Važna napomena: sve simulacije epidemija-pandemija organizovao je ili je učestvovao Johns Hopkins Centar nevladina organizacija osnovana 1998 godine koji se bavi, prema navodima na sajtu, zaštitom zdravlja ljudi od epidemija i pandemija, biološkim oružjem i implikacijama nove biotehnologije na biobezbednost. Centar daje političke preporuke vladi Sjedinjenih Država, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Konvenciji UN o biološkom oružju.U samom početku je finansiran od Vlade SAD da bi od 2017 finansije osnažio filantropskim iznosima. Simulacije koje su organizovali su : Crna ( mračna) zima 2001, Atlantska oluja 2005, SPARS Pandemija 2025-2028,Clade KS 2018, Događaj 201 2019.
Simulacija pod kodom Crna zima, održana je u vojnoj bazi Joint Base Andrevs ( JBA ) u Sjedinjenim Državama koja se nalazi u okrugu Prins Džordž, Merilend. Objekat je pod jurisdikcijom 316. krila vazduhoplovstva Sjedinjenih Država, okrug Vazduhoplovstva Vašingtona (AFDV).Baza je uspostavljena 2009. godine, kada su spojene vazduhoplovna baza Endruz i mornaričko vazduhoplovstvo Vašington.
CRNA ZIMA
2001 godina
Sa ovom simulacijom je zapravo započeta praksa simulacija.
Vežba je imala za cilj da uspostavi preventivne mere i strategije odgovora povećanjem svesti vlade i javnosti o veličini i potencijalu takve pretnje koju predstavlja biološko oružje. Ova, kao i sve ostale vežbe, pokazale su da je pitanje epidemija-pandemija, na kraju krajeva, duboko političko pitanje. I nisu samo životi u pitanju već ukupna sposobnost vlasti da spretno odgovori na medicinsku krizu širom zemlje.
22. juna 2001, grupa poznatih američkih zvaničnika i nekolicina visokih kreatora politike okupila se u vazduhoplovnoj bazi Endruz u Merilendu na vežbi višeg nivoa koja je simulirala napad biološkim oružjem — izbijanje smrtonosnih malih boginja — na Sjedinjene Američke Države. Dizajniran od strane Johns Hopkins Centra za civilne strategije biološke odbrane (sada se zove Centar za zdravstvenu bezbednost) i Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu, dan i po duga „ Tamna zima” simulacija je sprovedena kako bi se procenilo kako će visoki lideri odgovoriti na takav napad i uključivala je učesnike na visokom nivou kao što su senator Sem Nun (koji je igrao predsednika), bivši savetnik Bele kuće Dejvid Gergen (savetnik za nacionalnu bezbednost) i penzionisani karijerni diplomata Frenk Vizner (državni sekretar). Ali Mračna zima je od tada postala legendarna u višim političkim krugovima u Vašingtonu iz drugog razloga: njeni dizajneri i učesnici su je redovno citirali kao najjasniji dokaz rastućih stresova i potencijalnog društvenog kolapsa, koji bi mogao da izazove javno zdravlje.
Sadržaj scenaria:
Sa porastom tenzija u Tajvanskom moreuzu i velikom krizom koja se razvija u jugozapadnoj Aziji, CDC u Oklahoma Sitiju potvrdio je izbijanje malih boginja. Bolest se proširila na 25 država i 15 drugih zemalja. Četrnaest učesnika i 60 posmatrača bili su svedoci terorizma/ratovanja u usporenom snimku. Diskusije, debate (neke prilično burne) i odluke su se fokusirale na odgovor javnog zdravlja, nedostatak adekvatne zalihe vakcine protiv malih boginja, uloge i misije saveznih i državnih vlada, građanske slobode povezane sa karantinom i izolacijom, ulogu Ministarstva odbrane i potencijalni vojni odgovori na anonimni napad. Pored toga, brzo se razvio predvidljivi ciklus vesti 24/7 koji je usredsredio naciju i svet na napad i odgovor.
Prisutni su upoznati sa ovom krizom tokom sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost koji je planiran za rešavanje nekoliko novonastalih kriza, uključujući raspoređivanje operativne grupe nosača na Bliskom istoku. Na početku sastanka, direktor zdravstva i određenih službi obavestio je predsednika o potvrđenom slučaju malih boginja u Oklahoma Sitiju. Ubrzo su identifikovani dodatni slučajevi malih boginja u Džordžiji i Pensilvaniji. Više slučajeva prijavljeno je u Oklahomi. Izvor infekcije je bio nepoznat, a pretpostavljalo se da je do izlaganja došlo najmanje devet dana ranije zbog dugog perioda inkubacije malih boginja. Shodno tome, izložene osobe su verovatno otputovale daleko od lokusa za šta se sada pretpostavljalo da je biološki napad.
Mračna zima je bila „stolna“ vežba. Prisutnima je predstavljen izmišljeni scenario i zatraženo je da reaguju na činjenice i kontekst scenarija, utvrde strategije i donose političke odluke. U meri u kojoj je to bilo moguće, donete odluke su ugrađene u vežbu koja se razvija, tako da su ključne odluke uticale na razvoj i ishode scenarija.
ZAKLJUĆCI:
A. Napad na Sjedinjene Države biološkim oružjem mogao bi da ugrozi vitalne interese nacionalne bezbednosti SAD;
Ogroman broja bolesnih, slom osnovnih institucija, kršenje demokratskih procesa, građanski nered, gubitak poverenja u vladu i smanjena strateška fleksibilnost SAD u inostranstvu bi ugrozili bezebednosnu situaciju SAD.
B. Trenutne organizacione strukture i sposobnosti nisu pogodne za upravljanje napadom biološkim ratom;
Glavne „linije rascepa“ postojale bi između različitih nivoa vlasti (savezne, državne i lokalne), između vlade i privatnog sektora, između različitih institucija i agencija, i unutar javnog i privatnog sektora. Sve to bi omelo svest o situaciji i ugrozilo mogućnost ograničavanja epidemije života i sprečavanje ekonomske štete
C. Ne postoji mogućnost povećanja kapaciteta u zdravstvenim i javnim zdravstvenim sistemima SAD, ili u farmaceutskoj industriji i industriji vakcina;
Mogućnost povećanja kapaciteta u zdravstvenim i javnim zdravstvenim sistemima SAD drastičbno bi se smanjila, kao i kapacitet farmaceutske industrijie, posebno fabrikovanje vakcina. Ovaj institucionalno ograničen kapacitet mogao bi dovesti do toga da bolnice budu preplavljene i da postanu nefunkcionalne, i mogao bi ometati analizu obima, izvora i napretka epidemije od strane agencija za javno zdravlje, njihovu sposobnost da obrazuju i uvere javnost, kao i njihov kapacitet da ograniče uzročne posledice i širenje bolesti.
D. Suočavanje sa medijima trebao bi biti novi izazov za sve nivoe vlasti.
Izveštavanje preko medija bi bio poseban izazov za sve nivoe vlasti. Upravljanje informacijama i komunikacija (npr. efikasno bavljenje štampom, komunikacija sa građanima, održavanje tokova informacija neophodnih za komandu i kontrolu na svim institucionalnim nivoima) bio bi najkritični element u upravljanju krizom/posledicama.
E. Ukoliko se upotrebi zarazni patogen iz biološkog oružja, sprečavanje širenja bolesti predstavljaće značajne etičke, političke, kulturne, operativne i pravne izazove.
ZAŠTO VELIKE BOGINJE
Velike boginje predstavljale bi jednu od najozbiljnijih bioloških pretnji civilnom stanovništvu zbog visoke stope smrtnosti i prenosivosti (stopa smrtnosti od 30 procenata; žrtve mogu da zaraze 10 do 20 drugih.)
Svetska zdravstvena organizacioja je 1980. objavila da su velike boginje iskorenjene i preporučila da sve zemlje prestanu sa vakcinacijom a samo laboratorije u dve zemlje još uvek zvanično čuvaju uzorke malih boginja (SAD i Rusija). Mnogi stručnjaci veruju, međutim, da virus malih boginja nije ograničen na ova 2 zvanična skladišta i da može biti u posedu država ili subnacionalnih grupa koje sprovode aktivne programe biološkog oružja. Njeno ponovno pojavljivanje bi gotovo sigurno ukazivalo na namerno izbijanje.
Nakon 1980 nije bilo izbijanja malih boginja u tako gusto naseljenoj, veoma pokretnoj, nevakcinisanoj populaciji kakva postoji danas. Pre toga godine 1947, desio se jedan slučaj malih boginja u Njujorku, vakcinisano je 6.350.000 ljudi (500.000 u jednom danu), uključujući predsednika Harija Trumana.
1972. godine, nakon četiri decenije nestanka iz Jugoslavije ( 1930) , pojavio se jedan slučaj malih boginja. U tom trenutku stanovništvo Jugoslavije redovno se vakcinisalo već 50 godina. To je u početku bio glavni uzrok spore reakcije lekara, koji nisu odmah prepoznali bolest. Postojala su dva načina da se kontroliše epidemija malih boginja – vakcina i izolacija. U Jugoslaviji se primenjeno i jedno i drugo. Uveden je karantin na određenim mestima širom zemlje i vakcinisano oko 18 miliona ljudi koristeći vakcinu koju je isporučila Svetska zdravstvena organizacija. Epidemija boginja zaključena je sa ukupno 175 zaraženih i 35 preminulih. Ta situacija ni najmanje nije promenila život - normalno se živelo i nije bilo panike ni straha. Nije bilo medijskog zastrašivanja pa stanovništvo nije moglo da shvati dramatičbost situacije.
Cilj simulacije-vežbe nije bio da se predvidi budućnost, već da se dramatizuju problemi sa kojima se suočava savezna vlada tokom zdravstvene krize širom zemlje. Pokazalo se da ono što počinje kao lokalizovana epidemija (koje se pojavljuju male boginje u Oklahoma Sitiju, a zatim u još dva gusto naseljena urbana područja) može brzo da postane kriza koja obuhvata čitavu naciju i svet: državne granice postaju zagušljive tačke prepuni onih koji beže od bolesti. Kanada i Meksiko zatvaraju svoje granice sa Sjedinjenim Državama, a strane nacije ograničavaju putovanja američkih građana.
Simulacija je predstavljena Bušovoj administraciji i članovima Kongresa. U brifing je uključena serija sumorno realističnih video traka vežbe koje su dramatizovale njene verovatne efekte. „Nije prijatno“, rekao je CSIS Džon Hamre članovima Kongresa prilikom predstavljanja video zapisa. Jedan od onih koji su se složili, prema rečima penzionisanog pukovnika vazduhoplovstva Rendala Larsena (koji je ko-dizajnirao simulaciju za CSIS), bio je potpredsednik Dik Čejni, koji je prisustvovao prezentaciji (samo devet dana nakon 11. septembra) u svojoj kancelariji u zgradi izvršne kancelarije Ajzenhauera pre nego što je ponudio sopstveni sud. „Ovo je zastrašujuće“, rekao je.
Нема коментара:
Постави коментар