Ovo je samo jedna od ko zna koliko neprospavanih noći.Znao me probuditi plač bolesnog deteta posle kog me ne bi napuštao strah. Znao me trgnuti ružan san, razbudila bih se sa osećanjem nelagode koja se graniči sa uplašenošću. Tek je dan pijaca na kojoj se utrkuju misli, prodaju se, kupuju, procenjuju, precenjuju, podcenjuju, unižavaju. Uzimamo neke iz te gomile da bi, uzevši ih, one postalegospodar a mi njeni robovi. Tvorac nam je podario racionalna i iracionalna saznanja, moć i nemoć razuma ugradivši uz nepoznanice,želju za saznanje istovremeno i strah od rezultata spoznaje. Naša svest nas troši i lagano uništava. Možemo li ublažiti taj proces? Da. Ako dnevno pojedemo jedan kivi unećemo dnevnu potrebu C vitama, 25 grama pistača je dovoljno za izvanrednu regulaciju probave; brusnica je nezamenjiva za zdrav urinarni trakt; 8 čaša vode je dovoljno za dobru opskrbu i… Haha..Uzalud su se trudili da nas uvere da je u zdravom telu zdrav duh. No da je i istina, da uspemo održati vitalnost tela, ono ne bi održalo zdrav duh.
Čemu teoretisanja? Ovo me pitanje podsetilo na Bodrijara i sajber doživljaje postmodernog življenja. Pozorište je isto, daske su ZAMENJENE. Jesu li daske dovoljne da izmene čoveka ili u suštini on ostaje uvek isti.
Žan Bodrijar
ZAŠTO TEORIJA
Čemu služi teorija? Ako se Svet ne može uopšte pomiriti sa pojmom Stvarnog koji mu je nametnut, teorija onda zacelo ne postoji da bi to ponovo izmirila, nego je, obratno, tu da bi zavela, da bi Stvari iščupala iz njihovog stanja, da bi ih prisilila na izvesno neuskladivo nadpostojanje sa onim što je Stvarno. I ona ih upravo pribira unutar jednog proročkog samouništenja. Ako govori o nadilaženju ekonomije, sama neće postati ekonomija govora. Sebe mora učiniti preteranom i žrtvenom, da bi govorila o preteranom i o žrtvi. Mora sebe simulisati da bi zborila o simulaciji, i koristiti istu strategiju kao i njen objekt. Ako priča o zavođenju, mora sebe načiniti zavodnicom i upotrebiti ista lukavstva. Ako više ne pretenduje na govor istine, tada mora da uzme na se oblik Sveta iz kojeg se istina povukla. Tada čak postaje sopstveni objekt
*
Teorija ne bi trebalo da bude u položaju izazivača Stvarnoga. Štaviše, njihov odnos je odnos suparnistva i poštovanja. Jer ono Stvarno i samo je suparnik teoriji. Ne kao nekakvo objektivno stanje stvari, nego kao radikalna granica analize, preko koje joj se više ništa ne potčinjava, i o čemu više ništa nema da se kaže. Isto tako, teorija je načinjena najpre zato da ne bi bila pokorna Stvarnome, čiju nedostupnu granicu i predstavlja. Nepomirljivost teorije i Stvarnoga, korolar je nepomirljivosti subjekta i njegovih sopstvenih ciljeva. Svi su pokušaji mirenja varke, osuđeni na neuspeh.
Teorija se ne može zadovoljiti opisom i analizom, neophodno je da se i sama dogodi u universumu koji opisuje. Za to je potrebno da stupi u istu logiku i ubrza je. Potrebno je da se otme svakoj referenciji i da svoju gordost ostavi za budućnost. Treba da obrađuje vreme, makar po cenu namerno iskrivljavanja trenutne istine. U tome valja da sledi model istorije. Istorija je zaista izmakla stvari iz njihove prirode i njihovog mitskog početka kako bi ih okrenula u vremenu. Danas ih moramo istrgnuti iz njihove istorije i oteti njihovim ciljevima, kako bi se opet zahvatila njihova zagonetka, njihov nepovratni hod, njihova kob.
Sama teorija mora da predvidi svoju sudbinu. Jer valja za svaku misao unapred sagledati nepoznate sutrašnjice. Na svaki način je misao zavetovana svom preokretu, lutanju, smicalici. Bolje je dakle da se sama preokrene, da preokrene samu sebe. Ukoliko pretenduje na nekakav efekt istine, mora mu izmaći vlastitom kretnjom. Zato se i piše. Ukoliko misao ne predvidi svoj preokret vlastitim pisanjem, onda će se time pozabaviti Svet, vulgarizovanjem, spektaklom, ili ponavljanjem. Ako istina ne umakne sebi, Svet će je smotati na najrazličitije načine, nekom vrstom objektivne ironije, ili, pak, iz osvete.
Još jedanput: čemu služi reći da Svet jeste ekstatičan, da jeste ironičan, da je objektivan - on jeste to, naprosto je to sve. Čemu služi kazati da on to nije? On to jeste u svakom slučaju. Čemu služi ne reći sve to? Ono što teorija može jeste da mu više ne veruje. Svet je objektivniji, ironičniji, zavodljiviji, stvarniji ili nestvarnji, šta znam? Njen je smisao samo u takvom pročišćenju. Njena razdaljina nije više razdaljina računa, nego egzorcizma. Njen znak je sudbinski, neumitniji od Stvarnog, znak koji bi stoga mogao možda da nas zaštiti od ove neumitne stvarnosti i objektivnosti Sveta, njegove raskoši koja, ukoliko smo lucidni, treba da nas razbesni svojim ravnodušjem.
Budimo stoici: ako je Svet koban, budimo od njega kobniji. Ako je ravnodušan, budimo od njega ravnodušniji. Valja Svet nadmašiti i zavesti ravnodušjem u najmanju ruku jednakim njegovom.
Nasuprot ubrzanju mreža i kola, tražiće se dakle sporost, inercija. Ipak, u istom kretanjju, potražiće se nešto još brže od komunikacije: izazov, suparništvo. S jedne strane inercija i tišina, s druge izazov i suparništvo. Kobno, opsceno, povratno, simboličko - nisu pojmovi, jer ništa ne razlikuje hipotezu od tvrđenja: iskaz o kobnom je i sam koban, ili nije. U tom smislu, to je zaista govor iz kojeg se istina povukla (kao što neko povlači stolicu pod onim ko će na nju sesti).
A šta ako se Stvarnost raspada, pred našim očima? Ne u ništavilo, nego u nešto stvarnije od Stvarnog (trijumf simulakra)? I šta ako nas je moderni universum opštenja, hiperkomunikacije utopio, ne u besmisao, nego u ogromnu zasićenost smislom, tako da se hranimo njegovim uspehom - bez igre, bez tajne, bez distance? Ako je sav publicitet već apologija, ne nekog proizvoda, nego publiciteta? ako informacija ne ukazuje više na neki zbivanje, nego na promociju same informacije kao zbivanja? Ako je istorija još samo sećanje bez prošlosti, akumulativno a naprasno? Ako naše društvo nije više društvo "spektakla", kako se govorilo 68-e, nego je, još ciničnije, društvo ceremonije? Ako je politika sve zastareliji kontinent, zamenjen vrtoglavicom terorizma, opštim uzimanjem talaca, to jest - samim oblikom nemoćne razmene? Ako sve te promene ne otkrivaju, kao što to neki misle, manipulaciju subjekata i mnenja, već logiku bez subjekta gde se mnenje gubi u fascinaciji? Ako pornografija označava kraj seksualnog kao takvog, posle čega je seksualno, pod vidom opscenog, sve preplavilo? Ako je nakon želje i ljubavi usledilo zavođenje, to jest vladavina objekta nad subjektom? Ako je strategija najednom zamenila psihologiju? Ako više nije reč o tome da se istina suprotstavi prividu, već da se privid uopšte uzme kao ono što je istinitije od istinitog? Ako nikakvo drugo ponašanje nije mogućno do ono koje uči, na ironičan način, nestajanju? Ako više nema preloma, nedoglednica i proboja, već samo nekakva prazna i jednolika površ bez dubine, bez prekida? I ako sve to nije ni entuzijazam, ni očaj, nego kob?
S francuskog preveo:
Novica Milic
31 коментар:
"Tek je dan pijaca na kojoj se utrkuju misli, prodaju se kupuju, procenjuju, precenjuju, unižavaju. Istražujemo i pipamo svaku iz te gomile roblja da bi je uzevši ona postala gospodar a mi njeni robovi"...
Zaboravi na ruznocu i sva zla. Ostaje nesto u toj gomili cemu je lepo robovati.Znam da iza nekih tvojih pitanja stoji tvoja dusa.Robuj i trpi ako je vredno. Ako nije odbaci. Ti to mozes.
pozdrav
Z.
PS. A Sfinga misli da ja nemam dusu!!!
Ehej,
evo me,kasnim.Skupljam zadnje krpice u staroj, opraštam se.Znaš da je svaki rastanak tužan. Gutam one male knedle u grlu,ne lijem suze. Dobro,lagim.Tu i tamo. I samo zato jer sam ljuta. Mnogo sam ljuta.Imala sam samo jednu želju. JEDNU..JEDNU.Priznaj da nije fer.
I ne bih imala ni nju da se nisam utopila. Malopre mi je to objasnio moj Daniel.I na njega sam ljuta.No, pola godine stiže i nikako da pristigne.Slušaj, čitaj šta mi kaže.
".. ako ti tvoje predosecanje, tvoja intuicija, nesto govori - ucini to (Just do it!). Intuicija nas obicno ne laze i ne vara, jer je prirodna, jer je u skladu sa prirodom, sto ne mozemo da tvrdimo za nas intelekt, za nas um. Ali intuiciju jako cesto mesamo sa strahom, kojeg nam u enormnim kolicinama danonocno ustrcavaju u podsvest.Jako cesto ljudi cine nesto zbog tog podsvesnog straha, verujuci da slusaju svoju intuiciju. Intuitivne odluke uvek prati radost, a ne strah. Intuitivne odluke su uvek akt oslobadjanja, a ne utapanja u nove teskoce."
I ti znaš da sam ja rob intuicije.Ali to nije robovanje kao što misliš.Kao što nije strah.
Kao što mi reče pomenuti drugar,skoro je zastrašujuće da nas kilometarska udaljenost ne mora sprečiti da osetimo jedni druge.Naprotiv osećaj je fizički,autentičan i iznad svega stvaran.Moć je naša strašna.E vidiš nju osećam.
Pomeri malo vijuge i oseti isto. Ti to možeš.. haha
pozdrav
Ako Luka vidi ovaj treći potpis zaista će čovek pomisliti da sam višestruka ličnost. A ja imam užasne probleme sa inlogovanjem. I dok se ubacujem izbegavam naziv LIV i onda ispadne jedno, pa drugo, treće. Ko zna možda ću ubaciti još koje.
Dragi Z,
nemojmo se povoditi za projkecijama koje neke reči mogu izazvati u umu. Čovek je izuzetno kompleksno biće, koje se najčešće identifikuje sa svojim osećanjima, koje izviru iz dubina podsvesnog. I onda postane rob svojih projekcija. Nažalost!
Ja sam se dugo pročišćavala i otkrivala svoje projekcije. Iznenadila sam se koliko su skrivene, a mislila sam da su to prava osećanja vezana za neke osobe. Istina je da nisu bila prava, već samo projektovana na njih. To nam se svakodnevno dešava kada komuniciramo sa osobama iz našeg okruženja. Ono što moramo shvatiti jeste pre svega da nam neke davne nedefinisane situacije bude osećanja prema drugim ljudima sa kojima nemaju nikakve veze. Tada idemo linijom manjeg otpora a da toga nismo ni svesni. Najčešće su to osećanja povređenosti. A zapravo samo odbrambeni mehanizmi deluju, sami od sebe, po sistemu onog pavlovljevog refleksa, a da toga uopšte nismo svesni. Nažalost čovek je svega destak posto svestan svojih reakcija u ponašanju. Sve ostalo je nsvesno.
Ja lično, (pošto moram odgovoriti na ovu tvoju opsaku) mislim da si ti izuzetno osetljivo biće, koje se ponekad brani opštim diskusijama, kao i svi mi. Ničim nisam ni aludirala da ti nemaš dušu. Čak šta više, mogu je naslutiti. Pitaćeš se kako? Šta da ti kažem, a da poveruješ. To je teško izvesti i uživo, a kamoli na ovaj način. Prosto mogu da predosetim. Kao kad čitaš neki roman, ako se prepustiš i bez straha uroniš u lik, onda možeš da osetiš vibracije reči. To pokušavaju i glumci kada ulaze u neki lik iz drame. Mada, dobar deo naših emocija unosimo u sve to. I onda se i tu dešavaju projekcije. Otuda može biti nesporazuma u komunikaciji, i zbog toga ljudi dolaze u konflikte.
Veoma bita stvar koju sam naučila je da je svaki konflikt ponekad neophodan da bi se čovek u nekom odnosu popeo na stepenik više i sam odnos obogatio. Kultura konflikta je značajni činilac našeg razvoja. Ona podrazumeva da čovek treba da ogoli sebe i shvati sa čim se identifikovao tog trenutka, sa kojom od svojih emocija. Mi nismo naše emocije. Emocije su proizvod naših čula na prijatne i neprijatne sadržaje, niži slojevi našeg bića, koje opterećuju dušu. Čovek treba da se odmakne od tog dela sopstvene identifikacije, i shvati da to nije on, nego njegova identifikacija - projekcija. Već samom distancom od tog veštački isprojektovanog osećanja, njegova duša biva po malo oslobođena. A tek dugotrajnim vežbanjem polako oslobađamo svoju dušu i počinjemo da shvatamo šta sloboda uistinu znači.
Naše misli nemaju nikad veze sa onim drugim, a još manje tuđe misli i reči sa nama. Dobar odnos se gradi u razumevanju slabosti, obostrano, koje se baš tim razumevanjem prevazilaze. A svi smo različitih temperamenata i priroda. Utoliko su nam i odnosi kompleksniji, i iskustvo bogatije. Svaka igra može biti dvosmislena. Sve zavisi od poverenja koje dopuštamo jedni drugima u toj igri. A poverenje mora da se gradi, uprkos nesporazumima i konfliktima, ako nam je stalo. Tuga treba time da se razbije i rasčlani. Tada će je zameniti radost. Verujte mi, kad god oslobodim neku svoju emociju i shvatim da sam gajila predrasudu na osnovu sopstvenih projekcija, osetim takvo olakšanje i radost. Time preuzimam odgovornost za sopstvene reakcija, pa čak iako nisu iskazane pred drugima. Duša ume i da zaplače pri tom. A suze su najbolju eliksir za podmlađivanje naše duše. I najbolji ajaks za čišćenje. Znam da je vama muškima teško suzu pustiti, kao što su i ženske suze različite, često i manipulativne, samosažaljevajuće. Ali svakako su odušak duši.
....
Ne može čovek da se raduje ako ignoriše svoju tugu, ili ljutinu, ili bes, tako što će gledati u lepše pojave na pijaci ponuđenih nam vrednosti. Mora prvo sa sobom da rasčisti. Onda će uvideti da svaki ponuđeni kompleks odnosa samo obogaćuje naše iskustvo. Opraštanje i sebi i drugima je najbolji lek za oslobađanje duše okova nesvesnih predrasuda, i nesvesnih emotivnih reakcija. ne treba posustajati. Ako nam je stalo do nekog odnosa, treba se potruditi. Inače, dva jarca na mostu nikada neće preči most, ostaće zaglavljeni negde na sredini, pa čak i na početku. Pad u provaliju in ne gine.
Oh, ne zamerite na ovoj opširnoj konstataciji. Verujte mi da je proizašla iz ličnog iskustva, a ne iz teorije. Teorija nam služi da shvatimo prirodu čovekovih unutrašnjih reakcija, i da uz pomoć nje osvestimo sami sebe. Čovek se ceo život menja i to je suština njegovog života: U PROMENI! Stara kineska poslovica: “ne gledaj me ko sam bio, već ko sam sada”.
***
Postoji i objašnjenje onoga što ja umem da nazovem duhovnom komponentom. Mi duhovnost najčešće povezujemo sa talentima umetničke prirode, osetljivosti i senzibilnosti, ponekad i visoke intelektualnosti. U tome verovatno ima i dosta istine. Jer smo ih dobili (oni koji su ih dobili) na dar, kao darove, ali teške darove koji zahtevaju posvećenost, disciplinu i konstantnu težnju vrhovima duha. A duh duva, udara naše biće. Volim da se poetski izrazim. Duva i duva, u olujama duha se stvaraju visine i veličine, uz muku i patnju prevladavanja velikih osetljivosti. Osvešćuje nas, otrežnjuje, budi, drma kompeltno naše biće da bi nas naveo da sebe upoznamo i prihvatimo. Duh kao da vetrom udara, kao da nas baca kao talase o sirove i oštre hridi stenja na koje talasima nailazimo, bez obzira na talente ili darove. Ali ujedno i oblikuje te stene i pravi prirodne skoro nestvarne oblike kojima se divimo. Takve oblike duh i u nama stvara i pravi, bez naše volje, a mi se razbijamo i sečemo o oštre ivice, krvarimo, ali iz svega toga izlaze jedinstveno oblici našeg bića, razvojem oslikani, muzikom viših sfera izvibriranih, terajući na promenu sve one niske vibracije u nama da se uzdignu. A toga nismo svesni, jer smo se suviše fokusirali na bol i patnju, a to su samo identifikacije našig starih patnji, kao i onih nasleđenih, predačkih.
Svakako smo mnoge talente svi dobili, a često ih nismo ni svesni. Nekome su izraženiji darovi sakriveni u iracionalnim sferama, a nekome u racionalnim. Danas smo svedoci da je i nauka prišla duhovnoj sferi kao nikad do sada. “Nauka bez religioznosti je sakata, kao što je religioznost bez nauke slepa”.
....
Prošle nedelje sam na Kolarcu slušala predavanje o Ajnštajnu i njegovoj religioznosti. Zanimljiv je podatak da su ove godine dvojica naučnika dobila nobelovu nagradu za temu širenja kosmosa, gde je dotaknuta teza o neodređenosti svemira. Ajnštajn je širenje kosmosa nagovestio, i onda se vratio na tezu determisnisanosti svemira, potkrepljujući svoju tezu čak i duhovnim razmišljanjima da u svemiri postoji determinizam, da pojave i procesi imaju određenu prirodu i zakonitosti po kojima se dešavaju i razvijaju. Duhovne nauke se tome opiru, pa Nikolaj Berđajev kaže: Našom ličnom istorijom upravlja nužnost (karma), slučaj (sinhroniciteti) i Božija promisao. Eto neodređenosti – rekla bih opet: Božija promisao - duh - udara gde je njemu volja, i čisti nas, opominje nas, oslobađa od vezanosti za ljudske ideale, približava nas kosmičkom, božanksom. I bolest tela je dar, opomena da smo suviše vezani ideal ljudske prirode. Potisnute emocije koje izbijaju kao vulkani takođe opominju da se vratimo ljubavi i približimo slobodi, kroz odlobađanje sopstvene duše od stega ljudki napravljenih vrednosti. Strahovi koji vladaju u nama izazivaju odbrambene strategije nalučenih varijacija ponašanja, koje duh tera napolje, osvetljava, osvešćuje, ali uvek uz veliki bol, patnju i tugu. Ispod toga su neslućeni rezervoari radosti. Samo ih treba dosegnuti. Na ljudsku sreću ili nesreću (individualno možemo gledati na to), to je jedino moguće kroz patnju. Ali stari hrišćanski mudraci ne govore i patnji da bi je veličali, već je ona način da se probližimo radosti. Religije su institucionalnim organizovanjem ugušile u čoveku radost, tako što su preuveličale pojam kazne i greha, i uvele ih u nekom smilsu kao novi strah kojim će lakše vladati ljudima. zato je morao da dođe i period ateizma, da bi se napravila ravnoteža i ljudi doveli do mogućeg vraćanja sopstvenom religioznom izvoru. Biti religiozan, nije isto što i biti pobožan, nije isti što i klanjati se nekom bogu ili bogovima. To je idolopoklonstvo. Mi se klanjamo i sopstvenom idealu pravednosti i morala, a da nismo, niti ćemo ikada u potpunosti moći shvatiti šta je tu istina. Ona obitava u božanskim sferama, a ne u ljudskim idealima.
Eto, ja se raspisah. Ali to je moja potreba za približavanjem, Ne treba se dičiti iskrenošću, jer i ta iskrenost može da zaboli, ali samo kada je posmatramo kao apriori usvojenu, nepromenljivu kategoriju. Eto, ovogodišnji nobelovci dokazaše da su i kategorije i svemirske konstante usvojene od strane našeg uma kao reper, ali da neodređenost ipak vlada. jedino je ljubav večna i konstanta koju je čovek definisao kao jedinstvenu božansku energiju kojom se duh igra. A ta igra je za nas ipak teška, jer smo puni slabosti zbog gordosti, prezira, zavisti, straha i ostalih emotivnih surogata koji nas prljaju. Potrudimo se da se za tu ljubav u sebi izborimo, sa ili bez teorije, ipak je potrebno naše zalaganje. Bićemo čistiji i zbog toga radosniji. Mislim da vredi pokušati. Od kukavičluka ništa ne uspeva.
„Ne znam koliko duša imam.
Menjam se svakog trena.
Stalno me progone.
Nikad sebe nisam našao
niti sebi poverovao.
Dušu imam samo.
Ko dušu ima, mira nema.
Samog sebe izaberi
(jer drugog ne poznaješ)
Za svoje pristanište”.
Ferdinad Pesoa
Pozdrav svima
Za LIV
“Jedni s očima uprtim u prošlost
Vide ono što ne vide; drugi, uperivši
Iste oči u budućnost,
Vide ono što se ne može videti
Zašto postavljati tako daleko
ono što je blizu –
Pouzdanje naše? Ovo je dan,
Ovo je sat, ovo je tren, to je to
Što jesmo, a to je sve”.
Večito protiče beskrajni sat
Što nas proglašava za ništavne. U istom dahu
I živimo i mremo. Uberi dan,
Jer taj dan si ti.
Sudbinu svoju sledi,
Zalivaj svoje biljke,
Voli svoje ruže.
Ostalo je senka
Drveća tuđeg”.
F. Pesoa
*
Sfinga draga,
morao bih da uzmem godisnji odmor da procitam tvoje pisanije.Iskren sam i neces mi zameriti. Volim kratke tekstove.Par recenica je dovoljno da se nesto objasni.
Vidi,procitacu.Tek sam usao u kucu i ne mogu sada. Znam da imas najbolje namere, cenim tvoj trud i zato budi strpljiva.
srdacan pozdrav
Z.
F. Pesoa
“Jedni s očima uprtim u prošlost
Vide ono što ne vide; drugi, uperivši
Iste oči u budućnost,
Vide ono što se ne može videti
Zašto postavljati tako daleko
ono što je blizu –
Pouzdanje naše? Ovo je dan,
Ovo je sat, ovo je tren, to je to
Što jesmo, a to je sve”.
Li
.."kucam slova, pišem ,
između redova
u neuhvatljivom pokretu sebe ,misli, slova,
igram igru života
u dimenziji sam jednoj,
u drugoj,
ne brojim ih .
Konačnog broja nema
kao ni mene konačne.
Sve je tren.
U spoju trena za trenom je vreme.
U spoju mene sa-mnom sam ja."
str. - str.
Ko ne mora po ovom ne/vremenu na posao najsrećniji je čovek. Koje file.
Šta je ovo Sfinga.Predavanje. Ma i za mene je ovo previše.Razli se sa onim vinom lepše je.
Li,
a gde ti otpiri u dimenzije.Ovo će se dopasti našem string stručnjaku.
pozdrav
Pedja
Ko god vam bio taj string stučnjak, ali meni se dopadaju ova ženska razlivanja. Iznenađenja mi ovih dana ne manjkaju. Sfinga se razlila u nekim metafizičkim prostorima, ali se još uvek drži zemlje. Haha, na zemlji grožđe jedino uspeva. Ne znam da li u kosmosu još neko pravi vina, osim ovde na zemlji? A LI je prati poetski, ne zaostajući u raznovrsnosti svojih nadimaka. Nisu u pitanju višestruke ličnosti, već višeslojne. Izgleda da vam se Dionis uvukao pod kožu, i remeti ta logovanja. haha.
Momci, nas trojica možemo jedino da skoknemo do nekog vinskog podruma. Kako ćemo ih pratiti bez tog bezglavog Dionisa? Sa ženama se nije šaliti. Iznenade nas kada smo najmanje spremni.
Sfinga, hvala za otkriće Pesoa i zanimljivih eseja, poezije i tvojih blogovskih maštarija. Otvori se malo više. Tvoj esej o Pesou govori da možeš i više. Zašto se snebdivaš? Gruni, pa kud puklo da puklo.
LI, imaš više od jedne ličnosti u sebi i sve su slojevite. Kako reče Singa u ovom svom "predavanju", talenti su težak dar i zahtevaju posvećanost. Razlivajućim dušama nije lako. Moraju se izboriti za svoje mesto. Pogotovu u današnje smutno vreme.
Šta da vam kažem više. Moja pauza za kafu je odavno istekla. Čekaju me obaveze. One zemaljske i muške. Valjda nam je tako suđeno.
Srdačan pozdrav
Luka
Liv,
Takvu te volim. Hvala.
Luka, i Vi mene iznenađujete. Netipična muška pojava koja bodri ženske "razlivajuće duše". Ah, kako je nama ženama malo potrebno.
Peđa, ne zameri što sam izašla iz okvira. Šta da radimo kad sam povremeno neobuzdana. I bez vina.
Z, ne brini. Ostavi godišnji odmor za egzotična ostrva. Možda je pametnije. Odmor je odmor, puštanje misli na zmaju iznad pustih predela snova.
Odoh i ja da nešto konkretno radim da se ne raspilavim previše.
Svako dobro
Luka, Luka,
Višestruka sam, nema mi pomoći i srećom ne višeslojna. Običan stručak cveća darova o kojima pričate. Svaki je cvetak,lep, mirišljav,poseban i zanosan. Avaj, ”smešani” .. teško se podnose. Vezicu bi trebalo razvezati, zasaditi svaki cvetak na posebno mesto da slobodno raste da bi se se razvio do punoće koju zahteva vrhunska lepota.Ovako stešnjeni kržljaju,muče se. Zašto vrhunska lepota,pitaćete se. Zato što je celina bolja od polovine,trećine,četvrtine. Ja hoću puno. I dajem se cela ili nikako, u onom trenu za trenom.
A ličnost !! Šta je to? Bitno li je nama koji je poznamo u detalje. Lepše je imati krupnu novčanicu nego sitniš. Praktičnosti radi. Sitniš je za potkusurivanje..haha, a ono drugo za veliku trgovinu. Ulećeš li u veliku trgovinu sa životom, moraš biti hrabar, pomalo lud, rizikovati, spreman na uspon i pad. Duhom ne padam a ipak me boli pozadina od “padova”. Onih koje drugi “ vide, osećaju, predosećaju”je više nego što ih je stvarno. Neću reći da ne boli. Itekako boli. Kao što uzdiže uspon.Pogotovo onaj posle pada.
Postoji “granica analize, preko koje joj se više ništa ne potčinjava, i o čemu više ništa nema da se kaže- rekao je Bodrijar. Nemoguća je to misija. Tako mislim i ja. Možda zato pravim oštre poteze. Pred granicom kada prosudba postaje besmislena, a mesto joj ustupa instikt koji kaže STANI. Telo treba poštovati zbog granica njegovih moći. Pa makar nikada ne saznali šta je to zbog čega smo stali, zašto se ne okrećemo već idemo dalje. Sa bolnom pozadinom/ da prostite, u susret novim usponima I padovima.
Volim ovo vreme pred sam kraj posla. Mislim da ću večaras ići kući peške. Najbolji način da se malo sa sobom porazgovaram. Očigledno je da ste me isprovocirali.
Draga LI,
Šta reći, ako ne reč - veliko hvala, za vašu iskrenu ispovest. Ispovedili ste se, hteli vi to da priznate ili ne! Nije ni meni lako da uzvratim. Kako utešiti žensku dušu, a izbeći sentimentalnost? Mušraci se diče da su jaki, ali bogami umemo i mi da se izgubimo u sentimentalijama. Biću otvoren i pokušaću: Imao sam i sam oštar nož. Sekao sam sve redom što mi bilo pod rukom - veoma oštrim potezima. I ljude, i svoju prošlost, i sve ono što je smetalo mojoj tvrdoj hercegovačkoj glavi. Sve dok nisam sve i izgubio. Aaaa, ima nas bogami i takvih. Verovatno je moralo da lupim tom istom glavom o zid i osvestim se, napokon! Ukapirao sam da sam pored drugih ljudi iskasapio i samog sebe. I to najviše. Morao sam da izlečim hercegovačku tvrdoglavost i počnem da se obnavljam. Vi žene mislite da muškarce ništa ne boli? Da ste samo vi ucveljene i povređene? Varate se! Isti smo soj! Ni naša pozadina nije imuna na padove. Problem je što ne prihvatamo jedni druge međusobno. I što teško prihvatamo život i njegovu problematiku. A morali bi da ponovo uspostavimo izgubljenu ravnotežu i sa sobom i sa drugima. Čovek ne može sam. A mora se malo i osvrnuti na poprište iz prošlosti, pre nego što krene napred. Možda ima još ranjenika kojima je potrebna pomoć. Ne možemo biti toliko sebični.
U tom smislu se ne slažem sa vama da je bogatiji jedan cvetak, od raznolikog buketa. Moram biti iskren, obećao sam. Svaki cvet za sebe već bogat stoji, to se slažem. Kad bih ovde bio neprihvaćen to bi značilo da me ne primate u svoj buketić? Uf, Gospo, kako bi to bilo surovo od vas?!!! Pogotovu sada kada ste mi pružili ruku dobrodšlice. I šta mislite: ne bi me bolelo? zar smo svi ostali stene u odnosu na vaše povređeno srce? I nikome se ne dešavaju nesreće? Na svu sreću u ovoj vezici osećam da džigljam, a ne da kržljam. A to je zato što vas razumem i osećam vaše povratne reakcije. I ostali iz ekipe su sjajni. Prija mi, nećemo da se lažemo.
Onako kako vi pričate, da se dajete cela ili nikako, to bi značilo da dajete čak i ono čega niste svesni, a to mogu biti i vaše lošije strane. Pa ko preživi pričaće. Niko nije savršen, složićete se. I pri tom kažete: nećete druge cvetiće u vezicu. Čini mi se da ste izjavili pre neki dan da vi određujete pravila. I kako mislite da će vam drugi uzvratiti, ako nisu sposobni da se celi daju, jer i oni verovatno imaju svoja pravila. Zašto bi ste vi bili izuzetak? Ljudi smo, dajemo se da bi dobili, uglavnom bar slično, ako ne i više. Čini mi se da je to za vas PUNOĆA. Mislim da je to malo fatalistički, naivno i nepotrebno. I kontradiktorno. Ko se još daje ceo? Čovek može da daje samo ono što želi ili smatra da je potrebno i razumno za druge! Ne možete druge uvlačiti u "trgovinu" ako oni nemaju dovoljno krupne novčanice za vas. U suprotnom, ko bi vas uopšte mogao zadovoljiti?!
Ali ništa strašno. Svi se ponekad malo zaigramo. Igrati se sam nije ni lepo, ni pametno, ni počuno, a bogami nije ni mogućno. Čak i kad bi mogli da pobegnemo na pusto ostrvo, da bi izbegli bol i patnju ovog sveta, izmislili bi nekog Petka. Pa sve ispočetka - opet Jovo nanovo.
Nego, kakva vajda od ovog razglabanja ako nemamo rešenje. Pronađoh kod Sfinge jedan citat. Mislim da je veoma lekovit. I sam sam se zamislio nad dubokim značenjem ovih Augustinovih reči. Pokloniću vam ih u znak pažnje koju vi meni poklanjate. Razmislite! Možda bi tu mogli pronaći odgovore na neka pitanja. Ja jesam.
"Ako ćutiš - ćuti iz ljubavi.
Ako govoriš - govori iz ljubavi.
Ako opominješ - opominji iz ljubavi.
Ako opraštaš - oprosti iz ljubavi.
Unutrašnji koren neka bude ljubav,
Iz ovog korena može da izraste samo dobro.”
-Sv. Augustin-
Srdačno
Luka
Danas sam kao i obično imala lud dan. Bila sam u Nemačkoj u velikoj predprazničkoj kupovini. Nastupajući dani će biti slični. Ako se slučajno ne javim na vreme računajte svi da mislim na Vas.
Tu i tamo, da se ne lažemo.
Luka,
drago mi je što si se uklopio u OTVORENE razgovore. Za mene je otvorenost važan uslov komunikacije. Moram odmah spomenuti Bodrijarov tekst iznad da bih ti ponovo pojasnila svoj stav. Ne treba se zavaravati. Moramo biti svesni( a mislim da jesmo) gde su granice naših umnih moći. Pa čak i kada je čovek super inteligentan to ni izdaleka nije dovoljno da bi shvatio sebe i svet oko sebe. Takva sam ja, takvi smo svi. I ne treba insistirati na TOME KO JE U PRAVU, šta je istina.I ne treba žrtvovati život radi teorije. Kraj, finito.
Ipak ću da nastavim..haha..
Na ovom blogu svako igra po svojim pravilima.A kako bi moglo biti drugačije.Ne namećemo jedan drugom mišljenja. Tako funkcioniše ovaj sastav. Tu i tamo odigram koju partiju šaha sa nekim prolaznikom. I na tome se završi. Nema nikakve velike filozofije iza "mojih" pravila koje spominješ,pogotovo ne sebičluk, opsednutost samom sobom, željom za dominacijom. Vidiš ja ne znam ni o kom cvetu pričaš. Znam na šta sam mislila kada sam pisala. OK Luka, ja sam cvećka. Složiću se sa tobom. Ali je ova cvećka pisala o stručku a ne sloju misleći na neke NAGONE, TALENTE, KAKO GOD HOĆEŠ. I bojim se da me nije pametno procenjivati po igri reči. A ti se uhvati baš za "moja" pravila i cvet.. haha.. To je bio poziv da igrate kako Vam se igra. Ja po svom, vi po svom. Zaboga zreli smo i fer ljudi pa to možemo sebi dopustiti. Opuštanje, otvorenost, bez zamerki, prijateljski, u blagosti, bez konflikta.
No, možda ti zaista misliš da se iza toga krije sebičnost.I možda se krije.Ako i jeste ja priznajem da sam sebična. Sebična u svojoj igri u kojoj ne razmišljam o drugima. Luka, ja sam sumanuti altruista.Dajem ceo život, poznata sam po tome,dajem i ne prestajem. Ako nešto ne dam, to je ta moja duša i njene igre. Sve ostalo dajem. Sorry nije baš sve..haha..Opet ću nešto da zabrljam.
E sada malo o životu. Onom o kom priča Bodrijar i ja mu se malo prikačih. Kažeš da si iskusio zlo.I ja sam. Mislimo o istom. Nije mi bilo do igrica ove vrste jer je bilo surovo. I baš zato cenim sve one koji su bili i jesu izvan zla. Koliko je u mojoj moći ne dozvoljavam takvima da uđu u moj život. Ili, ako su ušli da ostanu. Rigorozna sam. Ponoviću još jednom..zatvaram vrata svima koji koriste druge na bilo koji način.Ne razmišljam ni tren. Život me naučio, moj izbor.To nema veze sa praštanjem.Kako da praštam, ako ne zameram.Na čemu da zamerim, sa kojim pravom?? Izdvajam zločince.Govorimo o nama prosečnima i svakodnevnom životu,ovom sada. Sa mnom zato svako zna na čemu je. Ja to odmah kažem, da ne bi bilo zabune. I upozorim na tu “ lošu” osobinu. Luka tumači kako hoćeš.Htreo ili ne tićeš to protumačiti na svoj način.Tumače me i drugi ljudi. Naučila sam da cenim život,svaki tren,i neću da ga delim sa onima koji će mi praviti probleme.
Eto, to sam podvela pod sitničarenje ( to je taj sitni novac.Sitne svakodnevne brige,odnosi koji se nekada izdignu iznad najbitijih životnih tokova. U životu odlučuju i moraju da odluče veliki koraci. Da nemam racionalne, promišljene " bazične" principe,da nisam napravila par takvih velikih koraka ( odluka)ko zna da li bih sada pisala tebi. I ko zna Luka šta nas sve čeka u ovim uznemirujućim danima. Treba ostati hladne glave. Igrati se kada je vreme igre, biti ozbiljan kada to život od tebe traži.
Nisam bila sistematična. No shvatićeš me nadam se pravilno.
Osećam se počastvovana tvojim utiskom i nešto mislim (onako igrajući se rečima) da je možda sve ovo što smo pisali bilo namenjeno tebi. I još po kojoj sličnoj duši. Nije li lepo pomisliti tako nešto. I da li je važno šta iza ove misli stoji, kakva sam ja, ti, jesmo li u pravu, ili zanosimo ulevo, udesno..haha., šta nam je u podsvesti. Nemojmo odmah da seciramo misli, ni ljude koji ih izgovaraju. Uživajmo u trenutcima provedenim ovde.
Nemam ja srece sa vremenom a pisanija su Vam duga.
Sfinga,
Nema potrebe da se priblizavas preopsirnim objasnjenjima.Vec smo se upoznali.Slozicu se sa Lukom u delu u kom kaze da su mu Vasa razlivanja draga.I meni su draza.Posebno jer su kratka..heheee. Ako osecas potrebu da ispises dug tekst moras imati na umu da to ne vole svi. Procitacu iz postovanja ali ne sa istim zadovoljstvom.
I mislim da je moja iskrenost fer.
Luka,
zelim ti uspesan povratak sebi.Nisam domacin,i sam sam gost.Da nudim gostoprimstvo ne mogu. Nudim dijalog.
Li,
Leti, leti i pazi da se ne spotaknes.I ja imam mnogo nedovrsenog posla pa vredi isto.
pozdrav svima
Z.
Sorry LI,
nisam imao utisak da seciram bilo koga, a još manje da tebi dajem karakterologiju cvećke. Izvlačiš reči iz sasvim drugačijeg konteksta i samu sebe etiketiraš. Ti si, draga gospo, prva započela tu igru ličnog, da budemo iskreni! (Pročirtaj svoje kometare.) Omašio sam što sam uopšte reagovao na tvoj lični kometar, a poveden Sfinginom opširnom i veoma zanimljivom opservacijom. Čak sam bio i samokritičan. Ja to smatram povezanom diskusijom, zasnovanom na ličnim doživljajima, jer mi je u stratu ponuđena kao opcija vesele, duhovite i otvorene domaćice.
Nije mi namera da govorim o zlu i zločincima. Teške reči! Zlo je po mom mišljenju ipak kategorija krajnosti ljudskih postupaka i ponašanja. A ovde, mislim da to nije bila tema. O ljudima, kako i sama navodiš - prosečnim, ne bih govorio sa stanovišta zla, mada bi kroz psihološki metod i taj deo mogli secirati sa nivoa podsvesti svakog pojedinačnog slučaja. A možemo obrazlagati teze vezane za ljudske slabosti, jer su kod svih nas prisutne. Svaki uticaj društvenih previranja koje u ljudima izaziva te krajnosti, smatram opštom karakteristikom vremena u kome živimo. Oduvek je postojalo takvo ispoljavanje, samo je danas očiglednije, jer se o tome suviše govori. Svako treba da gradi svoj lični život i izvan nametnute matrice društvene neminovnosti. Ona je samo spoljnji faktor, koliko god uticala na naš život. Onaj unutrašnji je proizvod razvoja naše ličnosti. Svet, čak i sebe posmatram krajnje objektivno. Ličnost kao kategorija ne trpi emotivno sagledavanje. Mada razumem žensku osetljivost, ali sa aspekta ličnosti i one to treba da prevaziđu.
Svako od nas je izneo svoje slobodne teze. I to smo učinili opušteno, lepršavo i bez zamerki, svakako. Unoseći i sebe, neizbežno, što bi rekla vaša prijateljica, kroz projekcije. Ne vidim konflikte. I ostali učesnici su bili više nego pristojni, čak šta više, veoma zanimljivi u svom izlaganju, bez obzira na opširnost. haha :) Aludiram malo na Sfingu. Imam utisak da sam jedino ja “nepristojno otvoren”, pa me je potrebno upozoriti haha. :) Doduše, moguće da su i ostali već dobili slično upozorenje, s obzirom da sam ja nov učesnik. haha :)
I zanimljiva mi je ova tvoja transformacija od vesele igračice pa sve do stroge učiteljice koja preti izbacivanjem nevaljalih učenika iz razreda. Imam utisak da si se suviše zanela i vezala za neke od svojih bolnih mesta iz ličnog života. Žao mi je svakog ko ima teške trenutke, ali to su neizbežne situacije za svakoga. Nisu mi potrebna objašnjenja koga želiš ili ne želiš u svom životu. Ja ne mogu čak i da hoću biti deo toga. Ja sam samo virtuelni učesnik u diskusiji. Sagledaj onaj momenat u kome si sebe iznela suviše lično i emotivno. Ako si već napravila ovakav prostor za komentarisanje onda ćeš morati da se pomiriš sa činjenicom da otvaraš vrata i takvoj vrsti komentara.
Da budemo precizni, blog ima svoju težinu ukoliko autor može, između ostalog, i lične iskaze da obrazlaže objektivno i da odgovorno stoji iza toga. Imam opšti utisak da je blogosfera generalno prožeta ličnim i neobjektivnim “novinarstvom” u nekoj vrsti dnevničke i ispovedničke forme. Ovaj blog je očigledno zatvoren u okvir ličnih prijatelja, kao zatvoreni klub u kome je dozvoljeno samo prijatno ćaskanje, relaksacija i zabava tipa: “ja tebi vojvodo-ti meni serdare”. Dobro,da znam gde se nalazim.
A da ne uživam u diskusiji, ovde sigurno ne bih ni bio. U suprotnom, sedeo bih za komjuterom, bio smrtno ozbiljan i zauzet uznemirujućim danima koji nam dolaze, hladne glave opservirao moguća zla koja nas čekaju. I kao novinar zarađivao bi za leba, haha :) kao i svi ostali “zreli” ljudi.
Z, kao što vidiš, slobodan sam za dijalog. A ako ćemo samo da ćaskamo i da se zabavljamo, ja bih radije to preneo u neku kafeteriju, i verujem da bi svi, ovde prisutni učesnici, duhovito premašili i sami sebe.
Srdačan pozdrav svima. Bilo mi je zadovoljstvo.
Luka
Luka,
Iznenađen sam tvojim rečima. Čitamo isto,a zaključujemo različito. Postoji razlog i treba ga otkriti.Nisam za to da se u komunikaciji dvoje sve greške u razumevanju pripišu jednoj osobi.Ako poznamo jednu od njih, a u mom slučaju je to Li,onda lakše možemo da vidimo u čemu je problem. Tvoji zaključci stoje na apsolutno pogrešnim premisama. ustvari ja ne vidim na osnovu čega si uopšte došao do takvih zaključaka.Ništa od izrečenog nije istina, naprotiv. Ne pada mi na pamet da se postavljam između Vas, ali ti želim iskreno reći u svoje ime da nije korektno, upotrebljavam blagu reč,ulaziti u analizu ličnosti. Predložio bih ti da malo spustiš loptu. Neke stvari su čiste insinuacije. Nikako dobronamerne.
" Ovaj blog je očigledno zatvoren u okvir ličnih prijatelja, kao zatvoreni klub u kome je dozvoljeno samo prijatno ćaskanje, relaksacija i zabava tipa: “ja tebi vojvodo-ti meni serdare”. Dobro,da znam gde se nalazim."
I nije ovo jedino mesto kojim raspiruješ vetrove koji ne doprinosi ukupnoj prijatnoj atmosferi za koju plediraš. Ako želiš tako nešto onda se priključi i doprinesi.Najmanje što možeš da učiniš je da dobro razmisliš pre nego što nekome uputiš takve teške reči.Ne zaboravi da si ovim rečima povredio sve nas koji smo učestvovali u diskusijama. A nisi imao razlog.
Pedja
Hajde momci, smirite strasti. Muška konkurencija je čudo. Čim se nađu na gomili neko mora da se izdvoji i pokaže superiornost. Priroda i emocije gospodare čovekom.
Z. Obećavam, neću više širiti. Ne približavam ja sebe, nego moje ideje. Zaigram se, pa mi posle žao da brišem.
Pozdrav
Draga Sfinga,
Znam u kom grmu lezi zec. U priblizavanju.Sklon sam kao i vecina muskaraca da zene gledam iz tog grma,hehe..
Da si dnevno sa sicusnim cesticama, u svetu minijatura atomske snage, veliki covek postao bi ti mali,ideje beznacajne,zivot besmisleno iskomplikovan.Zato meni ova oaza prija.Ne moram da se opterecujem ovozemaljskim stvarima.Ti ces to vec strpati u svoje psiholoske fijoke. Nemoj.To ti je moj savet.Opusti se. Bitno li je sta ja mislim o tebi.Nije. Ipak cu ti reci. Sto si opustenija sve lepse,prirodnije,zentsvenije, zanosnije. Volim zensko pa to ti je.Ideje manje.
Luka, ohladi.
Izmisljas,zamaras sebe i druge.Nepotrebno. Predlozio si da se premestimo u kafeteriju.Moze i to,ako sam te dobro razumeo.Zbunio si me nakon ovog poslednjeg truc trac.Sa mnom moze sve sto opusta i sto je dobronamerno. I ne ocekuj da cemo ti se pridruziti u kritici Li.nemas ti pojma ko je ona,zato lupkas naveliko.Usput,osim tebe ovde ima jos tesko ranjenih.Od zlocinacke ruke.Ne cudi se vec pazljivo barataj sa recima.
Pedja,
Gde si serdaru, vojvodo sta li,hehe..
pozdrav svima
Z.
Dragi Z,
Ne mogu ni da hoću da vas ubacujem u psihološke fiokice. Što ste svi sa tim opterećeni?! Opušteno može da se piše i o Bodrijaru, i o svemisrkim česticama, ako ima šta da se kaže. Luka je uneo nemir. Provokator jedan! Nemojte se paliti suviše. Nismo princeze na zrnu graška.
A grm iz koga muškarci zagledaju žene, sasvim mi je jasan. Isto tako mi je jasno da pojedini vole da se istaknu da bi ih žene primetile. I nije ni čudo što onda dođe do varnica. hehehehe...
EH! Žene, žene!!! Naš zadatak je samo da izbacimo nogicu, nabacimo zagonetan osmeh, namirišemo se i oslobodimo deholte nekog haljinčeta i mazno predemo. Ništa više! Ta filozofija mi je poznata. Onda je i vuk sit i sve ovce na broju. hehehe
frrr... frrrr... frrrrrr........
Auuuuuuuuu..šta se ovde dešava.Ne može čovek da napusti kuću, a da ne zatekne lom.
Z. opet zavodi Sfingu, ona se brani,pa se skida, Luka napada mene, Pedja..e njega sam preskočila on je uvek neozbiljan..Uf, uf, moram da zakažem roditeljski, moram. Deco, svi ćete na popravni. Svi po redu.Zajedno sa mnom. Pošteno.
Bojno polje ne dolazi u obzir. Ja nemam adekvatno oružje. Imam samo rogove, mislim od jelena. Muž nema, nije mi pošlo za rukom. A nije da mi se nije, jelte..Nego ovu zavodnicu, kako me Luka prvo nazva, neće pa neće.Mislim ta sreća. Ako je to uopšte sreća,jel te. I sada bih morala sve tako da pobrojim šta sam, ko sam..bojim se da se neću prepoznati.Pa i kako bih kada sam višeslojna ličnost. A ja insistiram da sam VIŠESTRUKA..što dolazi od reči struk, stručak, a stručak podrazumeva više cvetova, a ne jedan cvet.I ja nisam cvet, nego što bi naš narod rekao “cvećka”.To sam pošteno priznala. Pa šta još trebam da priznam.Bogami ništa više. Ma tamante me. Priznadoh malo pa mi se dodalo puno. Tako to ide. Daš prst,uzmu ti ruku. E pa ne dam. I nisam više “cvećka” nego sam fina. I sada ću da se uozbiljim jer mi Luka apotekarskom vagom meri reči. A vaga mu se nešto pokvarila pa sve naginje na jednu stranu. Luka ne mere to tako. Prvo popravi vagu. I ne meri na grame i one niže vrednosti. O što mene hoće ove sitne mere, Lukina vaga, atomi od Z, Pedja je neozbiljan pa ne meri. Svaka ti čast Pedja. Ja se od danas raspuštam kao ti. Ne interesuju me nikakvi smislovi, sve je ionako besmisleno. Ko je uopšte izmislio tu reč, sram da ga bude. Ja bih definitivno zabranila logičko razmišljanje, filozofiju i filozofe. I naučnike. Sve bih ja to u lance. Samo prave zabunu pa ne moreš mirno da živiš. I kao što vidite gramatiku ne poštujem više. Da budem iskrena nisam ni pre. Mrzi me da kontrolišem. Mrzim KONTROLU. Opet će Luka da me prozove. Sada zbog kontrole. Ma ko zna šta će još da mi pronađe.
Lukaaaaaaaaaa šta ti se tebe desilo. Ja se nisam transformisala. Nemam pri sebi transformator. U strujnom sam kolu, a energija se menja.Nisam ja kriva,već struja. Čas je jaka, čas slaba.Možda su se malo uplele i neke više sile.Taj tvoj Dionisis, ili ko zna ko. Hajde i ti se bre prikači, nije loše. Malo je teško da se privikneš. Ali kad krene, ne može da se zaustavi. Lepo ti, pa ti sve svejedno. Da li se okrećeš lagano, brzo, da li se okrećeš sam ili te neko zaokreće.
Kada se priberem, kad malo zastane ovo jurcanje, očitaću ti ja bukvicu. Ne brini. Transformisaću se ma kako god. Požalićeš ti što si me terao da se menjam. Da sam imala emotikone nabacila bih smejuljka pa bi Luka znao gde se smejem, a gde sam samo malo neozbiljna. Ovako smo slepci pored očiju.
A ti se Sfinga OMAH oblači. Sram te bilo. Kakvo golićenje, dizanje suknjica I tako to. Ukinuće mi blog zbog golotinje. Nije dozvoljeno. Kakva sloboda. Nema toga. Neko te dobro slagao.I ovu golotinju reči jedva nekako provlačim.
Hehe...nisi normalna.Kad se pribereš menjaj ploču.Mislim da je do muzike.I vreme je.Još malo pa Nova.Istina 2012 je.Ma i to ćemo progurati.
Ja sam se namestio da gledam Sfingu..hehe..
E moj Z. Ubi te po kratkom postupku. Dobio si što si hteo.Tako ti je to sa inteligentnim ženama. Brzo uče i primenjuju. Sfinga svaka čast. Uz tebe sam.
Pedja
OK. Promeniću muziku.Ne brini za Luku.Izmišljen lik. Haha..istina ili laž? Pogodi.
Liv, šta mi je drugo preostalo. Čovek se uči dok je živ, pa tako i ja. Lepo je meni govorila moja mama...hehehehhhe... da ne pričam dalje...
I moja suknjičica je u sklopu praznične atmosfere koja je već započela. Nisam se skidala, nikako!!! Zima je napolju. hehehe.
Vidiš da se utišala situacija.
Peđa, izgleda da su intelektualne igre izašle iz mode. Nažalost ja sam prestala da pratim modu. A moguće i da sam i ja "višestruka" - aparat za govor je više struka (iznad struka)hehhhehe. A zaboravili smo na govor tela. Mašta radi. Smeh je tu. Vukovi se razbežali. Ostale samo ovce da mirno pasu...
Da ne bi razbijali mozak i tumačili dvosmislene izjave: Ovce - jagnjad su bili sinonom za ono dobro u čoveku. Pustite sad ova savremena značenja sa periferije.
Pa da završimo ovu bodrijarovsku temu. Valja mi putovati.
Pozdrav svima
Dal sam izmišljen, zamišljen ili umišljen? - od prosuđivanja neće biti ništa. Sto ljudi - sto ćudi. Svako je zakovan za svoje viđenje. Al ovoliko buke?! Ne samo da sam začuđen, nego more biti i da sam sebe izmislio i zamislio kao nekog drugog. haha. Možda sam i ja višestruk, pa se se i moji strukovi pogubili. Ateriraću pravo u kafe. Da zveknem koju ne bili se otreznio! A možda i preterujem? Vi ćete već prosuditi. To vam dobro ide od ruke. Veseli ste i duhoviti. Tu vam skidam kapu.
:) Da ne bude zabune. I mene ste zasmejali, onako, od srca. Ništa mi ne preostaje nego da i ja zauzmem neki džbun. Možda naiđe neka Sfinga u suknjici. haha. :)
Luka
Suknjica dakle pali..E crne intelektualke,mi raspirujemo moždane "listiće" umesto nožne.Ma nikada nije kasno,možda naiđe neki pravi Luka a ne ovaj izmišljeni virtuelni,sa celerom u ruci a ja priđem da pomirišim, mislim celer, a on me zanosno obujmi, ja se zbunim, zacrvenim.. Sreća pa sam u virtuelnoj stvarnosti a ne pravoj. Bolja polovina bi izgubila kalcij, morala bi da pije D vitamin. Kako je sve zamršeno sa tim misaonim nestašlucima.Dobro je dok su misaoni a mi željni lepote jednostavni, tolerantni, prijemčivi na....dakako celer, mirise, okuse.
Luka bilo bi lepo da si stvaran, a ne izmišljen.
Nažalost u životu ima bolesnih i bez da su dvojne ličnosti. A njima je izmišljanje hobi.
Konacno si u stimungu.Nista bez muzike. Ne diraj Luku.
Luka,
drago mi je da ulazis u drustvo.Treba nam sveza krv.Sada smo isti po broju, tri naspram trojice.Bogami, svracali su neki ali su odustali. Ti si prosao vatreno krstenje i zato cestitam.
Sfinga ne udaljavaj se mnogo.I pazi da se ne prehladis.Kaput do grla, sal, kapa.. cuvaj se za domace snage, hehe.. Mozda je Luka blize pa..
pozdrav svima
Z.
Z, da li si i ti morao da prođeš ovu obuku za preživljavanje? haha. Ko da idem u marince. Samo što je ovo malo drugačija verzija filma oficir i džentlmen. Richard Geer u ovoj verziji ima alternativu. Ne mora po svaku cenu da vozi mlaznjak da bi ušao u vaše društvo - virtuelno. Bogami, posle ovih niskih udaraca ostaće od mene samo L. Srušio mi se mlaznjak na prvom času. Digao se suviše visko i uleteo u oblak prezira. Ostade od mene samo svemirska čestica haha. :-)
pozdrav i srećna vam 2012.
Luka :-)
Luka, ne nasedaj na ove provokacije. Li se igra.
Kada bih ti ispricao sta je meni napravila uzivo zahvalio bi Bogu sto si je sreo u virtuelnom svetu...hehe..
Kakav prezir spominjes??Nema ovde toga.Kao po dogovoru,a nije.U ovim godinama sa prijateljima je to prirodno.
Upadaj u drustvo ako hoces i mozes i jos jednom dobro nam dosao.
Ja se vise ne vracam na ovo mesto.Idemo dalje.
pozdrav svima
Z.
Vi možete – poput većine ljudi – da tvrdite da na vas filozofija nikada nije imala nikakav uticaj. Proverite tu vašu tvrdnju. Da li ste ikad pomislili ili izrekli neku od sledećih rečenica? "Nemoj da si toliko siguran – niko ne može da bude siguran u bilo kojoj stvari". To shvatanje ste preuzeli od Dejvida Hjuma (i mnogih, mnogih drugih), čak iako možda nikad niste ni čuli za njega. Ili: "To je možda tako teorijski, ali ne važi u praksi". To ste preuzeli od Platona. Ili: "To je naopaka, ali ljudska rabota, u ovom setu niko nij savršen." To ste preuzeli od Avgustina. Ili: "To je možda istinito za tebe, ali ne i za mene".To ste preuzeli od Vilijama Džejmsa. Ili: "Ne mogu mu pomoći. Niko mu ne može pomoći". To ste preuzeli od Hegela. Ili: "Ne mogu to da dokažem, ali osećam da je istinito". To ste preuzeli od Kanta. Ili: "To je logično, ali logika nema veze sa stvarnošću". To ste preuzeli od Kanta. Ili: "To je zlo, zato što je sebično". To ste preuzeli od Kanta. Da li ste čuli kada moderni aktivisti kažu: "Prvo delaj, posle razmišljaj"? To su preuzeli od Džona Djuija.
uuu ebo..te nisam znao da sam filozof. Hvala na osvešćenju.
HegelKantHjum..za sada
Постави коментар