Govor Emila Zole na suđenju ( afera Drajfus )

                „Drajfusova afera, ah, gospodo, postala je vrlo mala u sadašnjem času. Ona je odbačena daleko pred užasnim pitanjima koja je izazvala. Nema više Drajfusove afere. Ubuduće će se raditi o tome da se zna da li je Francuska još Francuska prava čoveka, ona Francuska koja je svetu dala slobodu i koja treba da mu da pravdu. Jesmo li još narod najplemenitiji, najbratskiji i najvelikodušniji? Hoćemo li u Evropi zadržati naš glas pravičnosti i čovečnosti? Zatim, nisu li sva ta naša dostignuća dovedena u pitanje? Otvorite oči i shvatite da je francuska duša do svojih intimnih dubina morala biti uzbuđena kad se našla pred ovako strašnom opasnošću. Jedan narod ne može biti uzrujan do te mere a da i sam njegov moralni život ne bude u opasnosti. Trenutak je izuzetno kritičan. Radi se o spasu nacije.

I kada budete razumeli ovo, gospodo, osetićete da postoji samo jedan mogući lek: kazati istinu, ostvariti pravdu. Sve što zadržava svetlost, sve što povećava neznanje, samo će doprineti produžavanju i zaoštravanju krize. Uloga dobrih građana, onih koji osećaju neodoljivu potrebu da ovo jednom prestane, jeste da zahtevaju potpunu istinu. Već nas je mnogo koji na nju mislimo. Ljudi iz književnosti, filozofije i nauke sa svih strana se dižu u ime inteligencije i razuma.

Ne govorim vam o inostranstvu, o drhtaju koji je obuzeo celu Evropu. Ipak inostranstvo nije neizbežno naš neprijatelj. Ne govorimo o državama koje nam sutra mogu biti protivnici. Ali zašto je srce prepuno bola i bratske patnje velikoj Rusiji, našem savezniku, pa maloj i plemenitoj Holandiji, svim simpatičnim narodima sa severa, zemljama francuskog jezika – Švajcarskoj i Belgiji? Žudite li za Francuskom usamljenom u svetu? Želite li da, kada pređete granicu, ne budu više naklonjeni vašem legendarnom dobrom glasu pravičnosti i čovečnosti?

 

Avaj, gospodo, kao i toliki drugi i vi možda očekujete dokaz o Drajfusovoj nevinosti kao grom iz vedra neba. A istina obično nikad tako ne postupa. Ona traži istraživanja, moć shvatanja. Dokaz! Mi dobro znamo gde bismo ga mogli naći. Ali mi na to mislimo samo u dubini naših duša, a naša je patriotska zebnja da ćemo se jednog dana izložiti šamarima ovog dokaza, pošto smo čast vojske upleli u laž. Hoću da otvoreno izjavim da, iako smo kao svedoke predložili neke članove stranih ambasada, nikad nismo ni bili voljni da ih privedemo sudu. Smejali su se našoj smelosti. Ali ne verujem da su se zbog toga smejali i u Ministarstvu inostranih poslova jer su tamo morali sve dobro razumeti. Hteli smo samo da onima koji znaju celu istinu kažemo da je istina i nama poznata. Po ambasadama se već o njoj priča, a sutra će je znati ceo svet. I nama je od danas još nemoguće da je tražimo tamo gde se ona nalazi, jer je ona zaštićena nesavladljivim formalnostima. Vlada koja sve zna, a uverena je kao i mi u Drajfusovu nevinost, moći će da nađe svedoke kad zaželi, i to bez opasnosti, koji će najzad rasvetliti stvar.

Drajfus je nevin, ja se na to zaklinjem. Ja za to dajem u zalogu svoj život, dajem za to u zalogu svoju čast. U ovom ozbiljnom trenutku, pred ovim sudom koji predstavlja ljudsku pravdu, pred vama, gospodo porotnici, koji ste samo ispoljavanje nacije, pred celom Francuskom, pred celim svetom, ja se zaklinjem da je Drajfus nevin. I sa svojih četrdeset godina rada, s autoritetom koji mi je mogao dati tako veliki napor, zaklinjem se da je Drajfus nevin. I svojim delima koja su pomogla širenju francuske književnosti, zaklinjem se da je Drajfus nevin. Neka se sve to sruši, neka moja dela propadnu ako Drajfus nije nevin. On je nevin.

 

Sve izgleda da je protiv mene: oba doma Skupštine, građanska vlast, listovi s velikim brojem primeraka, javno mnjenje koje su listovi otrovali. Imam sa sobom samo ideju, ideal istine i pravičnosti. I ja sam vrlo miran. Ja ću pobediti.

Nisam želeo da moja zemlja ostane u laži i u nepravdi. Mogu me ovde i osuditi. Ali će mi Francuska jednoga dana biti blagodarna što sam pomogao da se spase njena čast.“