понедељак, 27. август 2012.

Izbori u Holandiji – iz dva ugla *2

Izvodi iz štampe
Izvor:
Deutsche Welle



 Wilders_laat_gemee_1205223a41eqqPrTIYL__SL160_PIsitb-sticker-arrow-dp,TopRight,12,-18_SH30_OU01_AA160_
Holandski Mocart

U Holandiji su nužni prevremeni izbori, a populista Gert Vilders je svom silom krenuo protiv ostanka Holandije u zoni evra – i u Evropskoj uniji. I takvim stavovima zapravo uživa veliku podršku građana.
Gert Vilders je i inače poznat po tome što jasno izriče svoje stavove, ali se do sad nije otvoreno protivio članstvu Holandije u Evropskoj uniji. Uoči prevremenih izbora on je konačno promenio ploču: „Evro nije nikakav novac, on nas samo košta našeg novca. Evropska unija je nesreća za Holandiju“, čuje se u izbornom spotu njegove Stranke za slobodu. Zapravo su izbori u Holandiji i postali nužni od kako su Vilders i njegova stranka uskratili podršku manjinskoj koalicionoj vladi liberala i hrišćanskih demokrata prilikom odluke o novom paketu mera za stabilizaciju zone evra. Štaviše, on je tužio holandsku vladu protiv zbog ratifikacije Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), ali je nadležni sud u Hagu odbacio tužbu. Doduše, u obrazloženju sud ne odlučuje, da li je populista bio u pravu ili nije – nego samo tvrdi da nije na sudu, nego na oba doma parlamenta Holandije da donosi političke odluke.

Utoliko je Vilders svojim političkim merama odlučio da „spase“ Holandiju i imetak njenih građana: „Mi moramo da plaćamo milijarde za Grčku, sada i Španiji treba našu pomoć, kao i Portugalu i Kipru. Uskoro će možda doći i Italija, trule banke, trule zemlje i vi sve to morate platiti“, objašnjava Vilders građanima, odnosno biračima.
Zapravo je malo zemalja u Evropi koje su, kao Holandija, imale tolike privredne koristi od ukidanja granica. Ali reči Vildersa i dalje nailaze na odobravanje mnogih Holanđana tako da je njegova Stranka za slobodu na trećem mestu od deset stranaka koje su ušle u parlament. Doduše, tamošnji populisti do sada su u Holandiji bili u ugodnoj poziciji – podržavali su i kritikovali vladu, ali nisu preuzeli odgovornost upravljanja zemljom. Malo je verovatno da će to uspeti i na predstojećim prevremenim izborima – ali je i dalje veliko pitanje, ko bi u Holandiji uopšte mogao da osvoji dovoljno glasova da formira stabilnu vladu.

Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, i dalje najviše podrške uživa trenutni premijer, konzervativno-liberalni Mark Rute. Ali njegova stranka ni nakon izbora 2010. nije uspela da formira koaliciju kojom bi imala većinu u parlamentu, a čak i s podrškom Vildersovih populista je u Parlamentu bila u većini za samo jedan zastupnički glas.

„Amerika i Engleska biće zemlja proleterska“

Ali čak i protivevropske izjave Vildersa nisu toliko političko iznenađenje koliko činjenica kako su se prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja holandski socijalisti uspeli na drugo mesto po popularnosti u toj zemlji. Ovde nije reč o holandskim socijaldemokratama koji su već često bile na vlasti u Hagu, nego o Socijalističkoj partiji, političkoj stranci nastaloj sedamdesetih na temelju simpatija određenih krugova prema Mao Ce-Tungu i „kineskom putu“. Socijalisti još i danas oštro kritikuju kapitalizam i traže demokratizaciju društva, posebno privrede.
 Na čelu socijalista je simpatični učitelj Emil Remer i nije nemoguće da se na prevremenim izborima dogodi nemoguće i da kraljica Remeru poveri formiranje vlade. Zapravo bi i on imao podjednake probleme kao i konzervativni Rute – jer gotovo nikakvom matematičkom kombinacijom, prema trenutnim ispitivanjima raspoloženja holandskih birača, nije moguće stvoriti koaliciju stranaka sličnih političkih uverenja a da ona ima većinu u Parlamentu. Trenutno bi stabilnost mogla jamčiti jedino koalicija socijaliste Remera i liberala Rutea – ali zbog različitih političkih uverenja, jedva da iko veruje kako bi se njih dvojica mogli naći u istoj vladi.

Utoliko se silom prilika stalno razmišlja o populistima i Stranci za slobodu – iako više niko javno ne pominje koaliciju s Vildersom. Jer bez obzira na njegove izjave protiv Evrope, Vilders polako ipak gubi podršku među Holanđanima. Povrh toga se pokazalo da je Mocart – kako zovu Vildersa zbog njegove talasaste frizure – i više nego nepouzdan politički partner. Nakon ovog pada vlade, Rute više ne pomišlja da računati na populiste – a socijalisti će i inače radije sedeti u opozicionim klupama nego zavisiti od Vildersa.

 ___________________________________________________




 150px-SP_nl_logo_2006_svg150px-SP_nl_logo_2006_svg Socijalistička partija Holandije pred izvesnom izbornom pobedom Izvori
Washington Post | Financial Times | sp.nl | tns-nipo.com
Antun Roša

Holandska Socijalistička Partija (SP) - "najlevije" orijentirana stranka od većih holandskih  stranaka - očekuje veliku pobedu na parlamentarnim izborima koji će se održati 12. idućeg meseca. Ovo bi mogla postati izuzetno bitna vest, kako za stanovnike Nizozemske, tako i za aktualne političke trendove u Europi.
Ono što se upravo događa u Holandiji uveliko podseća na predizbornu situaciju u Grčkoj kada je levičarski blok SYRIZA, predvođen Alexis Tsiprasom, skoro preuzeo vlast u zemlji. Dosadašnja politička scena u Holandiji nije se razlikovala od klasične evropske - na vlasti se desetlećima međusobno smenjuju velika stranka "levog centra" i njen tandem "desnog centra". Pritom u Holandiji  još imamo jednu stranku (kršćansko-demokratsku) koja gravitira negde na sredini političkog kompasa.

Ključne stranke su:
VVD (Narodna stranka za demokraciju i slobodu): desni centar, konzervativni liberalizam
PvdA (laburistička stranka): lijevi centar, socijal-demokracija
Pritom gravitiraju i:
CDA (Hrišćansko demokratski apel): centrizam, konzervativci
PVV (stranka za slobodu): krajnja desnica, predvođena Geert Wildersom

SP ,Socijalistička Partija osnovana je 1971 i nikada nije bila na vlasti. Na prošlim izborima (2010) osvojili su svega 15 zastupničkih mesta - od ukupno 150 - no, ankete pokazuju kako bi na predstojećim izborima trebali osvojiti čak 34% glasova, što bi ujedno značilo da će postati i vodeća stranka Holandije  po prvi puta. Drugim rečima - ono što u Grčkoj nije uspela SYRIZA - dovesti na vlast stranku "leviju" od klasične socijal-demokracije i sličnih stranaka (npr. Hollandeova 'socijalistička' stranka u Francuskoj) - sada bi se moglo dogoditi u Holandiji. Pobeda SP-a na izborima svakako bi imala znatan odjek i izvan zemlje i predstavljala bi konkretan zaokret s mera štednje na jednu poprilično drugačiju politiku.

Od osnivanja do danas

Ovo je idealno vreme da pomnije obratimo pažnju na holandski  SP. Stranka je osnovana 1971 kao maoistička stranka pod nazivom Komunistička Partija Holandije / Marksističko-lenjinistička (KPN/ML) - u to vreme bio je čest slučaj da stranke nadodaju "ML" oznaku, naročito nakon razdvajanja od glavne struje  stranke, što je i ovde bio slučaj jer je stranka izašla iz organizacije "Ujedinjeni Komunistički Pokret Holandije" (KEN). Do raskola i formiranja stranke KPN/ML je došlo nakon što se iz organizacije odvojilo "proletersko" krilo koji su isticali kako "ne žele biti u organizaciji koju predvode studenti i intelektualci". Godinu dana nakon odvajanja menjaju ime u današnje - Socialistiese Partij (Socijalistička Partija).
Već u tom ranom periodu aktivno zauzimaju svoj stav, tako su iz SP-a na primer već 70-ih kritikovali Kinesku komunističku partiju oko pojedinih poteza.
Tokom 70-ih i 80-ih organizovali su niz manjih lokalnih organizacija, čak i odvojene sindikate i druge organizacije. Od 1977 nastoje uči u Parlament, no to će im poći za rukom tek 1994 kada im je ključni slogan bio "glasajte protiv !". Pritom treba istaći kako je stranka 1991, kao i mnoge druge tada u Europi, izbacila termin  "Marksističko-lenjinistička" shvativši da se isti više nikako ne može primeniti na stranku koja se do sada već pretvorila u čisti "demokratski socijalizam". Pritom valja uvek uzeti u obzir kako "demokratski socijalizam" i "socijal-demokratija" samo zvuče slično, no, zamena reči predstavlja jedan poprilično drugačiji politički pravac. Naravno, pritom govorimo o "teoretskom" značenju termina - koji, kako to često i biva, nije uvek i implementiran u sam politički program pojedine stranke. Socijal-demokracija se svodi na "brigu" o socijalnoj komponenti društva, dok se u isto vreme slobodno tržište i kapitalizam smatraju kao ključni ekonomski modeli. S druge strane, demokratski socijalizam je politički pravac s ciljem implementacije socijalističkog modela demokratskim putem, a ne revolucijom (što je česta stavka Marksističko-lenjinističkog pravca). Kao primer mogli bi istaknuti pojedine vlade Latinske Amerike kao što su Venezuela i Bolivija, gde je jedna forma socijalizma implementirana demokratskim putem. Naravno, to ne obuhvata i Kubu gde je socijalistička revolucija izborena oružanom borbom.
U svakom slučaju, tokom 90-ih glavna stranka "levog centra" u Holandiji  (PvdA) počela se kretati sve više prema centru, što je također trend u gotovo celoj Evropi, no, to je SP-u osiguralo da privuče glasače levice koji su sve manje pronalazili ideal u stranci PvdA. Usledilo je 20-ak godina fluktuacije, kroz to vreme stranka je beležila od nekoliko do 10-ak zastupnika. Ipak, sve to bi se moglo poprilično promeniti već idućeg meseca.

Ideološke smernice

Gledajući programski, stranka SP nije toliko "radikalna" koliko se predstavljala grčka SYRIZA. No, pritom treba u obzir uzeti nekoliko bitnih činilaca: kao prvo, grčka SYRIZA zapravo je bila - i još je uvek - federacija raznih levičarskih tendencija no, Tsipras je od samog početka zauzeo evro-pragmatičan stav ističući kako Grčka treba ostati unutar Evrozone. To je dovelo do znatnih animozitete između SYRIZA-e i grčke komunističke partije KKE. Holandski SP je pak evroskeptičnija stranka. Neki tvrde kako SP ima socijal-demokratske elemente, no, njihov službeni manifest ističe sledeće principe kao najvažnije: ljudsko dostojanstvo, jednakost i solidarnost. Zalažu se za povećanje socijalne pomoći, osiguranje zaposlenja i investicije u javno obrazovanje, sigurnost i zdravstvo. Nadalje, stranka SP se protivi privatizaciji javnih servisa i kritična je prema globalizaciji.

Vanjska politika

Po pitanju aktuelne vanjske politike, SP kao i brojne levičarske stranke širom sveta nije više ni sama sigurna koji im je službeni stav po pitanju sirijskog konflikta. U avgustu prošle godine, dok su se u Siriji još uvek održavali većinom anti-vladini protesti, stali su u obranu opozicije ističući istu kao nastavak narodnog bunta koji je započeo u Tunisu krajem 2010 i početkom 2011. No, stanje u Siriji od onda se radikalno promenilo i stranka SP nije zauzela neki konkretan stav. Dilema, kao i kod mnogih levičara je očita - kako podržati autentičnu radničku borbu i demokraciju u situaciji kada zemljom haraju brojni strani plaćenici i kada se tlo priprema za imperijalističku invaziju? To je dilema koja tišti levičare već mesecima i tek manji broj ima dovoljno hrabrosti jasno i glasno reći kako su strano uplitanje i strani vojni napad nedopustivi. Jasno, to je trenutak razdora između ideologije i politike - u vreme kada evropski mediji doslovno danonoćno izbacuju anti-sirijsku propagandu, čvrsto zauzimanje anti-imperijalističkog stava biva protumačeno i kao "pro-Assad" stav što bi ih neminovno koštalo velikog segmenta biračkog tela koje jedine vesti o Siriji prima isključivo putem organiziranih mass medija. Ipak, u svojoj sekciji "vesti iz sveta" u sklopu službenih stranica stranke, žestoko su kritizirali tzv. "ciljana ubistva" koje SAD provodi na prostoru Pakistana, Jemena i Somalije.

Značaj potencijalne pobede

U pogledu same stranke SP još valja istaći kako je trenutačni vođa Emile Roemer (49), koji je inače nastavnik u osnovnoj školi. Na moguću pobedu Socijalističke Partije u Holandiji osvrnuo se i Washington Post koji piše: "Pobeda Socijalističke Partije, i njihovog vođe Emila Roemera, moglo bi značiti dramatičan zaokret u zemlji koja je do sada bila najsnažniji zagovornik mera štednje. Ukoliko Partija otme Holandiju iz nemačkog kampa zemalja koje insistiraju na što striktnijem nadzorom EU budžeta, moglo bi doći do potpune promene ravnoteže snaga u celoj Evropi".
Nakon brojnih evolucija i ponešto političkih kontradikcija, ne može se reći da je stranka SP "idealna" za holandske radnike, ali po svemu sudeći trenutačno je najbolji realni izbor. No, do izbora 12 septembra može se još puno toga promeniti, prema poslednjim anketama (21.avgust), Socijalistička Partija i desni centar VVD (Narodna stranka za demokraciju i slobodu) imaju gotovo podjednake šanse za pobedu:
                            

                                            01-ikona
                         vidi 1 deo
*Na pragu  izbora u Holandiji, snažan okret ka socijalizmu ili..?
                       ostali postovi o Holandiji :

* Eurofili, probudite se,neće ići tako lako

* Koji će put izabrati srećna zemlja Holandija

* Politička kriza u Holandiji

* Politika i eutanazija, Holandija ubija stare

* Poljoprivreda u kraljevini Holandiji



12 коментара:

  1. Pat pozicija.Stanje celog sveta.Govore jedno, u praksi drugo.Vazno je ne primenjiti isti princip u svom zivotu.Lagati samog sebe,kud ces vece gluposti.
    pozdrav
    Z.
    PS.kako je sa opekotinama ?!

    ОдговориИзбриши
  2. Šta im znači jabuka(sa zvezdom)???
    Nemoj da se šalite,kakve opekotine?

    Peđa

    ОдговориИзбриши
  3. U kom ste fazonu Vas dvojica? Meni ništa nije jasno!!
    Jabuka...Aman Peđa to je paradajz!!A zašto? To samo Bog zna.
    Da je smešno, smešno je.

    ОдговориИзбриши
  4. Kapitalizam je vrlo prosta i lako razumljiva logika rada: pravo da zarađuješ za sebe.Pitanje državne regulacije svodi se na pitanje manje ili veća administracija koja treba da osigura uslove pod kojima se ostvaruje pomenuto pravo.

    Pitanje politike ( koja dogovara prethodno) i banaka ( koje su se odmetnule)su najveći problem. I tu se oštre ideološka koplja. Uzmimo primer socijalnih davanja. Kapitalizam uključuje socijalu i samo je pitanje kao i kod administracije, koliku i kome.

    Sve je stvar dogovora. Poenta je u izborima u kojima učestvuje neprofilisan narod. Kapitalisti znaju šta hoće i bore se za to. Komunisti su muvatori koji pod parolom za narod i u njegovo ime dolaze do vlasti. Neka se dohvate lopate i motike, to jest rada.Tada bi postali kapitalisti.
    Socijalizam je varka za narod.
    XXX

    ОдговориИзбриши
  5. Tesko se sloziti sa tako uproscenim vidjenjem kapitalizma. Nisam ekonomista,sociolog,filozof,ali mi radi logika.
    Kapitalizam je promenjiv.Njegov sustinski pokretac je transformacija koja nastaje kao posledica prilagodjavanja trzistu. Otuda toliko "vrsta" kapitalizma i toliko kriza.

    Zato ne mozemo svesti pitanje na logiku rada,ili pitanje uloge drzave.Primer je poslednja kriza. Trziste se menja i ispostavlja nove probleme.Zbog talasanja na trzistu nastaju poremecaji, krize i sl.

    U lancu uzroka krize nasli su se menadjeri.Sta su oni nego produkt trzista.Kapital je u jednomm momentu trebao sposobne licnosti,harizmaticne, ubedljive,sa vizijom, planom u glavi, koje bi upravljale poslovima. Te licnosti su postale centralne figure krupnog kapitala.U poslednjoj krizi su odigrali negativnu ulogu. Mnogo se pisalo o tome. Ocekujem sa interesovanjem razresenje tog problema. Ako finansijsko trziste izvuce pouku i pronadje dobro resenje bice to jos jedna potvrda vitalnosti kapitalizma. Kapitalizam se uci na sopstvenim greskama, komunizam ne. On pada jer ima samo jedan koncept.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  6. Pominjanje transformacija me podsetilo na jednu misao Imanuela Volerstina,

    "Jedina apsolutno sigurna stvar je budućnost, jer se prošlost stalno menja".

    Sve je u toku, menja se, pogotovo "istorije".A ispade da se samo komunizam ne menja, da je bio u svim zemljama isti, da ne može da se transformiše itd. To je samo još jedna nelogičnost u nizu ostalih. Komunizam, socijalizam, ne moramo da volimo, niti da ga zastupamo, ali moramo biti objektivni.Ne budimo kao istoričari. Dosadilo mi je da spominjem uređenje Kine?
    No, ostavimo se komunizma. Nešto se nadam da, uprkos jačanju levica ne nosi predznak komunizma.Podvlačim, nadam se.Sa budalama se nikada ne zna.

    Lično sam pod utiskom ovih izbora jer mi se dešavaju pred nosom.I sama sam učesnik. Doživljavam ih "iznutra" i mogla bih napisati esej o Holandiji i njenom društvenom uređenju. Sve je to bitno da bi se sagledao mentalitet i kultura ambijenta u kom se izbori dešavaju.

    Iznenađujuća je ovo zemlja.Naizgled sterilna (ako izuzmemo cveće, najlepše evropske bašte i Amsterdam,)a puca od naboja kog stvara mešavina teškog konzervatizma i ekstremnog liberalizma. Ako svemu dodamo moćnu kraljevsku porodicu, upletenu u sam vrh svetskih dešavanja, pa onda jake univerzitetske centre,jaku tradiciju izumiteljstva itd..itd..ispostavi se da je zemlja lala, tiha voda koja brda valja.
    Istorijski gledano u njoj se izdešavalo toliko krupnih stvari da ne bi iznenadilo da se ovde ponovo nešto desi.procenjujem da neće ništa epohalno.
    Wilders,koga smatraju osobom koja bi mogla pokrenuti stvari sa mrtve tačke,pravi katastrofalne greške i ide na ruku pat poziciji.
    I ono malo glasačkog tela koje bi eventualno moglo da prevagne na jednu stranu, pokolebao je upravoon.Zbog toga, po meni,neizvesnosti nema.
    Ako ekstremne strane, koje zauzimaju 1 i 2 mesto, uspeju naći kompromis ne verujem da će se završiti kao sa prethodnom vladom. Ona je skončala zbog njega. Stric Remer, kako ga ovde posprdno nazivaju, je figura slična francuskom Hollandu. Dakle još jedna " mutava" socijalistička spodoba, koja će kao i ovaj pola stvari odrađivati po nalozima, ali će ubaciti po koji klip pod točkove,dakako pogrešan,od kog Holandija može imati više štete nego od Wildersa.Wilders je pokretna brbljajuća mašina i ništa više. Ovi paradajzovci su tipične male, mizerne spodobe, koje se u ime ideala voze na skuterima, angažuju komšije i ostali besposličarski svet do maksimuma,što uvek daje neki rezultat.

    Odoh ja da spavam.Već mi se oči sklapaju.
    Ne zamerite na greškama. Nikada ne ispravljam tekstove, nemam ni vremena ni živaca.

    ОдговориИзбриши
  7. Paradajzovci,heheeee. Nisam znao.Kako da pomislim na paradajz??
    Leiden je moćan centar sa poznatim imenima u prošlosti,od Anštajna pa nadalje. Z.je upućeniji. Najjači su njegovi.
    Mislim da su prvi u svetu,bar po string teoriji.
    U kontaktu sam sa njima.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  8. Nazovite to uproašćavanjem, ili logikom prvog reda, svejedno je.Alat te vrstekoristite pre svih Vi.Zašto ga ne prihvatateu ovakvim diskusijama ostaje mi nejasnim.Niko od nas ne može da obuhvati celinu problema.Ja sam istakao rad, Vi transformaciju, kao tačku oko koje se vrti problem. Na istom smo.
    I dalje mislim da se sve vrti oko odnosa prema radu i državi. Uz dodatak: legislativa u kapitalizmu je u službi megakorporacija i najjačih igrača na tržištu koji bi sa njom da postanu paralelna vlast,ako ne već glavna.
    XXX

    ОдговориИзбриши
  9. xxx

    Pretpostavljam da je Vaš komentar upućen Z. Ne želim da odgovorim u njegovo ime, već da se nadovežem "na" diskusiju.

    Ne retko se srećemo sa mišljenjem da savremenici ne mogu da shvate dokraja suštinu dešavanja čiji su svedoci.Sa druge strane,pisanje istorije,to jeste sagledavanje prošlosti ima tendenciju ka revizionizmu.Da skratim,diskusije o istini u istoriji svode se na zaključak da je istorija proizvoljna, nikako potpuna,objektivna interpretacija, dakle nikako istinita.
    Zašto sam spomenula istoriju? Zbog toga što pitanje društva,tj.njegovog poretka,zahteva kompleksan pristup i oni,kojima je to struka( a spomenuh jedne samo-istoričare)unapred moraju da računaju na ograničene domete svojih istraživanja i rezultata.
    Upravo se bavim jednom vrlointeresantnom istorijskom studijom koja pokušava napraviti istorijsku paralelu između 16. i 21. veka, po jednom sasvim novom principu. Vaša diskusija me podsetila na taj tekst.
    Pogled zavisi i od ugla gledanja. Ovaj princip nije primenjiv na sve, šta više i ne odnosi se na sve naučne oblasti. No,kako mi govorimo o društvu, moguće ga je pomenuti.
    Uzmite za primer odnos religije prema određenim pitanjima. Kakav je odnos religije prema kapitalizmu( ili radu koga ste spomenuli).To je posebna tema i te kako bitna za shvatanje razvoja kapitalizma.Ako u obzir uzmete ne religiju, već religiozne institucije, tek se onda stiče prava slika nekih događaja koji su imali uticaj na kapitalizam, i, da se ne lažemo, imaju još uvek.U tom smislu je ponekada neophodno precizirati misao.

    Ja sam razumela obojicu,mislim da sam razumela šta ste hteli reći.Polazim od sebe i sopstvenih lakonskih komentara, koji često nemaju nikakve veze sa postom.
    Mi se družimo i tu i tamo napišemo neko razmišljanje (ne mišljenje),koje ne pretenduje da bude celovito, stručno itd.
    Opustimo se i ubuduće.Lepo je družiti se, još lepše bez opterećenja, u lepoj atmosferi razmeniti mišljenja.Stojim na opštepoznatom stanovištu da učimo dok smo živi. To znači da ne znamo..ne znamo..toliko toga. Niti je moguće znati sve.

    hvala na posetama i komentarima.

    ОдговориИзбриши
  10. Ostavimo se principa, kapitalizma, socijalizma, ovo danas ima samo jedno ime : pljačka.Sve ostalo je priča za naivne i malu decu.Zemlje prodaju plaže,veće delove obala, ostrva, luke,planine,sisteme vodovoda,aerodrome,čak i zlatne rezerve.Da li je sve to proizvod normalnog razvoja kapitalizma ili neviđene pljačke iza koje stoje nemam pojma ko, ali nikako samo kapitalizam.
    Narodi se ne bave teorijama, već hoće svoje na svom.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  11. XXX
    ne pravimo problem oko nicega.Sve je OK.
    pozdrav
    Z

    ОдговориИзбриши
  12. Kapitalisti su pametni, obrazovani, a ne marva, stoka kao i većina naroda koja je pola toga stekla otimačinom i prevarama,zavrtanjem svojih zaposlenih i kupaca.

    jednostavna istina

    ОдговориИзбриши