Luj Ferdinand Selin, Škola za leševe,Uvod prevodioca

 

Uvod prevodioca

Nema sumnje da je Ecole Des Cadavres Louisa Ferdinanda Célinea jedan od najmračnijih, najuvredljivijih i najšokantnijih tekstova ikada napisanih. To je deo serije od četiri „pamfleta“ koji brutalno napadaju istaknute političke ličnosti i grupe u međuratnom periodu. Ništa u ovom tekstu ne izmiče Célineovim oštrim primedbama i nemilosrdnim napadima. Čitalac je od početka do kraja suočen s ljutnjom, strahom, paranojom, vulgarnošću i sarkazmom; retko se Céline dotiče bilo koje emocije ili ideje koja nije nihilistički negativna ili pesimistična. Ne postoji katarza, iskupljujuća karakteristika ili srebrna linija koju čitalac može da shvati; postoji samo jad, krv i intenzivna mržnja.

Bilo bi vrlo lako odbaciti ovaj tekst kao samo bezumni tok fanatične, zlobne i politički nekorektne žuči; zalutalo lutanje pijanog luđaka koji samo zaslužuje da bude bačen na smetlište istorije. Takođe bi bilo lako označiti Céline kao rasističkog luđaka, čije reči čitaocu ne nude ništa suštine.

Tipičan savremeni čitalac ne bi imao nikakve veze sa ovim tekstom. Rekao bi da smo previše sofisticirani i politički korektni u našem modernom društvu da bismo mogli imati koristi od tako podlog, grubog i prezrenog rada. S druge strane, studenti istorije, književnosti i psihologije bi tvrdili da ovo delo nudi jedinstven uvid u strah, očaj i paranoju koji su postojali u međuratnom periodu. Rad takođe nudi detaljno objašnjenje nekonvencionalne političke pozicije tokom 1930-ih: Celineovi politički stavovi mogu se opisati kao ultrapacifistički, patriotski i konzervativni, ali istovremeno i izrazito antisemitski. Nadalje, Ecole Des Cadavres je obavezno štivo za Céline entuzijaste: jednostavno zanemariti veliki deo njegove književne karijere i fokusirati se samo na njegove rane velikane i kasna remek-dela bio bi čin neiskrenog propusta. U ovom uvodu ukratko ćemo ispitati glavne teme Ecole Des Cadavres i objasniti zašto ovaj tekst zaslužuje detaljnije proučavanje.

Izvanredna tema ovog rada je nesumnjivo strah. Céline izražava gađenje prema bilo čemu nasilnom ili ratnom i osuđuje svakoga za koga veruje da je odgovoran za njegovo počinjenje. Ovakav stav se može videti već na početku njegovog prvog romana: Voyage Au Bout de la Nuit, gde njegov lik kaže da bi radije ostao u zatvoru tokom rata, gde ga meci nisu mogli dodirnuti. “Comme il ferait bon dans une petite prison pépère, que je me disais, où les balles ne passent pas! Ne passent jamais !” ( Voyage Au Bout de la Nuit, Gallimard, 23) U Ecole Des Cadavres,Céline daje brojne primere ratnih užasa i svog potpunog gađenja prema njemu. Na primer, Céline grafički detaljno opisuje kako se vojnicima daju operacije transfuzije krvi, kako bi ih generali mogli poslati u rat kako bi ih razneli i više puta unakazili.

Céline također izražava svoj strah od smrti u Ecole Des Cadavres, pominjajući riječi „masovna grobnica” i „klanica” više puta, i zamišljajući sve brutalne načine na koje je mogao biti ubijen na bojnom polju. On one koji su zaduženi za ovu eskapadu vidi kao krvoločne i bezdušne i zamišlja svet u kojem takvog nasilja ne postoji. Célinov strah od smrti navodi ga da se uhvati za sve što bi ga spasilo od rata. U Ecole Des Cadavres,predlaže ideje koje bi spriječile da dođe do rata; prije svega njegova ideja o francusko-njemačkom savezu. Céline smatra da je Verdunski sporazum 843. godine bio najpogubniji istorijski događaj koji se ikada dogodio, jer je rezultirao 1.100 godina sukoba između Francuza i Nijemaca. Jedini način da se spreči dalje nasilje bio bi okončanje vekovnog nasilja uz francusko-nemački savez, čime bi se prekinuo svaki dalji sukob između dva naroda. To je pre svega ova ideja koju je Céline želeo preneti u ovom tekstu.

Osim što koristi Ecole des Cadavres kao sredstvo za pronalaženje objašnjenja za svu patnju u kojoj se Francuska kao država nalazi, Céline pokušava pronaći krivca. Glavna meta u Ecole des Cadavres su Jevreji. Celo delo daje mnogo primera kako su Židovi koristili ostatak stanovništva kao pione za svoje ciljeve. U ovom tekstu, gotovo svaka politička odluka s kojom se Céline ne slaže može se pratiti do Židova i masona (dva pojma koja Céline koristi gotovo naizmenično). Nadalje, Céline u više navrata aludira na jevrejsko nasleđe velikih političara tog doba: Trocki, Blum, Franklin D. Roosevelt i Béla Kuhn su četiri primera mnogih pojedinaca spomenutih u delu za koje Céline veruje da koriste svoje političke pozicije kako bi unapredili jevrejske agende.

Célineova antisemitska motivacija u ovom radu je sasvim jasna: on želi pronaći jednostavno objašnjenje za složeni problem. Sugerisuci da se svi problemi tog doba mogu pripisati Jevrejima, rešenje problema postaje vrlo lako. U Ecole Des Cadavres, Céline predlaže tri jednostavna koraka za rešavanje svih problema tog doba: oslobađanje od Jevreja, zabranu svih tajnih društava i loža i obaveznu brigu o invalidima. Zamišljanje da je svet udaljen samo tri koraka od rešavanja svih svojih problema moralo je doneti Céline sjajan osećaj utehe, a taj osećaj utehe je Célinein glavni motiv za pronalaženje jednostavnog uzroka (Židovi i masoni) za složeni problem ( politička klima 1930-ih).

Pored Célineinog straha, on izražava dubok osjećaj izolacije kroz celo delo. On sebe prikazuje kao usamljenog disidenta zarobljenog u modernom svetu u kojem vladaju nasilje, seks i kulturna degeneracija. Na primer, on pokazuje ogroman prezir prema srebroljublju i materijalizmu i dalje prezire bakhanalne orgije koje su postojale u Francuskoj i drugim zemljama Evrope u to vreme. Iznad svega, Céline napada moderne francuske medije. On jasno daje do znanja da su sve francuske novine, s desne ili leve strane, u dosluhu s onim što Céline vidi kao jevrejsku, komunističku i masonsku agendu. Kako bi izrazio svoje neslaganje prema glavnim medijima, Céline često citira članke i govore pre nego što upotrebi sarkazam kako bi opovrgao njihove argumente i ismejao njihova mišljenja. Na samom početku rada, Céline citira celo pismo jevrejskog kritičara njegovog rada kako bi pokazao količinu protivljenja s kojom se suočio kao rezultat izražavanja svojih stavova. Uprkos tome što se oseća izolovano i usamljeno, Céline uživa u ozloglašenosti i mržnji koja je usmerena prema njemu. On zna da će se malo ljudi složiti s njim oko njegovih gledišta, ali se prkosno drži svog stava. To podseća na citat iz Putovanje u kojem Bardamu izjavljuje da ga ne bi bilo briga da je 999.999 protiv njega, on bi i dalje bio u pravu.

Ecole Des Cadavres nije samo informativna i polemična, već je i sredstvo pomoću kojeg Céline može iskazati svoj bes i frustraciju. Stil jezika je vrlo sličan Guignolovom bendu: rečenice su polomljene, parataktične i česta je upotreba trotočke i uzvičnika. Stoga bi bilo mnogo lakše zamisliti da se ovaj tekst čita (ili viče) naglas grupi ljudi nego da se čita iz mekog uveza u tišini. Upotreba grubih seksualnih slika, prekomerne krvave slike i brutalni lični napadi trebali bi nasmejati čitaoca: kada se neko nađe u takvoj bezizlaznoj situaciji kao što je Céline, jedino čemu se može nasmejati su podlost i patnja njegove kolege. Ecole Des Cadavresje smešni, besni, izolovani, uplašeni i nihilistički glas Céline, koji vrišti na populaciju koja ne može razumeti njegove reči.

Ecole Des Cadavres je snimak Célineinog očaja. Gledamo kroz oči pojedinca obuzetog strahom koji se bori da nađe izlaz iz svoje situacije, drži se bilo kakvog objašnjenja za patnju oko sebe i ima samo književnost kao sredstvo za izražavanje svojih emocija. Dobijamo vrlo lični i grafički prikaz izolovanog umetnika, koji vapi za pažnjom, ozloglašenošću ili bilo čim što će ga osloboditi njegove samoće i straha.