PRIKAZ : Goran Skrobonja, Covek koji je ubio Teslu

"Jedan drugačiji pogled na istoriju izrodio je originalan roman pod nazivom „Čovek koji je ubio Teslu“ autora Gorana Skrobonje u izdanju Lagune. Roman nastao u poetskim okvirima tzv. alternativne istorije dešava se dvadesetih godina prošlog veka u vrlo razvijenoj Srbiji. Da bismo odgovorili na pitanje a koliko alternativne, dovoljno je reći:
Imaginarni svet Skrobonjinog romana zaobišao je Prvi svetski rat, čuveni Romanovi vladaju Rusijom, genijalni naučnik Tesla ostao je da na svojim projektima radi u Srbiji, a južnjaci su pobedili severnjake u Americi.

Sporedni junaci romana su istorijske ličnosti dvadesetih iz celog sveta, tako da se kroz ovu neuobičajenu istorijsku avanturu susrećemo sa Lenjinom, Bafalo Bilom, Mata Hari, Branislavom Nušićem, Jovanom Skerlićem, Apisom, Lazarom Komarčićem, autorom prvog srpskog naučnofantastičnog romana i mnogim drugim. Smešteni u imaginaran kontekst, svi njegovi junaci su u Beogradu, centru svetskih dešavanja u jednom vrlo maštovitom književnom svetu.

Sa objavom romana „Čovek koji je ubio Teslu“ pojavio se i specijalan promotivni sajt knjige, drugi takve vrste u srpskom izdavaštvu. Prva uspešna web prezantacija tog tipa rađena je za roman „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovica.
izvor prikaza
Kliknite i uzivajte.

                                        COVEK KOJI JE UBIO TESLU


 Deo  govora urednika u izdavačkoj kući "Laguna" Petra Arbutina  sa promocije  u Muzeju "Nikole Tesle" u Beogradu:


Arbutina je rekao da je, kao elektroinžinjer po obrazovanju, "sa posebnim zadovoljstvom stavio urednički potpis" na Skrobonjinu knjigu nakon što je želeo da vidi "kako je jedan književnik uspeo da oživi Teslu" - čoveka kome je elektroinžinjerstvo bilo jedno od revolucionarnih polja delovanja.
Prema rečima Arbutine, Skrobonja ne samo što je stvorio roman iz oblasti alternativne istorije, već je prikazao "autentičnu istoriju koja nam se (Srbiji) nije desila", stvorio "novu autentičnost" zasnovanu na književnom laganju u koju čitalac ipak "neminovno poveruje", a takođe je "vratio fantastiku u književnost".
Kao posebnu vrednost romana Arbutina je istakao sučeljavanje između Tesline koncepcije razvijanja nauke u skladu sa prirodom, sa osloncem na korišćenje elektriciteta i industrijske koncepcije Henrija Forda - jednog od likova u romanu - koja podrazumeva serijsku proizvodnju automobila sa naftom kao glavnim energentom.
Skrobonja, koji svoj roman opisuje kao "knjigu sa Teslom", rekao je da je glavni junak njegovog dela grad Beograd i dodao da ga je opisao "kako ga samo rođeni Beograđanin može voleti".
Svet u Skrobonjinom novom romanu nije bio pogođen Prvim svetskim ratom, u Rusiji su na vlasti ostali Romanovi, južnjaci su pobedili u američkom građanskom ratu, a genijalni naučnik Nikola Tesla nije otišao u SAD, već je uhlebljenje našao u Srbiji.
Teslino opredeljenje da se naučnim radom bavi iz Beograda donelo je Srbiji ogroman prosperitet i praktično je stavilo na čelo progresa celog čovečanstva.
izvor


Ako hocete da se delomicno upoznate sa sadrzajem knjige pogledajte sledeca dva videa u kojima autor licno cita delove romana:

ARHIVA KNJIŽEVNOST