среда, 04. март 2020.

Klaus-Diter Deler: Nadmenost i arogancija propovednika klimatske katastrofe





Svi pričaju o klimi, ali malo ko je u stanju da da objašnjenje. Prof. dr Klaus-Diter Deler uputio je otvoreno pismo tzv. „Kabinetu za klimu“ nemačke vlade, u kom upozorava na posledice donesenih odluka.

  • Profesore Deler, u društvenim medijima mnogi poistovećuju vreme s klimom, koristeći kao argument vremenske promene. Kakva je razlika između „vremena“ i „klime“?
Definicija „klime“ je „meteorološka statistika za trideset godina“. Još se u školi uči da čovek ne može uticati na vreme. Ako čovek trideset godina ne može uticati na vreme, logičan je zaključak da ne može uticati ni na klimu. Još nešto: „zaštita životne sredine“ i „klimatska zaštita“ često se poistovećuju u svakodnevnom govoru. Mislim da se to radi s jasnom namerom. Niko nema ništa protiv zaštite životne sredine i svako prihvata činjenicu da je čovek odgovoran za zagađenje okoline. Za klimu čovek nije odgovoran. Tvrdnja da čovek može uticati na klimu je nadmena i arogantna.
  • Greta Tunberg postaje globalna superzvezda, bar na Zapadu, propovedajući „spasavanje svetske klime“. Može li čovek uopšte uticati na klimu u svetu?
Kako rekoh, čovek ne može uticati na klimu, pa time ni na svetsku klimu. Ko tvrdi da može uticati na klimu dopušta sebi i pretpostavku da može uticati i na kretanje Sunca. Klima na Zemlji određena je naizmeničnim razdobljima aktivnosti Sunca, nagnutošću Zemljine ose koja se menja u ciklusima od po 41.000 godina, „teturanjem“ Zemljine ose u ciklusima od po 22.000 godina, nepravilnostima Zemljinog okretanja oko Sunca u ciklusima od po 100.000 godina, brojem Sunčevih pega, vrludanjem našeg Sunčevog sistema Mlečnim putem, kosmičkim zračenjem i Sunčevim vetrom, aktivnostima vulkana, morskim strujama na Zemlji, kao i vlažnošću vazduha i stvaranjem oblaka

  • Uljen dioksid proglašen je najopasnijim neprijateljem klime. Je li to uopšte naučno dokazano

Međunarodni panel za klimatske promene, nemačka i mnoge druge vlade i nevladine organizacije, najveći broj političara i novinara u Nemačkoj sa svojim beslovesnim sledbenicima i simpatizerima već godinama ̶ znajući da to nije istina ̶ progone i satanizuju nevidljivog, bezbojnog, bezmirisnog, nezapaljivog, neotrovnog fantoma: ugljen dioksid, gas fotosinteze, bez kog nije moguć život na Zemlji.

Nema nijedne jedine naučno zasnovane studije koja potvrđuje vezu između ugljen dioksida i klimatskih promena. Naprotiv, još pre 100 godina Robert Vud (Robert W. Wood) eksperimentalno je utvrdio da tzv. „efekat staklenika“ ne postoji. Austrijski inžinjer Valter Hopfervizer (Walter Hopferwieser) ponudio je nagradu od 100.000 evra „prvoj ili prvom koja/koji mu pruži nesporan naučni dokaz da ugljen dioksid koji oslobađa čovek ima uticaja na klimu i trajno štetno dejstvo po čoveka i Zemlju“. Jedva čekam s kakvim će izgovorom klimatski paničari izbeći odgovor na ovaj izazov, jer će morati da budu spremni da odgovore na pitanje: „Zašto niste podigli tu navodno laku paru?“

  • Kako ocenjujete tzv. „klimatski paket“ nemačke vlade?
Klimatski paket sa svojim visokim troškovima usmeren je na smanjenje emisije ugljen dioksida i srednjoročno čak na njeno obustavljanje. Radi toga će Vlada potrošiti velike sume novca koji je prethodno izvukla iz džepova poreskih obveznika i potrošača. A čemu? Kako rekosmo, ne postoji naučno zasnovana studija koja bi potvrdila vezu ugljen dioksida i klimatskih promena. Pošto ugljen dioksid ne može biti uzrok globalnog zagrevanja, zašto bi se po svaku cenu morala izbegavati emisija ugljen dioksida Zašto se dakle širom sveta prodaju prava na emisiju ugljen dioksida na kojima mnoge države i organizacije basnoslovno zarađuju? Zašto nemačka vlada po svaku cenu namerava da uvede porez na ugljen dioksid? Troškove svega snosiće poreski obveznici i potrošači u Nemačkoj.

Predviđeni troškovi klimatskog paketa do 2050. iznose zastrašujućih 7.600 milijardi evra, kako izveštava internet časopis Tihijev uvid (Tichys Einblick) u izdanju za avgust 2019. To je hiljadu evra mesečno po domaćinstvu. I čemu sve to? Nemačka vlada se prema promenama u energetskom snabdevanju i „zaštiti klime“ odnosi poput onih meštana u šaljivoj narodnoj priči koji su sagradili zgradu opštine a zaboravili da naprave prozore, pa naknadno pokušali da dnevno svetlo unose u kantama. Ni nemačka vlada zaključkom da se ubuduće pređe isključivo na elektroauta i dobijanje energije od Sunca i vetra nije razmišljala o alternativama potrebnim za pouzdano snabdevanje energijom.

Osloniti se isključivo na nepouzdanu i „klimavu“ struju dobijenu korišćenjem energije Sunca i vetra uporedivo je s pokušajem onih meštana iz priče da dnevno svetlo u zgradu opštine unose u kantama. Gašenjem nuklearnih i termoelektrana na ugalj odustaje se od istraživanja i razvoja na polju pouzdanih izvora energije, ukidaju radna mesta i Nemačka dovodi u zavisnost od nuklearne i energije iz termoelektrana na ugalj iz inostranstva. Vol strit žurnal (Wall Street Journal) u uvodniku od 29. januara 2019. pod naslovom „Najglupavija energetska politika na svetu“ piše: „Retko ko vodi tako blesavu energetsku politiku kao Nemačka, gaseći elektrane sa pogonom na jedinu pouzdanu energetsku sirovinu koju ima: ugalj.“
  • Kakve to prema Vašem mišljenju ima sa tzv. „Međunarodnim panelom za klimatske promene“? Ko ga je imenovao i da li je ta ustanova nezavisna i reprezentativna

Al Gor je nekadašnji potpredsednik SAD i član upravnog odbora Rokfelerove zadužbine koja u velikoj meri finansira organizacije za zaštitu životne sredine poput Grinpisa ili Rimskog kluba. Njegovo delovanje osamdesetih godina išlo je u pravcu stvaranja političkog instrumenta radi zadobijanja državne podrške za borbu protiv fiktivne klimatske katastrofe. Takav aranžman trebalo je da pomoću njegovih veza postane instrument koji bi mu dugoročno obezbeđivao odgovarajući prihod. Radi toga je bilo neophodno nacionalizovati temu zvanu „klima i životna sredina“. Gor je podstakao Džejmsa Hansena (James Hansen), svog prijatelja i tadašnjeg direktora Godardovog instituta za svemirska istraživanja u Njujorku (Goddard Institute for Space Studies, GISS), da iskoristi svoj uticaj kao najveći stručnjak za klimu u SAD.

Hansen je još sedamdesetih godina predviđao novo ledeno doba, navodno usled industrijske emisije prašine i aerosola. Plan je bio da se upriliči saslušanje u američkom Kongresu na temu „Ima li klimatsko stanje uticaja na razvoj SAD? “ Senator iz Kolorada Tim Virt (Tim Wirth), Hansenov prijatelj, iskoristio je ukazanu priliku. U Senatu u Vašingtonu 23. juna 1988. organizovano je javno saslušanje na kom je Hansen izneo svoju hipotezu o zagrevanju Zemlje. Doneta je odluka da se pored UNEP (UNEP) osnuje nova organizacija, potonji Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC). UNEP je organizacija UN zadužena za životnu sredinu, kojom su tada rukovodili Rokfeleri i njihov intimus Moris Strong (Maurice Strong), koji je s druge strane bio u izuzetno prijateljskim odnosima s Alom Gorom. Novoosnovana organizacija je, prema Gorovom i Strongovom nacrtu, dobila dva politička zadatka: da konstatuje da se Zemlja suočava s klimatskom katastrofom i da je tu katastrofu izazvao čovek

Tako je Al Gor postao prvi čovek koji je stekao milijarde na ugljen dioksidu, pošto od svakog sertifikata dobija proviziju posredstvom trgovine emisionim pravima. Pri svakom učinjenom koraku, napred ili nazad, ne može se izbeći plaćanje Goru. Zadatak Međunarodnog panela za klimatske promene nije da vrši klimatska istraživanja čiji bi rezultati bili dostupni javnosti već da pokaže da je porast temperature o kom su svojevremeno iznosili pretpostavke uzrokovan čovekovim delovanjem. Međunarodni panel za klimatske promene ni u kom slučaju nije udruženje naučnika i sam ne obavlja nikakva istraživanja. Namesto toga okuplja 195 predstavnika vlada svih zemalja, koji vrše odgovarajući politički uticaj.

  • Možete li pobliže objasniti taj uticaj?
Važniji „Zaključci za donosioce odluka“ (Summaries for Decision Makers) utanačuju se između njegovih članova iz oblasti nauke i politike. Politički predstavnici se naravno bore za isticanje stavki koje im idu u prilog, čak i kad nemaju pokriće s naučne strane. Primera radi, prilikom pripreme „Zaključaka“ za peti izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene 2014. godine predstavnica nemačke vlade borila se za to da se ne pominje zaustavljanje porasta temperature u poslednjih petnaest godina – uprkos značajnom porastu koncentracije ugljen dioksida u atmosferi – obrazlažući da bi time bio doveden u pitanje tzv. prelazak sa fosilnih na obnovljive izvore energije u Nemačkoj. Uz to, podaci i tvrdnje Panela naknadno se falsifikuju ukoliko nisu po volji pojedinim vladama
  • Na primer?
Na primer, u izveštaju Panela za 2001. godinu na strani 774 sasvim ispravno stoji: „Za modelovanje klime primenjuju se spregnuti nelinearni haotični sistemi, čime se onemogućava dugoročna prognoza klimatskog sistema.“ Samo ta rečenica zapravo bi bila dovoljna da sve dalje zadatke Panela učini nevažnim. Kao što se i moglo očekivati, u svim potonjim izveštajima Panela ona je izbačena, bez ikakve zamene.
  • Još neki primer?
U izveštaju Panela za 1990. godinu verodostojno su predstavljene temperature za godine od 1000. do 2000. Prikazano je da su između 1200. i 1400. godine temperature bile otprilike za 1 stepen više nego danas, a da je između 1400. i 1800. vladalo „malo ledeno doba“. Međutim, u izveštaju za 2001. ove temperaturne krive su „ispeglane“. Odjednom je bila prikazana kriva poznata kao „palica za hokej“ Majkla Mana (Michael Mann), gde su pomenuta razdoblja poravnata, a na kraju „palice za hokej“, negde oko 1900. godine, prikazan nagli porast temperature. Manova teza sve je više dovođena u pitanje od strane ozbiljnih naučnika. Pošto pred sudom sam nije bio spreman da za svoju „palicu za hokej“ stavi na raspolaganje odgovarajuće podatke, sudija je zaključio da takvi podaci ni ne postoje i zaključio slučaj. Od tada Mana njegovi kritičari javno mogu kvalifikovati kao falsifikatora. Lažirana kriva u vidu hokejaške palice i dalje je, međutim, deo aktuelnog izveštaja Panela.

  • Postoji li globalno zagrevanje? Ko ili šta je za njega odgovoran?
Zavisi u odnosu na koji trenutak se gleda. Pre 50 miliona godina temperature na Zemlji bile su za oko 15 stepeni više. Pre 300 miliona godina i pre 450 miliona godina bile su toliko niske da je cela Zemlja bila prekrivena ledom. U XII i XIII veku temperature su bile otprilike za jedan stepen više nego danas. U XVI i XVII veku imali smo „malo ledeno doba“ sa temperaturama otprilike za jedan stepen nižim nego danas. Sredinom XVIII veka temperatura je bila otprilike kao danas. Mnogi zainteresovani za klimu se zanimaju za razdoblje od sredine XIX veka, odnosno početka industrijalizacije. Od 1860. do 1910. nije bilo znatnijih temperaturnih promena. Od 1910. do otprilike 1945. temperature su porasle za oko 0,4 stepena, iako evropska industrija usled Prvog svetskog rata dugo nije funkcionisala.

Od 1945. do otprilike 1970. bilo je u proseku za 0,2 stepena hladnije, iako je posle Drugog svetskog rata industrijalizacija širom sveta napredovala krupnim koracima. U to vreme mediji su još uvek bili puni histerije da se nalazimo pred novim ledenim dobom. Tada su u SAD naučnici Rasul (S. I. Rasool) i Hansen razvili kompjuterski program s kojim su navodno mogli proračunati kakva će klima biti u budućnosti. Vašington post (Washington Post) je 9. jula 1971. u članku „U. S. Scientist Sees New Ice Age Coming“ objavio sledeće:

„U sledećih 50 godina sitna prašina, koju čovek izbacuje u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva, reflektovaće toliku količinu Sunčeve svetlosti da bi prosečna temperatura mogla pasti za šest stepeni.“

Isti taj Džejms Hansen 23. juna 1988. u saslušanju pred američkim Kongresom tvrdi da njegov kompjuterski program sad pak predviđa globalno zagrevanje, argumentujući svoju tvrdnju sledećim rečima: „Krivicu za globalno zagrevanje snosi sagorevanje fosilnih goriva.“ Isti taj razlog naveo je sedamdesetih godina obrazlažući istim kompjuterskim programom predviđeno novo ledeno doba.
  • Šta se od tada desilo?

Od 1970. do 1995. temperature su porasle za oko 0,3 stepena. Od tada su ostale relativno iste, a u poslednje tri godine čak i neznatno pale. Pri svemu tome pak moramo uzeti u obzir da su se u poslednjih 50 godina gradovi naglo povećali. Građeni su novi aerodromi, a na starima dodavane piste za poletanje i sletanje. Koliko je tek izgrađeno novih puteva, uključujući sela. Gradovi su se sve više približavali mernim stanicama, koje su nekad stajale na brisanom prostoru u prirodi. U tom smislu u potpunosti se može govoriti o čoveku kao uzroku porasta temperature, ali to nema nikakve veze sa ugljen dioksidom. U gradovima se gradi, i u njima je sada usled sistema grejanja, klimatizacije, auto motora koji proizvode toplotu, asfaltnih ulica koji čuvaju toplotu itd. toplije nego na poljima i u šumama. A što se merna stanica više približava gradu, aerodromu ili autoputu, to su merene temperature više i stvaraju privid klimatskog zagrevanja koje možda ni ne postoji. Usput budi rečeno, prosečna temperatura na susednoj nam planeti Marsu je od sedamdesetih godina porasla za 0,65 stepeni, iako ljudi tamo ne žive.
  • Može li čovek nešto preduzeti po tom pitanju?
Pitanje nije „Kako da sprečimo klimatske promene?“ To nikako ne možemo, jer ne možemo propisivati Suncu kako da sija. Pitanje je „Šta raditi ukoliko dođe do klimatskih promena?“ Ukoliko bi trenutno zaista postojalo globalno zagrevanje, nikako to ne bismo mogli sprečiti. Umesto toga valjalo bi da ogromne količine novca, kojima uzalud pokušavamo uticati na klimu, upotrebiti na pripremu za moguće posledice klimatskih promena. Protiv klimatskih promena čovek ne može ništa jer, kako rekosmo, ne može zapovediti Suncu kako da sija. Ali se može štititi od nevremena, poplava, suša itd. Primera radi, Ričard Tol (Richard Toll), profesor ekonomije klimatskih promena i konsultant Međunarodnog panela za klimatske promene, preporučuje: „Manje je skupo izabrati strategiju prilagođavanja klimatskim promenama nego da se pokušava njihovo sprečavanje drastičnim smanjenjem ugljen dioksida.“

Prema procenama Ujedinjenih nacija, iznosom od polovine troškova uzrokovanih Protokolom iz Kjota trajno bi se mogli rešiti najgori svetski problemi: pijaća voda, sanitarna higijena, zdravstveno osiguranje, obrazovanje. Dakle, investicije koje bi odmah spašavale živote. Ali dok god je proračunati iznos ugljen dioksida u redu, baš nas briga za životnu sredinu i čovečanstvo! Biljkama su za život potrebni voda, sunce, minerali i ugljen dioksid. Otud je ugljen dioksid jedino gradivo na Zemlji koje stvara organsku materiju. Jedino ugljen dioksid sadrži ugljenik neophodan za proizvodnju šećera, skroba, celuloze i kiseonika kao osnova za ishranu i disanje ljudi i životinja.
  • Ruku na srce: Ako bi nemačka ispunila sve „klimatske ciljeve“, kakve bi bile posledice po privredu i stanovništvo?
Nemačka je, koliko se zna, jedina zemlja na svetu koja istovremeno zatvara nuklearne i termoelektrane na ugalj i ima nameru da prestane sa upotrebom nafte i gasa, iako trenutno nema nikakvih alternativa. Čak je sve više ljudi i protiv vetrogeneratora! S jedne strane turbine nanose štetu prirodi, s druge se udruženja građana organizovano suprotstavljaju izgradnji trasa za prenos energije od proizvođača na severu do potrošača na jugu Nemačke. Naučnici iz Nemačkog centra za avijaciju i kosmonautiku u jednoj analizi osnovano su ustvrdili da je oko 30.000 vetrogeneratora u Nemačkoj tokom toplih godišnjih doba odgovorno za uništenje oko pet milijardi letećih insekata dnevno. To je dvanaest hiljada tona insekata godišnje! Njihova studija uz to pokazuje da se stepen uništavanja insekata udvostručio u poslednjih petnaest godina, otkako su se počeli primenjivati vetrogeneratori s visokim turbinama klase jedan i po megavat. A odavno je već poznato da njihovi rotori uništavaju ptice i slepe miševe. Ostaje, dakle, još jedino sunčeva energija. Ali šta da radimo noću, kad Sunce ne sija? Politika Evropske unije koja svrstava elektroauta u auta nulte emisije je varka, kako su kritički izneli istraživači iz Instituta za privredu u Minhenu u nedavno objavljenoj studiji. Čim se uzme u obzir emisija ugljen dioksida pri proizvodnji baterija, rezultati studije pokazuju da elektroauto zagađuje klimu 28% više nego dizel auto. Granica od 50 grama ugljen dioksida po kilometru predviđena propisima koji bi trebalo da stupe na snagu 2030. godine odgovara potrošnji od 2,2 litra dizela ili 2,6 litara benzina i „tehnički nije izvodiva“.
  • Upotreba elektroauta, dakle, nema puno smisla u pogledu smanjenja CO2?
Prema nalazima Agencije za zaštitu životne sredine, elektrobaterije su veoma neisplative u energetskom pogledu. Primarne baterije prilikom proizvodnje troše otprilike između 40 i 500 puta više energije nego što se od njih potom može dobiti. Pri tom su neophodne ogromne količine sporo razgradljivih sirovina, koji su dosad u autoindustriji imale sporednu ulogu. Baterije spadaju u najznačajnije teške metale u otpadu domaćinsta

Našoj Vladi trebalo bi da je stalo i do zaštite životne sredine! Troškovi prelaska sa dizel i benzinskih na električne automobile su ogromni i moraju ih snositi ili kupci ili poreski obveznici posredstvom vladinih subvencija. Štetu trpe i isporučioci za autoindustriju i već se oseti gubitak radnih mesta. Pitam se i kako će vlasnici elektroauta npr. puniti baterije auta na parkiralištu robne kuće, kad je tamo otprilike jedno ili svega nekoliko mesta za punjenje? Kako će stanovnici koji iznajmljuju kuće u centru grada preko noći puniti baterije svojih auta kad ne mogu naći ni mesto za parkiranje ispred kuće? Mnogo pitanja, ali bez odgovora!

  • Vi čak podržavate kažnjavanje onih koji daju lažne prognoze. Na koji način biste to sproveli?

Ekolog, profesor Jozef Rajholf (Josef Reichholf) u jednom pismu čitalaca iznosi mišljenje da bi prognostičare trebalo pozivati na odgovornost kad posledice njihovih prognoza mnogo koštaju društvo ili kad se prognoze koje su stajale novca ispostave kao promašene. Takva odgovornost se podrazumeva u drugim pozivima. Lekari se moraju zaštititi skupim osiguranjem u slučaju da daju pogrešnu dijagnozu ili učine grešku pri lečenju. Zašto i prognostičari novog esnafa ne bi morali plaćati osiguranje ako promaše s prognozom?

„Smatram to poštenim i ispravnim, jer su u pitanju sredstva od poreza koji svi plaćamo i koja se na taj način troše budzašto.“ U pravu je! Da krenemo odmah sa tolikim promašenim prognozama klimatskih uzbunjivača, čije kompjuterske projekcije, kako se već pokazuje, nemaju veze sa stvarnošću. Samo troškovi koje je prouzrokovao Majkl Man sa svojom lažnom projekcijom u vidu hokejaške palice, koju propagandistički nameću Međunarodni panel za klimatske promene, razni instituti, vlade i stranke Zelenih, kao i većina medija, već su postali neizmerni. I rasti će i dalje ukoliko se najzad klimatska politika ne preuzme iz ruku onih koji prave paniku


Profesore Deler, hvala Vam na razgovoru.

Prof. dr Klaus-Diter Deler (Klaus-Dieter Döhler) (1943), endokrinolog. Studirao biologiju, hemiju i psihologiju u SAD i Nemačkoj. Dvanaest godina radio kao istraživač, između ostalog u Institutu za biofiziku Maks Plank u Getingenu, na Visokoj medicinskoj školi u Hanoveru i na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Od 1999. osnivač i direktor farmaceutskog preduzeća Curatis Pharma. Objavio preko 100 naučnih radova i jednu monografiju. Godinama se bavi pitanjima klime i njenih posledica.

izvor :Stanje stvari 

4 коментара:

  1. Анониман05. март 2020. 21:43

    Zatucanim ljudima koji su na GMO hrani, Gretica je simbol otpora i nade. Ta hrana i jos ponesto je uradilo svoje.
    PDVNK bre

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман06. март 2020. 00:03

    Gretica posluzuje finansijsku mafiju i ovaj covek je jedan od retkih koji je ukazao na strukturu njihove organizacije : politicare, naucnike, institucije, decu, cija upotreba podseca na totalitarne sisteme, pogotovo na Hitlerjugend, organizaciju koja je pocivala upravo na elementima koje je moguce uociti kod Grete a to su: bezuslovna vera u ideju ( klimatskih promena - kao u Hitlerovu ideju), romanticarski idealizam i patriotizam ( globalisticki- prema majcici planeti). Biznismeni su temeljno razradili plan i on se fascinantnom brzinom odvija. Kapa dole! Ovo je tipican tehnoloski projekat - prelazak na nove tehnologije kao na novi izvor prihoda. Vesto su plasirali “ ideologiju” - podigli je na najvisi globalni nivo i eto, uspeli su. Nije im bila potrebna Greta. Dete se ubacilo samo, mrzelo je da ide u skolu. Pa kad se vec pojavila ubacili su je u propagandnu masinu. Izgleda da im je taj potez doneo koliko pluseva toliko i minusa. Zato Greti hvala! Ona je najvise zasluzna za budjenje svesti o prevari.
    Pozdrav
    XXX

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман06. март 2020. 18:50

    Evo šta kaže trag novca. Klimatske pokrete finansiraju Banka Engleske, Goldman Saks, Soroš fondacija i slične organizacije. Zbog griže savesti (?). Ne, nego zbog profita.
    Pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши