- Privatnost i sigurnost na internetu su iluzija. Činjenica je da se nalozi na svim društvenim mrežama mogu pregledavati u potrazi za informacijama, a potom prodavati poslovnim subjektima. Ovo je radikalan zaokret tržišta u krivom smeru.
- Izvršni direktor Larry Page primio je dopis Evropske unije kojim se upozorava da Googleova nova pravila privatnosti krše zakone EU. CNIL (Commission nationale de l'informatique et des libertés), francuska nezavisna agencija zadužena za pitanja privatnosti te prikupljanje, arhiviranje i korištenje ličnih podataka, objavila je da je Googleovo objašnjenje kako će koristiti podatke nejasno i teško razumljivo čak i "iskusnim stručnjacima za privatnost". Kako su pokazale provedene ankete, tek će se jedan od osam korisnika gnjaviti čitanjem Googleovih novih pravila, što će ovom internetskom divu omogućiti da slobodno koristi informacije o korisnicima, odnosno o tome što rade dok su online.Uprkos tome tome Googl je uveo promene.
- E vropska unija je ovlastila francusku agenciju za zaštitu informacija CNIL da ispita novu Googleovu politiku privatnosti. Googleova istorija pretraživanja (Google Web History), odnosno sva pretraživanja i web stranice koje pojedinac poseti na internetu dosad su bili odvojeni od drugih proizvoda. Organizacija Electronic Frontier Fondation upozorila je da je ova zaštita posebno važna jer podaci o pretraživanju mogu otkriti neke vrlo osetljive informacije, poput trenutačne lokacije, interesa, hobija, dobi, spola, seksualne orijentacije, veroispovesti, zdravstvenih problema i sl. Google zavodi javnost", oštar je Jeff Chester, direktor Centra za digitalnu demokraciju. "Politiku privatnosti nisu menjali radi korisnika. Googleov cilj je stvoriti moćan, one-stop sistem praćenja podataka jer se osnovni online poslovni model oglašavanja razvio u tom smeru u poslednjih nekoliko godina", rekao je Chester.
- ZNAMO SVE ALI....
- Googl +,Twitter,Facebook, društvene mreže su uključene u globalnu ekonomsku strategiju.One su pretvorene u firme za unosan posao istraživanja tržišta, u kojoj sudionici ne sudeluju svojom voljom, niti su unapred obavešteni da bi se to jednog dana moglo dogoditi, niti su plaćeni za "posao" koji obavljaju.
- TWITER
- Za Twitter je obelodanjeno da arhivira svaki tweet – ima ih oko 250 milionana dnevno – te da je sklopio dogovor s britanskom kompanijom Datasift da ih može pretraživati, i to sve tweetove od 2010.
- FACEBOOK
- Premda je godinama to opovrgavao, Facebook je privatne podatke korisnika učinio dostupnim oglašivačima.U određenim slučajevima Facebook je dopuštao uvid u privatne podatke korisnika, kao što su fotografije ili videosnimke, čak i nakon što su ti korisnici izbrisali svoje profile na Facebooku."Ja sam prvi koji će priznati da smo napravili hrpu grešaka", napisao je Zuckerberg Facebook je potpisao sporazum sa FTC (Feredralnom trgovačkom komisijom) koji se odnosi na bolju kontrolu privatnosti korisnika i to za sledećih 20 godina .Po sporazumu Facebook mora od korisnika prethodno dobiti dopuštenje pre nego promeni načine na koji se lični podaci korisnika dele na mreži. U narednim godinama godina Facebook također mora dostaviti raspored provera koje će obavljati "nezavisni revizori", kako bi se osiguralo da se odredbe o privatnosti štite i da se ne krše prava korisnika.
- GOOGL
- Prema pisanju All Things D, "... Facebookovi konkurenti Twitter i Google su se već složili složili oko kontrole svake dve godine narednih 20 godina". Treba li im verovati ???!!! Nikako. 2009. Googl je pokrenuo eksperiment Social Search ( domaća vest) kao formu društvenog pretraživanja sa idejom da korisnicima pomogne u pronalaženju informacija koje objavljuju članovi porodice, prijatelji, osobe sa kojima ste vezani. rezultati pretrage su vidljivi samo Vama nakon što se ulogujete na svoj Googl nalog. Googl za Vas traži Vaše prijatelje na društvenim mrežama poput Twitera, Facebook'a ,Bloggera i drugih, proverava sa kim su povezani i daje rezultate na Vašem Dashboardu. Sredinom prošle godine je program omogućen na 19 jezika sa obećanjem da će se fond proširiti. Oko ove usluge je dignuta velika prašina i pre nego je uspostavljena. I u vezi ove usluge postavilo se pitanje korišćenja podatka korisnika bez njihove dozvole.
- TELEFONI
- O pojavi špijuniranja preko telefona priča se odavno. Sve češće se javno piše o da kompanije koriste besplatne aplikacije za smart telefone koje im dozvoljavaju da “zaviruju” u tekstualne poruke i pozive.Aplikacija se takođe koristi kako bi se uređaj locirao uz pomoć GPS-a ili pristupilo telefonskom imeniku i imejl listi kontakta.Ovi detalji neretko se nude oglašivačima i kompanijama za ispitivanje tržišta koje preuzimaju aplikacije i šalju neželjene reklame i spam poruke. Danijel Rozenfild, direktor kompanije za aplikacije “Sun Product”, kaže da je prodaja ličnih podataka mnogo unosniji posao nego naplaćivanje samih aplikacija. - Prihod koji biste ostvarili naplaćivanjem svoje aplikacije ne može da se meri sa onim koji dobijete dajući svoje aplikacije besplatno i pružajući ih sa reklamama - naglasio je Rozenfild. - Od samog početka, Andorid ima sistem koji informiše korisnike da će preuzimajući aplikaciju omogućiti da mu se čitaju informacije, tražeći od korsinika dozvolu pre instaliranja - kažu u Guglu.(izvor)
- U SAD je pokrenu istraga protiv Gugl-a zbog kršenja privatnosti miliona korisnika Epla.Kako izveštava „Volstrit džornal”, koji je prošlog meseca prvi obelodanio da Gugl nedozvoljeno prati korisnike brauzera „Safari” podmećući im „kolačiće” (cookies), američka Federalna trgovinska komisija (FTC) istražuje da li je Gugl prekršio prošlogodišnji vansudski sporazum s vladom da korisnicima neće „pogrešno predstavljati” politiku privatnosti.
Džin među pretraživačima interneta je uz pomoć specijalnog koda postavljao kukije na kompjutere, „ajfone” i „ajpede”, iako su ovi uređaji podešeni tako da blokiraju takvu vrstu praćenja.
Kukiji su mali tekstualni fajlovi koje sajtovi instaliraju na lične kompjutere da bi pratili navike korisnika i ciljano im servirali oglase. Gugl najveći deo zarade ubire upravo od prodaje oglasa i bori se sa Fejsbukom za reklamne dolare.
Kada je „afera Safari” otkrivena, u kompaniji su priznali da su zaobišli blokadu Eplovih uređaja da bi u neke oglase plasirali pločicu „+1”, što je pandan Fejsbukovom „lajku”, ali da je kasnije praćenje bilo nenamerno.(izvor)
- Šta sve prati Googl? Otvorite stranicu
Kako da to uradite :
- Prijavite se na Google nalog.
- Ako ste već prijavljeni tražiće Vam da ponovo ukucate šifru . Sa leve strane se nalazi objašnjenje o veb istoriji
- Nakon prijave idite na https://www.google.com/history (gde će te se uveriti kako Googl brižljivo beleži sve vaše aktivnosti)
Kliknite na “ Ukloni svu veb istoriju” ili na engleskom "remove all Web History." Nakon toga bi na istoj stranici trebalo da piše da je Veb istorija pauzirana.-
- Kliknite na "potvrdi" odnosno “ok”
13 коментара:
Ko ne placa uslugu nije kupac vec proizvod.
pozdrav
Z.
Odgovorila sam ti dodatkom teksta u postu.
Znamo sve,šta da radimo!!! Kako da mi ovde zaustavimo digitalizaciju zdravstvenog kartona.Hoćeš da uzmeš hipoteku, aha...čekaj da malo pogledamo tvoj zdravstveni karton.I bez novih kartona je zdravstveno stanje bilo ukalkulisano u proceduru i uticalo drastično ba cenu.Imali smo jedan slučaj u skoro vreme.
Možemo da pobegnemo daleko od civilizacije.Da krenemo sa kremenom, pećinom.Ne privlači me takav ambijent.Ne mogu da podnesem ni lepotu sela bez civilizacijskih detalja.Ne ide.
Civilizacija nas je razorila kao najotrovnija kiselina. Ionako smo po sebi kvarljiva roba.
Peđa
Imate primere gde su ljudi "pobegli" od civilizacije. A što se društvenih mreža tiče, niko ih puškom ne tera da otvaraju tamo naloge i stavljaju svoje fotografije i lične, intimne podatke svima na uvid. I to sve sa društvenim mrežama spada u potrošačke navike i mentalitet. Pa se onda prave otpadi sa starim modelima kompjutera, mobilnih telefona i drugim stvarima po Kini i drugim siromašnim zemljama, gde deca i sirotinja sakupljaju sav taj otpad za šačicu para a usput dobiju astmu i kancer. To više govori o nama samima kao potrošačima. Nije nas briga gde će naš otpad da završi i koliko će naše potrošačke navike uništiti života.
Mislim da civilizacija nije nas razorila. Mi sami smo krivi što nismo postavili pravilno prioritete i zadatke civilizacije. Umesto ka humanizaciji i kreativnosti sa minimumom otpada, mi smo stvorili civilizaciju sa negativnim predznakom, onu koja vodi ka uništenju zdravih planetarnih resursa. Tako da smo mi pojam civilizacije zapravo degradirali. Ono što se danas dogadja ne zove se civilizacija, nego varvarizacija. Poučite me ako mislite da nisam u pravu.
Tek sam sada primetila poslednja dva komentara.Pitanje nije upućeno meni nego Peđi.Ne verujem da će ponovo svratiti na ovu stranicu.Javiću mu, a u međuvremenu ću napisati par reči na tu temu bez pretenzija da bilo koga poučim.
Upravo sam uz kafu napisala jedan post na tu temu i krenuh da ga publikujem.Uradiću posle ovog komentara.
Sve manje verujem u pojam civilizacija i varvarstvo ukoliko se pod njima podrazumeva stepen kultivisanosti zajednice. Granica između određenih istorijskih perioda može se nazvati prelazom iz varvarstva u tzv. civilizaciju, ali pritom ipak znamo o čemu je reč.Kriteriji su određeni stepen ekonomskog razvoja,političke organizovanosti i naravno kulture u širem smislu reči.
Ako sam pravilno shvatila,ovde nije reč o tipu varvarske zajednice,već civiliziranom društvu koje u sebi sadrži elemente varvarske kulture.A kada to nije bilo tako? Ili da okrenem stvar drugačije,da li smo sigurni da čovek varvarskog doba nije bio u ponečemu civilizovan kao što je civilizovan čovek u ponečemu varvarin. Zbog toga mislim da treba biti oprezan u korištenju takvih pojmova,jer se danas varvarizam vidi i tamo gde ga nema.
Ja jesam za vrlo jasnu kritiku pitanju varvarizma, ali mi nije jasna formulacija " mi smo krivi što nismo.."Ko to mi. ja se ne osećam odgovornom za nagomilani otpad, za decu Kine, kancer i ostalo i ne verujem da ću zbog toga uništiti kompjuter, odreći se ostalih tehnoloških dostignuća.
Ono što mogu da lično učinim da poboljšam situaciju je jadno.Kada bi to uradilo nas više,reći će neko,uspeli bi. E tu i jeste problem.Nemamo svi iste interese.I da se vratim na pitanje, ko je onda taj MI koji je kriv, ili koji treba da reši problem otpada itd. Mnogo zapetljana stvar.
većina nas je svesna i kritična prema navedenim primerima" varvarizama"( da upotrebim taj izraz)ali to nije dovoljno.
pozdrav i hvala na poseti i komentaru
Slažem se sa anonimnim komentatorom da svet nastavlja nemilosrdno iskorištavanje Zemljinih resursa i da živimo u vremenu surovog materijalizma i neograničene potrošnje.Ne izjednačava nas sa varvarima potrošački mentalitet o kom lično mislim sve najgore.Kao što ne verujem da će se navike potrošača promeniti i narod odreći neograničene i nepromišljene potrošnje zbog siromašnih i ugroženih.Ove navike je uslovio civilizacijski pomak ka tehnologijama i karakter borbe tržišta za potrošače.Zato mislim da je stvar civilizacijske a ne varvarske prirode.
Primera drastičnog varvarstva imamo na sve strane. Primerenije je na njih ukazati a ne potrošački mentalitet.
Peđa
Borba za potrošače nije nova pojava. Čak ni priča sa društvenim mrežama i Googlom nije specifična. Baza podataka o korisnicima koja je toliko detaljna i aktuelna da omogućava praćenje ponašanja svakog individualnog kupca i prilagođavanje njegovim specifičnim potrebama i željama je informaciona podrška marketing strategiji koju su već koristili bolji lanci hotela,npr.
U marketing strategiju spada i zadržavanje postojećih, odnosno nalaženje najboljih načina da se uspostave takvi odnosi sa korisnicima koji će dovesti do njihove dugoročne lojalnosti kompaniji. I ova Googl'ova promena Pravila provodi se pod firmom pomoći korisnicima.
I ja mislim da smo žrtve globalizacijskog pomaka, internacionalizacije,nazovimo to kako hoćem. Delovanjem manjine moćnih ubačeni smo u žrvanj iz kog ne možemo pobeći.
Mislim da me ni Vi Pedja, a ni autorka bloga niste nimalo razumeli. Problem je u tome što potrošači postavljaju standarde a ne proizvodjači. Veća potrošnja, odnosno veća potražnja izaziva hiperprodukciju i tu smo gde smo upravo zbog toga. Dosta ljudi iz celog sveta sve više obraća pažnju na minimalistički način života, mislim pre svega na ljude iz zemalja čiji standard je nešto viši od onih siromašnijih. Dosta ljudi kupuje stvari na buvljim pijacama. Od nameštaja, bele tehnike, tehničkih uredjaja do odeće i ostalih džidžabidža. Nekim ljudima je takav način života zadovoljavajući i u egzistencijalnom i u umetničkom i estetskom smislu ako hoćete. Stvar je u mentalitetu, kućnom vaspitanju pa i obrazovanju. Ekološka svest je ono što je svima najpotrebnije u ovom trenutku i na ovoj planeti. Ali naravno ovo sve zvuči kao utopija, a da je više pameti sve više ljudi okretalo bi se prirodnijem načinu života. Ovako, vidim u svojoj okolini, da je ljudima važnije da kupe najnoviji model mobilnog telefona, ovoga ili onoga što se poručuje sa TV reklama, tako da je pravi problem u mentalitetu prosečnog čoveka. A i za smeće razbacano na sve strane, iako živim u siromašnoj Srbiji, ne mogu da okrivim delovanje moćne manjine, nego većine.
@ anonimus...
Zahvaljujem na ponovnom dolasku i pre svega lepom tonu komentara.
Savršeno sam Vas razumela.Bilo bi porazno da nisam.Naravno Vi stičete utisak na osnovu mog odgovora u kom sam prokomentarisala onaj deo vašeg komentara o varvarizmu. Nisam se osvrnula na sve delove komentara.No,da se ne vraćam na prethodno izrečeno.Ima dovoljno toga u Vašem novom komentaru.
Po vama potrošači postavljaju standard.Ne znam šta podrazumevate pod standardima,no iz daljeg teksta može se zaključiti da kupujući (pretpostavljam određenu robu) potrošač prouzrokuje hiperprodukciju.Ako pogledamo u stručne izvore saznaćemo lako da je hiperprodukcija produkt nesrazmere između ponude i potražnje,ili još preciznije, ponuda je ta koja nadmašuje potražnju.Zaključak izvedite sami.Proizvođač je taj koji nudi više nego što se traži.
Ja ipak mislim da Vas razumem.Vi se kritički osvrćete na potrošački mentalitet,fenomen rasipanja na nepotrebne stvari,statusne simbole poput mobilnih telefona i sl, osvrćete se na apsurdan ukupni odnos čoveka prema prirodnoj i društvenoj okolini,jednom rečju srž Vaše kritike je destrukcija modernog čoveka.I naravno da ste u pravu. Normalan čovek ne može a da se ne složi sa ovim zapažanjem.
Nažalost,mi najbolje znamo ko smo,naša istorija je istorija sukoba čoveka sa prirodom, sa samim sobom, kao i sa drugim čovekom,a koristoljublje i hedonizam su boljke koje nikada neće biti izlečene.
Kao što konstatujete i sami,svaki pokušaj da nešto kažemo ili učinimo je čista utopija.
Za razliku od Vas,po meni je akcenat problema na zajednici, više nego pojedincu.Zvuči nezgrapno jer,nema zajednice bez pojedinca.Ipak je istina.Kada bi pojedinac živeo sam, izolovano od drugih,priznaćete ne bi imao sve ove problemeo kojima sada raspravljamo.Život u zajednici je taj koji zahteva donošenje pravila po kojima ćemo se vladati.I da priču dalje ne razvijam kao mali Perica,akcenat teorijske misli nije uyaludno političko –ekonomski sistem po kom funkcioniše jedna zajednica.On je taj koji određuje prirodu odnosa.Sada bi mogli konstatovati,sociološki,da je mali Perica video kod komšijinog sina telefon pa hoće da ima isti.Naravno da je tako,ali priča ne počinje sa Pericom. Društveni organizam je jako kompleksan pojam i Vi to takođe znate,o čemu konačno i govorite.Perica je deo one(društvene)mašine koja melje,a nju, nažalost određuje manjina.
Meni su uvek interesantne činjenice koje nam najjasnije odslikavaju naše stanje.I zato ću ovde ubaciti par podataka o bujanju megapolisa.Nisu li oni jedan od utroka ekoloških i mnogih drugih problema o kojima govorite. A rastu, pa rastu...
Početkom 1800. godine na planeti nije postojao nijedan milionski grad. Najveći je bio London sa 960.000 stanovnika. Sto godina kasnije,1900., na zemlji je bilo devet urbanih sedišta sa više od milion stanovnika. Na Zemlji danas postoji 21 aglomeracija sa više od deset miliona stanovnika. Isto tako,već imamo 300 gradova sa više od miliona,a oko 2000 njih ima više od 500.000 stanovnika.Samo je Kina do kraja 2010. godine imala 120 milionskih gradova.
Ni malo utešno.
pozdrav
@ anoniman
Civilizacijski napredak podrazumeva razvoj,nauke,tehnologije,
i on je nezaustavljiv. Bilo bi idealno da se progres odvija paralelno u materijalnom i duhovnom smislu.Napredak u duhovnom smislu ne ide u korak sa materijalnim i pitanje je da li je to uopšte izvodljivo.Da uprostim. Pojedinac kreće od nule.Njegovu svest određuje društvo u kom se rodi i živi određuje.U kom stadiju razvoja je današnje društvo? Razlike su drastične od zemlje do zemlje,od regije do regije,između seoske i gradske sredine itd.Na kraju od čoveka do čoveka.
Ekološka svest ili kultura življenja se profilišu godinama. Na zapadu su utvrđeni strogi standardi.Zahvaljujući bogatstvu rukovanje otpadom je dovedeno na zavidan nivo,počevši od tipskih kontejnera - za odlaganje papira, metala,stakla,plastike do komunalne infrastrukture, sistema reciklaže i sl.
Kakva je uloga moćnika, kada ih već spominješ.Ogromna.Danas je najaktuelniji radioaktivni otpad.U našoj Srbiji se skladištio u Vinči od 1948.Do raspada Jugoslavije odlagan je otpad s područja čitave bivše države.U toj istoj Vinči je izgrađen prostor za odlaganje najsavremeniji u Evropi. Šta misliš koliko je koštao i čiji će se otpad skladištiti? Da li su te pare mogle biti utrošene za Srbiju i njene dnevne potrebe smeštaja i reciklaže otpada?
Nadam se da ti je ovaj primer dovoljan.
pozdrav Peđa
Ovde u Srbiji vlada pohlepa i korupcija na svim nivoima. Mislim da je ovde sve stvar mentaliteta. Prosečan gradjanin se nikad neće pobuniti ni zbog manje stvari a kamoli nuklearnog otpada, to i ptice na grani znaju, tako stoje stvari u Srbiji. Nažalost oduvek. Najbanalniji primer je čovek koji se vratio iz Holandije sa uštedjevinom i rešio da u Bačkoj na divljoj deponiji napravi zelenu oazu nailazi na nerazumevanje meštana i opštinskih vlasti. Drugi primer, deca roditelja ometenih u razvoju, reše da naprave plantažu aronije i opet ista priča. Primera ima na milione. Nažalost, tako će biti u Srbiji izgleda uvek. Svakoga dana vidim i osetim na svojoj koži bahatost svojih sugradjana. Tu pomoći izgleda nema. Pozdrav.
@Anonimus
"Tu pomoći izgleda nema."Dugoročno gledano nema pomoći ni Srbiji ni "zapadu". Ekonomska kriza još nije odnela sve žrtve tako da treba sačekati novi val i preživeti.
Jedan od razloga krize je moral,koga spominjete. To nije specifičnost Srbije već celog sveta, zapravo ljudske vrste.Ovo zlo se ne može iskoreniti i ni jedno društvo ne uspeva da se izbori do kraja sa njim. Možemo samo da iznosimo razlike u procentima.
U biznis možete da se upustite.Borba na tržištu je takva da, na primer, od hiljade započetih poslova uspe samo desetina.Drugim rečima uslovi postoje ali je utakmica gadna.Ne usuđujem se reći da je krajnji rezultat sličan,a jako bih volela. Ovo društvo (bar ovde gde sam ja) sve više reguliše država,a sve manje tržište.I,dakako,uvek je pogodnije za već postojeći bogati sloj.Njih su spašavali u krizi po celom svetu od para koje su državne,što će reći svih građana.Da se razumemo, ovaj primer nije pravilo.Pokušavam Vam reći,što pretpostavljam znate,da ni ovde ne teče "med i mleko".Zakonitosti tržišta pretpostavljaju i zahtevaju oštru borbu.Ali pod istim uslovima za sve. A toga očito nema nigde na svetu.
I tako dalje..
Постави коментар