RAT je poraz demokratije
IZRAEL + - AMERIKA
Napeta svetska javnost dnevno je obuzeta analizama i najsitnijih poteza mogućih učesnika rata. Povoda je tokom februara bilo bezbroj. Oni su, što se ispostavilo, ostali na nivou provokacija i analitičarima krajnje nesiguran pokazatelj početka napada ili rata uopšte. Sve su to “hladnoratovske akcije“ započete prvim, zvaničnim objavljivanjem završne faze nuklearnih istraživanja Irana. Ova praksa je i do sada bila efikasna i dovoljan razlog da se opravda vojna intervencija. Niko više ne sumnja da je borba za resurse stvarni povod bliskoistočnoj krizi, kao što se ne sumnja da je Iran na putu da napravi nuklearno naoružanje. Nove geopolitičke karte iscrtavaju se po zonama uticaja kako bi se osiguralo što bezbednije prisustvo na tom području.
Ozbiljniji analitičari se zato ne bave povodima kao takvim već uslovima za intervenciju ne upuštajući se u predviđanja da li će do nje doći ili ne?
VOJNA MOĆ
Pod povoljnim uslovima za intervenciju, koji nikada nisu optimalni, ne podrazumeva se samo odnos vojnih snaga. Vojna moć je itekako bitan, mogli bi reći jedan od prvih, ali nikako jedini odlučujući faktor. Podsetimo na najsvežiji primer Avganistana koji je zvanično postao najduži oružani sukob koji je jaka Amerika vodila u svojoj “bezmalo dvoipovekovnoj istoriji”.
klikni za veću sliku
Talibani su odoleli najboljoj vojnoj tehnologiji klasičnom gerilskom taktikom, uz lokalnu podršku, nekad dobrovoljnu, nekad iznuđenu, finansirani od milijardi dolara obimne trgovine drogom. Rat sa talibanima je faktički izgubljen.
Sa Iranom je, da ponovim, situacija dijametralno suprotna. Preko 70 miliona stanovnika i kvalitetno naoružanje čine ovu državu regionalnom silom. Ona nije lak ‘plen’ ni zbog relativnog jedinstva naroda, kada je u pitanju “ vanjski neprijatelj”.
klikni za veću sliku
EKONOMSKA KRIZA
Z ašto se uopšte razmišlja o uslovima za intervenciju kada su udružene sile Zapada Sa Amerikom i Izraelom na čelu, bez dvoumljenja jače od Irana. Americi bi se u akciji protiv Irana pridružile konzervativne sunitske monarhije iz regiona Zaliva, Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati (protivnici Šita).
Saveznici Amerike se nisu uvek pokazali voljnim pomoći u meri u kojoj je to Americi bilo potrebno, niti su svi podjednako zainteresovane da budu deo bilo kojih američkih dugoročnih planova u svetu. Teret intervencija, u slučaju Irana, pao bi tako uglavnom na leđa Amerike ( i Izraela), a troškovi bi bili zadnja kap u ionako lošoj ekonomskoj situaciji.
NOVA STRATEŠKA POLITIKA AMERIKE
SEALS[See photos of U.S. Navy SEALs.]
CENA RATA
Usled posustale ekonomije Amerika se konačno morala suočiti sa nekim istinama. Jedna od njih su izdvajanja za vojsku. Nezavisno od situacije na Bliskom Istoku, ona je prinuđena da napravi strateški preokret i nakon stalnog povećavanja vojnog budžeta počne sa njegovim smanjenjem. I sa predviđenim smanjenim izdvajanjima ( 2013 se planira 525 milijardi dolara) vojni budžet SAD će i dalje ostati najveći u poređenju sa drugim državama sveta. Primera radi, Kina, koja je druga na svetu po izdvajanjima za vojsku, 2010. godine imala je vojni budžet od oko 114 milijardi dolara.
Istraživački projekat “Cena rata”, u izradi Votsonovog instituta za međunarodne studije pri Univerzitetu Braun, daje podatke o do sada izračunatim troškovima rata. Za deset godina, od kako su američki vojnici ušli u Avganistan, potrošeno je između 2,3 i 2,7 biliona dolara.(vidi dalje )
Zbog lakšeg upoređivanja i ukupne slike o cenama ratova, pogledajte donju tabelu (izvor )
1. avganistanska kampanja košta Ameriku koliko i njen rat za nezavisnost, američko-meksički rat 1812., građanski rat i špansko-američki rat zajedno. (procena jedne novinske agencije)
2.Po podacima jedne istražne službe Kongresa SAD, ratovi su Ameriku koštali :
- Drugi svetski rat 4,10 triliona dolara.
- Irak i Avganistan 1,15 triliona,
- Vijetnam 738 milijardi,
- Koreja – 341 milijardu,
- Prvi svetski rat – 334 milijarde,
- rat u Persijskom zalivu – 102 milijarde.
Rat u Avganistanu će, ne uzimajući u obzir drugi svetski rat , biti najskuplji u istoriji te zemlje.
3. Godišnja "cena" jednog američkog vojnika u Avganistanu iznosi 1,1 milion dolara. U vreme Drugog svetskog rata koštao je 67.000, a u Vijetnamu – 132.000 dolara.
SMANJENJE BUDŽETA I VOJNA MOĆ
new military strategy SAD
S ve da poslednji izvor nije apsolutno tačan, iznosi su frapantni. Smanjenje budžeta pojedini republikanci vide kao veliki politički rizik.Obami se upućuju kritike da hoće da desetkuje vojsku što američki ministar odbrane Leon Paneta opovrgava novom strategijom. “ SAD će povećati brojnost specijalnih snaga i zadržati sposobnost da poraze "bilo kog neprijatelja na kopnu". U narednom periodu bi se,nadalje, “fokus pomerio od velikih sukoba tipa Irak i Avganistan ka oblastima od ključnog nacionalnog interesa". Pokretljive specijalne snage ubuduće će bi se i dalje koristile širom sveta.
Novom politikom su, nadalje,predviđene veće investicije u tehnološke inovacije ali i cybersecurity, Upotreba moćne informacione tehnologije obezbedila bi uspešnost operacija, ali se pokazalo da je efikasna i u konekcijama sa opozicionim grupama. Amerika je uobičajeno davala podršku već postojećim političkim pokretima izraslim spontano i prirodno u nekoj od zemalja. Sve češće se radi na okupljanju novih grupa, doslovno za jednokratnu upotrebu pri čemu se ne vodi računa o njihovoj ideološkoj, religijskoj opredeljenosti. Nacionalizam, rasna i verska netrpeljivost su standardne platforme okupljanja. Kulturološke razlike,koje se iskazuju u napred navedenom, su momentalna svetska realnost i kao takve bitno određuju tok događanja. Regionalni, lokalni - nacionalni, verski interesi ostaće i u budućnosti aktuelni pokretači sveukupnih odnosa na svetskoj sceni. Novac jeste u suštini i njihov pokretač, on ruši te barijere, ali nikada do kraja. WikiLeaks nas je podsetio da ljudski faktor, a ne samo tehnologija, može napraviti haos. Bio je dovoljan samo jedan nezadovoljnik .
KLJUČNI INTERESI / AMERIKE, IZRAELA, IRANA ,RUSIJE…../
Da li Iran spada u američki ključni interes?
Šta uopšte spada u američke ključne interese u globalnoj sferi?
To su borba protiv terorizma, sprečavanje širenja nuklearnog naoružanja,odnosno sprečavanje nuklearne proliferacije, promovisanje ekonomskih sloboda, podržavanje demokracije, sprečavanje prekrajanja granica silom, stvaranje slobodnog tržišta energije.
Ne znam prosto da li da se nad ovim nasmejem ili da zaplačem. Ipak sam morala da sve lepo pobrojim jer je to zvanična politika ove zemlje.
Za Bliski Istok se misli da je područje sa previše različitih strateških i finansijskih interesa, previše nafte i gasa, da bi se sve mirno završilo. Što reče jednom neko vreme je za nekakav svetski krizni štab, a ne za ovu muzika sa Titanika. U eri jedne od najvećih svetskih kriza, nikada viđene internacionalizacije svet se duboko podelio oko ekonomskih i političkih interesa. Ljudi više ne znaju na koga pre da budu besni,na svoje lokalne moćnike, teško zavisne od svetskih, ili na stare ili novopečene svetske.
I. Novi regionalni blok sa Iranom na čelu !!!!!!
S vedoci smo nastajanja novog regionalnog bloka u koji ulaze Iran, Sirija, Liban (Hezbolah) i Palestina (Hamas) = (ya iyvesno vreme mo\da I Turska) koji obuhvata 160 miliona ljudi i pet puta veću teritoriju od Francuske i kome će se, prema nekim analitičarima priključiti Egipat kao i Sudan.
Preuzimanjem kontrole nad centralnom Azijom dovelo bi do kraha zapadne politike, NATO-a i globalnog liberalizma, što bi za Ameriku i njene saveznike bilo porazno. To je razlog zbog kog je Amerika zainteresovana da započne veći rat u centralnoj Aziji, pod uslovom da u njega uvuče evropske zemlje.
II. Rusi !!!!!
Z ašto Amerika ostaje u Avganistanu uprkos evidentnom porazu?
Postoji teorija po kojoj je moguće pomirenje Amerike i Talibana. Obamina odluka da sve preseče i pomiri se sa Talibanima, realnim gazdama Avganistana , bio bi odgovor na Rusko odbijanje saradnje. Takvo rešenje Rusima ne bi odgovaralo, jer bi osokoljeni mudžahedini ponovo svoj nišan okrenuli prema starom neprijatelju – Moskvi i obnovili nekadašnje savezništvo sa Vašingtonom protiv Kremlja. Čini se da stvari „idu “ baš u tom pravcu, o čemu svedoči i nedavna eskalacija sukoba u Kirgiziji, velikoj mišolovci za Medvedeva i Putina
Ova teorija počiva na tezi da osovina SAD-Pakistan-Saudijska Arabija-Turska“, planira da Talibani (Puštuni) preuzmu vlast posle odlaska Amerikanaca iz Avganistana, što bi bio veliki udarac za Rusiju koja se u ovoj zemlji oslanja na Severnu alijansu. Pakistanski „Frontijer post“ navodi da je sada glavna američka briga – kako smanjiti ruski uticaj u regionu posle povlačenja.
PUTIN PREPREKA
Pre izvesnog vremena u Washingtonu je publikovan veoma interesantan dokument pod nazivom "Alternativni scenariji budućnosti Rusije do 2017. godine "(Alternative Futures For Russia to 2017), koji je pripremila grupa američkih eksperata iz uticajnog Centra za strateška i međunarodna istraživanja (The Center for Strategic and International Studies - CSIS). Izveštaj od 70 stranica, na engleskom jeziku, dostupan je na oficijelnom sajtu CSIS-a.
Dokumenat je odmah privukao pažnju ruskih novinara i političara sa jednom ekstravagantnom epizodom, u kojoj se, istina, u konjunktivu, govorilo o ubistvu Putina u Božićnoj noći pri izlasku iz Hrama Krista Spasitelja u Moskvi, I promeni državnog pravca nakon toga. Pretežna većina domaćih eksperata požurila je da optuži američke autore, prvo, za nepoznavanje ruskih političkih prilika i za profesionalnu nekompetentnost; drugo, za izopačenu imaginaciju, koja graniči s neodgovornim fantaziranjem, i treće, za zlonamernu provokativnost.( originalni izvor na ruskom – izvor ; prevod ,Nebojše Vukovića– izvor )
A nalitičari su, prema autoru članka, najelitnija skupina istraživača koja se već dugo bavi pitanjim Rusije (pre SSSR'-a) i koja do u tančine shvata sve nijanse ne samo rusko-sovjetske istorije, već i nova politička dešavanja. Ako dodamo činjenicu da informacije na kojima se zasniva istraživanje čine i one koje dostavljaju sami Rusi, onda je teza o Putinu i Rusiji više od toga. Ona je realnost sa kojom Amerika računa, što znači da “ je publikovani izveštaj pod patronatom CSIS-a, o alternativnim scenarijima budućnosti Rusije, vrlo ozbiljan dokument, pripremljen u bliskoj saradnji sa NIC” i potpuno je jasno da se nijedna opcija, pa ni Bliskoistočna kriza, ne mogu posmatrati izolovano od strateške linije Amerike prema Rusiji.
AMERIKA je za diplomatsko rešenje
Sve u svemu, kada se sagledaju višestruki “problemi” Amerike, onda je jasno da se ne može prosto reći da Amerika nije spremna za rat, pogotovo da nije za ratnu opciju. Amerika ostaje igrač u svetskim dešavanjima, ali je, zbog navedenih razloga, opreznija. Kako njena ekonomska moć pada tako će opadati i njeni kapaciteti za vojne intervencije. Jačanje regionalnih sila je nezaustavljivo sa ili bez nuklearno naoružanog Irana zbog čega SAD i potenciraju diplomatska rešenja Sa Iranom i Palestinom.
Da li će i na koji način Amerika rešiti to pitanje sa Izraelom odlučiće delomično završni razgovori koji prethode.Obama nije spreman da popusti, jesu jastrebovi mlađe generacije poput Mek Kristala, koji obećava da će „vratiti izgubljeni američki uticaj u svetu“ kao i brojne druge političke ličnosti i stranke.
D a li će Izrael čekati na promenu vlasti, ili će, kako najavljuje krenuti bez najave,teško je predvideti. U međuvremenu se obavljaju čišćenja terena. Sirija se pokušava skloniti sa pozornice, u Rusiji se odvija žestoka borba za sklanjanje Putina.
( jedan od tipičnih tesktova o Rusiji, izvor )
P omenuta studija pominje nekoliko mogućih scenarija razvoja situacije u Rusiji ( liberalni internacionalizam, liberalni nacionalizam, neliberalni nacionalizam ). Ni u jednom od scenarija za koje grupa misli da su približno realni, Rusija neće raskinuti veze sa Zapadom. Čini se da ona u svim opcijama ostaje manje ili više "prikladna" za buduće strateške interese SAD.
Hteli sebi priznati ili ne, ni u jednom od dosadašnjih sukoba Rusija nije bila velika politička prepreka.
Izrael će uraditi ono što mora?
E vo nas na kraju priče. Da li geopolitička prestrojavanja i iscrtavanje novih geopolitičkih granica može da prođe bez rata ili će Izrael u strahu od iranskih pretnji uništenja ove zemlje, posegnuti za vojnom intervencijom?
Predstoje žestoka lobiranja i dve sedmice sastanaka u Beloj kući i na Kapitol hilu. SAD mesecima pregovaraju sa Izraelcima, pokušavajući da ih ubede da bi napad samo privremeno zaustavio iranski nuklearni program.Nakon posete savetnika za nacionalnu bezbednost, Toma Donilona, Izraelci su postali ubeđeni da Amerikanci neće preduzeti vojnu akciju, niti pristati na unilateralnu akciju Izraela protiv Irana. Izraelci su zaključili da će morati da napad izvrše unilateralno – što će najverovatnije ponavljati u nizu sastanaka tokom naredne dve nedelje u Vašingtonu, kaže ovaj službenik.
Ukoliko na kraju odluče da je napad neophodan, Izraelski zvaničnici neće o tome obavestiti Amerikance, kako bi skinuli odgovornost sa SAD jer nisu sprečile potencijalni napad Izraela.
Izrael je ostao sam. Odluka je prvesntveno na njemu. Pitanje da li mora ili ne mora je izlišna. Ništa se ne mora, niti samom Izraelu u ovom momentu rat može biti od koristi. Naprotiv. Posledice bi mogle biti katastrofalne kako za njega, tako za Iran, širi region i čitav svet. Političke struje u Izraelu misle da se bore za opstanak zemlje. Po njima bi Iibez rata, prevlašću novog bloka, Izrael bio doveden u krajnje nepovoljnu poziciju. Trgovina se za to vreme odvija, i to čak između Irana i Izraela. Ali, kako rekoh, i svi to znamo,nije u pitanju samo ekonomija. Uvek se nađe nešto povrh ekonomije i povrh zdrave logike.
_________________________________________________
R E S U R S I
Crno zlato
Do sada je u Iranu ukupno otkriveno 18 polja sa teškom i ekstra teškom naftom. U tu grupu spada i naftno polje Ferdovsi, u Persijskom zalivu koje predstavlja najveće polje teške nafte u Iranu sa dokazanim rezervama od preko 31 milijardi barela.
Ukupne iranske nafte rezerve procenjene su na više od 560 milijardi barela, sa oko 140 milijardi barela ekstra nafte koja može da se vadi. Od ukupnih rezervi nafte teška i ekstra teška nafta iznose od 70 do 100 milijardi barela.
Iran poseduje treće po veličini dokazane naftne rezerve na svetu i druge najveće rezerve prirodnog gasa na svetu. izvor
Do sada je 22 % iranske nafte kupovala Kina, 18 % EU, 14 % Japan, 13 % Indija, po 10 % Južna Koreja i Turska… Iran je pokrivao 30 odsto turskog i grčkog uvoza nafte u prvoj polovini ove godine, i 13 odsto uvoza Italije. Iran je peti svetski izvoznik nafte, koja donosi oko 60 odsto prihoda ekonomiji zemlje. Nakon što je EU najavila zabranu uvoza iranske nafte, Saudijska Arabija je izjavila da je spremna da povećanim izvozom popuni sve praznine na naftnom tržištu, ako bude potrebno. Naravno da to neće učinit.
Iz konsultantske kuće Roland Berger, koja prati očekivana kretanja cene nafte zemalja proizvođača, međunarodnih institucija i vodećih robnih berzi, poručuju da su cenu nafte u proteklih 12 godina najpouzdanije predviđala vlada Meksika, sa prosečnim odstupanjem od 7 odsto, a ove godine očekuju cenu od 116 dolara po barelu. izvor
Kroz 70 kilometara širok prolaz Hormuz prolazi oko 15,5 miliona barela nafte svaki dan što predstavlja 33% svetskog naftnog transporta.
___________________________________________________
Preuzimanjem kontrole nad centralnom Azijom dovelo bi do kraha zapadne politike, NATO-a i globalnog liberalizma, što bi za Ameriku i njene saveznike bilo porazno. To je razlog zbog kog je Amerika zainteresovana da započne veći rat u centralnoj Aziji, pod uslovom da u njega uvuče evropske zemlje.
II. Rusi !!!!!
Z ašto Amerika ostaje u Avganistanu uprkos evidentnom porazu?
Postoji teorija po kojoj je moguće pomirenje Amerike i Talibana. Obamina odluka da sve preseče i pomiri se sa Talibanima, realnim gazdama Avganistana , bio bi odgovor na Rusko odbijanje saradnje. Takvo rešenje Rusima ne bi odgovaralo, jer bi osokoljeni mudžahedini ponovo svoj nišan okrenuli prema starom neprijatelju – Moskvi i obnovili nekadašnje savezništvo sa Vašingtonom protiv Kremlja. Čini se da stvari „idu “ baš u tom pravcu, o čemu svedoči i nedavna eskalacija sukoba u Kirgiziji, velikoj mišolovci za Medvedeva i Putina
Ova teorija počiva na tezi da osovina SAD-Pakistan-Saudijska Arabija-Turska“, planira da Talibani (Puštuni) preuzmu vlast posle odlaska Amerikanaca iz Avganistana, što bi bio veliki udarac za Rusiju koja se u ovoj zemlji oslanja na Severnu alijansu. Pakistanski „Frontijer post“ navodi da je sada glavna američka briga – kako smanjiti ruski uticaj u regionu posle povlačenja.
PUTIN PREPREKA
Pre izvesnog vremena u Washingtonu je publikovan veoma interesantan dokument pod nazivom "Alternativni scenariji budućnosti Rusije do 2017. godine "(Alternative Futures For Russia to 2017), koji je pripremila grupa američkih eksperata iz uticajnog Centra za strateška i međunarodna istraživanja (The Center for Strategic and International Studies - CSIS). Izveštaj od 70 stranica, na engleskom jeziku, dostupan je na oficijelnom sajtu CSIS-a.
Dokumenat je odmah privukao pažnju ruskih novinara i političara sa jednom ekstravagantnom epizodom, u kojoj se, istina, u konjunktivu, govorilo o ubistvu Putina u Božićnoj noći pri izlasku iz Hrama Krista Spasitelja u Moskvi, I promeni državnog pravca nakon toga. Pretežna većina domaćih eksperata požurila je da optuži američke autore, prvo, za nepoznavanje ruskih političkih prilika i za profesionalnu nekompetentnost; drugo, za izopačenu imaginaciju, koja graniči s neodgovornim fantaziranjem, i treće, za zlonamernu provokativnost.( originalni izvor na ruskom – izvor ; prevod ,Nebojše Vukovića– izvor )
A nalitičari su, prema autoru članka, najelitnija skupina istraživača koja se već dugo bavi pitanjim Rusije (pre SSSR'-a) i koja do u tančine shvata sve nijanse ne samo rusko-sovjetske istorije, već i nova politička dešavanja. Ako dodamo činjenicu da informacije na kojima se zasniva istraživanje čine i one koje dostavljaju sami Rusi, onda je teza o Putinu i Rusiji više od toga. Ona je realnost sa kojom Amerika računa, što znači da “ je publikovani izveštaj pod patronatom CSIS-a, o alternativnim scenarijima budućnosti Rusije, vrlo ozbiljan dokument, pripremljen u bliskoj saradnji sa NIC” i potpuno je jasno da se nijedna opcija, pa ni Bliskoistočna kriza, ne mogu posmatrati izolovano od strateške linije Amerike prema Rusiji.
AMERIKA je za diplomatsko rešenje
Sve u svemu, kada se sagledaju višestruki “problemi” Amerike, onda je jasno da se ne može prosto reći da Amerika nije spremna za rat, pogotovo da nije za ratnu opciju. Amerika ostaje igrač u svetskim dešavanjima, ali je, zbog navedenih razloga, opreznija. Kako njena ekonomska moć pada tako će opadati i njeni kapaciteti za vojne intervencije. Jačanje regionalnih sila je nezaustavljivo sa ili bez nuklearno naoružanog Irana zbog čega SAD i potenciraju diplomatska rešenja Sa Iranom i Palestinom.
Da li će i na koji način Amerika rešiti to pitanje sa Izraelom odlučiće delomično završni razgovori koji prethode.Obama nije spreman da popusti, jesu jastrebovi mlađe generacije poput Mek Kristala, koji obećava da će „vratiti izgubljeni američki uticaj u svetu“ kao i brojne druge političke ličnosti i stranke.
D a li će Izrael čekati na promenu vlasti, ili će, kako najavljuje krenuti bez najave,teško je predvideti. U međuvremenu se obavljaju čišćenja terena. Sirija se pokušava skloniti sa pozornice, u Rusiji se odvija žestoka borba za sklanjanje Putina.
( jedan od tipičnih tesktova o Rusiji, izvor )
P omenuta studija pominje nekoliko mogućih scenarija razvoja situacije u Rusiji ( liberalni internacionalizam, liberalni nacionalizam, neliberalni nacionalizam ). Ni u jednom od scenarija za koje grupa misli da su približno realni, Rusija neće raskinuti veze sa Zapadom. Čini se da ona u svim opcijama ostaje manje ili više "prikladna" za buduće strateške interese SAD.
Hteli sebi priznati ili ne, ni u jednom od dosadašnjih sukoba Rusija nije bila velika politička prepreka.
Izrael će uraditi ono što mora?
E vo nas na kraju priče. Da li geopolitička prestrojavanja i iscrtavanje novih geopolitičkih granica može da prođe bez rata ili će Izrael u strahu od iranskih pretnji uništenja ove zemlje, posegnuti za vojnom intervencijom?
Predstoje žestoka lobiranja i dve sedmice sastanaka u Beloj kući i na Kapitol hilu. SAD mesecima pregovaraju sa Izraelcima, pokušavajući da ih ubede da bi napad samo privremeno zaustavio iranski nuklearni program.Nakon posete savetnika za nacionalnu bezbednost, Toma Donilona, Izraelci su postali ubeđeni da Amerikanci neće preduzeti vojnu akciju, niti pristati na unilateralnu akciju Izraela protiv Irana. Izraelci su zaključili da će morati da napad izvrše unilateralno – što će najverovatnije ponavljati u nizu sastanaka tokom naredne dve nedelje u Vašingtonu, kaže ovaj službenik.
Ukoliko na kraju odluče da je napad neophodan, Izraelski zvaničnici neće o tome obavestiti Amerikance, kako bi skinuli odgovornost sa SAD jer nisu sprečile potencijalni napad Izraela.
Izrael je ostao sam. Odluka je prvesntveno na njemu. Pitanje da li mora ili ne mora je izlišna. Ništa se ne mora, niti samom Izraelu u ovom momentu rat može biti od koristi. Naprotiv. Posledice bi mogle biti katastrofalne kako za njega, tako za Iran, širi region i čitav svet. Političke struje u Izraelu misle da se bore za opstanak zemlje. Po njima bi Iibez rata, prevlašću novog bloka, Izrael bio doveden u krajnje nepovoljnu poziciju. Trgovina se za to vreme odvija, i to čak između Irana i Izraela. Ali, kako rekoh, i svi to znamo,nije u pitanju samo ekonomija. Uvek se nađe nešto povrh ekonomije i povrh zdrave logike.
_________________________________________________
R E S U R S I
Crno zlato
Do sada je u Iranu ukupno otkriveno 18 polja sa teškom i ekstra teškom naftom. U tu grupu spada i naftno polje Ferdovsi, u Persijskom zalivu koje predstavlja najveće polje teške nafte u Iranu sa dokazanim rezervama od preko 31 milijardi barela.
Ukupne iranske nafte rezerve procenjene su na više od 560 milijardi barela, sa oko 140 milijardi barela ekstra nafte koja može da se vadi. Od ukupnih rezervi nafte teška i ekstra teška nafta iznose od 70 do 100 milijardi barela.
Iran poseduje treće po veličini dokazane naftne rezerve na svetu i druge najveće rezerve prirodnog gasa na svetu. izvor
Do sada je 22 % iranske nafte kupovala Kina, 18 % EU, 14 % Japan, 13 % Indija, po 10 % Južna Koreja i Turska… Iran je pokrivao 30 odsto turskog i grčkog uvoza nafte u prvoj polovini ove godine, i 13 odsto uvoza Italije. Iran je peti svetski izvoznik nafte, koja donosi oko 60 odsto prihoda ekonomiji zemlje. Nakon što je EU najavila zabranu uvoza iranske nafte, Saudijska Arabija je izjavila da je spremna da povećanim izvozom popuni sve praznine na naftnom tržištu, ako bude potrebno. Naravno da to neće učinit.
Iz konsultantske kuće Roland Berger, koja prati očekivana kretanja cene nafte zemalja proizvođača, međunarodnih institucija i vodećih robnih berzi, poručuju da su cenu nafte u proteklih 12 godina najpouzdanije predviđala vlada Meksika, sa prosečnim odstupanjem od 7 odsto, a ove godine očekuju cenu od 116 dolara po barelu. izvor
Kroz 70 kilometara širok prolaz Hormuz prolazi oko 15,5 miliona barela nafte svaki dan što predstavlja 33% svetskog naftnog transporta.
___________________________________________________
__________________________________________________
DODATAK:Na Internetu se pojavio apokaliptičan video koji prikazuje nuklearni napad Irana na Izrael.
Cilj autora snimka bio je da upozori svet na ono što bi moglo da se dogodi ukoliko se ne zaustavi iranski nuklearni program.
Radnja se odvija 2013. godine, na horizontu se izdiže oblak dima u obliku pečurke kao posledica nuklearne eksplozije dok neprijateljski avioni nadleću preplašene građane.
Ovaj kratki film snimio je mladi izraelac Ronen Barani. "Hitleru je bilo potrebno pet-šest godina da istrebi šest miliona Jevreja. Ahmadinedžadu će biti potrebno pet-šest minuta i jedna ili dve bombe. Zbog toga želim da probudim svet", rekao je Barani.
U poslednje vreme sve se češće raspravlja o mogućem preventivnom napadu Izraela na Iran pre nego što njihova nuklearna postrojenja stvore bombu koja bi mogla da izbriše Izrael s lica Zemlje.
Izraelci se već pripremaju za najgori mogući scenario, pa su tako već napravili skloništa u podrumima, a postoji i lista čekanja za gas maske kojima izraelska vlada oprema građane.
14 коментара:
A cena nafti skače.Nisu oni blesavi.Od 3 do preko 100 dolara.
Tek sam nakon čitanja shvatio onu natuknicu o Rusima.Pomislio sam,ne smem ni da kažem.Taj deo si potkrepila najjačim istraživanjem.Dajem svoj glas.
Peđa
Cestitam!!!
Dobices mail od Ogija.
pozdrav
Z.
Cipele su cool,heheee.....
Na jedno pitanje moraš odgovoriti,šta će uraditi "crni".
Peđa
U kakvim sam sr..dobro je.Moram put pod noge,tako da ćemo se okupiti ko zna kada.
"Crnog"pritišću sa svih strana.Nema šanse da se tek tako izmigolji.On će morati,ponavljam morati da nešto učini.Pošto je za "diplomatsko"rešenje pokušaće diplomatski( čitaj ucena).Pre susreta sa zvaničnicima,i pod pritiskom lobista i agresivnih rep.Na taj način bi mogao da maše pred nosom činjenicom da je pokušao.Nuklearci su ozbiljno nudili obustavu(to se ne spominje mnogo u medijima).Otćutali su oni koji su trebali da progovore.Ako je ovaj "11 deo" koji je do nas dolepršao tačan i uopšte relevantan.
Jedno sam 1000% sigurna.Kako je n.program prosleđen od Pakistana dalje,tako će se i sa ovog mesta prebaciti dalje,susedima.I eto nam ne samo jedne nove nuklearne sile,već naoružan čitav region.E to je već problem pred kim se ipak moramo zamisliti.Zato me nervira pregrejana atmosfera navijanja za prve,mržnja prema drugima,a sve zbog besa prema imperijalizmu,cionizmu itd.
Kratka pamet,šta da radimo.
A baćuške, hm..Oni će da se obračunaju sami sa svojim gazdom.Tipičan naš mentalitet.Prvo te podignu,pa te još brže spuste.I to će da urade zaista po tom principu,oni od kojih je on napravio srednji sloj, koji su profitirali.Revolucija jede svoje ljude,a bogami i ljudi svoje vođe.Tako da je ta strana za sada još uvek bezbedna.
DakleM,ja bih lično nešto uradila,samo ne po cenu opšteg darmara.Bojim se da budale neće odustati.I to je delo zapada.Kako su posejali,tako će sada da žanju.I sada bi diplomatski,ma daj.Bilo bi lepo,bajkovito.Onom ko bi uspeo trebalo bi dodeliti Nobelovu.Ma ne nju,na njenu listu je stigla i Anđelina.Zamislite tog blama,ako je istina.Eto to je primer degradacije svega što je imalo bar neku vrednost, da ne kažem,a hoću,privid vrednosti.
I tako dalje, i tome slično...
Procitaj obavezno njegov zadnji intervju.Ugledao sam pored tekst o mailu koji kola visokim krugovima.Iznenadio me nizak nivo napada i ukupna drustvena hipokrizija.Definitivno treba
izbegavati politicke teme.
pozdrav
Z.
Drugar,
da te ne znam pomislio bih čitajući komentar,da živiš van sveta i veka.Ti si živ primer čoveka koji se stopio sa zapadnom društvenom klimom,u kojoj je LICEMERJE dostiglo kosmičke visine.Ili si opet u fazi unutrašnjeg egzila.
Amerika je ogrezla u obmani i samoobmani.A koja zemlja nije?
Želeo sam da živim u Evropi,želja mi se ispunila.Sada znam da razlikujem različite segmente društva,da poštujem ono što vredi,a ne cenim ono što mislim da nije najbolje.Koliko smo se puta složili po tom pitanju.Nebrojeno.Iza toga moramo staviti tačku inače bi otišli u besmislene vode u kojima sada pliva ceo svet.
Ne znam o kakvom se mailu radi što me ne sprečava da iznesem mišljenje da je rasizam stara američka boljka.Autor maila je sigurno republikanac.Njima na čast. Mogu da mislim koliko ih je to uzrujalo.Ne mogu da prevladaju probleme u sopstvenoj kući,što ih ne sprečava da dele i kroje pravdu po celom svetu.To je problem.
Peđa
Peda,
Iza politike se krije nerazuman i nehuman sistem,ogromna hipokrizija.To znamo.Sudija,odnosno tuzilac,ne secam se ko je prosledio mail,primer je coveka na drustvenoj funkciji koja treba da sankcionise takve postupke,a ne da prednjaci otvoreno i bez milosti.U suprotnom,desava se ovo sa cim se suocavamo.Nestaje individualna i kolektivna savest.Podelili smo se po trzisnoj logici na eksploatatore i eksploatisane. Treba da se pomirimo da je profit prirodan tok stvari i da sudije eksploatatora treba da sude celom svetu.Superiornost bele rase,jednog naroda nad drugim,sve je to deo ovakvih razmisljanja.
Mislimo i dalje isto i nema potrebe da komentarises moje stavove.
pozdrav
Z.
Realnost je nasilnija i strašnija od povremenih verbalnih ispada. Živimo u savremenom robovlasničkom sistemu. Eksploatacija jednog dela, radne snage je dovedena do apsurda. Radnike u Kini ne isplaćuju mesecima. U pitanju su mizerne nadnice I uslovi života ispod svih civilizacijskih standarda. Na slične primere nailazimo širom sveta sa emigracijom, pogotovo ilegalnom. Slobodno tržište je idealan teorijski koncept koji se u realnosti sprovodi bez trunke odgovornosti. Nije kapitalista odgovoran, nije društvo odgovorno, niko nije odgovoran. Svet je oslobođen odgovornosti prema drugom. Jedinka je stavljena u centar, ali samo ona na poziciji. Sada bi mi neko protivurečio argumentima sposobnosti. Poziciju je neko stekao stručnošću. Da je tako niko ne bi imao pravo da bilo šta kaže. Ali nije. Masa stručnih ljudi, sposobnih, tavori jer nikada I nije dobila šansu na tom “ slobodnom” tržištu umova. Sa jedne strane imamo manjak , sa druge višak. Šta je sa otpuštenim stručnjacima. Čovek izgubi posao.Nije bitan razlog zbog kog firma propadne. I stručnjak ostaje da visi. Poneko pronađe posao ravan njegovoj stručnosti, mnogo njih ne. Nije potražnja za tom strukom ili sl. Recimo da tržište nema potrebu za takvim profilom. OK. Ja ću prva konstatovati da je to uzrok. I šta dalje. Vlasnik firme nije odgovoran za sudbinu ,država nije odgovorna, ko je odgovoran. Niko. Oslobodili smo se odgovornosti. Ovo je slobodan svet! Možeš da varaš, da se bogatiš kako znaš, jer takođe ne odgovaraš nikome.To je ironija slobodnog tržišta,i da ne završava tako tragino na makroplanu, ratovima i sl.bilo bi podsnosšljivije.
Lupnula sam na kraju
Zapad veruje u svoje laži.Uvode demokratiju izvozom oružja, bore protiv pokolja civila oružjem i veruju u to.Može li običan čovek Zapada da poveže ove činjenice?Može jer je naučen da nema milosti ni za koga.Ljudi širom sveta i sami žive u neizvesnosti,sto bi brinuli o bilo kome.Brinu kada im uhvate zemljake.U Siriji su uhvatili francuske vojnike. Sirija je puna francuske vojske,njihovog i američkog naoružanja.Kako javno pišu u Izraelu,tamo je invazija stranih sila.I šta onda!Ništa.Napisaću nešto protivno sosptvenom mišljenju.Važno je da se brinemo o sudbini ružičastih kitova.
Pouka za nas:kada dođe do velikog sr..ne treba se držati principa.Oni koji se drže obično najviše na-nastradaju.hehe..
Peđa
Naišla sam i ja na slične informacije.Iran je objavio podatke,krajem februara,da je regularna sirijska vojska zarobila pedesetak turkih vojnih instruktora koji su obučavali sirijske pobunjenike.Navodno je nekoliko njih priznalo da ih je za teorirstičke napade pripremala izraelska obaveštajna služba.Ko zna koje sve jedinice specijalne namene stranih država ne vršljaju po Siriji. Kao i u Libiji.To pišu mediji u svim državama.
Nejasna mi je politika EU.Sad imaju jasan stav i po pitanju finansijsko-ekonomskih i geopolitičkih koristi.Izrael pogotovo. Komšije su komšije,ali EU.Ko je imao korist od prethodnih ratova. NPR. Iraka?
Uzaludno se zamaramo.Privedimo ovo kraju.
Procitaj intervju
http://www.theatlantic.com/international/archive/2012/03/obama-to-iran-and-israel-as-president-of-the-united-states-i-dont-bluff/253875/
Dobro si predvidela.
pozdrav
Z.
Greška,nema predviđanja.Sve je isto.Dovoljno je "prepisati" recept za tortu zvanu "dešavanje naroda", "proleće", ili "urnebes".Pardon,ovo poslednje je naziv za salatu. Svejedno,jedemo sve što nam posluže.Mešamo slatko sa slanim,što je pogubno za želudac.Posle pijemo tabletekoje nam prepišu takođe na recept i eto nas zdravi, pravi u novom obećanom svetu demokratije.Da bi ostali takvi,preporođeni, preporučljiv je post. pošto je necivilizovani narod naučio da se dobro nađdere pre posta, prvo se najede dobro kreditima, a onda posti.tate nam to daju.Pa šta ćeš, kao i svi roditelji i oni su sentimentalni.
Da se uozbiljim??? OK. Dolazimo uvek do istog zaključka da preživljavaju beskrupulozniji i oni posvećeniji sopstvenoj dobrobiti i benefitu, naspram altruista....
Više naroda,više žarišta.Umesto da ih civilizacijski smanjujemo,mi ih umnožavamo-razmnožavamo.I umesto u globalni mir,dospeli smo u globalni požar,a vatrogasaca malo.
Peđa
Kažu da je Buda rekao da čovek na svom putu ka istini može da napravi samo dve greške.Prva je-da pogreši put,a druga– da ni ne krene.
Постави коментар