Važna napomena : sve simulacije epidemija-pandemija organizovao je ili je učestvovao Johns Hopkins Centar nevladina organizacija osnovana 1998 godine koji se bavi, prema navodima na sajtu, zaštitom zdravlja ljudi od epidemija i pandemija, biološkim oružjem i implikacijama nove biotehnologije na biobezbednost. Centar daje političke preporuke vladi Sjedinjenih Država, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Konvenciji UN o biološkom oružju. U samom početku je finansiran od Vlade SAD da bi od 2017 finansije osnažio filantropskim iznosima. Simulacije koje su organizovali su : Crna ( mračna) zima 2001, Atlantska oluja 2005, SPARS Pandemija 2025-2028, Clade KS 2018, Događaj 201 2019.
SPARS Pandemija 2025-2028
2015-2017
Skraćenica SPARS je nastala po imenu baptističke crkve Sv. Pavla u Minnesoti odakle su potekle prve tri izmišljene žrtve hipotetske pandemije -“St. Paul Acute Respiratory Syndrome Coronavirus”.
Multidisciplinarni tim iz Centra Johns Hopkins za Zdravstvenu bezbednost razvio je, od 2015-17, scenario SPARS Pandemije 2025-2028:To je futuristički scenario moguće pandemije u kom su naznačeni mogući komunikacijski problemi oko razvoja i distribucija novih i/ili ispitivanih lekova, vakcina i drugih terapija u vanrednoj situaciji.
Svi elementi scenarija su izmišljeni : infektivni patogen, medicinske protivmere, likovi, izvodi iz vesti, objave na društvenim mrežama, odgovori vladinih agencija itd.
Tim je odabrao vremenski okvir — godine 2025–2028, ne dovoljno blizo ali ni daleko da ne bi upao u greske naučne fantastike. Za razliku od prethodna dva scenaria, Mračna zima i Atlantska oluja , ovaj scenario je stavio akcenat na komunikacijske aspekte u vezi medicinskih protiv mera ( MCM). Koji ce komunukacijski problemi oko MCM-a najverovatnije postojati za 10 godina od sada, to je bilo ključno pitanje.
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, u projektni tim su uključeni najeminentniji stručnjaci i njihove izabrane ključne informacije iz oblasti kliničke, epidemiološke struke, informacije koje zadiru u socio-kulturne i komunikacione aspekte iz naučne sociološke literature, te istorijske izveštaje o prošlim medicinskim kontra-merama, ali i savremenim medijskim izveštajima sa područja zdravstva kao npr. spremnosti za rizike, hitne slučajeve, krize; komunikaciji o riziku, kontroli glasina, koordinaciji i doslednosti poruka među agencijama, upravljanju problemima, proaktivnim i reaktivnim odnosima sa medijima, kulturološkim kompetencijama i etičkim pitanjima.
Na osnovu svega prikupljenog projektni tim je razmotrio ključne ekonomske, ekološke, političke, društvene i tehnološke faktore za koje su smatrali da će se verovatno pojaviti do 2025, kao što su npr. povećana upotreba interneta, novi komunikacijski kanali poput društvenih medija, tele-medicina i uopšte informacije o medicini preko novih internetskih oblika komunikacije, ali i sve veće političke i društvene polarizacije, promena demografije, klimatske promene, nove zoonoze ( bolesti koje se prenose direktno ili indirektno između životinja i ljudi).
Scenario kao vežba - uputstvo
Ovaj scenario je po mišljenju tima trebao postati dragoceni alat koji bi mogao povećati svest o složenim opasnostima i postati praktična obuka za upravljanje katastrofama i epidemijama.
Simulacija je, dakle, trebala da u budućnosti posluži kao vežba za podučavanje i obuku zvaničnika 1) za javno zdravlje kako bi im se pomoglo da predvide probleme koji bi se verovatno mogli pojaviti u budućnosti. Tokom vežbe korisnici bi, kako pojedinačno tako i u diskusiji sa drugima, mogli da zamisle dinamične i često konfliktne okolnosti u kojima se odvija komunikacija u slučaju hitnog razvoja, distribucije i preuzimanja MCM-a ( medicinske protivmere -lekovi, biološki preparati - npr. vakcine- uređaji). Vežbe bi imale funkciju mentalnog „uvežbavanja“ odgovora na pojedine situacije, na propisivanje pravovaljanih mera kojima bi se u realnoj situaciji u budućnosti ( pandemiji ) izbegle one komunikacione dileme ili klase dilema koje su isplivale tokom realizacije scenarija.
Među prvim nosiocima obuke bili bi Evropski centar za prevenciju bolesti i Kontrole [ECDC], Federalna agencija za vanredne situacije[FEMA], te Svetska zdravstvena organizacija [SZO]. Jedna vrsta obuke odvijala bi se diskusijama (koje se često nazivaju vežbe na stolu) a pomogle bi učesnicima, donosiocima odluka, u donošenju planova i procedura za vanredne situacije, utvrđivanju individualnih i organizacionih uloga i odgovornosti po javno zdravlje i bezbednost. Nasuprot tome funkcionalne vežbe i terenske vežbe pomogle bi onima koji, u manjoj ili većoj meri, rade na relizaciji dogovorenog, tj na osoblje na prvoj liniji.
SCENARIO PANDEMIJE SPARS
Nakon dugog razmatranja mogućih vanrednih situacija koje
zahtevaju korišćenje MCM, projektni tim je odlučio da postavi priču o novom koronavirusu koji je izazvao blage simptome, nalik gripu u većini slučajeva, ali kod manjeg broja bolesnih teže oblike kao sto je pneumonija i/ili hipoksija koje zahtevaju hospitalizaciju i opsežan medicinski tretman. Novom izmišljenom patogenu dato je ime Korona virus akutnog respiratornog sindroma Svetog Pavla ili skraćeno SPARS jer se patogen pojavio prvi put u Sv.Minesota.
SPARS scenario sadrzi 19 specifičnih priča, i sa njima povezanih 23 komunikacijske dileme
Važno je istaći dve postavljene karakteristike ove bolesti koje su uticale na razvoj scenarija i na odabir komunikacijskih dilema.
1. Prvo, projektni tim je odlučio da SPARS-u produži period inkubacije (7 do 10 dana)od latentnog perioda (4 do 5 dana). Zaražene osobe su po takvom scenariju sposobne da prenesu-šire virus do 6 dana pre nego što se pojave simptomi same bolesti. Ova karakteristika SPARS-a zahtevala je izolacijutj. pozivanja ljudi da duže ostanu kod kuće ako misle da su možda bolesni.
Drugo, projektni tim je odlučio da napravi morbiditet i mortalitet od SPARS-a značajno većim kod
dece nego odraslih, i među trudnicama i onima sa hroničnim respiratornim stanjem. Ovoj odluci su doprinele karakteristike bolesti koje su povezane sa ranijim izbijanjima bolesti, uključujući H1N1.
Deo scenarija
2025
Oktobar
Sredinom septembra 2025. zabeležena su tri smrtna slučaja u crkvi u St. Paulu, Minesota. Dvoje članova crkve nedavno su se vratili s putovanja na Filipine. Iako se u početku pretpostavljalo da je njihova smrt bila grip, laboratorijski rezultati kasnije su opovrgnuli ovu teoriju. Na kraju su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) potvrdili da su tri pacijenta zaražena novim koronavirusom, poznatim kao koronavirus s akutnim respiratornim sindromom St. Paul (SPARS-CoV ili SPARS).
Novembar
Slučajevi SPARS-a prijavljeni su širom Minesote i u šest drugih država. Putovanje za Dan zahvalnosti i kupovina tokom Crnog petka prouzrokovali su širenje SPARS-a izvan Srednjeg zapada (26 država kao i u Meksiku, Kanadi, Brazilu, Japanu i nekoliko evropskih zemalja.).
decembar
SZO je proglasila pandemiju SPARS. Međunarodna javnost je zabrinuta. Nije postojao tretman ili vakcina za SPARS, ali su postojali neki dokazi da bi antivirusni Kalocivir mogao biti efikasan kao terapeutsko sredstvo.
2026
januar
Patentirana vakcina koju je razvio i proizveo multinacionalni stočarski konglomerat (GMI) je predložena kao moguća osnova za vakcinu za ljude. Vakcina je razvijena za borbu protiv izbijanja slične respiratorne infekcije koronavirusom u populaciji kopitara u jugoistočnoj Aziji, ali vakcinu nije odobrila nijedna regulatorna vlast niti je testirana na ljudima. Postojala je zabrinutost zbog mogućih neželjenih efekata. Naime rančeri su koristili vakcinu za lečenje respiratorne koronavirusne bolesti nalik na SPARS kod krava i svinja na Filipinima. Proizvođač vakcine GMI tvrdio je da bi vakcina pomogla, ali klinička ispitivanja otkrivaju nuspojave, uključujući otečene noge, jake bolove u zglobovima i encefalitis koji dovodi do napada ili smrti.
Uprkos tome Vlada SAD je potpisala ugovor sa farmaceutskom firmom CinBio za razvoj i proizvodnju ljudske SPARS vakcine na osnovu vakcine za GMI životinje.
Sekretar HHS se pozvao na javnu pripravnost i Zakon o spremnosti za vanredne situacije (PREP zakon) da bi se obezbedila zaštita proizvođača i dobavljača vakcina. Kongres je odobrio i dodelio sredstva za hitne slučajeve prema PREP zakonu. U simulacija se navodi da se Ministarstvo zdravstva i socijalne zaštite složilo pružiti zaštitu proizvođaču vakcine CynBio u slučaju da neko bude oštećen vakcinom. To je ista situacija koju smo imali sa vakcinama protiv COVID-19.
Nakon izveštaja o ograničenom uspehu Kalocivira u lečenju pacijenata s teškim SPARS infekcijama, FDA je izdala Odobrenje za hitnu upotrebu (EUA) za antivirusni lek. Kalocivir je ocenjen n kao terapija za SARS i MERS, i pripremljeno je nekoliko miliona doza potrebnih bi se zadovoljila potražnja do izbacivanja vakcine.
DA, CDC i NIH daju kontradiktorne informacije o sigurnosti i delotvornosti Kalocivira.
U Sjedinjenim Državama zabrinutost javnosti oko SPARS-a rezultirala je: opsežnaom upotrebom ovog leka sve većim brojem prijava simptoma i nagli porast potražnje za medicinskom intervencijom.
Krajem januara SPARS je otkriven u 42 zemlje.
Interesanto je da je u izveštaju napomenuto da su "procene smrtnosti ranih slučajeva naduvane" ( CDC procenjuje stopu smrtnosti slučajeva SPARS od 4,7%, dok SZO tvrdi 14-15% i više od 50% za osobe starije od 64 godine. Kasnije studije će pružiti tačnije procene od samo 0,6%.) To je ono što smo videli s pandemijom COVID-19. I CDC i SZO u početku su tvrdili da je stopa smrtnosti bila mnogo viša pre nego što su kasnije priznali da je stopa ispod 1%.
Još jedna bitna crta iz izveštaja - iako su slučajevi SPARS-a počeli padati, "uporno izveštavanje medija oko pandemije osiguralo je da strah od novog virusa ostane velik". Opet, ovo odražava ono što danas doživljavamo s COVID-19.
Kompletan scenario koji obuhvata TRI GODINE trajanja pandemije možete pročitati ovde ( str. 84-88) u tabeli 1, a u drugoj tabeli ( str. 88-89) komunikacijske dileme u hitnim slučajevima.
------------------------------
Nekoliko istaknutih zaključaka scenarija
Tehnologija
Uticaj tehnologije uneo je nove momente u socioloko kulturni ambijent. Istraživanje istraživačkog centra Pev iz 2010., na primer, pokazalo je da 8 od 10 korisnika interneta traži zdravstvene informacije na mreži, što ga čini trećom najpopularnijom aktivnošću na mreži u SAD. Tekstovi, ilustracije, fotografije, audio i video zapisi na blogovima, društvenim mrežama, u video ćaskanjima, često sadrže informacije i aktivnosti o zdravlju. Isto tako zdravsteno osoblje, zdravstveni stručnjaci se sve više okreću informatičkoj mreži. Ovim putem se lako i jednostavno dopire do najšire moguće populacije. Sve to može da bitno utiče na upravljanje epidemijama. Social-mediji su postali prostor za delovanje laika spremnih da dele svoja iskustvena znanja u vezi sa zdravljem, čime se pomera centralna uloga zdravstvenih radnika i autoritativnog znanja u donošenju odluka i ponašanju ljudi.
Internet se koristi i za širenje lažnih informacija. Volfe i saradnici (2002), na primer, otkrili su da je 32% analiziranih veb-sajtova za antivakcine uključivalo slike „pretećih igala“ a 23% je imalo slike dece koja su prijavljena da su povređena ili ubijeni vakcinama. Kako roditelji nailaze na ove slike i njihove povezane priče ovo može dovesti do toga da roditelji daju veći naglasak nečijem ličnom i emocionalnom iskustvu, a ne naučnim dokazima. Roditelji tada mogu oklevati da vakcinišu ili odbiju vakcine za njihovu decu uopšte.
Ono što je posebno izazovno u pogledu društvenih medija je da takve slike i negativne priče imaju veci uticaj od pozitivnih poruka. U svom istraživanju YouTube video snimaka u vezi sa vakcinacijom, na primer, Keelan i saradnici (2007.) otkrili su da većina (48%) od 153 identifikovana video snimka promoviše vakcinaciju, a samo 32% je negativno prema vakcinaciji. Uprkos tome najviše su se lajkovale i gledale one sa negativnim sadržajem. Najslabije ocenjeni i gledani video snimci bili su oglasi javnog servisa o provakcinaciji.
Ukupno lošoj situaciji u novom tehnološkom ambijentu umnogome doprinose neujednačeni medijski izveštaji zdravstvenih radnika, obmanjujuće ili opasne informacije o farmaceutskim proizvodima, te veći broj firmi, agencija, ilegalnih onlajn apoteka koje promovišu svoje usluge putem društvenih medija i isporučuju sopstvene lekove.
MCM
- smanjeno poverenja javnosti u MCM regulatore ili preporuke.
Konstatovano je da javnost nije dobro reagovala na kampanje, već je na društvenim mrežama izrazila svoje neodobravanje i negodovanje pa je broj protivnika vakcinisanja rastao iz dana u dan.To su pre svega bili muslimani koji su se protivili vakcini iz verskih razloga; Afroamerikanci, koji nisu verovali vladi zbog straha od eksperimentiranja na crnačkoj populaciji; pristalice alternativne medicine; i zajednice „antivaksera “.
Ovi protivnici vakcinisanja tvrde da nova vakcina nije pravilno testirana i da ima nepoznate nuspojave. Nacionalne ankete sprovedene sredinom avgusta 2026. pokazale su da je 68% američkih građana videlo objavu ili pročitalo komentar nekoga koji izražava anti-vakcina stavove. Čak je i japanska vlada odbila vakcinu.
Kao odgovor na opoziciju Corovaxu, američka vlada započela je saradnju s društvenim mrežama i pretraživačkim kompanijama kako bi oglase usmerile na pojedince koji traže "web stranice protiv vakcinisanja".
- Strah - uzrok povećanog zahteva za MCM
U drugim slučajevima, jak osećaj ranjivosti, strah u vanrednoj situaciji može navesti osobe da zahtevaju nepotreban MCM, da protestuju zbog nedostatka pristupa MCM-u sa ograničenom dostupnošću. Mnogi zele da koriste vecu količinu od propisane MCM.
- Političke implikacije- ograničen pristiup
jedan od zaključaka je da će određene društvene grupe imati ograničen pristup MCM-u jer su neke institucije još u procesu učenja kako kultura, rasa, jezik i status državljanstva stvaraju prepreke deljenje zdravstvenih informacija.
Tok epidemije
U zaključcima iz scenarija istaknuto je da medicinske protivmere (MCM)—uključujući lekove, uređaje i biološki lekovi (npr. vakcine) – igraju ključnu ulogu u uticaju na tok epidemija i uopšte hemijskih, bioloških, radioloških ili nuklearnih (CBRN) incidenata. Nije neuobičajeno da građani oklevaju da uzmu preporučeni MCM. Odbojnost se ispoljava kod pojave novih i nepoznatih tehnologija, ubrzanog procesa regulatornog odobrenja koji izaziva sumnje ili neusaglašenih stavova stručnjaka, te kod primene nepopularnih mera.
Nus pojave
Izveštaj opisuje kako su se negativne nuspojave počele pojavljivati sa sve brojnijim vakcinisanejm. Roditelji su tvrdili da njihova deca imaju neurološke simptome slične onima kod životinja kojima je ubrizgana GMI vakcina.
Do maja 2027. roditelji su počeli podnositi tužbe zahtevajući odgovornost farmaceutskih kompanija koje su razvile Corovax. Izveštaj navodi da je "zabrinutost bila posebno velika među afroameričkim roditeljima koji su nastavili ispitivati vladine motive u vezi s vakcinisanjem protiv Corovaxa."
Krajem 2027. godine novi neurološki simptomi kao nus pojave počeli su se javljivati kod ljudi koji su dobili vakcinu i to nakon gotovo godinu dana od prijema. Izveštaj kaže da do 2030. još uvek nije jasno jesu li vakcine krive za nuspojave.
Reakcija građana na učestale nus pojave bila je burna na društvenim mrežama.
Sve ove probleme moguće je prevazići, zakljućuje se u izvestaju dobrom i pravovremenom komunikacijom. Iz tog razloga je projektni tim koristio prethodne vanredne situacije 2)da bi unapredio razumevanje kako komunikacija omogućava odgovarajuću valjanu javnu upotrebu MCM-a. Konkretni primeri, smatrali su oni, imaju ubedljivu prednost jer ljudi razmišljaju putem analogije, a ne samo apstraktnih principa.
Kraj pandemije
Iako je pandemija službeno završila 2028. godine, i 2030. slučajevi postoje u 14 zemalja Evrope, Afrike i Azije. Stručnjaci SZO-a predviđaju da će se budući epidemije i dalje pojavljivati ukoliko zemlje ne zadrže široku pokrivenost vakcinama.( opet isto kao i sa kovidom )
Kako se javnost napokon vraća u "normalan život", počinju usmeravanja frustracija na političare i predstavnike agencija koje se krive za preterivanje ozbiljnosti događaja. Na kraju je nekoliko visokih funkcionera u CDC-u i FDA-i prisiljeno otići u penziju odnosno podneti ostavku.
_________________________
1. na stranici Centra, pod poglavljem Vežbe ova simulacija nije upisana mada je naznačeno učestvovanje u projektu. ( vidi ). Scenario je objavljen kao vežba za komunikatore rizika za javno zdravlje . Knjiga scenaria a informaciju o publikaciji možete pronaći ovde .
Centar je upozorio da su bilo koji sličnosti između izmišljenog scenarija i pandemije COVID-19 slučajne.
Nakon početka korona pandemije Klaus Švab je u svojoj knjizi Covid-19: Veliko resetovanje, koja je objavljena sredinom 2020. ipsisao ono što je bio i uaključak ove simulacije a to je : da pandemija podstiče gnev protiv kreatora politike i političara, te da će stanovnici biti nezadovoljni politikom svojih vlada, te da bi se mogle očekivati žestoke demonstracije a nemiri mogli da potraju godinama.
2. Veliki deo naučne literature oslanja se na stvarne krize da bi ilustrovao uspešne (ili neuspele) pristupe riziku i krizi komunikacija (npr. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti [CDC].
Od 2014. do 2016. godine Centar je sproveo istraživački projekat katalogizacije MCM komunikacijskih „dilema“ (u širem smislu problema) u vanrednim situacijama i dao praktične i strateške preporuke o tome kako komunicirati bolje da bi se postigli željeni zdravstveni rezultati stanovništva. Centralni deo istraživanja je studija slučaja koja sadrži nedavne zdravstvene krize (npr. izbijanje ebole u Zapadnoj Africi 2014–2015. i nesreća nuklearne elektrane Fukušima 2011.) koji su pomogli da se ilustruju principi i uslovi za efikasnu komunikaciju MCM .
SPARS Pandemija 2025–2028—je zapravo simulacija- scenario koji je usledio iza ovog istraživanja.
Нема коментара:
Постави коментар