Robert Burns- plug pesnik

     Škoti nisu previše odvažni na kulinarskom polju. Riba i čips te pečeni grah na tostu su uobičajena jela u Škotskoj. Ali na godišnjoj večeri Roberta Burnsa ( 25 januar ) koja se daje u čast života ovog pesnika Škoti jedu haggis, tradicionalno jelo koje se najčešće poslužuje s klasičnim prilozima, repom i krompirom.
     Prvu od tih večera organizovali su 1801. godine u Ayrshireu Burnsovi prijatelji , u znak sećanja na godišnjicu smrti 21. jula, pet godina ranije.  Datum je kasnije pomaknut za 25. januar.
     Večere mogu biti i formalne i neformalne, ali moraju poslužiti zabavi.

 Jedino zajedničko formalnim i neformalnim večerama  su haggis, viski, viski i možda jedna ili dve njegove pesme.
     Jelo-haggis kuva se u ovčijem želudcu ( stari način očuvanja mesa). Iako je ovčiji želudac jestiv Škoti ga jedu uglavnom punjenog.
     U restoranima se većinom pravi u sintetičkoj ovojnici, poput kobasica.

                                                   The Haggis Feast
                                   Alexander George Fraser (1786–1865)
                National Trust for Scotland, Robert Burns Birthplace Museum

Kako se pesnik pročuo

          Kraljica Victoria je 1848. godine kupila imanje u Škotskoj na kom je sagradila dvorac Balmoral, koji je još uvek popularna praznična adresa kraljevske porodice. Mnoge engleske aristokrate sledili su njezin primer, takođe su kupili ili izgradili dvorce, letnjikovce. Škotska je postala omiljeno obivalište za šetnje predivnim škotskim predelima, lov na jarebice.
     I tako se među Englezima kroz boravke u Škotskoj pročulo ime škotskog pesnika, koga su u to vreme i Škoti tretirali kao kuriozitet. Njegovi šarmantni i humoristični stihovi na dijalektu bili su primljeni sa izvesnom dozom rezerve koja je bila produkt odnosa prema nižim slojevima iz kojih je ovaj poticao. Nazvali su ga " pesnik pluga " jer je njegov otac bio siromašan seljak. Inače, Burns je bio protivnik aristokracije i simpatizer revolucionarnih stremljena u Francuskoj što se dalo primetiti i kroz pojedine njegove stihove.
   
      "Radnici Edinburga", pisalo je u časopisu North Briton 1858. godine, kada su osnovana romantična Burns društva, "ne predajte Burnsa višim klasama." Nije pomoglo! Propisani deo odeće za poziv na popularne Burnsove večeri danas je : crna kravata. Kod Engleza se uz to podrazumeva smoking, kod Škota njihov tradicionalni kilt.

     Postoji neki neformalno utvrđen ritual priliko unošenja jela. Svi ustaju dok se unosi haggis. To je uvek haggis na velikoj ploči koju nosi  kuvar, a prethodi mu  svirač na gajdama. Zatim slede boce viskija u obliku  krsta.( u viski , naravno, ne smete staviti kockicu leda ).

Domaćin, ili možda gost s talentom, recituje pesmu:

Some hae meat and canna eat,
And some wad eat that want it;
But we hae meat and we can eat,
And sae the Lord be thanket.

Neki imaju meso, ali ne mogu jesti,
neki mogu jesti, ali nemaju mesa.
Mi imamo meso i možemo jesti,
pa hvala ti Gospode.

      Ovi jednostavni stihovi podsećaju na tužnu sudbinu siromaha koji sebi nisu moguli da priušte ni haggis.

      Gosti sedaju za sto. Posle predjela, koje je obično pileća supa sa prazilukom, sledi haggis i to spektakularno! Tada obično nastaje tišina. Haggis je poslužen na srebrnom poslužavniku- ploći bez pribora. Čudno je to jelo, nekakva glava  "životinje" bez "vidljivih" šapa. Škotima  pričinjava zadovoljstvo da tokom večeri "opišu" posluženo. Oni nagađaju! Prema nekima je to ptica sa tri noge, prema drugima sisavac s dve duge noge s leve i dve kratke noge s desne, zverka se može kretati samo u jednom smeru itd. sve zavisno od mašte.

       Ustvari haggis je ovčiji želudac koji ( napunjen) nalikuje napunjenoj  glavi. Želudac se okrene prema van, ispere i drži do vrenja nekoliko sati. Tada se izgrebe kora želudca i opet okrene. Zatim se želudac puni sa iznutricama, srcem , plucima, jezikom, jetrom pa se sve to ponovo stavlja u vodu da se blanšira. Potom se završava proces čišćenjem od hrskavice, kože, kostiju, nešto se secka, nešto melje-jetra, pa dodaje bubrežna mast. Danas se, u restoranima,  u tou smesu  dodaju i neki drugi dodaci da bi se dobio prilagodljiv ukus današnjih jela.   
     Želudac se ( 2/3) ponovo ispuni sa tom masom a zatim sveže mrežicom, probije na nekoliko mesta i 3 do 6 sati ponovo lagano pošira.

Jedna od pesama koja se nadalje recituje je Adress to a Haggisa ( 1786) govor ili beseda o haggis-u. Haggis je sve do 1787. godine i ove besede bio obično seljačko jelo. Upravo ga je ova pesma vinula u popularna jela.


Fair fa' your honest sonsie face,
Great Chieftain of the Pudding-race,
aboon them a' ye tak your place,
Painch, tripe, or thairm;
Weel are ye wordy of grace, as lang's my arm...

Dobro došao je tvoje iskreno, veselo lice,
veliki vođo svih kobasica.
Stavi se iznad svih njih, stomaka, škembića, creva.
Ti si vredan muke( milosti) kao što je moja duga ruka.

--------------------------

Na dasci za sečenje, tu ti je mesto ,
tvoja zadnjica kao daleka brda,
tvoj ekser bi mi pomogao da popravim mlin
u trenutcima potrebe,
dok kroz tvoje pore rosa isparava,
kao perle od ćilibara.
Njegov seljački radni nož je obrisan i seće te,
dok tvoja unutrašnjost izlazi
O kakvog li fantastičnog prizora!
Topla para, bogato!
Kašika za kašikom,
Oni su jeli uz slast,
dok im stomaci nisu bili puni i zategnuti kao doboš.
Najstarija glava za stolom pojela je najviše
i ponovila molitvu.

Da li je to tamo njegov Francuski ragu
od koga bi pozlilio i krmači?
Paprikaš od koga mi se odmah smuči?
Sa gađenjem i prezirom pogledah dole,
Kakva večera je to?
Jadnik!
Vidi ga pored tog smeća,
slabog, uvenulog,
tankih nogu kao prut, pesnice veličine oraha.
Za reku krvi i bojno polje on je tako nespreman!

Pogledaj seljaka, Hagisom nahranjenog
dok hoda zemlja se trese,
u ruci nosi sečivo koje zviždi (fijuče),
i ruke i noge i glave biće posećene
kao cvetovi čička ( biljka čkalj)

Ti Moći,
koja brine o čovečanstvu i daješ mu ono što je na jelovniku,
Stara Škotska neće razvodnjene stvari
koje bučneš u male drvene činije,
ali ako joj želiš molitvu zahvalnosti,
daj joj (Skotskoj) HAGIS!

( jedini pronađeni prevod  na internetu )

    Kad se ova pesma predstavi sa dovoljno dramatičnog humora, govornik vadi nož i "oštri"  a na  reči "An 'cut you wi' ready slich", stavlja nož u haggis i razreže ga odozgo prema dnu. Ovaj deo ceremonije je glavni trenutak večeri. Zatim se nazdravi viskijem i uživanje u haggisu može započeti. U toku večeri se održi nekoliko zdravica u čast pesnika.

reči iz starog škotskog dijalekta – auld lang syne, na engleskom, doslovno – old long since ( “dobri dani davno prošli” - For auld lang syne – za dobra, stara vremena)

 Burns napisao brojne pesme, pripisuje mu se  Auld Lang Syne, koja se peva na  novogodišnjim proslavama širom sveta. Zapravo je reč o staroj škotskoj baladi koju je Burns čuo od nekog starca, zapisao i original poslao Britanskom muzeju, uz komentar: “Ovo je pesma iz davnih dana, nikad dosad objavljena, nikad zapisana, dok to nije učinila moja ruka.”

Većini Amerikanaca je dugo vremena bila poznatija instrumentalna verzija koju je izvodio orkestar Guya Lombarda, vezano s novogodišnjim slavljima.

"  U razdoblju od 30-ih do 70-ih godina, prvo na radiju, a onda i na televiziji, Lombardova je verzija pesme Auld Lang Syne signalizirala kraj Stare i početak Nove godine. Snimiće je, kasnije, i nebrojeni drugi orkestri i muzičari  (Hendrix, Presley, Prince, Billy Joel, Rod Stewart), čućemo je i u nizu filmova, ali nebrojeni su, u Americi, još uvek i oni za koje Lombardova verzija ostaje ona definitivna, oni koji se s nostalgijom sećaju tradicije započete u njujorškom hotelu Roosevelt, 1929. godine

    U razdoblju od 1929. do 1959., Lombardovi Royal Canadians svirali su je točno u ponoć, u njujorškom hotelu Roosevelt, a od 1960. do 1976. godine, za goste onog drugog legendarnog njujorškog hotela – Waldorf Astoria. Svake godine, od 1929. do 1976., nastupe Lombardovog orkestra na dočecima Nove godine u oba hotela prenosio je radio, kasnije televizija, za milione drugih, širom Amerike, a i daleko izvan nje. Gotovo 50 godina, silvestrovska slavlja bila su praktički “u vlasništvu,” u rukama, jednog, jedinog čoveka - Guya Lombarda! Od prvog televizijskog prenosa, iz hotela Roosevelt pa do zadnjeg nastupa Lombardova orkestra u Waldorf Astoriji, doček Nove godine, s Lombardovim orkestrom, videlo je više od milijardu i po gledalaca!

Od Times Squarea do Francuske (Oui, nous nous reverrons, mes frères...), Bangkoka, Beijinga, Tokija... Auld Lang Syne osvojila je svet. Svaku Novu godinu dočekujemo s te tri jednostavne reči dok se, stojeći uz prijatelje, prisećamo veselih i tužnih prošlih vremena.

    And there’s a hand, my trusty friend; And give us a hand o’ thine; And we’ll take a right good-will draught, for auld lang syne. 

Evo ti ruka, moj verni prijatelju, daj i ti meni svoju, pa da ispijemo čaše, za one dobre dane, davno prošle....
izvor