субота, 16. септембар 2017.

Kad naše usne zajedno progovore







 Lis Irigarej,


Ako jedno drugome nastavimo da govorimo istim jezikom, reprodukovaćemo jednu te istu priču. Počinjaćemo iste priče, uvek iznova. Ne osećaš li to? Slušaj: muškarci i žene oko nas – svi zvuče isto. Iste svađe, iste rasprave, iste scene. Iste afiniteti i iste razlike. Iste teškoće, uvek jedna te ista nemogućnost da se dopre do onog drugog. Isto... isto... Uvek jedno te isto.

Ako nastavimo da govorimo ovu istost, ako govorimo jedno drugom na isti način na koji ljudi razgovaraju već vekovima, onako kako su naučeni da razgovaraju, promašićemo jedno drugo. Opet... Reči će prolaziti kroz naša tela, iznad naših glava, nestajaće, učiniće da nestane i nas dvoje. Daleko. Iznad. Odsutni iz sebe samih, postajemo mašine koje su izgovorene, mašine koje izgovaraju. Umotani smo čistim kožama, ali one, zapravo, nisu naše. Imamo čista imena, ona su nasilje nad nama.
Tvoje ime nije tvoje, moje ime nije moje. Nemamo imena. Menjamo ih, baš onako kako muškarci razmenjuju nas, onako kako nas muškarci koriste. Užasno je glupo biti tako zamenjiv, naročito ako si, istovremeno, i poprište te zamene.

Kako da te dodirnem ako nisi tu? Tvoja je krv prevedena u njihova čula. Oni mogu da razgovaraju između sebe i da razgovaraju o nama. Ali, „nama“? Izlazi iz njihovog jezika. Prolazi kroz sva imena koja ti daju. Čekam tebe, čekam sebe. Nije teško. Ostani tu, baš tu, i nećeš biti apsorbovana ofucanim scenarijima, redundantnim frazama, poznatim gestovima, telima koja su već kodirana u sistem. Ne dopusti da budeš zavedena ni normama, ni navikama.

Normalno, ili po navici, „Volim te“ kažemo zagonetki: jednom „drugom“. Drugom telu, ili drugom polu. Volim te: ali, ne znam tačno ni koga, ni šta. „Volim“ odleti, biva progutano, davi se, gori, nestaje u ništavilu. Moramo da čekamo na povratak tog „Volim“. Da čekamo, možda dugo, možda zauvek. Šta se to desilo sa „Volim“, šta se iz njega izrodilo? Šta sam to postala ja?
„Volim“ je u čekanju na drugog. Da li me je taj „drugi“ progutao? Ispljunuo me? Uzeo me, ili me ostavio? Prećutao me, ili me rekao? Kako mu je sada? Nije više deo mene ? Kada mi kaže „Volim te“, da li mi vraća mene? Ili kroz tu formu daje sebe? Njegovo? Moje? Isto? Drugo? Šta je, onda, postalo od ja?

Kada kažeš „Volim te“ – baš tu, pored mene, pored tebe – ti izgovaraš i „Volim sebe“. Ni ti, ni ja, ne treba zauzvrat da očekujemo ništa. Ne dugujem ti ništa, ne duguješ mi ništa. Ovo „Volim te“ nije ni dar, nije ni dug. Dok dodiruješ sebe dodirujući mene, ti mi ne „daješ“ ništa: kroz mene dodiruješ sebe. Ne daješ sebe. Šta mogu ja sa tim sobom, sa svim tim selfovima, tvojim i svojim, upakovanim poput poklona. Oboje nas čuvaš u onoj meri u kojoj nas otvaraš. Pronalazimo se onda kada se jedno drugom poverimo. Ova valuta alternativa i opozicija, izbora i pregovora, nema nikakvu vrednost za nas. Sve dok se ne uspostavimo u njihovom poretku i reaktiviramo njihov sistem razmene u kome za „nas“ mesta nema.

Volim te: telo s drugim podeljeno, nepodeljeno. Oboje smo celi. Nema potrebe za prolivanjem krvi između nas. Nema potrebe za ranama koje bi nas podsetile da krv postoji. Poznata nam je, bliska. Ti si skoro crven(a), a ipak tako beo(la) I jedno i drugo, u isto vreme. Ne postaješ neiskren(a) dok postaješ vatren(a). Čist(a) si zato što si ostao(la) blizu krvi. Pošto smo oboje beli i crveni, mi porađamo boje: ružičaste, smeđe, plave, zelene, žute... Jer, ova belina nije prevara, ona nije ni mrtva krv, niti crna krv. Prevara je crna: ona apsorbuje baš sve, zatvara se i želi da bude živa, ali, uzalud. ... Belina ovog crvenog ne poseduje ništa. Ona vraća onoliko koliko dobije, u luminoznoj obostranosti.

odlomak
(preveo: Nikola Todorović)

Izvor


                                         

BLOG ALEA

                                                 Iz Ogledala druge žene , Lis Irigarej









O knjizi  razgovaraju Adriana Sabo, Emilia Epštajn, Ivona Živković, Jelena Mijić, Ksenija Stevanović, Nađa Bobičić, Petar Bojanić, Sanja Milutinović Bojanić, Tanja Marković, uz moderaciju Adriane Zaharijević.

Svojim specifičnim stilom i metodologijom, knjiga Lis Irigare Spekulum drugog: žena nedvojbeno odražava epohu kada nastaje ali i narednih dvadesetak godina tokom kojih se intenzivno čita i tumači. Nažalost, njen prevod na srpskohrvatski jezik nije usledio neposredno nakon 1974. godine kada je objavljena u Francuskoj (nakon uspešno odbranjenje doktorske teze es lettres), niti u Italiji (već 1975, zahvaljujući Luisi Muraro) ili u SAD-u (Cornell University Press, 1985), već se pojavljuje na srpskom s gotovo četrdeset godina zakašnjenja. Iako bi sâmo to zakašnjenje moglo biti tema čitalačke radionice o težini prevođenja, nedostupnosti filozofije Lis Irigare, o ženskom filozofije ili o ženama u filozofiji – jer ona, pre svega, jeste filozofkinja – namera seminara je da se, upravo apstrahujući znake vremena, pokušaju u ovom tekstu izdvojiti problemi i pitanja koji se i dalje nameću svojom aktuelnošću.

Kako je to Lis Irigare čitala i tumačila grčke filozofe (Platona, Aristotela, Plotina…), mistike ili Dekarta, Kanta ili Hegela? U kojoj meri je uticala da Frojd nakon Spekuluma više ne bude nedodirljivi autoritet u poslovima svesnog i nesvesnog? Kako je i da li je Lakan – sprečivši Irigare da nastavi univerzitetsku karijeru – zaista uspeo da sačuva falogocentričnost akademskog bastiona? Koga je ta akademija nastavila da proizvodi i da li je van nje moguće pronaći snažne diskurse koji bi mogli da pokrenu strukturalne promene mišljenja?

26 коментара:

  1. filozofi znaju biti pesnici. Duša je pesnička ili nije, odzvanja : mi možemo zamisliti život bez poezije, ali ga ne možemo živeti bez duše pesničke, uistinu ljudske.
    pesnik u prolazu
    Hvala !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, to je vrhovna istina - ljubav je ono što daje smisao ljudskom postojanju. Pa čak i kada je breme, teže nego bilo koje, ona izdiže iznad svakodnevnice preživljavanja.
      Hvala i tebi na inspirativnom komentaru.

      Избриши
  2. Kad bez ijedne izgovorene reči kažete jedno drugom sve.To je to.
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. ..zalupite vrata i odete, heeee....Uz ljubav ide kraj. Neizostavno!
      pedja

      Избриши
    2. Koliko si puta zalupio vrata? Ne bese to nakon ljubavi, vec onako, usput.
      Z

      Избриши
    3. Ljubav je nespojiva sa krajem: može da menja formu, intezitet, da tinja, da se potpunop ugasi ne može. Onda je nije ni bilo.

      Избриши
    4. XXX
      To je razumevanje.
      pedja
      To je žudnja i zadovoljstvo. Kada se ostvari umire.
      Z
      Postoje ljubavi koje to uistinu nisu. One su osuđene da umru jer su rođene u zabludi. Potpuna ljubav je ucepljena u dušu zauvek.

      Избриши
    5. Ja sam realista, ti si idealista.
      pedja

      Избриши
  3. pogledala sam snimke, Li, hvala za izbor

    Žena, priroda, filozofija, duhovnost...
    Čini mi se da su gošće suviše mlade da bi mogle da povežu sa tekstom na pravi način... jer, ipak, nedostaje dubine promišljanja, osim prepičavanja, što je uostalom svojstveno širem okvoru ženske prirode... a koliko vidim samo jedan muškarac, koji se mučenik uplašio pred tolikim brojem žena da je sve vreme mucao... u startu je predao svoje oružije :) Moguće je da su želele da spreče naboj atmosfere da je bilo više muškaraca. Mada, za nas bi bilo zanimljivije i inspirativnije da su pozvale i muškarce.

    Suviše naučnih termina, kako bi se, tobože, pokazalo znanje, intelektualnost, važnost, samodovoljnost, što kod nas i nije tako čudno, jer svako pristustvovanje takvim događajima donosi reference za dalji napredak u struci. Socijalni bog je u ovom društvi najjači, da je teško odupreti se tom izazovu i napraviti iskorak u novi pristup dijaloga na temu...

    If, baš sam danas kritična... toliko o seminaru

    A šta reći o idealizmu i realizmu... Ljubavi... Muškarcima i ženama...
    Drugi put.

    Puno vas pozdravljam

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Misli nam se poklapaju, sto nije redak slucaj. Doza kriticnosti Ispoljena danas nije mi se ucinila vecom, a moguce je da je nesto uticalo na obe zbog cega isto mislimo, uz to kriticno. Na Lis Irigarej sam naletela pre par godina, i posto gajim blagu netrpeljivost prema feminizmu, ili , bolje receno, nekim predstavnicama ovog pravca, zaobisla sam je u sirokom luku, smatrajuci je, istina, brlo lucidnom i iznadprosecno talentovanom spisateljicom. Upravo me ta crta ponovo vratila njenom opusu. Procitala sam je, trebalo je imati strpljenja, i priznajem nije uspela da me pokoleba u prethodnim stavovima o feminizmu, rekla bih da me ovoga puta potakla da razmislim mnogo vise o svojoj netrpeljivosti spram te vrste stiva. Feminizam je po mom ukusu isforsiran, pretenciozan, isuvise okrenut zenskoj poziciji bez onih neophodnih tananih nijansi odnosa. Da, to je moja priroda iz koje prositicu ovakvi stavovi. A sta stoji u osnovi ? Pedja misli da je to idealizam, a ja, opet, uz veliki napor da se stavim na tu stranu, mislim da nije u pravu, kao sto prethodno zakljucih da ni te zene spisateljice nisu objektivne jer im stalno izmice jedan stub gradjevine a bez njega ( ti kao strucnjakk to znas ) sve postaje klimavo. Da pojasnim - suvise je prosto svesti odnose, pa i ljubavni kao jedan od temeljnih, na klisirane, Cini mi se da su velikani knjizevnosti, i to bas muskarci, daleko suptilnije opisali te odnose nego sto su ih feministkinje oslikale. Obuzetost nazovimo to ideoloskom komponentom - borbe za prava zena- odredjuje ugao gledanja, suzava ga, oduzima odnosima prirodnost, pretvara se u mehanicisticki, kruti opis uoravo ovakav kakvim si ga opisala u komentaru o ucesnicama na snimku. Tema je zadata hajd da je skolski obradimo, sto vise iz pomoc okostale akademske misli. A u knjizevnosti je opisan zivot, pojedine zivotne situacije, i ma kako izmisljenje, i pojedinacne, one u sebi nose tipicnosti ali, ponavljam , tipicnosti koje izbacuje zivotna situacija a ne teorijske vratolomije. Ja sam uverena, i dalje, da velike - istinske ljubavi ostavljaju neizbrisiv trag. Cak i kada covek u zivotu dozivi dve, ili vise ljubavi, svaka svoj nacin ostaje da zivi, neka manje, neka vise. Zaboraviti se moze, ali emocije ne znaju za racionalni zaborav - one strecnu, na cas ozive. Realno je da intezitet ne moze da bude isti, ali je vrsta i u blazoj formi ista - a i to je, pobogu ljubav, odjek ljubavi. Moj drugar Pedja ili nikada nije voleo, ili ne prizna ovu ovu vrstu tavorenja jedne ljubavne emocije, zanemaruje je, I to je mozda jedna od cescih muskih osobina, mada licno izbegavam tu brstu generalizacija.
      Pozdrav i tebi

      Избриши
    2. Zaboravila sam da napomenem da sam ovaj odlomak odabrala upravo zbog izvanrdne poetske dimenzije. To je ono sto mi se kod Lis dopada.

      Избриши
    3. Ovo vreme karakteriše suviše brzo trošenje svih resursa ljudske egzistencije, od fizičkih - materijalnih, preko emotivnih - psihičkih, pa sve do intelektualnih - mentalnih. Tako da je meni tema feminizma već odavno potrošena. Pročitala sam tekst sa ALEA bloga, ali moram priznati površno, jer mi je tematika dobro poznata, pa nisam mogla da se previše udubljujem. Naravno, kako bi drugačije održavali ionako klimav stistem obrazovanja i intelektualnih svera, koji postaje praktično neodrživ, ako ne ovakvim i sličnim tribinama. Danas se u svetu, a ima toga i kod nas, organizuju tribine u formi radionica, krugova učesnika, mada je i to stara forma. Sve je u upotrebi, sve se koristi, i feminizam, i seksualne "orjentacije" i folizofija i prihologija, i ezoterija, nauka, politika, ekonomija, ideje, trice, kučine - sve umešano, prava mešana salata - muški bi više voleli mešano meso sa roštilja, i svima bi prijalo uz mešanu salatu.... hahahah

      Šalu na stranu, ali sve smo izvore zadovoljenja i zadovoljstva potrošili. Sve je postalo "transparentno",sve je dostupno, i sve jeftino. I ponovo se vraćamo na telo kao glavni stožer oko koga se vrtimo. To je znak da smo nisko pali i da ova civilizacija mora da gradi neki drugi sistem održivosti.

      Čovek sveden na pol je samo životinja koja u svom egzistencijalnom obliku uključuje i psihizam i intelektualizam. Pa smo skloni da diskutujemo da muškarci misle ovako, a žene onako - to je priroda svakog pojedinca. I svako od nas mora da zadovolji tu životinju gladnu svega, do tačke kada vidi da ništa od toga ne može da nadopuni prazninu koja se nalazi duboko ispod svih tih slojeva. A ona traži ljubav.

      I sve je bazira na principu: praznina - ispunjenje. Pitanje je samo koja nam je to posuda prazna, pa shodno tome jurimo takva ispunjenja. U korenu svih tih traženja je ipak samo ljubav. Naravno, prva asocijacija na pomen te nedokučive reči je odnos između muškarca i žene. Pitajte i roditelje - nikad neće pomisliti na decu, već samo na svoj međusobni odnos. Otuda je ta problematika centar jednog "sveta" dok deca pripadaju drugom "svetu". I niko na to nije imun. Otuda je taj odnos "problematičan", kompleksan, sveobuhvatan, nedokučiv, moguće je i nesaznatljiv...

      ..........

      Избриши
    4. Volim ja vas dve pametnice. I to je ljubav. A Liv me surovo optuži da nikada nisam voleo. Moj problem je druge prirode, čim ugledam dobro žensko ja ga zavolim, heheee... i što kaže pametna Sfinga ispunim prazninu, a u korenu svih traženja je ljubav. Eto, kratko objasni Sfinga sve.

      Šalu na stranu! Ni po čemu ovo vreme nije lošije ili bolje. U svim periodima su se duhovne vrednosti pokazale bitnima. One ljubav čine kompletnom. Hoću reći priznamo li duhovnost kao vrhovnu vrednost odabraćemo ceo sistem unutar kojega je ona ustrojena. U njima ćemo tražiti smisao, prema njima ćemo usmeravati naš život. Traganje na tom putu se uglavnom izjalovi. To je ta uvek ista ljudska priča.
      pozdrav Sfingi
      pedja

      Избриши
  4. "...Ne,ne, ali tu su pogledi, tu je držanje. Sto godina da živim,zaboraviti neću..."
    Lav Tolstoj, Ana Karenjina
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
  5. Razmisljate li da ženama i muškarcima nije uvek cilj ljubav, nego zadovoljstvo. To nam je u prirodi, nemoj da se lažemo. Niste čuli da u vezama iz ljubavi ljudi najčešće ostaju zarobljeni u braku bez ljubavi. Pazimo se mudrih izjava, u njima ima mnogo zabluda.
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je opis sa početka; Ako jedno drugome nastavimo da govorimo istim jezikom, reprodukovaćemo jednu te istu priču. Počinjaćemo iste priče, uvek iznova. Ne osećaš li to? Slušaj: muškarci i žene oko nas – svi zvuče isto. Iste svađe, iste rasprave, iste scene. Iste afiniteti i iste razlike. Iste teškoće, uvek jedna te ista nemogućnost da se dopre do onog drugog. Isto... isto... Uvek jedno te isto.

      I dalje, uporno dodajem (ponavljam) - Pa čak i kada je (ljubav ) breme, teže nego bilo koje, ona izdiže iznad svakodnevnice preživljavanja. To nije mudrost, ni zabluda već iskustvo. Nemate ga, niste ga imali. Šteta!
      pozdrav

      Избриши
    2. Nemate..niste imali, Liv, nismo imali toliko divnih iskustava. Jedno manje ili više. Istosti o kojoj se govori u ovom citatu ponekad nas nateraju da kažemo da nam niko ne treba i da ćemo biti mnogo srećniji ako ostanemo sami. A da je ljubiti lepo, jeste.
      pedja

      Избриши
  6. Hm, Hm, Hm,....
    XXX, ti si u pravu. Svaki pokret koji čovek napravi prema nekome jeste iz zadovoljstva. Svi idu ka uživanju, a ne ka patnji. Tako je svet skrojen, da bi čovek uživao, a ne patio se. Druga je stvar što mi ne umemo da napravimo kontakt sa drugom osobom (u čemu se slažem sa Liv). Problem je u tome kad osetimo zadovoljstvo ono samo po sebi nestaje, pa onda tražimo reprizu. Pa još, pa još, i tako postajemo alavi, da na kraju sve moramo izgubiti. takav je zakon. U svemu. Kad probamo neko jelo, dovoljan je samo liz da bi osetili zadovoljstvo. A mi hoćemo dalje, na isti način, a kad se prejedemo onda nas može zaboleti želudac, možda ćemo povratiti ili dobiti višak holesterola, i sve zajedno uvek vodi ka patnji... hehehe. uvek je tako. Treba naći drugi način za nastavak.

    Imam utisak da si mislio na seks kada si pomenuo zadovoljstvo. Pa to je uvek početak priče, jer da nije tako niko ni sa kim ne bi bio. nađeš se u magnetnom polju i nema ti spasa, moraš u kolo. Ovaj Bog je smislio zamršen početak priče, jer kako bi drugačije održao ovaj svet. Nama je prepustio da osmislimo i rešimo nastavak te priče.

    Nije baš ni poenta u nagomilavanju istih ili sličnih iskustava. Hm. To nam dođe kao da stalno hoćemo u prvi razred. Nemamo želju da vidimo kako je to u drugom razredu i dalje. To je slično zakonu gravitacije, vuče te tamo gde još hoćeš nešto da uzmeš, da imaš, da poseduješ, da budeš sam sa sobom glavni dasa. I taj dasa postaje centar magnetnog polja oko koga sve mora da se vrti... i tu nema mesta za ljubav.

    Ljubav traži prazan i čist prostor imeđu dvoje ljudi, koji taj prostor moraju da omoguće jedno drugom. Problem je što je svaka osoba nasuprot onoj drugoj zbilja različita i suprotna forma. Samo se slično sličnom raduje. Pa kako onda uspostaviti relaciju sličnosti, a različiti smo, pogotovu kada je reč o muškarcima i ženama...

    Ma, nije ovo lako. Ljudi pametuju na ove teme jer traže i sami odgovore na svoja lična pitanja. Mislim da je zgodno ponekad sebi postaviti pitanje: A kako je moglo biti drugačije? Pronađe se tu i po neki odgovor.

    Popila sam kaficu, ispričala se sa vama, sad odoh da pravim ručak.
    Bilo mi je zadovoljstvo družiti se sa vama. Da nije zadovoljstva ne bih navraćala.
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  7. Da, mnogo razreda, osim retkih najbrojniji polaznici nevoljno idu dalje, nezahtevni su. Naravno, kada se želi diskreditovati seksualni nomadizam, dovoljno je zgroziti se nad tim ' primitivnim', ' životinjskim' principom života. U pravilu zaboravlja se dodati da tamo gde postoje zdravi sexualni odnosi ne uspevaju da se ustoliče ' istosti '. Hmm ..odjednom razumu postaje jasno da veze iz velike ili male ljubavi presahnu
    kad presahne sexualni interes. Ili, da krenemo od toga da ljubavi ima gde nema ni znaka od 'fizike'. Platonska ljubav je izvrstan primer mozga koji uspostavlja sliku na bazi naboja nagona, imitacije emocija. Mogli bi pomisliti da su sve ' velike ljubavi ' delom produkt fantazija.
    Krenemo li od realnosti sve je mnogo jasnije - hemije ima ili nema, bilo da govorimo o sexu ili ljubavi, o hrani koju liznemo pa ostavimo, ili se prejedemo, dosta nam je u jednom momentu, u drugom nije, pazi jednog te istog itd.
    Pozdravljam
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lepo, lepo rečeno, nije da nije ali- ne znamo ni ti ni ja koliko ljudi podvodi sex/nomadizam pod životinjski princip, a da ima takvih razmišljanja, nesumnjivo ima.
      - Dobar sex dobri odnosi- ne bih se složila iz razloga koji je ispisan iznad. Nema pravila!
      - Velike ljubavi nikada ne presahnu- završe ali ne presahnu. Sigurno postajem dosadna, šta ću, verujem u postojanost ljubavi, pa makar od nje ostale mrvice.Tako je sa svim, i sa mržnjom, verom, nadom.
      - Da, slažem se, ljubavi ima i tamo gde nema fizičkog kontakta. Recite mi šta nije produkt mozga/svesti, fantazije?
      - Realnost! Da, to je to što oblikuje svaki slučaj i čini ga posebnim.
      - Hemija ili ne - da, sve je relativno, kao fatazmagorija, čas je ima, čas je nema. Vidite, većina se slaže da golom sexu prethodi fizička tenzija ( tj. može i bez hemije ). Odnosi ljudi koje vežu duboke emocije ( ljubav-hemija ) daleko su od savršenih. Što je ljubavi više ( isto se odnosi na razum ) to je manje reči, manje negativne "istosti". Tada naše usne zajedno govore istosti u ljubavi, znaš ono u ljubavi je i ružno lepo, i lepo ružno, sve je naprosto ludo naopako i divno.






      Избриши
    2. Opa! Ovo piše žena koja voli i zaluđeni optimista. Nisam znao. Naklon, Liv.
      pedja

      Избриши
    3. Da mi je shvatiti logiku tvog zaključivanja?

      Избриши
    4. Nevešto pitanje. Vidim kojekakva čudesa jer sam spreman i slobodan videti i reći. Vrsta je to dara, umeća ako hoćeš, pre nego neka logika. Vidiš draga moja, ti postavljaš izvrsne tekstove,a ja se uporno trudim da ovde ne zavlada akademska klima već opuštajuća uz mešavinu bliskosti i čuvanja neophodne razdaljine. I to je to.
      pedja

      Избриши
  8. Aristotelova 'učiteljica nagovaranja', malo filozofije i sve to uz pesničko nadahnuće, to je moja logika. Da vodimo parnicu ne bi pobedili. Ovako, hajde da prihvatim vaša način razmišljanja.

    XXX

    ОдговориИзбриши
  9. Postoji priča o umetničkoj izložbi na kojoj je iznad predstavljenih komada pisalo: „Molim Vas, nemojte formirati nikakvo mišljenje´, jer...Peđa može da shvati..
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши