MAFIJA- PATOLOGIJA URBANOG MILJEA

Koga sve guta mafija ? Ovih dana je ponovo aktuelizovan slučaj Magnicki. Naime, američki senator Bendžamin Kardin predložio je Nacrt zakona pod nazivom "Zakon Sergej Magnicki o zakonskoj odgovornosti" koji predviđa sankcije protiv ruskih funkcionera za koje se smatra da su kršili ljudska prava.
Trideset sedmogodišnji advokat Magnicki umro je u Moskvi 2009. godine kako se tvrdi zbog torture tokom istrage vezane za njegovog klijenta, američku investicionu firmu "Ermitaž kapital", osumnjičenu za proneveru.
Njegova smrt je izazvala oštre reakcije u međunarodnoj javnosti, ali nijedan funkcioner nije kažnjen.
Rusija je ove nedelje odbacila otpužbe protiv jednog od dvojice zatvorskih lekara optuženih da su svojim nemarom doveli do smrti advokata.
"Ermitaž kapital" i ruski aktivisti odavno vrše pritisak na američke zakonodavce da usvoje zakon kojim bi se uskratile vize i zamrzla sredstva pripadnicima policije, tužiocima, sudijama i drugim funkcionerima koji su bili umešani u "slučaj Magnicki".
MAGNICKI je trunuo u prljavoj, hladnoj i pretrpanoj ćeliji gotovo osam meseci, hraneći se pokvarenim obrocima kao što su ovsena kaša sa larvama insekata i trule ribe... U takvim bednim uslovima, trpeo je akutni bol u bešici i borio se sa bolešću pankreasa. Najzad, godinu dana nakon hapšenja prebačen je u bolnicu na operaciju. Umesto da bude podvrgnut lečenju, policajci su ga lisicama vezali za krevet i tukli. Doktori su ga našli sat kasnije mrtvog na podu - ispričao je u Parlamentu poslanik vladajućih konzervativaca Dom Rab.

Magnicki je, prema Rabovim rečima koje citira EUobserver, ubijen pošto je objavio imena visokih ruskih zvaničnika koji su proneverili 230 miliona dolara iz državnih fondova. Rab i bivši šef diplomatije, takođe poslanik Kameronove partije, Malkolm Rifkind istakli su da Rusija postaje društvo koje „i te kako toleriše odnos države i organizovanog kriminala“.
Rab je pozvao vladu u Londonu da zabrani ulazak u Britaniju za 60 zvaničnika Rusije, ukazujući da su iste ili slične mere predložili poslanici u Italiji, Holandiji, Poljskoj i Švedskoj. Britanski parlamentarci su se obratili i ruskom ambasadoru zahtevajući da slučaj Magnickog ne bude zaboravljen.
izvor
             

U kriminološkom smislu savremeni kriminal predstavljaju organizacije i grupe koje deluju na prostoru više država ili se posledice njihove aktivnosti osećaju na širem prostoru od lokalnog. Kriminolozi razlikuju profesionalne od pojedinačnih kriminalnih slučajeva. Savremeni kriminal nije isključiva pojava kriminalnog podzemlja. On se pojavljuje u poslovima korporacija koje stiču profit legalnim putevima zbog čega se mnogi teoretičari dvoume da li da ga uopšte nazovu kriminalom. Autori koji smatraju da se radi o dve posebne vrste kriminala, osnov za distinkciju obično nalaze u tome što legitimne kompanije svoje prihode uglavnom zasnivaju na legalnim poslovima i što ne koriste nasilje da bi stvorile i održale kartel (Livingston, 1996). Nije sve tako čisto kao što se predstavlja.
Već površna analiza poslovanja većine kompanija pokazuje da je ono vrlo često na granici zakonitog, a neka istraživanja su pokazala da se kao posledice njihovog nedozvoljenog delovanja neretko javljaju fizička maltretiranja, pa čak i ubistva (Schrager and Short, 1978). Naravno, da bi se trgovina neometano odvijala potrebno je obezbediti podršku javnih službi i finansijskih organizacija pa organizovani criminal nastoji da obezbedi paravan kako bi koristio legitimni biznis i to ne samo u slučaju "pranja novca". Zbog toga je u takvim slučajevima teško razlikovati šta je "iznad", a šta "ispod" zemlje (Croall, 1994, str. 16).
Član Veća Evropske središnje banke Mario Draghi je “davne” 2010 ukazao da su organizovane kriminalne grupe iskoristile krizu da se infiltriraju na svim nivoima u realnu ekonomiju.Tom prilikom je prozvao banke. Te godine je inspekcija u 120 banaka uočila propuste u tzv. screening klijenata. izvor

        

Nekada je Švajcartska bila najidelanije mesto transakcije. Dans su to Panama, Kajmanska ostrva, Hong Kong, Bahami gde postoje banke za deponovanje i puštanje u opticaj novca koji je zarađen ilegalno.
UN su identifikovale 18 kategorija transnacionalnog kriminala i to su: pranje novca, nelegalna trgovina narkoticima, korupcija i mito javnih zvaničnika, infiltracija u legalne poslove, izazivanje lažnog bankrota, prevare u vezi sa osiguranjem, kompjuterski kriminal, krađa intelektualne svojine, nelegalna trgovina oružjem, terorističke aktivnosti, otmica aviona, morska piraterija, otmice na zemlji, trgovina belim robljem, trgovina ljudskim organima, krađa umetničkih dela i kulturnih dobara, ekološki kriminal i drugi prekršaji učinjeni od grupa organizovanog kriminala.U Americi se kriminal svrstava u ilegalne radnje (kockanje, lihvarenje, narkotici i druga dobra i usluge) i aktivnosti u oblasti privrednog poslovanja i zapošljavanja (infiltriranje u legitimni biznis i reketiranje).

I legalni promet i trgovina drogama, je najprisutniji oblik organizovanog kriminaliteta, koja donosi izuzetno velike zarade. Ne može se proceniti vrednost ove trgovine ali se po nekim procenama ona po profit kreće iza trgovine naftom. Ogromna finansijska moć koju poseduje narkomafija omogućava joj upliv u vlast. Tako dobijamo situaciju da pozemlje kreira političku strategiju pojedinih političkih partija, njihove izbore i raspodelu funkcija. Napoznatiji prostori lanca trgovine su zona Zlatnog trougla (Burma, Laos, Tajland), odnosno Zlatnog polumeseca (severozapadni Pakistan i pogranični avganistanski pojas), u kojima se mak i konoplja neometeno uzgajaju i prerađuju u opijum i hašiš i eksportuju u druge zemlje. Najorganizovaniji kriminalni karteli je kolumbijski (kokainske) i sicilijanski, za koji se pretpostavlja da je najvećim delom zadužen i za veliki talas narkomanije u Evropi, gde se godišnje zapleni oko pet tona kokaina.Uz ove je neko vreme u posao uključen turski kartel, a u poslednje vreme albanska, ruska,srpska i ostale mafije sa ovih prostora. 

           

UN O KRIMINALU

Kriminal stvara otprilike 2,1 biliona dolara godišnje, što je 3,6 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, i još raste.
"Zato je kriminal jedno od dvadeset najjačih privreda na svetu", kaže Jurij Fedotov, čelnik UN-ova kancelarija za droge i kriminal. Taj su podatak nedavno prvi put izračunali UNODC i Svetska banka, a temelji se na podacima iz 2009.

Mali pregled jedne od najpoznatijih mafijaških organizacija. 

NOSTRA COSA

      

Mafija pretpostavlja se ima korene u arapskom jeziku i označava sklonište. Koreni mafije javljaju se još u 11. veku pri osvajanju Sicilije od strane Normana kada su mnogi sitnoposednici bežali u brda da bi izbegli vazalstvo. Kada su u petnaestom veku Španci zauzeli ostrvo i pljačkanjem dolazili do zemlje čiji su vlasnici bili Sicilijanci, ljudi van zakona koji su za skloništa imali brda, bili su jedini otpor novoj despotskoj vlasti. Samim tim su stekli simpatije lokalnog stanovništva. Koreni mafije leže u milenijumskom haosu bezvlašća kojim je Sicilija bila tradicionalno zahvaćena, međutim mafija koju mi danas poznajemo dotira iz 19. veka. Opstanak i moć mafije zasniva se na činjenici organizacije porodičnog tipa. Takođe disciplina je faktor njene snage i stabilnosti. Mafija se oduvek opirala vlasti. Jedna od glavnih karakteristika mafije je omerta (muževnost) - kodeks apsolutnog ćutanja i pokoravanja. Ovaj kodeks sadrži pet osnovnih pravila ponašanja: međusobno pomaganje članova; potpuno pokoravanje šefu; uvreda naneta društvu ili njihovom članu se mora osvetiti po principu - svi za jednog, jedan za sve; nikad i nizašto se ne obraćati državnim vlastima i pod pretnjom smrti zabranjeno je odavanje društva i njegovih članova vlastima. Strogo poštovanje ovih pravila čine mafiju i slične organizacije veoma efikasnim. Kao što je već pomenuto, nakon izvršenog ataka na organizaciju ili njenog člana vlastima se nesmeju dostavljati informacije u vidu prijave,već se oštećeni mora osvetiti po principu oko za oko, zub za zub, jer je to stvar porodice, a ne države ili Boga. Što se tiče osvete oštećeni mora strpljivo da čeka signal za osvetu i za to vreme da trpi uvrede i nepravdu, ali i sve to doživotno da pamti. Lični interesi člana porodice mora da se podrede kolektivnim a takođe je potrebna bezkompromisna poslušnost glavi porodice.
Zakletva ćutanja se podrazumeva i uslov je moralnog kodeksa koji članovima mafije daje veoma snažno osećanje samopoštovanja dužnosti i časti. Ovde se može naći uzrok najbrutalnijim ubistvima prošloga veka. 

     

Mafija je postala apsolutni gospodar Sicilije u 19. veku. Ekonomska zaostalost Sicilije je svakako jedan od uzroka nastanka mafije i njene vladavine do današnjih dana. Nemogućnost legalne zarade novca, nepoštovanje vlasti i njenih zakona, enormni porast populacije doveli su do toga da mafija postane dominantna figura na Siciliji, ali pre svega zahvaljujući staroj slavi. Međutim, mafija postaje eksploatator naroda (između ostalog zahvaljujući savezu sa gabelotima kmetovima) i postaje dominantan faktor pogotovu u južnom delu Italije. Održanje tajnosti kod mafije bazira se na činjenici da nijedan izdajnik nije preživeo.

       

N a Sicilijanskom ostrvu mafija je ostvarila određeni normativni zakonski poredak konkurencija nije postojala, privatni preduzetnici plaćali su dvostruki porez, jedan za državnu kasu a drugi za mafiju, ucene su postale jedno od najačih oružja mafije.Oni koji su odbili zaštitu mafije prolazili su sa visokim materijalnim posledicama,a platiše su imale razne benificije. Što se tiče organizacione strukture mafije i njene ekskluzivnosti po pitanju prijema članstva nije bilo striktnih pravila. Član mafije je mogao da postane i neki hrabri pojedinac,a ne samo član porodice, pod uslovom da nikad ne oda tajnu (što je najčešće i uspevalo zbog straha za sopstveni život). 

      

Porodice su imale svog poglavara - kapo familije. On je postajao vladar određene oblasti koja se saičnjavala od ljudi iz susednih mesta,koji su vezani rodbinskim ili statusnim vezama. Morao je da sarađuje sa ostalim šefovima porodica i da bude podređen najvišem šefu koji se zove Kapo di tuti kapi (šef svih šefova). Po svedočenju jednog od uhapšenih mafijaša mafija je posedovala određene kodove i lozinke na osnovu kojih su se prepoznavali, to su uglavnom bile maramice različitih boja. Opisao je i inicijaciju u mafiju, ritualom gde su mu iglom proboli srednji prst i malo krvi nacedili na sliku nekog sveca, nakon čega je slika bila spaljena a pepeo stavljen iniciranom u ruku. Nakon toga je izgovorio zakletvu: ''Kunem se da ću biti veran svojoj braći i nikada ih neću izdati, a ako pokleknem neka i ja izgorim kao ova slika''. Savezništvo porodica je ugrožavalo kodeks osvete. Tako zbog zakona krvne osvete često je i cela porodica bila likvidirana. Za vreme vladavine porodice Korleone mafija je počinila 153 ubistva među članovima. Pošto je Sicilija bila opustošena i siromašna zemlja mafiozi su trbuhom za kruhom krenuki put Amerike.

       

U Americi je početkom 20. veka bio viši životni standard no na Siciliji tako da se do zarade moglo lakše doći. Međutim, nelegalnim putem se brže i lakše stizalo do materijalnog bogatstva i uzdizanja na društvenoj lestvici.
Zbog toga su se mnoge porodice Sicilijanaca obrele u mafiji iako je većina njih u početku radila na dokovima u priokeanskim gradovima. Javnost SAD za pojavu mafije prvi put je saznala 1890. godine, nakon sukoba dve sicilijanske porodice u Nju Orleansu. Nakon toga javlja se serija zločina i u prvi plan dolaze napolijanci braća Provencano. Ono što je tada ozbiljno uzdrmalo SAD je ubistvo Irca Henesija šefa lokalne policije koji je želeo da istraži zločine i na neki način spreči međusobno ubijanje Italijana. Međutim, optuženih 17 Sicilijanaca je bilo oslobođeno zahvaljujući korumpiranosti porote.
Zakon Koze nostre (Naše stvari) zavladao je američkim podzemljem. To je dovelo čak i do pogoršavanja diplomatskih odnosa između SAD i Italije. Mafija je preuzela saradnju sa vlastima zahvaljujući irskom kriminalnom modelu.   

Mafija je bila jako rigorozna prema svima onima koji su joj stajali na putu. Čak je i jedna američka kriminogena organizacija ''Crna ruka'' preuzela u potpunosti novoformirane metode delovanja mafije. Bavila se kidnapovanjem dece i otkupom koji sledi posle toga, a Džo Petrosino šef policije i Italijan poreklom je bio ubijen nakon dužeg istraživanja ove organizacije. Ubijen je u Palermu od strane Don Vita Fera. Don Vito Fero je uhapšen od strane vlade na čijem je čelu bio Musolini i u zatvoru je okončao svoj život. 

Rat napolitanskih i sicilijanskih bandi u Njujorku bio je prekretnica kojom je Ignjacio Sajeto (poznatiji kao Lupo ili Vuk) postao šef Sicilijanske mafije. Bavio se prodajom i švercom droge, iznuđivanjem novca, a i držao je nekoliko ilegalnih kockarnica. Uhapšen je zbog stvaranja fabrike novca, nakon čega je njegovo mesto nasledio Ðuzepe Maserija, poznatiji kao Džo bos.

 Posle nekog perioda bezvlašća na mafijaškoj sceni i smrti Džonija Torija šefa njujorške mafije, Alfonso Kapone telohranitelj preminulog postao je šef nad šefovima. On je mafiju načinio jednom od najmoænijih organizacija na svetu. Al Kapone je 1929. godine sazvao nacionalnu konferenciju za šefove mafije u Atlantik Sitiju, gde je teritorija SAD podeljena na teritorije na kojima su delovale različite bande. Mlađa generacija mafijaša predvođena Laki Lučanom počela je sa sistematskom eliminacijom starijih mafijaša i njihovih porodica. Karakteristika mlađe generacije mafije je izražena pohlepa. 

Mafija je upravljala čitavim gradovima, posedovala monopol nad carstvom poroka, sarađivala sa ključnim ljudima u izvršnoj zakonodavnoj vlasti, bavila se ucenama i svirepim ubistvima... U svim navedenim funkcijama i aktivnostima bila je jako efikasna. Tome je doprinela omerta i pre svega zakon ćutanja kojim je čuvana tajna. U velikim gradovima SAD ona je predstavljala nerešivu enigmu. Socijalno patološke pojave prouzrukovane dejstvom mafije nagrizale su tkivo tada ne tako moćne Amerike. Upravo zbog neiskustva u obračunu sa ovakvim vidom organizacije, američke vlasti dugo nisu mogle da suzbiju samu mafiju i devijantne posledice koje je ona prouzrokovala.