Abortus ZA ILI PROTIV !

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA SPC SA REDOVNOG ZASEDANJA ODRŽANOG U BEOGRADU I NIŠU


 Zbog čedomorstva je stanovništvo Srbije svake godine manje za jedan grad srednje veličine, što svedoči o dubokom moralnom padu, o teškoj krizi porodice i o nedostatku prave vere u Boga kod mnogih, premda se većina ljudi u našem narodu izjašnjavaju kao vernici i jesu vernici makar u elementarnom smislu te reči.
Sabor je stoga podržao inicijativu lekarâ vernikâ da država zabrani abortus, osim u slučajevima kada se on vrši iz medicinskih razloga.
Sabor apeluje na savest roditeljâ, vaspitačâ, državnih činovnika i svih koji mogu da utiču na stanje u društvu da učine sve što mogu da među nama, uprkos materijalnoj oskudici, slavljenje života kao najvećeg Božjeg dara postane alternativa nesvesnom kultu smrti koji je uzeo maha u savremenoj zapadnoj civilizaciji.

HIPOKRATOVA ZAKLETVA

Hipokratova zakletva se često menjala. No, na kongresu Međunarodnog saveza lečničkih društava u Ženevi 1948. godine ustanovljena je konačna zakleta koja se danas koristi - Ženevska zakletva a glasi ovako:

"U trenutku kada stupam među članove lečničke profesije, svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti. Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje. Svoje ću zvanje obavljati savesno i dostojanstveno. Najvažnija će mi briga biti zdravlje mog pacijenta. Poštovaću tajne onog ko mi se poveri. Održavat ću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lečničkog zvanja. Moje kolege bit će mi braća. U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri vere, nacionalnosti, rase, političke ili klasne pripadnosti. Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog začetka. Ni pod pretnjom neću dopustiti da se iskoriste moja medicinska znanja suprotno zakonima humanosti. Ovo obećavam svečano, slobodno, pozivajući se na svoju čast.

Eduard Deutsch

Hipokratova« zakletva Apolonu

Apolonovi sveštenici u Asklepionskim lečilištima, dakle lekari, polagali su zakletvu Bogu isto kao i Apolonovi sveštenici u proročistima i hramovima njemu posvećenim. To je zapravo bila svečana obaveza časnog vršenja svog zanimanja – lečenja, prorokovanja, odnosno službe božje, pošto je Apolon lekar i prorok, što je veoma slično. Nas ovde zanima »Hipokratova« zakletva bogu Apolonu koju stavljam pod navodnike ne zato što takva nije postojala (jer se inače bez nje Apolonu i ne bi moglo služiti, tj. dobiti unosna i ugledna služba u Apolonovom hramu, lečilištu, proročištu – to je nešto slično nekadašnjim ugovorima o udruživanju rada i ovim sadašnjim ugovorima), već stoga što ona koja se sada navodi kao Hipokratova nije delo ni samog Hipokrata ni Hipokratovaca već falsifikat nastao u poznorimskoj i ranohrišćanskoj epohi poput onih »Konstantinovih poslanica«, »iverja časnog krsta«, »beočuga, veriga i lanaca sv. Antuna«, »svetih gralova«, »pokrova«, »Madona što plaču«, da ne pominjemo »osteologiju« i sve ono što vređa dobar ukus, zdrav razum i poštovanje predaka. Ono što se dosta ističe iz »Hipokratove« zakletve je stroga zabrana kontraceptiva i abortiva, što je u potpunosti suprotno sa duhom hipokratovske medicine, pošto se dobar deo onoga što se tiče ginekologije i opstetricije, iz hipokratskog korpusa od ukupno sedam knjiga, odnosi upravo na kontraceptive i abortive. Stav lekara je tada, kao što bi trebalo i sada, određen, pre svega drugog, isključivo interesom samog pacijenta, dakle žene, (ne)suđene majke, i sve što ne odgovara njoj iz bilo kojih zdravstveno-socijalnih razloga lekar mora poštovati i uvažavati bez obzira na njegov lični stav* jer materinstvo je isuviše velika čast i obaveza da bi se skrnavila prinudom.  

* Lično sam protivnik abortusa, ali »ne po svaku cenu« iz gore navedenih razloga.