Ani Petrovnoj Kern
Aleksandar Sergejevič Puškin
Ja sam voleo…
Ja sam vas voleo: ljubav se još možda
U srcu mome nije sasvim ugasila;
No neka vas ona više ne uznemirava,
Ja ne želim ničim da vas ožalostim.
Voleo sam vas bez reči i nade,
Čas strahom, čas ljubomorom mučen;
Voleo sam vas tako iskreno i nežno,
Neka vam da Bog da vas drugi tako voli.
____________________________________________
Trenutka ja se sećam sjajna,
Kad preda mnom se ti pojavi
Ko priviđenje, kao tajna,
I ko lepote genij pravi.
Kad tuga sve mi skrha nade,
A kinjile me strepnje tašte,
Tvoj nežni glas mi pevat stade
I lik tvoj sanjah na dnu mašte.
No, doba minu.Vihor snežni
Raspršio mi sne i stravu.
I predadoh ja glas tvoj nežni
I lik nebeski zaboravu.
Polako su se vukli dani
U zabiti, u zatočenju,
Bez zanosa, bez suza ranih,
Bez nadahnuća, nalik mrenju.
Al' stiže duši probuđenje,
I opet mi se ti pojavi
Ko nenadano priviđenje
I ko lepote genij pravi.
I kucat stade srce vruće,
Nov život u njem maha uze.
I opet plamti nadahnuće,
I ljubav sja, i teku suze.
(1799-1837)
Kad preda mnom se ti pojavi
Ko priviđenje, kao tajna,
I ko lepote genij pravi.
Kad tuga sve mi skrha nade,
A kinjile me strepnje tašte,
Tvoj nežni glas mi pevat stade
I lik tvoj sanjah na dnu mašte.
No, doba minu.Vihor snežni
Raspršio mi sne i stravu.
I predadoh ja glas tvoj nežni
I lik nebeski zaboravu.
Polako su se vukli dani
U zabiti, u zatočenju,
Bez zanosa, bez suza ranih,
Bez nadahnuća, nalik mrenju.
Al' stiže duši probuđenje,
I opet mi se ti pojavi
Ko nenadano priviđenje
I ko lepote genij pravi.
I kucat stade srce vruće,
Nov život u njem maha uze.
I opet plamti nadahnuće,
I ljubav sja, i teku suze.
(1799-1837)
1 коментар:
Постави коментар