Nisu važne osobine koje čovek nema, već one koje ima, ako su te koje ima retke i vredne, a one koje nema nebitne, zanemarljive.
Psssssst, tišina čuvamo planetu.
I zato ćuti,
diši lagano,
osluškuj šta šapućem,
na sedištu daleko od tebe,
mojim rečima,
o mojim osećanjima.
o onom što me inspiriše.
Dok planeta vrti krug,
a život na daskama
ispred nas teče,
ćuti,
ne reci: stani,
ne šapući,
ne piši.
Ispod pera nije sve napisano.
Kad budeš čitao shvatićeš.
Pronaćićeš u sopstvenoj krvi
zvuk koji vibrira,
sudara se,
lomi,
eksplodira.
Poništiš li jedan,
nestaćeš.
Preskočiće otkucaj,
zastaće i život kojim te ja nosim,
jer tečeš i mojim žilama.
U malom si prstu,
koliko u mozgu,
na usnama mi bridiš,
osećam te u stomaku.
Ruke mi znaju malaksati od tvoje težine,
korak zastati.
I sve zbog reči kojima si me obuhvatio,
sa namerom zaveo,
ispunio,
požudom oplodio i
sada nosim naše dete.
Kada rodim,
ćuti, ne reci:
postoje lepša deca od našeg,
blistaviji umovi,
beše lepše seme.
Iz našeg semena
isklijaće slične našim
nove ćutnje.
U njima
zvuci koji lome
a čuvaju planetu.
Psssssst, tišina !
___________________________________________
Sat za planetu
Ova akcija počela je u Sidneju 2007, kada je 2,2 miliona domaćinstava i preduzeća isključilo svetla na sat vremena, a dve godine kasnije taj događaj je prerastao u svetski pokret sa milionima učesnika u 92 zemlje. Organizator je Svetski fond za prirodu (WWF) , a glavni cilj je da se građani simboličnim isključivanjem svetla pridruže globalnoj inicijativi obezbeđivanja budućnosti planete.
14 коментара:
Evo jos dva dana i eto 6.1.To je onaj drugi Uskrs.Pogodio ili ne?
Ispred mene je nesto slicno.Pregovori.Mislim da smo nasli zajednicki jezik.
Moram priznati.Nijejednostavno.Godine,godine, secanja.
Jos malo pa bris kuci.
Zelim ti lepo vece.Ne zalazi duboko u noc.
Z.
Da 6.1.6.1.6.1.... i tako u nedogled.
I tvoja secanja ce tako unedogled ostati u tebi.Stvarnog odlazka nema.Niti mora biti.Svi mi odlazimo jedni od drugih na odredeni nacin.Pojedini ostaju jedno uz drugo,a mnogi se razdvoje.A ja sam noc definitivno zamenila danju.Uzivam u tisini noci,ona me inspirise. Kako onda da to propustim.Ne brini zivot vraca u normalu.
Brisi kuci i provedi lepo vece.
Bese li jedan od rodendana tvoj.Cestitam.Popicu casu lepog vina.
Z.
Izgleda da si mi cestitao pre svih.Hvala.Opet sam zasla duboko u noc.Opet se blizi jutro.Sta da ti kazem.Nista pametno.
Mozda dobro jutro za jutarnju kafu.A da stavimo mi neku reklamu za kafu. Isplatilo bi se.
YouTube - Roby Lakatos (Once Upon a Time,Ennio Morricone)
za uživanje
Evo još malo lepote za dušu
http://www.youtube.com/watch?v=gF-qs_jxrH0&feature=related
Suzy,
Hvala na muzickim poklonima.Poklon je vec to sto si svrativsi na blog odlucila ostaviti trag.
Sve najbolje
Suzy,
ostavila sam komentar na stranici na kojoj smo se srele.Divno pises.
pozdrav
Draga Liv, srećan ti rođendan.
Eto, kosmos je čuo tvoje molitve i poslao nas "slučajne" prolaznike ove sajber staze, da upotpunimo trenutke tvoje radosti zbog kojih smo se ujedinili i sreli....
Pišemo se.....ovde, da ne opterećujemo Brankov blog.
Ovo ti je poklon za rođendan: AMOR
http://www.youtube.com/watch?v=5JoM-LubvPM&feature=player_embedded
SUZY
Evo poklanjam ti još nešto lepo
PSEĆE BAJKE - Karel Čapek
...Dakle, bila je već noć i izašao pun mesec. Nad mestom gde se šuma proredila, nad prosekom i čistinom iznad stabala, zasjao je mesec tako srebrno i tako divno da je Voržišeku (pas) zaigralo srce od radosti. A stabla su šumela kao da neko svira na harfi.
Sad je Voržišek trčao kroz šumu kao kroz nekakav tamni hodnik. Zatim je opet izašao na čistinu. Pred njim je odjednom svetlo zasjalo jače, a harfe kao da su zaigrale brže. Na njemu se naježila svaka dlaka. Sćućurio se na zemlji i gledao kao zaslepljen.
Pred njim livada sjaji u srebru, a na livadi plešu pseće vile. Bili su to beli psi, sasvim beli, gotovo prozirni i lagani da ni rosu s trave nisu stresli.
Dakle, bile su to pseće vile. Odmah je to znao jer im je nedostajao onaj karakterističan, poseban miris po kome psi prepoznaju pravog psa.
Leži tako Voržišek u travi i gleda. A vile plešu, love se, rvu se međusobno ili se vrte za sopstvenim repom, ali sve tako lako, tako prozračno da se ni jedna travčica nije ganula.
Voržišek je dobro gledao: ako se i jedna od njih počne grepsti ili otresati buve onda to nisu prave vile nego obični psi.
Ali nijedna se nije grebla. Nijedna nije ni škljocnula zubima za buvom.
Dakle, kao sveto, bile su to vile.
A kad se mesec uspeo na najvišu svoju tačku, vile su počele tako divno i tako mekoo zavijati i pevati da tako lepo ne može ni orkestar u Nrodnom pozoruštu. Voržišek je naprosto zaplakao od ganuća, a želeo bi i zapevati sa njima, ali se bojao da sve ne pokvari.
Kad su pseće vile završile pesmu, polegale su okolo jedne uzvišene pseće starice. Bila je to neka moćna vila, čarobnica, sva od srebra i veoma stara.
„Pričaj nam nešto“ molile su pseće vile tu pseću staricu.
Stara pseća vila se malo zamislila a zatim je počela pričati:
„Pričaću vam – rekla je – o tome kako su psi stvorili čoveka. Nekada, veoma davno, sve životinje živele su u raju. Tamo se rađale i sretne i zadovoljne umirale. Samo su psi bili žalosni. A kad su postali još žalosniji, zapitao ih je Gospod:
„Zašto ste vi, psi žalosni, kad su sve druge životinje radosne?“
Najstariji pas u raju odgovori:
„Vidiš, Gospode, svim ostalim životinjama ništa ne manjka. Mi psi imamo u glavi malo soli, pa stim razumom razaznajemo da ima i nečeg više od tebe – nekog većeg od tebe. Sve možemo njušiti, samo tebe ne možemo. A to je ono što nama psima nedostaje. Radi toga nam gospode ispuni želju i stvori nam takvog Boga kojeg ćemo moći njušiti.“
Gospod se nasmeja i reče:
“Donesite mi nešto kostiju i ja ću vam napraviti Boga kojeg ćete moći njušiti.“
Psi se rastrčaše na sve strane. Kad su se vratili, svako je nosio po neku kost. Jedan lavlju, jedan konjsku, onaj kamilinu, ovaj mačiju. Ukratko, doneli su po neku kost od svih životinja. Samo pseću kost nije doneo ni jedan pas, jer ni jadan pas neće dotaći pseće meso, pa ni pseće kosti.
Tih kostiju je bila čitava gomila. Od njih je Gospod napravio čoveka, kako bi psi imali svog Boga kojega mogu njušiti i kome se mogu klanjati.
I tako je čovek napravljen od kostiju svih životinja izuzev pseće. On zato ima osobine svih životinja: snagu lava, izdržljivost kamile, lukavost mačke, velikodušnost konja, samo nema pseće vernosti. Da, samo pseće vernosti nema čovek!
...
evo još jedan poklon
Iz PEĆE BAJKE - Karel Čapek
....„Ispričaću vam kako su psi došli na nebo. Poznato je da ljudi posle smrti odu na zvezde. Psi nisu imali svoje zvezde na koje bi mogle otići posle smrti. Oni su posle smrti ostali spavati na zemlji. Tako je to ostalo sve do vremena Hristovih.
Onda su ljudi Hrista privezali za krst i jako ga bićevali. Na tom mestu je ostalo mnogo prolivene njegove krvi, i jednom je jedan gladan pas, lutalica, bez svog gospodara, došao i počeo lizati tu krv.
Anđeli sa neba su to videli i povikaše:
Majko Marijo! Pas je primio krv Hristovu.
Kad je to čuo Bog, reče Anđelima:
Pošto je pas primio krv Hrista, primićemo pseće duše na nebo.
Zatim Bog napravi novu zvezdu za pse. Da bi se znalo koja je to zvezda, Bog joj po ugledu na psa napravi rep. Kad je prva pseća duša došla na tu zvezdu, ona se tako silno obradovala da je počela leteti i juriti po Svemiru, kao pas kada juri po livadi. Samo ne tako pravilnim putem kao druge zvezde.
Te pseće zvezde, koje lutaju po nebesima i vuku sa sobom svoj rep, zovu se zvezde repatice....
Napisah u jednom odgovoru da svi mi volimo osećanje i sećanje: Umetnost i Prošlost. Sada vidim da obrise umetnosti nalazim na ovom blogu ( koji ću uz tvoje dopuštenje postaviti na svom Blogovniku kao, od danas, obavezno svratište moje malenkosti ), svakako naćiću za shodno da napišem i koje slovo o onome o čemu ti pises.
P.S. Izuzetno mi se dopada koncepcija bloga, ideja, na koncu svega realizacija.
Suzy i Branko,
priredili ste mi zaista divne trenutke.Danas imam lud dan,telefoni zvrje,stize neprekidno masa e-mailova i poruka, ali Vas dvoje ste neocekivani dar.I sve sto je neocekivano,jos uz to lepo,ima neku specificnu car.Ja mogu da vam ispisem obicno hvala.Ali Vi znate posle gore ispisanih reci da je zahvalnost veca od same reci.
Vreme je takvo da se ljudi slične vibracije povezuju a oni, koji to nisu, udaljavaju. Takozvano fazno pomeranje
I vreme je za nas da uronimo svest i posvetimo pažnju onome što nas oplemenjuje, što nas iznutra pročišćava, hranom za dušu, ...
Постави коментар