Kraj predsedničkih izbora u Americi

U našim glavama vlada velika konfuzija po mnogim pitanjima što imamo zahvaliti i sistemu informisanja. Nemam iluziju da će se u pogledu takvog stanja na području informacija nešto izmeniti jer je konfuzija odraz one u društvu. Jedino što možemo da učinimo je da unesemo red u sopstveni informativni sistem. 
Postoje tzv. korisne informacije u koje svrstavam uputstva za snalaženje u svakodnevnici ( meteorološke izveštaje i sl.) i jedino bi u njih trebalo verovati. Bez njih ni jedno društvo "ne može" da egzistira i u tom segmentu vlada koliko toliko pristojno obaveštavanje. Sve dalje su šarene laže, ova ili ona vrsta propagande, nametanje informacija u bespoštednoj informativnoj tržišnoj borbi u kojoj je u opciji sve, samo ne prava istina o vrednosti "produkta".

 
Nažalost većina  informacija spada u domen sticanja znanja i taj fond  čini 99 % od ukupnih informacija. Na taj način nas, već od malih nogu ,institucionalna društvena mreža usmerava ne samo obrazovno, nego i vaspitno. U tehnološkoj eri izvori su se proširili i neinstitucionalnim formama, a nacionalni društveni prostor je prerastao u globalni. Taj nagli komunikacijski skok u novu tehnološku eru uzrokovao je haotično stanje,produkciju mase nesuvislih, nekredibilnih  informacija, zbog čega je teško registrovati, klasificirati, jednom rečju izuzeti prave  informacije na osnovu kojih bi se stekla ako ne ukupna, a ono bar približno objektivna slika. Uprkos takvoj ekspanziji znanja,vlada nepismenost a Makluanovo globalno selo, kako neko reče, ponaša se kao mala seoska zajednica.

_______________________________________

Prorok Isaija: "Objavite nam šta je prvo bilo,

da promislimo i poznamo šta će biti iza toga..."

______________________________________

Problem informisanja komplikuje i brzina kojom se informacije šire. Tehnički je neizvodivo obuhvatiti i upamtiti sve što se plasira, otuda uz već pomenute probleme  i  nedostatak pamćenja, i stoga  nemogućnost povezivanja sličnih događaja u jednu sliku kontinuiteta. Stvoren je nov vremenski odnos u kom prošlost i sadašnjost gube vitalni pokretački značaj.   
Zato se dešavaju apsurdne stvari i u političkim sferama : oni koji donose ključne od­luke nemaju istorijsku per­spek­tivu svega što se dogodilo poslednjih 70,80 godina ; oni koji glasaju za političare, narod, zaboravljaju najbliža događanja. Tako listići, koji bi trebali biti pojam demokratije, ni izdaleka nisu sredstvo demokratičnosti, koja je već po sebi odavno postala upitna.
Zbog čega ovoliki uvod povodom izbora u Americi?
 
Planski uzgoj predsednika

  Pa, upravo zato što i ovi izbori, odslikavaju ovakvo stanje duha. Kampanja koju vode predsednički kandidati je informaciona arena u kojoj pobeđuje onaj ko uspe da proturi- nametne svoju informaciju. I tako se "narod "opredeljuje prema onome što čuje i u šta poveruje u samoj kampanji,  kao da je pre glasanja bio potpuno neinformisan. Bilo bi suludo upasti u teorijsku generalizaciju i tvrditi da su svi ljudi kratke pameti.  Ne, ovo je naprosto 21. vek u kom silina života, pa i informacija u njemu, nadvladava pojedinca i samo društvo.

Kampanje rade po inteligentnom i uspešnom receptu profesionalnog brendiranja imidža. Percepcija ličnosti predsednika /stranaka  odvija se po planu stvaranja poželjne slike. Ta slika se, dakako, usmerava prema društvenom sloju na koji se računa u izbornoj utrci. Pitanje ko stoji iza informacija je umesno, jer to više nisu ličnosti koje vidimo ispred sebe, nego ljudi u celosti u rukama mašinerije .

Ko  i kako vodi brendiranje?

Evo šta kaže jedan izvor:

196 miliionera upravljalo je američkim izborima 2012.
~veliki i mali donatori ~
Američki izbori 2008. bili su izbori aktivista i malih donatora koji su pomogli da kampanja senatora Obame u marketinškom smislu potpuno zgazi senatora McCaina. Izbori 2012. su izbori velikih donatora koji svoje kandidate kontrolišu preko novca doniranih njihovim kampanjama.

 Procene troškova izbornih kampanja na američkim predsedničkim izborima ukazuju na zastrašujući trend. Izbori 2000. koštali su 3 milijarde dolara, izbori 2008. 5 milijardi, a oprezne procene govore o tome da će se ove godine (do izbora) potrošiti više od 7 milijardi dolara. Obama je ove godine uspeo da prikupi još više novca od malih donatora nego 2008. godine, no taj iznos besmislen je s nadolazećom pretnjom ujedinjavanja sredstava trenutno posvađanih SuperPACova republikanaca protiv njega.

Trenutačno je registrovano  300 SuperPACova , a njihov broj vrtoglavo raste. Romneyev glavni SuperPAC, Restore Our Future, prikupio je 30 miliona dolara, 98% od donacija većih od 25 000 dolara. 62% njih došlo je od trgovaca nekretninama, osiguranja i bankara, tačnije klase koja je svojim malverzacijama započela recesiju 2007. Od toga je deset miliona prikupio od deset donatora koji su svaki dali po milion dolara. Troje od njih su bankari investicijskih fondova, a jedan od njih stoji iza kampanje vijetnamskih veteran.

Tu su i SuperPACovi. Tzv. 501c4 udruženja koja su definisana kao "građanska društva ili organizacije koje nisu organizovane za profit već promovisanje društvene dobrobiti" (Citizen United) funkcionišu po istom načelu kao i SuperPACovi, a identiteti donatora njima ostaju tajni. Zbog toga su već prozvani SuperPACovima iz sene. Jedna takva organizacija, American Crossroads, koju je osnovao bivši zaposlenik administracije Georgea W. Busha i politički guru konzervativnih republikanca Karl Rove, već je prikupila dvostruko više novca od svog sestrinskog istoimenog SuperPACa.

Poreklo tog novca je nepoznato, no da besmisao bude veći, 501c4 organizacije mogu donirati prikupljeni novac SuperPACovima. Nedavna studija pokazala je da je 40% TV reklama u ovogodišnjoj kampanji poteklo ne od SuperPACova već od 501c4, organizacija od društvene dobrobiti.

Novac kupuje sve

Na izborima za Senat i Kongres 2010. godine 0.0001% donatora dalo je 25% od 774 miliona dolara koliko je ukupno utrošeno u političke kampanje te 80% svih donacija Demokratskoj i Republikanskoj stranci. Analiza izbora pokazala je da je u 85% slučajeva u Kongres izabran kandidat koji je najviše potrošio te u 83% slučajeva u Senat. U 53 okruga Kongresa American Crossroads podupro je republikanske kandidate i oni su pobedili u 51 od njih. Zato niti ne čudi što je prosečna vrednost ličnog bogatstva američkog senatora 2.56 miliona dolara. Dok se u drugim zemljama obogatiš nakon ulaska u politiku, u SAD-u moraš biti bogat pre nego što uđeš u politiku. Male donacije više ne pokrivaju niti 10% troškova izbornih kampanja američkih guvernera, senatora, kongresmena i drugih.

Smrt malih donacija i zora SuperPaCova

Donacije su u SAD regulisane zakonima. Sve do odluke Vrhovnog suda 2010. koja je ponudila rupu u zakonu. Kontroverzna Citizens United odluka stvorila je eru SuperPACova. Naime, tzv. politički akcijski komiteti (PAC ) sme prikupiti neograničene količine novca od pojedinaca, firmi ili sindikata za svrhu podržavanja ili suprotstavljanja pojedinom političkom kandidatu. Zakonski im je zabranjena direktna koordinacija s kandidatima no praksa je pokazala da je ovo ograničenje mrtvo slovo na papiru.

Pre te odluke jedna osoba je kandidatu mogla najviše dati 2500 dolara odnosno 5000 političkom aktivističkom komitetu ili 30 800 stranačkoj organizaciji. Zahvaljujući tome američki predsednici zavisili su su o donacijama običnih građana što je doduše Obama 2008. iskoristio velikom mobilizacijom malih donacija I tako prikupio ogromnu količinu novca, daleko veću od republikanskih sredstava.

2003. Howard Dean šokirao je sve političke analitičare prikupivši 828 000 dolara u jedan dan preko interneta. Prosečna donacija bila je 112 dolara. Četiri godine kasnije Obama je prikupio 745 miliona dolara, a preko trećine toga od malih donatora. Druge dve trećine novca su došle od bankarskih organizacija, među njima JP Morgan Chasea, Citigroupa te Goldman Sachsa.

Howard Dean, bivši kandidat za predsednika i čelnik organizacije Demokrata nazvao je trenutni problem "Prodajom Amerike. Prodalo nas je 5 sudaca zahvaljujući Citizens United presudi." Kolumnist New York Timesa nazvao je trenutačno stanje u SAD "demokracijom na metamfetaminima": izvor I, II

Demokratija

Američki predsednik Džeferson je tvrdio da je novac majčino mleko demokratije, Čerčil, da je demokratija najlošija državna forma, ako izuzmemo sve ostale.

ROB RIEMEN holandski filozof,autor knjige  “ Plemstvo duha” je jedan od mnogih intelektualaca koga poslednja dešavanja na evropskoj političkoj sceni i društvima itekako brinu jer u njima prepoznaje ponovni uspon fašizma.  U Jednoj od izjava  on konstatuje da je povratak nedemokrata glavna briga Zapada, a  uticaj novca na demokratski sistem u SAD-u krajnje zabrinjavajući.  Riemen se zalaže za obnovu humanističkih vrednosti kao osnovnog uslova za slobodno življenje u demokratskom društvu.
 “Pogledajte samo odluku njihovog Vrhovnog suda da bilo koja velika kompanija za bilo koje izbore može dati svotu koliku god želi, a vi kao građanin to ne možete kontrolisati. Uticaj novca na demokratski sistem u Americi je krajnje zabrinjavajući. Ako se mora napraviti distinkcija između demokracije, diktature i nečega između, onda je glavna briga u zapadnom svetu, uključujući i SAD, povratak nedemokratskih snaga.”
 Riemen je očito socijalistički izdanak evropskog ambijenta koga brine  kako on sam kaže političko samoubistvo demokratije oličene u povratku država autoritarnim režimima. Kako je to moguće, pita se on ? Možda zbog onog (prim. autora intervjua)  što je Česlaw Miloš napisao u »Zarobljenom umu« gde navodi da ljudi s istoka Evrope znaju da je za njih bolje da je na vlasti inteligentan đavo nego dobrodušna budala.

 U pomenutoj knjizi Riemen navodi literarnu epizodu s velikim inkvizitorom, debati  između Isusa i velikog inkvizitora. Katolički kardinal kaže Isusu da on ne razume šta ljudi žele :”Vi ne razumete šta ljudi žele, Vi mislite da oni žele biti slobodni. Grešite, jer istina je da ljudi žele biti sretni. “

Pošto i ja imam vrlo specifične poglede na demokratiju, koji zahtevaju ozbiljnu analizu, da ostavimo po strani načetu problematiku demokratije i vidimo kakav su imidž stekli ovogodišnji kandidati za predsednika Amerike.

KAMPANJA ROMNI – OBAMA

I sčitavajući nekoliko osvrta na protekle izbore naišla sam na niz interesantnih zapažanja.  „ Bilo je bednijih, podlijih i dosadnijih kampanja, ali nijedne u kojoj su kandidati obeju partija toliko uporno izbegavali tolika pitanja.”,  kandidati su  čudno  distancirani od svojih stranaka, Romni je ostavio utisak nedorečene ličnosti  u koju ni najpronicljiviji ne mogu da prodru, od Romnija prave robota,  Obama se  baratajući  istrošenim sloganima i parolama pokazao kao običan politikant.  I zaista  utisak nakon celog ovog perioda je mogao/ostavio  negativne utiske o obojici kandidata, a  taktika nosioca kampanja bila je očito da se spasi šta se da spasiti. Otuda česte izmene u konceptima nastupa, kako bi se osigurala prednost i u celom ovom takmičenju, najveće poene dobio je nastup Bil  Klintona, koji, ma kako ga ja ne volim, to jest i oni koji ga ne vole, moraju priznati da je bio  neposredan, nenametljiv upravo onakav  kakvi nisu bili ni Romni ni Obama. Romnijeva taktika s početka, kada se išlo na utisak kompetentnosti   i nazastrašenosti bila je efikasna što mu je i donelo u prednost . Čim zapadne u poteškoću, piše poznati holandski bloger, bilo za vreme intervjua, ili debate, Romni nabaci široki Reganov osmeh,  trik koji bi trebao da iskaže samopouzdanje. To znači da je Romni, a la Regan, pozitivno postavljen prema kritici, što američki birači  cene kod svojih lidera. Nažalost  Romnija izdaje telo, koje nije u saglasju sa osmehom i sve u svemu više je nego jasno da on nije uspešan govornik, da ga situacija iritira. Najtužniji deo kampanje svakako su ovih dana izbačene  nevešto i neprofesionalno “frizirane ” fotografije sa predizbornog skupa u Nevadi, kako bi broj prisutnih i razmere čitave menifestacije delovali impresivnije (BuzzFeed).
Sve ovo ne ide u prilog Romnijevom timu, koji je trebao pustiti kandidata da bude ono što jeste, bez bilo kakvih malverzacija koje mu i ukoliko bude izabran mogu doneti više štete nego koristi.

Gledajući realno posledice politike oba kandidata mogu biti podjednako loše, ili pozitivne jedino ukoliko Romni skupi dobru ekipu i ostane ono što jeste, umereni republikanac, pristojan čovek i biznismen, što ja iskreno želim. Bolje i nedovoljno inteligentna faca, a iskusan biznismen, nego kicoš ispraznih slogana čiji su politički dometi već viđeni.   

 
VANJSKA POLITIKA

Važnije od izbora predsednika je izbor politike koju oni reprezentuju, a bojim se da će u tom pogledu, kada je u pitanju vanjska politika, Amerika morati napraviti ozbiljan korak ukoliko ne želi da okrene protiv sebe i onaj preostali deo sveta koji je do sada bio uz nju. Probleme koje ima nisu ni malo laki. Bliži se konačni obračun sa Iranom, razrešenje odnosa sa Pakistanom, Jemenom, završetak priče u Avganistanu, Siriji,  Libanon i Jordan takođe  izuzetno ranjive države.Državni terorizam koji provodi ubijanjem  osumnjičenih za terorizam iz bespilotnih letelica ne može ostati trajno sredstvo  i državni udari putem finansiranja plaćenika obijaju joj se u glavu, sve u svemu negde će morati da se zaustavi ukoliko želi da ostane na bezbednom terenu.
Brzopleta izjava Mitt Romney da bi već prvog dana svog predsednikovanja uveo kaznene mere protiv “kineskih deviznih manipulacija”, ne razmišljajući o tome da bi Peking sasvim sigurno uzvratio odmazdom, primer je nepromišljenosti koja bi mogla da dovede do katastrofalnih posledica. Za nadati se da su to samo preizborna obećanja, kojima se i Obama služio u prethodnoj kampanji a ništa od toga nije realizovao. Kako zaključuju vojni i geopolitički analitičari ozbiljna i sveobuhvatna politička analiza će doći tek nakon izbora 6. novembra, kada se  politička temperatura spusti.

PROCENE :

Zadnji rezultati sa Mape na osnovu  The New York Times i Huffpost~Pollster
Ko poveruje neka veruje, ko ne neka traži druge procene.  The New York Times podržava Obamu,pretpostavljam i ovaj drugi izvor. Prema današnjim izvešćima Rojters govori o prednosti Obame, a  agencija "Rasmusen", daje rezultate prema kojima Romni vodi sa tri odsto prednosti u odnosu na Obamu.

Prema tom istraživanju, za Romnija bi danas glasalo 50 odsto Amerikanaca, dok bi aktuelni predsednik dobio podršku 47 odsto birača.

                                                                  

                                                                    

                                                                         ARHIVA

                                                 AMERIKA PRED IZBORIMA 1

                                                 AMERIKA PRED IZBORIMA 2 -Paul Ryan

                                                 Obama reizabran~Romni priznao poraz