Pobeda protesta protiv zakona o pirateriji nakon globalnog pomračenja !!!

Od malopre su vesti prepune izveštaja o pobedi online protesta dela američke javnosti protiv zakona o pirateriji. U mnogim medijima je ovo bila  glavna vest. Ovo nije završnica priče o pirateriji  i cenzuri na internetu. Kako će se procedura  s novim zakonom završiti saznaćemo uskoro. Senat je naime pre protesta  najavio da će glasanje o tom zakonu početi 24. januara, dok je Predstavnički dom planirao nastavak rasprave  za februar. 
Istovremeno, filmska i muzička industrija, koje su najčešće cilj-mete piraterije, pokušavaju da ponovo preokrenu javno mnjenje i zvaničnike u korist zakona.  Kreativna Amerika", grupa koju podržavaju filmska industrija i njeni sindikati, najavila je televizijsku kampanju u izbornim okruzima glavnih članova Kongresa.  Na Tajm skveru u Njujorku postavljen je digitalni bilbord koji reklamira SOPA (Stop Online Piracy Act) i PIPA (Protekt IP Act), uporedne nacrte zakona protiv piraterije u Senatu i Predstavničkom domu. Ova organizacija takođe šalje tim do 20 članova na sve velike događaje širom zemlje kako bi pridobila građane za svoj stav.

Oni koji su pratili tok protesta morali su primetiti  nagli porast pristalica protesta. Na kraju 24 sata na spisku  protivnika našli su se
  1. Vikipedija, najveća onlajn enciklopedija na svetu, šesti sajt na planeti po posećenosti
  2.   Wordpressova internet stranica postavila je video u kojem tvrde kako će SOPA zakon slomiti internet i zatražili su potpisivanje peticije koja će sprečiti donošenje zakona.“Autori zakona izgleda da ne razumeju kako internet funkcioniše”, izjavio je osnivač sajta Met Mulenveg za BBC.
  3. servis za vesti Reddit
  4.Firefox je  svoju naslovnu stranu ofarbao u crno a preko  svoje maskote, lisice, stavio crnu traku, koja simbolizuje cenzuru,
5.Google,  najveći veb-pretraživač i jedna od najuticajnijih tehnoloških kompanija u Vašingtonu, danas je  pozvao korisnike da se suprotstave cenzuri .
 6.Microsoft
7.TwitPic,
8.Cheezburger
9. Facebook je podržao akciju ali nije  učestvovao zatvaranjem zbog korisnika.
I mnoge druge kompanije koje su kritikovale zakon su odlučile da ne učestvuju u zamračenju sadržaja.

Osnivač Twittera, Dik Kostolo je napisao na svom nalogu da bi bilo “glupo” staviti servis van dometa korisnicima. 
Protestu se priključilo više od 7.000 sajtova. Servis za preuzimanje podataka Tucows ,Megaupload.com i nemačka hakerska grupa Chaos Computer Congress takođe su zatamnili sadržaj svojih stranica.
Širom sveta nekoliko piratskih partija je blokiralo svoje sajtove u znak protesta, protestvovale su i političke stranke koje se zalažu sa reformu zakona o autorskim pravima u Španiji, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Argentini, Kanadi i ostatku sveta .

Bujica protesta vebsajtova, korisnika Interneta i aktivista za slobodu izražavanja
U žiži cele akcije primetno se nalazi Vikipedija.  Niko se  nije odlučio na krajnji korak kao Wikipedia koja je  "zamračila" svoje stranice na engleskom jeziku u znak protesta “.    Ostali protivnici su izabrali druge oblike  izražavanja neslaganja .
Osnivač,Đimi Vejls, dao je izjavu BiBiSi-u u kojoj tvrdi da ih zagovornici antipiratskih zakona vide ljude koji žele da omoguće ili odbrane pirateriju. “ To nije suština problema, već činjenica da je zakon preširok i tako loše napisan, da će uticati na razne stvari koje nemaju nikakve veze sa piraterijom”.
Administratori Vikipedije su takođe ocenili da su predloženi zakoni samo pokazatelji mnogo šire akcije zakonodavstava širom sveta čija je namera ne samo da se bore protiv onlajn piraterije  već i regulisanja interneta na načine koji ugrožavaju slobodu na mreži. Bitno je dodati i to da  se u saopštenje  Vikipedije navelo da protest protiv zakona nema veze sa novcem već sa znanjem znanju.
Na kraju protesta  Iz Vikipedije su poručili da Zakoni SOPA i PIPA nisu mrtvi: oni čekaju u senci. Ipak, ono što se dogodilo u zadnja 24 sata je fascinantno.. Pokazala se sva kreativnost, znanje i inovacija interneta - kada je Vikipedija zamračena, vi ste bili tu kako bi je zaštitili. Sada ponovno palimo svetla. Pomozite nam neka i dalje svetle snažno", navodi se u njihovom  saopštenju .

GOOGL
SERGEJ  Brin, suosnivač “Gugla” nedavno je izjavio da je “ šokiran postupkom aneričkog zakonodavstva  jer ga ovakve mere “ svrstavaju  rame uz rame sa najrepresivnijim režimima na svetu”.jedan od razloga za pobunu je činjenica da se sva odgovornost za borbu protiv piraterije sa vlasnika autorkih prava prebacuje na internet kompanije.Prema postojećem zakonu,internet kompanije ne mogu se smatrati odgovornima za pirateriju, ukoliko u kratkom roku uklone sporni materijal sa sajta.
Novi zakoni bi ih naterali ili da prestanu da posluju u suprotnom bi bili sudionici umešanosti u nelegalne aktivnosti.Praktično bi im bila nametnuta uloga cenzora.
“Borba protiv piraterije je značajna.Najefikasniji način da se zatvore sajtovi koji se bave piraterijom jeste putem ciljanih zakonskih mera kojima bi im se ukinulo finansiranje. nema nikakve potrebe da se američke društvene mreže, blogovi i pretraživači primoraju da cenzurišu internet niti da se potkopavaju postojeća zakonska rešenja koja su do sada omogućavala da veb industrija procveta i da se stvore milioni novih radnih mesta” navodi se u zvaničnom saopštenju Googla.
Medijski tajkun Rupert Merdok je “Googl” prozvao kao prvog u pirateriji, na šta je Googl odgovorio da su ove optužbe najveća glupost. Murdok nije jedini koji optužuje Googl za nekonkurentsko ponašanje. Najnovija akcija protiv Googla odnosi se na  novine u sistemu pretraživanja, "Search, Plus Your World".Naime  Google će ubuduće koristiti fotografije i komentare sa svoje društvene mreže Google+ kako bi rezultatima pretraživanja dao ličniji pečat. Različiti ljudi bi tako trebalo da dobijaju različite rezultate za isti pojam. Osim veće povezanosti sa Google+, rezultati će takođe više isticati i sadržaj iz foto-servisa Picasa. Ovo nije apsolutna  novina na Googlu, samo proširenje  već uvedenog sistema o kom sam već pisala.
Najprovokativnije izmene odnose se na novinu koja predviđai preporuke za osobe i kompanije koje možete pratiti na Google+ ali i svima dostupne informacije sa njihovih profila na Fejsbuku i Tviteru.
Državni tužioci u šest američkih država, Savezna komisija za trgovinu i Evropska komisija proveravaju žalbe u kojima se tvrdi da Google nepravedno eksploatiše svoju dominaciju Interenet pretragom da bi promovisao svoje druge usluge dok ignoriše ili dozirano pušta relevantne informacije svojih rivala.
Ekskluzivne preporuke za Plus u Googleovim rezutatima pretrage su „upravo primer onoga zbog čega ljudi iz antimonopolskih organizacija 'čupaju kosu'”, kazao je Deni Salivan, ekspert i urednik SearchEngineLand.com koji prati Google još od devedesetih. „Ovo je vrlo ‘negoogleovska stvar’. Nije pravedno prema drugim servisima i nije pravedno prema korisnicima”.
BELA KUĆA
Merdok je optužio i  predsednika Obamu da prima naređenja od „svojih gospodara iz Silicijumske doline koji ga finansiraju“.Bela kiuća se naime priklonila protestu IZDAJUĆI SAOPŠTENJE u kojem podržava borbu protiv piraterije, ali je dodala da neće podržati zakone "koji umanjuju slobodu izražavanja, ugrožavaju sajber bezbednost ili podrivaju dinamični, inovativni globalni internet".
Čak i da oba zakona prođu kongresnu proceduru, verovatno ih čeka veto američkog predsednika Baraka Obame. 
ZA ZAKON
Predloženi zakoni su do protesta imali veliku podršku u kongresu, Holivudu, muzičkoj industriji i medijskim kompanijama. Najveći zagovarači donošenja ovakvog zakona su Udruženje filmskih radnika Amerike i  Američka trgovinska komora, Godinama je iz sveta zabave pozivan Kongres da se suprostavi pirateriji. Jedan od glavnih razloga su gubitci iskazani  u milijardama dolara  zbog nelegalnog skidanja filmova i muzike.

 

Zakonom je prvobitno bilo predviđeno da američko Ministarstvo pravde, preko suda, ima mogućnost da naredi sajtovima kao što su Gugl ili Jahu da izbrišu linkove ka stranim internet sajtovima koji imaju neki piratski sadržaj i tako onemoguće korisnike u SAD da ih posećuju.
Na meti zakonskih preloga Sopa i Pipa  nisu samo sajtovi koji nude ilegalne kopije filmova i pesama, već i sajtovi i veb pretraživači koji imaju linkove ka veb stranama sa takvom sadržinom..Jedan pogrešan VIDEO mogao bi da uništi sajt.
Sajtovima sa piratizovanim materijalom bio bi blokiran pristup sa teritorije SAD, a vlasnicima autorskih prava i američkoj vladi dala bi se ovlašćenja da od suda traže ukidanje sajtova koji su povezani sa piraterijom.
Oglašivačima, ponudiocima finansijskih usluga i provajderima internet usloga bilo bi zabranjeno da posluju sa onima koji se u inostranstvu ogreše o zakone Sopa i Pipa.Američka administracija bi mogla da zatraži od suda gašenje sajtova povezanih sa piraterijom.

I konačno  osam američkih zastupnika koji su podržavali donošenje antipiratskog zakona, odustalo je od te inicijative zbog protesta internet stranica.  Republikanski senator Marko Rubio sa Floride, koji je povukao svoju podršku pomenutim zakonima i  na svojoj Fejsbuk stranici napisao: "Kongres bi trebalo da sluša i izbegne brzopleto usvajanje zakona koji bi mogao da ima mnogo posledica koje zakonodavac nije predvideo".

• Home