Raša Kominac Radoslav - izbor pesama iz zbirke "Zamoliću te da se iseliš…

Tačno!
'OK', kaže momak. 'devojka vas je napustila
u proleće 1999. i otišla u ameriku...
imate 43 godine i 10 pesničkih knjiga iza sebe...
neke od njih čak i nisu toliko loše...
bez dece...
arogantan...
prek...
cinik...
svakodnevni konzument alkohola,
duvana i lakih droga...
dva puta osuđivan zbog remećenja javnog reda i
mira...
prvi put zbog tuče,
drugi put zbog vožnje u pijanom stanju...
osuđen uslovno...
tačno?'

____________________________________________ 

ČUDNO...

... pomislio sam...
sam...
prvi put nakon deset godina
ležem i budim se

sam...

deset godina..
decenija...

jebena dekada...
sam...

spuštene roletne,
bez TV-a,
sklopljene korice knjige,
isključen mob,
isečen net,
zaboravljen pass na mailu...

čudno, pomislio sam i
osmehnuo se

__________________________________________

ŠTA SE TO, DO ĐAVOLA, DOGODILO SA NAMA?

(fragmenti)
kaže: “pogledaj dokle smo stigli!
osvrni se oko sebe!
šta smo to postali?!
kuda idemo, ovakvi kakvi smo?!
pogani!
nikakvi!”
zastaje na tren,
ispija votku iz velike čaše,
zatim ugleda moju knjigu na stolu:
“čemu sve to?!
a?!
mislim na sve te tvoje knjige!
lepo te pitam, čemu sve to?!
te knjige!
pesme!
pogledaj nas, čoveče!
jebeš poeziju!
pogledaj nas!
ali, tebi je dobro!
lepo si ušuškan!
u zimskom si snu!
ali, šta se to, dođavola, dogodilo sa nama?!
nema nas!
isparili smo, dragi moj!
isparili na pragu novog milenijuma!”
sipa novo piće. osvrće se oko sebe:
“gde je limun?!
ima li jebenog limuna u ovoj kući?!
kako to da nema limuna?!
celog veka se drkamo sa izakanim afrikancima
grcima i kipranima, a u mojoj kući nema limuna!
gde je limun,braćo!
a?!

__________________________________________

NESTAJANJE

I
pogledala me je pravo u oči i rekla:
“nisi srećan!”
spremao sam tikvice sa šunkom, pio pivo.
“nisi srećan sa mnom, zar ne?” opet je rekla.
otvorio sam novo pivo,
dok je mick harvey krojio noć sa radija.

II

ona veli:
“ostavićeš me!”
slažem prljave čaše u mašinu za sudove.
“ostavićeš me, pičko!” opet veli.
pritisnem crveno dugme i voda iz cevi zaklokoće.

III

krenem ka njoj raširenih ruku.
ona se udari u grudi i kaže:
“gubi se odavde!”
zatim na terasi dugo jeca.

IV

“ne voliš me više”, veli. “vidim to.
tačnije, osećam to.
samo piješ. ali, razumem te.
ćutiš. znaš da ne podnosim kada ćutiš.
ranije si bio razgovorljiv.
umeo si da se smeješ,
da me gledaš u oči,
da mi se podsmehneš...
pogledaj se sada.
ločeš, ne staješ.”

V

U kuhinji sam. slušam vesti i
ona stoji kraj mene, vrti glavom.
tad zazvoni njen mobilni telefon i
sve ponovo biva na granici podnošljivog.

VI

“marš iz moje kuće!” kaže.
ustajem i krećem.
“gde si ti krenuo?!” pita.
“gde si krenuo baš sada dok razgovaramo?!”
sednem nazad i iznova se latim čaše.

VII

ona veli:
“izlazim. vratiću se za pola sata.
nemoj da se usvinjiš za to vreme.
” čitam staneskua. i
ne pomišljam na čašu.

VIII

ona veli:
“bračno savetovalište!”
klimnem glavom,
zatim proverim krompir u rerni.
otpijem. ona kaže:
“dogovoreno?”
klimnem. ona veli: “želim da nam pomognem!”
opet klimnem, zatim
navlačim rukavicu na levu ruku i
iz pećnice izvlačim pleh sa pečenim krompirom.

IX

Kaže:
“kraj .osećaš li kraj?
među nama nema više ničega.
ne gledaš me,
ne obraćaš mi se,
tvoja sestra me ne voli,
majka ti je uzdržana,
otac poludeo...
ili piješ ili kuvaš.
ili gledaš fudbal ili spavaš.
kaži, da ne misliš možda da sam ja negde pogrešila?”

___________________________________________

IZNENAĐENJE ...
blenuo sam u belilo kompa,
. otpio, uključio radio,
čekao prvi stih koji nije dolazio,.
a želeo sam da pišem
o svom lošem odnosu sa majkom,
o svom grotesknom odnosu sa ocem,
o uzdržanim odnosima sa sestrom,
biće da nisam dobar čovek,
ali, zabole me za to,
ne arčim sopstveni život
da bi se dopao kasirki iz mini-marketa,
ne bunarim umetnost u ostacima duše.
ne bih li se ikome dopao…

____________________________________________

JEBIGA, LIFE IS A BITCH

sedim za stolom u kuhinji,
slušam vesti na radiju, pijuckam crveno vino...
ona stoji kraj mene, vrti glavom,
ali, pre nego što uspe išta da izusti
pogledam je iz donjeg rakursa i prozborim.

evo šta:

„znam, ti ovo nisi zaslužila,
ali,
jebiga,
life is a bitch,
jasno je,
trebalo je znatno bolje da prođeš u životu i
nesalomiva je istina da sam bio tako šarmantan
kada smo se upoznali,
laskav,
lascivan,
duhovit i
uvek na raspolaganju...

a sada?

sedim, ločem i slušam vesti na radiju.
ali, dozvolićeš mi: šta fali vestima na radiju?
zar ti nemaš želju da čuješ vesti na radiju?
zar nemaš želju da otpiješ iz svoje čaše,
zažmuriš i glasno kažeš:
živa sam i to mi je dovoljno.“

eto, to joj rekoh.

_________________________________________________

MAJKA

ta žena baš ne odustaje...
uporno se vraća ne bi li primila ili servirala
još jednu porciju kažnjavanja...
a na radiju širlina here’s to life...
širli i ja u sobi sa mojom majkom...
ne želeći to...

nekoliko minuta ranije ušla je u stan, osvrćući se oko sebe...
neizbežni odlazak u klonju,
šolja kafe…
teatralnost...
kratak jecaj…
rekao sam: „majko, sada pitaj... pitaj sve što želiš.“
klimnula je glavom...
„želiš li uopšte“, nastavio sam, „da me išta pitaš?“
odmahnula je glavom…
majka smatra da je ona ta
koja bi trebalo da se pita, ta
koja bi trebalo da se moli, ta
koja će kontrolisati naš odnos
(a koji se nezaustavljivo raspada),
da je ona ta,
jedina
kojoj sva ljubav ovog sveta bezuslovno pripada...

ali, kako se to ne događa,
majka počinje da glumata,
poliva se vodom po licu,
tumara po stanu,
zatim istrčava napolje...
otpio sam iz velike vinske čaše,
utišao radio, uzeo telefon i trenutak kasnije
začuvši dobro poznati glas u slušalici zaboravio na sve...

__________________________________________

FOTOGRAFIJA BEZ TEKSTA

bio sam pesnik-početnik kada sam otišao
kod miloša komadine u francusku 7
ne bih li mu uvalio neke pesme.
za časopis, naravno.
nije znao ko sam (a i kako bi?),
nije bilo interneta, mobilnih telefona, kablovske...
primio me je, ponudio stolicu.
seo sam, spustio fasciklu na sto.
“čitaš li novine?” upitao je.
odmahnuo sam glavom.
“mudro”, reče. “a ja svakog jutra listam
stranice kulturnih rubrika ne bih li
ugledao nešto moje, ili
nešto o sebi,
makar fotografiju bez teksta.”

(nije mi ništa objavio, ali bar sam ga upoznao)

_____________________________________________

TRENUTAK

Navukla je zelenu iznošenu majicu,
podigla kosu,
pogledala u skota koji je džonjao u fotelji.
stresla se, upalila cigaretu,
odbacila mogućnost da nekome telefonira
(nikako sestri),
izašla je na terasu i
ništa nije videla
(samo poređani automobili, kontejneri,
svet u truljenju),
vratila se u sobu i
ponovo pogledala u skota
s kojim je delila krevet i
koji je (srećom) sve ređe ulazio u nju.
uključila je tv,
videla mrtve ljude,
isključila ga,
otvorila ladicu,
pokupila nakit, čekove, novac,
izašla u hodnik i
pozvala lift.

______________________________________ 

SREĐEN I UREDAN ŽIVOT

vidite, moje ime je džon i vodim sređen i uredan život.
48 mi je godina, kosa brižljivo začešljana unazad,
za 5 soma glanc novi zubi šljašte na junskom suncu.
sa svojom ženom, kejti joj je ime,
imam uredan i redovan seks, četiri puta mesečno,
oko božića i nove godine češće, možda i strasnije.

vidite, vodim uredan i sređen život,
imam siguran posao u brokerskoj kući,
kejti vodi računa o kući i
nije želela decu, kaže,
“život je sigurniji bez njih”,
i da znate, u pravu je,
naprosto klizimo kroz život,
midsomer je baš zgodno mesto za miran život,
a london neizdrživ i preskup.

vidite, plutam kroz srećan i uredan život
i eto nas, mene i kejti, na zasluženom odmoru,
grčka ostrva i tako to, srećni i bezbrižni.

ali, vidite, na terasi preko puta
svakog dana viđam tog čoveka,
skoro da mi ga je žao,
po ceo bogovetni dan šljema:
pivo, vino, flaše na sve strane i
ponekad stoji na terasi potpuno nag
sa slušalicama na ušima i
kejti kaže kako ću nešto morati da preduzmem
protiv tog nesnosnog čoveka,
ali nekako, u poslednjem trenutku,
pojavljuje se ta žena, njegova žena
zanosnih nogu i prelepog tela
(ali to nije važno),
vidim te oči, njene oči
kako s ljubavlju gledaju u svoga čoveka,
čujem ih kako kratko govore nekim čudnim jezikom
uvek na ivici histerije,
trenutak kasnije tama sobe ih odvaja od mene.

ali, vidite, vodim miran i potpuno sređen život sa kejti,
sedim na terasi zagledan u svoju šolju čaja i
zamišljam te ljude tamo kako vode ljubav
skriveni iza sintetičke zavese koja leluja
na vrelom mediteranskom vazduhu.

i vidite, ponekad, ali samo ponekad
poželim da prošetam do te terase i sa sobom
ponesem vino ili pivo, sednem u pletenu stolicu
smešeći se tim ljudima
punim ljubavi.
ali, ništa, ništa se ne događa
kejti telefonom obaveštava svoju majku
da je ibica neuporedivo lepša, a
da na ovom ostrvu nema dovoljno britanaca i
da je neki čovek, v
verovatno srbin, bugarin ili nešto tome slično
svakog dana iznova šokira s
stojeći nag na svojoj terasi večito nešto ločući.

vidite, bilo je pet popodne, otpio sam čaj i
zverao na terasu preko puta.
i taj čovek i ta žena, sedeli su za stolom i razgovarali.
video sam hranu na stolu, čaše i vinske boce,
zatim se usredsredih na njihove pokrete,
zatim lica,
na kraju ugledah oči, oči toga čoveka,
oči te žene,
oči koje su se nagledale...
i taj se čovek naže ka njoj, svojoj ženi i
ovlaš je poljubi u obraz, ona nešto reče i
uputi mu najlepši osmeh koji sam ikada video

PDF

 

 

                                                                ARHIVA ~KNJIŽEVNOST