недеља, 25. децембар 2011.

Akcija, superfikcija, melodrama, humor …


O_brain6holiday11-sr

DESET DANA DO NOVE GODINE, DESET MISLI KOJE MI SE MOTAJU PO GLAVI

 8. PRENASELJENOST
 7. ZBUNJIVANJE
6.DRAMA
5. SVETLO
4. NEINFORMISANOST
3. GLOBALIZACIJA
2.PRIVILEGIJE   


A kcija, superfikcija, melodrama…ne to nisu elementi akcionog filma već  mog, tvog, našeg,Vašeg  života. Tako je bilo 2011, pre nje, tako će biti i dalje.
Gde su u svemu tome  razlozi za miran, spokojan život i sreću!! 

espn_time_travel


Akcija

– Ustajete. Ulećete pod tuš. Mlaz vode razgoni  poslednji trag uspavanosti.  Brišete se peškirom ostavljajući po koju neuhvatljivu kap da ispari. Posežete za četkicom za zube, kaladontom, žiletom za brijanje, vatom losionom, kremama.. Mislite na opijajući miris tople kafe koja će Vam izmaći ako ne uspete održati tempo. U glavi se pokreću kazaljke vremena koje otkucava. Da li će kola upaliti ako je suviše hladno, hoćete li upasti u gužvu,... možda da krenete drugim pravcem do posla...a  šta vas tek čeka na radnom stolu,... prisećate se šta je vezano rokom, šta se može odložiti...  a deca.. 
Uzimate četkicu  i odlučujete da kafu popijete na poslu. Ne, ne  nikako Vam neće poći za rukom da odradite sve, ne uspevate to već duže vreme. Kasnite u svemu. Toliko je toga, previše, previše ..
Na poslu pijete kafu,  pritišćete dugme kompjutera, na tren zavirite u rubriku  vesti. Zapljusnu vas mučne slike  sa ratišta, slike siromašnih, gladnih, osmesi svetskih  moćnika, enormna bogatstva ekonomskih gurua,  političko ekonomska zamešetanija  su sve oporija. Lagano Vas prožimaju žmarci, raste neprijatnost  u zraku. Gde god se okrenete toga je previše, previše.. 

2011. je  maestralno  odglumila ulogu života od krvi i mesa.A šta drugo očekivati od akcionog scenarija bilo koje godine, postojanja. Samo i  upravo to. 
Gde su u svemu tome razlozi  za život, miran, lep, srećan ? Milion ih je oko nas, treba znati videti, osetiti, znati  iznaći  ako treba od ničega, iz ništa.  



 
14506-clock-time

Melodrama

–Sve ste stavili pod kontrolu. Organizacija života je najvažnija stvar, objašnjavate deci i prijateljima. Razum je vladalac života. Preteranim emocijama treba staviti omču oko vrata. Ljudske strasti ubijaju ljudsku rasu i treba im stati u kraj. Uveravate druge i sbe da su zbog toga  sve religije ovoga sveta bazirane na tome. Bog je dobro mislio. Đavo mu je pomrsio konce. Duša, duša je merilo svega, nikako telo. Njega treba sputati, nadvladati. Sentimentalije su obične cirkusijade niskih strasti, primitivizma. Da nije toga ovladali bi  umećem uspešnog života.Nestali bi razlozi za ubijanja, ratovi, sva zla ovoga sveta. I ta glupa demokratija. Čovekova priroda  ne trpi  demokratiju.  Njemu treba čvrsta ruka koja će ga dovesti u red.

U stao je i na vreme obavio sve jutarnje obaveze(!!!).Ovaj  službeni put je bio izuzetno važan. Trebao mu je osigurati važnu poziciju u firmi i finansijke povlastice. Seo je u taksi koji ga je vozio na stanicu.  Magla se još nije povukla. Stigao je sa petnaest minuta zakašnjenja. Nebitno, još uvek je bilo dovoljno vremena do polaska. Sreća pa je uvek računao na slične  nepredviđenosti. Ta osobina mu je pomogla da uspešno “plovi” bez većih problema. Oko njega su  ljudi užurbano hodali. Nije se  obazirao  već se lagano kretao prema  peronu. Zazvonio je telefon.  Javio se. …Nikako, na to nije računao.Imao je dve mogućnosti, da nastavi dalje ili da se okrene ..„Eto šta je  napravila od mog života, a moj život je bio apoteka“( S. K.) Tako je to sa nepredviđenostima,  perfekcionistima, totalitaristima.

.Cela nam je istorija satkana od visokih ciljeva i niskih rezultata. Zaboravljamo ko smo, obični ljudi. Plediramo za  sveta načela na kojima bi se trebao  zasnivati ljudski život, za koja se trebamo  boriti u društvenom  i ličnom razvoju. Zaboravljamo da nismo bogovi, ni sveci. Ispisujemo ustave, zakone, podzakonske akte misleći da su to scenarija za SLOBODU  pojedinca da raspolaže sobom, da nije u bilo kojoj vrsti ropstva i zavisnosti, da upravlja svojim životom, da vrši izbore i donosi odluke, slobodu  koja će svima osigurati kvalitet i lepotu života. A život izrežira uvek jedne te iste melodramatične predstave. NEMA SLOBODE BEZ BORBE. Nema slobode nego samo borbe. Zato se borite, sa sobom ,drugima, životom…ljudski, ne može drugačije. Mi smo ipak samo obični ljudi.


picture-4

Superfikcija
 
 - Ili ste hrabri ili kukavica. Ne postoji ono između. Ako ste hrabri onda ste na pola puta do slobode. Kao kukavica osuđeni ste na robovanje. Robujete nekome ili nečemu. Svesno, vi znate šta je bolje, biti hrabar, ali ste po prirodi kukavica i zavisite od mrvica slobode koje će Vam neko prosuti.  Taj neko je obično onaj čija hrabrost ne pozna granice  i svoju slobodu uživa na račun tuđih. U nedostaku  željenog realnog života  bežimo u  irealni kroz fikcije.

I tako smo uleteli u  virtuelne svetove. Ne samo u zemlju kompjutera, već i stare  redizajnirane zemlje Bogova,  mitova , heroja,  vilenjaka, čarobnjaka,  patuljaka, bauka, zmajeva, duhova, vampira, bića i sila univerzuma izvan naše moći poimanja. Odlepili smo se od stvarnosti i uleteli u spekulativne vode fikcija, ličnih i društvenih. Uživeli smo se u uloge i izvajali groteskne kopije života i nas samih. Mikelanđelo je verovao da skulptura već postoji u kamenu, a da je njegov zadatak samo da je oslobodi klopke u kojoj se nalazi. Mnogo toga je u nama, našim uverenjima. Treba naći kamen i isklesati ga.
Nije lako biti čovek, iskočiti iz sopstvene kože i postati društvena mašina. Vreme traži  čoveka  mašinu,a svi su izgledi da se lepota življenja  krije u  "ostajanju  u sopstvenoj koži".  Nije istina da  treba žrtvovati   prirodne nagone tela i uma. Treba se ugnezditi negde između sna i jave, fikcije i stvarnosti, mogućeg i nemogućeg,  između lepih korica knjige koju ispisuje pozitivna energija civilizacije.

Na tom tragu je i trag sreće..bila ona fikcija ili ne.


                     2a94h85_th (2)

N e treba čekati da se sreća oglasi. Ona čeka, prikrada se, treba joj otvoriti vrata. Svako nosi sopstveni  krst  na leđima te ono što je jednima lako drugima je teško, što je jednima moguće drugima je nemoguće. Ako  u sebi nemate razloge za sreću nećete ni biti srećni. Sreća je reakcija na određene događaje, osećanje koje se javlja kao reakcija u određenim prigodama, SREĆA STE VI. Ako ste pesimist za Vas je  sreća retkost. Za optimiste je najsitniji detalj izvor sreće. I treba imati stalno na umu ono što reče Seneka, AKO SREĆA NIJE UMERENA RUŠI SE SAMA OD SEBE. Zato sa srećom ..pažljivo.
Humor
- treba koristiti kao začin svakom jelu, ili kao DOPING.  smesna


8 коментара:

  1. Neverovatno,nepismenost bi bila smesna da nije zalosna.Mogu da se nasmejem i smejem se sa gorcinom.Li,mislis li da sam se previse udaljio od obicnosti.Sve govori da jesam.
    Post je fenomenalan. Kako stizes?
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  2. Kao što vidiš ne stižem.Previše je toga, previše,previše. A onoga što treba premalo. Ne stižem moj Z. Uskočim i istipkam šta mi padne na pamet.Po starom običaju. Ne mogu ni sama da verujem šta ČINIM.(pročitaj ovo sa crnogorskim akcentom haha..)

    Nisi se udaljio od običnosti drugar, jer nikada i nisi bio običan. Ako i jesi ostao si veran lepoj običnosti iz naših vremena.Zagledan u nju ne vidiš drugu, ovovremenu.I meni se znaju pobrkati lončići.Ovih dana mi se dešava redovno.Leteći prazničnom brzinom ne mogu da pohvatam sopstvene misli.Nešto su mi se uzburkale.Danas baš osećam krv i telo.Kao da sam se razapela na ovaj Božić.Možda želim da očistim grehe..haha.
    A šta misliš zašto ljudi traže oprost? Da bi bez ostataka starih greha činili nove.Pade mi to na pamet, baš ovog momenta.Ima u tome nečega,zar ne.Jer, niko se ne popravi posle oprosta,samo nastavlja tamo gde je stao. Ili sam se i ja odmakla od "običnih" pa nemam pojma šta se dešava sa njima.
    A nas dvoje smo tipičan primerak običnosti,da se ne šalimo više.Ustvari ta reč uopšte ne valja. Zašto si je upotrebio? Sada moram da se mučim razmišljajući o običnosti, a taman sam se spremila da bojim, kruške..i maglu.Možda dodam celer..haha.Nije ni to loša ideja.E kako se ja primam na reči.

    ОдговориИзбриши
  3. Li zbunila si me "pričama" i pesmom. Tvoj glas, i liči na tebe.
    Totalitarista me iznervirao.Ne gube oni žene, imaju ih na pretek. Njima se desi narod. Nisam sreo perfekcionistu,i ne mogu da provarim takvu filozofiju života.Po ovom pitanju ću stati uz tebe i Z. Ne radujte se unapred, samo po ovom..
    Pedja
    Ogi je ostavio komentar. Uložio je velike napore.A tek ja da ga nagovorim. I ti ništa.

    ОдговориИзбриши
  4. Peđo,Peđo,Peđoooo "zbunjeni" komedijantu.

    Do nedavno nisam imala bliske susrete sa ortodoksnim totalitaristima.A nakon toga sam ostalo trajno zbunjena.Ne ovako kao ti, već stvarno.Pazi,tip je duboko uveren i svoje teze smatra uverljivom argumentacijom.Da bude još interesantnije,sagledano iz njegovog ugla, postavljeno naglavačke, kako to obično i čine idelisti i utopisti,njegove ideje nemaju loš predznak.Naprotiv one su HUMANISTIČKE. To je neka vrsta ljudi koja u glavi ima (utop.)viziju perfektnog društvenog sistema koji će spasiti svet i održati civilizaciju.
    Pojedine su generacije, među njima i generacija naših očeva, "pale" na slična iracionalna razmišljanja. Ljudi cene humanost,pozitivnu socijalnu misao jednakosti i slično.U zlim vremenima se ta ideja povampiruje. Od zla niko ne vidi dalje od nosa, pa nije sposoban proceniti praktične posledice takvih ideja.
    Ja jesam optimista,utoliko što dnevno ne nosim tamne već ljubičaste naočare. Kada su ovakve ideje u pitanju,tu sam pesimista.Možda najcrnji.
    Ne znači da nisam humanista.Samo sam realna.

    Teško je zamisliti likove poput Hitlera, Staljina i ostaleiu plejade. Meni je lako predstaviti društvenu situaciju u kojoj oni uspevaju da nametnu svoju volju. Bili smo svedoci,zar ne. Nisu oni ništa posebno, koliko je fascinantno i posebno funkcionisanje mase, pogotovo fanatičnih pristalica, koji ideju sprovodi u delo. Sa takvima si morao biti u okruženju bar na kratko.Znaš za moje bliske susret zbog kojih su mi se urezali u mali mozak.

    Nemam pojma gde je bio Ogi.Pogledaću ali je sada kasno.Izvini mu se. Ja sam istinski u gužvi i samo jednom doletim do kompa na kratko. Napišem i zbrišem.Malopre sam stigla a vidi koliko je sati,pola dvanaest.Bila sam na rođendanu. A čeka me slika koju sam noćas započela.Kupila sam boje lošeg kvaliteta pa sam užasno bezvoljna.A sliku moram dovršiti. Itd. itd. što bi rekao jedan moj prijatelj.

    Nego, kada se već setih,ja ne volim dugačka naklapanja.Ali sam na ta Vaša muška kratka javljanja ALERGIČNA. Da ne razrađujem jer bih o tome napisala roman.
    Evo dala sam sebi oduška.

    ОдговориИзбриши
  5. Cestitam 50000-om posetiocu.Nisam verovao da ces doci do te cifre.Znam da ti ne znaci. Interesantno je.
    Odoh i ja. Ako ne stignem da se javim, sve najbolje u novoj.Da mogu ispunio bih ti zelju..hehe..
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  6. Haha...mogu da mislim.
    Nemam želja.Lako je.Uzmeš papir,napišeš želju o kojoj si sanjao,mučila te nevaljalica pa si na nju besan.I onda je slatko precrtaš.Nema više, nema.Nestala.Neka sada muči nekoga drugog.

    Hvala na čestitci. Nisam ni primetila.Ljudi su se bre drugar uskomešali pa slučajno nalete i na ovo mesto.Ništa drugo,budi siguran.E bar me te stvari ne muče.
    I tebi želim sve najbolje, u ostatku stare i novoj godini.Pazi da se ne prehladiš "na putu" pa ne uletiš u novu bolestan haha..
    Idem da ispunim škatlu kruškama.Od magle sam odustala,lepša je bistrina,kao kap vode, rosa... zaslepljujuća belina i prozirnost.
    Još jednom srećno!!!

    ОдговориИзбриши
  7. Kakav interesantan post.

    ОдговориИзбриши