sinaiticusa zbog čega su na njegovoj digitalizaciji  radili  i još rade naučnici i institucije iz Velike Britanije, Nemačke, Egipta i Rusije. Originalna verzija ovog dokumenta  je 1.500 godina mirno ležala u jednom manastiru na Sinaju, da bi 1844. rukopis bio pronađen, odnosno, kako monasi kažu, ukraden - i podeljen između Egipta, Rusije, Nemačke i Britanije. Sama činjenica da je ova knjiga uopšte opstala predstavlja svojevrsno čudo. Veruje se da je rukopis sačuvan zahvaljujući pustinjskom vazduhu, koji je idealan za konzervaciju, kao i zahvaljujući činjenici da je manastir Svete Katarine, koji se nalazi na hrišćanskom ostrvu usred muslimanske teritorije, u podnožju Sinajske gore, ostao netaknut, a njegove zidine neosvojene. U ovom manastiru bogosluženje i danas vrši 30 uglavnom grčkih pravoslavnih monaha, a pomažu im beduini muslimanske vere, kao i odvajkada, jer je ovo mesto sveto trima velikim religijama: judaizmu, hrišćanstvu i islamu. Sam manastir ima najveću biblioteku ranih rukopisa van Vatikana - sa oko 33.000 naslova - i zbirku ikona kojoj nema ravne nigde u svetu. Stoga ne predstavlja nikakvo iznenađenje što je uvršten u svetsku baštinu i što ga nazivaju Nojevom barkom, koja je kroz nemirne vekove bezbedno prenela i sačuvala duhovna blaga. Sinajski kodeks se primetno razlikuje od savremene verzije Biblije pa je idealan  kao kizvor razvoja ranog hrišćanstva i dokaz iz prve ruke o tome kako se tekst Biblije prenosio sa generacije na generaciju.


   5ca584a4e59af259e1a7fec79d19e05b

_____________________________________________

DIGITALNI SVICI MRTVOG MORA

 izraelski muzej pokrenuo je projekat “Digitalni Svici Mrtvog mora” koji sadrži drevne biblijske skripte.  Internet stranica razvijena je u saradnji sa kompanijom Google i pruža korisnicima mogućnost pretraživanja, brzog učitavanja, pregledanja fotografija rukopisa u visokoj rezoluciji, kao i kratkih video snimaka koji objašnjavaju i daju osnovne informacije o tekstovima i njihovoj istoriji. Svici Mrtvog mora, koji uključuju najstarije poznate biblijske skripte koje postoje, omogućavaju kritički uvid u jevrejsko društvo u Izraelu iz perioda Drugog Hrama, vremena nastanka hrišćanstva i rabinskog jevrejstva. Pet kompletnih rukopisa iz Izraelskog muzeja je digitalizovano za projekat u ovoj fazi i dostupni su na ovom linku.


 The-Great-Isaiah-Scroll-245x134


 Pet svitaka Mrtvog mora koji su do sada digitalizovani obuhvataju:
● Svitak Velikog Isaije, upisan u knjigu Isaije iz otprilike 125. godine pne, koji je jedini kompletno očuvani primerak neke biblijske knjige.
● Svici rata datira iz kasnog prvog veka PNE ili početka prvog veka nove ere i opisuje sukob “Sinova svetlosti” i “Sinovi tame”, koji su trajali četrdeset devet godina, završivši sa pobedom “Sinova svetlosti” i obnovom Hrama u skladu sa njihovim uverenjima.
● Svici Hrama, poreklom s početka prvog veka nove ere, tvrde da će obezbediti detalje o Božjim uputstvima za izgradnju hrama u Jerusalimu. Napisani na životinjskoj koži debljine jedne desetine milimetra, svici Hrama su najtanji pergament koji je ikada nađen među svicima Mrtvog mora.
● Svitak Zajednice se fokusira na način funkcionisanja zajednice života, koji se bavi temama kao što su prijem novih članova, organizovanje zajendičkih obroka, molitvi, ritual pročišćenja i teoloških doktrina.
● Svitak komentar Habakkuka tumači prva dva poglavlja biblijske knjige proroka Habakkuka u jedinstvenom stilu koji čini ključni izvor znanja o duhovnom životu skrovite Qumran zajednica, naglašavajući percepciju zajednice samu po sebi.   Svih pet svitaka se mogu zumirati tako da korisnici mogu da pregledaju tekstove do najsitnijeg detalja. Detalji koji nisu vidljivi golim okom se mogu videti kroz ultra-visoku rezoluciju digitalnih fotografija koje je sačinio fotograf Ardon Bar-Hama, – u rezoluciji do 1200 megapiksela. Ove slike imaju gotovo dvesta puta veću rezoluciju od onih koje pravi standardna kamera. Svaka slika koristi UV-zaštićenu cev sa blicem ekspozicije 1/4000 sekundi da bi se smanjila oštećenja na osetljivim rusvicima. Osim toga, Svitak Velikog Isaije se može pretraživati po koloni, poglavlju i stihu, a dostupna je i alatka za prevod na engleski jezik i mogućnost da korisnici predaju prevod stihova na svom jeziku. Dokumenti datiraju između trećeg veka pre nove ere i prvog veka.  Otkriveni su7 između 1947. i 1956. u jedanaest pećina na severozapadnoj obali Mrtvog mora. Autorima rukopisa smatra se jedna izolovana jevrejska sekta, koja se u njima pominje kao “zajednica”, naseljena u regiji Qumran u jevrejskoj pustinji Digitalni projekat “Svici Mrtvog mora” finansirali su George Blumenthal i Centar za Online Judaističke studije, koji su i osmislili projekat kako bi ovi rukopisi postali dostupan i inovativni materijal kako za naučnike tako i za najširu javnost.izvor



 
 _____________________________________________


MADRIDSKI KODEKS –ZBIRKA LEONARDA DA VINČIJA

 Vredna pomena je  digitalizacija zbirke rukopisa Leonarda da Vinčija koja se čuva u glavnom gradu Španije, pod imenom Madridski kodeks. Španska nacionalna biblioteka odlučila da široko otvori vrata  magičnom svetu ovog renesansnog majstora, inženjera, pronalazača i arhitekte.


da Vinci

Da Vinči je stalno  u medijskoj žiži. Mona Liza je samo jedno od dela koje stalno privlači pažnju stručnjaka raznih profila.  Potrage za  delima traje neprekidno, izgubljenim  kao što je Bitka kod Angijarija, ali i mogućim drugim. Još uvek traje potraga za grobnicom njegove muze Lize Đerardini . Španski stručnjaci su digitalizovali stotine rukopisa i na tom projektu radilo se više od 20 hiljada sati. "Interaktivni Leonardo" dostupan je na adresi http://leonardo.bne.es/index.html i omogućava listanje Madridskih kodeksa, a sadrži i niz mogućnosti kako bi se korisnicima približila njegova ostavština. Stranice se mogu zumirati, a crteži i skice pažljivo proučavati. Dodatni sadržaj uključuje hronologiju da Vinčijevog rada i života, s biografijom smeštenom u istorijski kontekst i još niz interaktivnih karti. Da Vinčijevi izumi dobili su posebnu rubriku, a uz objašnjenje svake ideje priložen je i video.


_____________________________________________

BRITANSKO KRALJEVSKO DRUŠTVO


 2012-04-12-library_feature

Britansko Kraljevsko društvo otvorilo je 2011 godine svoju svetski poznatu arhivu naučnih časopisa, čime je putem Interneta širokoj javnosti postalo dostupno oko 60.000 istorijskih naučnih radova. The Royal Society je najstariji svetski izdavač naučnih publikacija. Prvo izdanje časopisa Philosophical Transactions of the Royal Society pojavilo se davne 1665. godine. Pokretanje tog časopisa u brojnim naučnim krugovima danas se smatra jednim od najvažnijih trenutaka naučne revolucije. Sada svaki zainteresovani građanin sveta može videti kako izgleda prvi objavljeni naučni rad Isaka Njutna, na koji je način geologiju proučavao Čarls Darvin ili šta je u nauci činio Bendžamin Frenklin.


SARACENI

 800px-Wien_Nationalbibliothek4

2011. godine je objavljeno otkriće nepoznatog arhiva u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci u Beču, gde su u arhivskoj građi zbirke manuskripata otkriveni spisi iz 7. veka, koji će svakako imati ogroman značaj za rasvetljavanje tadašnje arapske ekspanzije. Saraceni su od prve polovine sedmog veka postali značajan vojno-politički faktor na kopnu i vodama Sredozemlja, a njihovo prisustvo osetili su polovinom devetog veka i stanovnici jadranske obale – zabeleženo je da su tada u dva navrata opustošili ove prostore. Donedavno nisu bili dostupni bilo kakvi dokumenti o svakodnevici arapske vojske, pa će stoga otkriveni manuskripti imati ogroman značaj za istoriografiju, posebno zbog toga što nisu opterećeni namernim ili nenamernim izvrtanjem činjenica. Do sada je otkriveno više od 250 arhivskih tekstova na grčkom i koptskom jeziku, i stotine drugih papirusa koji bi po poreklu, tematici i vremenu mogli pripadati toj oblasti. Napisani su oko 643. godine, neposredno nakon prvih arapskih osvajanja i na jedinstven način dokumentuju prelaz s vizantijske na arapsku vladavinu u velikim delovima Azije i Afrike. Ono što u svemu predstavlja neviđeni javni i naučni interes je podatak da se ta građa trenutno obrađuje u okviru projekta digitalizacije i da će uskoro preko kataloga zbirke manuskripata u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci biti dostupna najširoj javnosti.


 _____________________________________________

 DIGITALIZACIJA MUZIČKIH RUKOPISA U VATIKANU


 5143T146RSL

Vatikanska apostolska biblioteka, jedna od najstarijih u svetu, namerava da do aprila 2013. godine digitalizuje više od 13.000 stranica holandskih muzičkih rukopisa koje čuva u depoima. Digitalizacija manuskripta, koji su nastali u periodu od kraja XIII do početka XVI veka u Holandiji, biće obavljena u saradnji sa Međunarodnim centrom za izučavanje holandske muzike pri katoličkom uiniverzitetu u Luvenu. Istraživačima u celom svetu biće dostupne u digitalnom formatu rukopisne knjige koje su ukrašene ornamentima i minijaturama u ateljeu holandskog kompozitora, muzičara i kaligrafa Petra Alamira. Ti radovi doprineli su rasprostiranju polifonog pevanja ne samo u Holandiji, nego i u celoj Zapadnoj Evropi i koristili su ih mnogi poznati kompozitori. Reprodukcije knjiga sa ornamentima i minijaturama biće dostupne na sajtu Vatikana, propraćene osnovnim podacima i komentarima. Vatikanska apostolska biblioteka raspolaže sa više od 1,5 miliona knjiga i više od 180.000 rukopisa, od kojih 8.000 čine inkunabule - knjige izdate u Evropi od početka štampanja do 1. januara 1501. Osim toga, u njoj se čuva oko 300.000 novčanica i više od 150.000 printova, crteža i grafika. Mnoge od prvih knjiga koje su štampane u Rimu između 1467. i 1473. godine i dalje se nalaze u toj biblioteci, koja čuva i primerak Biblije napisane oko 1.100 godine u Italiji. Vatikanska biblioteka najavila je ranije da će digitalizovati celokupan fond starih rukopisa, u saradnji sa Bodlian bibliotekom u Oksfordu. Reč je o četvorogodišnjem projektu za koji je dobijena donacija od dva miliona funti od Polonski fondacije. Vatikansku biblioteku godišnje poseti više od 20.000 naučnika iz celog sveta. Za osnivača te biblioteke smatra se papa Nikolas V (1447-1455), dok je oficijelnu bulu o njenom osnivanju potpisao 1475. godine papa Sikstus IV. Papa Sikstus V angažovao je 1587. godine arhitektu Domenika Fontanu da konstruiše novu zgradu Vatikanske biblioteke koja se koristi i danas. Biblioteka je bila privremeno zatvorena od jula 2007. do septembra 2010. godine zbogrekonstrukcije.
 izvor






Нема коментара:

Постави коментар