Važna napomena : sve simulacije epidemija-pandemija organizovao je ili je učestvovao Johns Hopkins Centar nevladina organizacija osnovana 1998 godine koji se bavi, prema navodima na sajtu, zaštitom zdravlja ljudi od epidemija i pandemija, biološkim oružjem i implikacijama nove biotehnologije na biobezbednost. Centar daje političke preporuke vladi Sjedinjenih Država, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Konvenciji UN o biološkom oružju.U samom početku je finansiran od Vlade SAD da bi od 2017 finansije osnažio filantropskim iznosima. Simulacije koje su organizovali su : Crna ( mračna) zima 2001, Atlantska oluja 2005, SPARS Pandemija 2025-2028, Clade KS 2018, Događaj 201 2019.
Svih pet scenarijia epidemija- pandemija predviđali su iste ili bar slične situacije ali niko nije mogao da predvidi nivo disfunkcije sveta koju je izazvao korona virusa. I nakon toliko godina zaključci scenaria ostaju aktuelni : države su uglavnom nedovoljno pripremljene za vanredne situacije a potezi vlasti država sveta čine vidljivijim njihov ideološki okvir koji leži u osnovi vladajuće političke struje, te ekonomske i društvene infrastrukture.
ATLANSKA OLUJA
Atlantska oluja je bila vežba koja je simulirala odgovor najvišeg svetskog nivoa na bioteroristički incident ( predsednici, premijeri i drugi međunarodni lidera sa obe strane Atlantskog okeana)
Simulacija je sprovedena 14. januara 2005. u Vašingtonu, DC . Vežba je osmišljena da istakne brojne komplikovane globalne izazove koji bi nastali u slučaju bilo koje epidemije zarazne bolesti velikih razmera, bilo da je izazvana bioterorističkim napadom ili izbijanjem koje se javlja prirodno tj.,da bi se otkrilo trenutno međunarodno stanje pripremljenosti i moguća politička i javno-zdravstvena pitanja koja bi mogla da se razviju iz takve krize.
Projekat su sponzorisali Fondacija Alfred P. Sloun, Nemački Maršal fond Sjedinjenih Država i Inicijativa za nuklearnu pretnju . Organizacijske napore pružili su Centar za biosigurnost UPMC-a, Centar za transatlantske odnose Univerziteta Džons Hopkins i Transatlantska mreža za biosigurnost.
SIMULACIJA
Kao i simulacija Mračne zime i ova je zasnovana na izbijanju malih boginja u svetu (za razliku od Mračne zime koja je predviđala terorističkog napada malih boginja u Americi). Već tada se podrazumevalo da epidemija malih boginja nije najgori scenario, s obzirom da je većina zemalja imala planove za odgovor na velike boginje i da postoje globalne zalihe od više od 700 miliona doza efikasne vakcine. Druge pretnje biološke bezbednosti, kao što je prirodna pandemija gripa, mogle bi imati još razornije posledice.
Shodno cilju, to jest opasnosti na svetskom nivou, scenariom je predviđeno izbijanje velikih boginja u sledećim velikim gradovima: Istanbulu, Roterdamu, Varšavi, Frankfurtu, Njujorku i Los Anđelesu. Slučajevi su prvobitno prijavljeni u Nemačkoj, Turskoj, Švedskoj i Holandiji, ali je patogen izvezen u druge nacije u roku od nekoliko sati. Konkretno, 51 slučaj potvrđen u ove četiri zemlje porastao je na 3.320 slučajeva sa transatlantskim širenjem nakon ne više od 4,5 sata.
Ovo brzo širenje bolesti primoralo je prisutne predstavnike - ministre da se bore sa brzom eskalacijom krize. Ispostavile su se teške tenzije između unutrašnje politike i međunarodnih odnosa, te ukazala potreba za poboljšanjem sistema reagovanja na takvu krizu.
Scenario je pokrenut stalnim brifinzima „Samitskog osoblja“, kratkim segmentima vesti iz „Globalne mreže vesti“ i privatnim ažuriranjima za predstavnike njihovih „nacionalnih savetnika“.
Scenario je pretpostavio da su virusni sastojci dobijeni iz postrojenja za biološko oružje u Rusiji. Odgovorna teroristička grupa koristila je javno dostupno znanje kao i obuku na američkim i indijskim univerzitetima kako bi stvorila soj malih boginja. Da bi širili virus, članovi su hodali po javnim površinama sa kanisterima koji su oslobađali virus u oblastima sa velikim prometom.
Prvi problemi :
Početni problem sa kojim su se učesnici suočili bio je da li da koriste strategiju prstenaste vakcinacije u odnosu na strategiju masovne vakcinacije kako bi se izborili sa malim brojem onih za koje se smatra da su zaraženi virusom malih boginja. Dok se prstenasta vakcinacija preporučuje za početnu kontrolu nad epidemijom, države mogu brzo da odluče da pređu na masovnu vakcinaciju ako je neuspešna.
Učesnici iz zemalja u kojima "nije bilo" zaraženih osoba suočili su se sa pritiscima da podele raspoložive resurse vakcine sa zemljama koje trenutno imaju epidemije.
Kako je sve više zemalja počelo da doživljava epidemije, domaći pritisci su primorali učesnike da obustave deljenje vakcina kako bi sačuvali svoje snabdevanje sopstvenim građanima.
Druge strategije, kao što je razblaživanje vakcine, postale su neophodne kako je rastao broj onih za koje se sumnjalo da su zaraženi.
Učesnici su takođe razmatrali održivost zatvaranja granica kako bi se sprečilo dalje širenje epidemije u sopstvene zemlje. Smatralo se da su neophodne određene teže mere, kao što je upotreba vojnih karantina, kao obaveza da se obezbedi javna bezbednost civilnog stanovništva.
ZAKLJUČCI:
Atlantska oluja je dokazala da većini zemalja nedostaje struktura i resursi da se izbore sa takvom epidemijom. Države bez adekvatne zaštite predstavljale bi opasnu pretnju za susedne države sa dovoljnim resursima i infrastrukturom. Stoga je uspostavljanje više resursa i infrastrukture neophodnost za uspeh budućeg odgovora. Stoga bi međunarodna zajednica trebalo da učini više, kao celina, da ojača resurse zemalja u razvoju za odbranu od epidemija. Jake međunarodne koalicije bi osigurale da vreme odgovora na epidemiju ne bude usporeno komplikacijama između susednih zemalja.
Atlantska oluja je pokazala od kolikog je značaja važnost međunarodne komunikacije i koordinacije u odgovoru na bioteroristički napad. Učesnici vežbe su ukazali da bi SZO bila idealan entitet za koordinaciju međunarodnog odgovora. U to vreme, međutim, Svetska zdravstvena organizacija, nije imala resurse i osoblje da se nosi sa tim naporom. Isto tako bi EU i NATO bi trebali da dalje razvijaju planove akcije za bioterorističke incidente.
Mnogi političari nisu bili svesni pretnje bioterorizma i potrebno im je dati više informacija u vezi sa implikacijama na bezbednost i odbranu. Njima bi u velikoj meri pomogli nadležni iz oblasti odbrane i naučnici kako bi mogli da formiraju odgovor.
KRITIKE:
Neki posmatrači su izrazili zabrinutost zbog načina na koji je vežba izvedena, zbog neiskustva lidera u državnoj bezbednosti i uopšte u terorističkim pretnjama Akreditivi nekih članova su dovedeni u pitanje upravo zbog nedostatka iskustva u ovim oblastima
2005 2006. godine, Kongres je usvojio Zakon o spremnosti za pandemiju i sve opasnosti, da unapredi javnozdravstveno i medicinsko reagovanje nacije u slučaju vanrednog stanja. Ovo je uključivalo finansiranje istraživanja o novim infekcijama.
Нема коментара:
Постави коментар