'Ova priča se mora ispričati iznova i iznova....
Decenijama znamo da postoji nuklearno oružje. Ali ne usuđujemo se razmišljati o tome šta će se dogoditi ako se nuklearno oružje stvarno upotrebi. Zašto? Zato što većina ljudi ne želi razgovarati o nečemu poput ovoga, nečemu veoma teškom. užasu koji se realno treba dogoditi. Esej Susan Sontag iz 1965. o filmovima iz atomske ere, ' The Imagination Of Disaster ', ključni je tekst koji citira Lynskey: “Neko može imati fantazije o proživljavanju vlastite smrti i više od toga, smrti gradova i uništenja čovečanstva sebe.”..a neko ne, da zavrsimo njenu misao.
Knjige, filmove, tekstove na ovu temu treba objavljivati, krizama sa Ukrajinom i Palestinom prešao se svojevrsni nuklearni Rubikon. U knjizi, Everything Must Go , opsežnom istraživanju apokaliptičnih narativa u pop kulturi, Dorian Lynskey istražuje kako su priče o kraju sveta opstajale decenijama, stolećima, pa čak i milenijumima; i slaže se da senka oblaka pečuraka daje ovim specifičnim pričama eksplozivnu hitnost.
Međunarodne tenzije polako rastu, kako minute odmiču, unose užas u domove sasvim običnog sveta. Ovog meseca su Rusi promenili svoj stav o upotrebi nuklearnog oružja "povezano sa kursom eskalacije zapadnih protivnika “ uz napomenu da će Moskva doneti odluku u zavisnosti od toga, kakva pretnja može da se pojavi za Rusiju, u budućnosti. Bliski Istok gori. Nakon izjave Izraela da sledi odmazda Iran navodi da bi Izraelu bilo bolje da ne odgovara na današnji raketni udar. Prema generalu IRGC-a, ako je „izraelski režim zaista idiotski (nepromišljen) mi ćemo mu pokazati druge projektile čija će razorna moć šokirati svet“.
Knjige, filmove, tekstove na ovu temu treba objavljivati, krizama sa Ukrajinom i Palestinom prešao se svojevrsni nuklearni Rubikon. U knjizi, Everything Must Go , opsežnom istraživanju apokaliptičnih narativa u pop kulturi, Dorian Lynskey istražuje kako su priče o kraju sveta opstajale decenijama, stolećima, pa čak i milenijumima; i slaže se da senka oblaka pečuraka daje ovim specifičnim pričama eksplozivnu hitnost.
A da je hitno, hitno je !
Međunarodne tenzije polako rastu, kako minute odmiču, unose užas u domove sasvim običnog sveta. Ovog meseca su Rusi promenili svoj stav o upotrebi nuklearnog oružja "povezano sa kursom eskalacije zapadnih protivnika “ uz napomenu da će Moskva doneti odluku u zavisnosti od toga, kakva pretnja može da se pojavi za Rusiju, u budućnosti. Bliski Istok gori. Nakon izjave Izraela da sledi odmazda Iran navodi da bi Izraelu bilo bolje da ne odgovara na današnji raketni udar. Prema generalu IRGC-a, ako je „izraelski režim zaista idiotski (nepromišljen) mi ćemo mu pokazati druge projektile čija će razorna moć šokirati svet“.
Igra je u zamahu!
.
Svetske institucije- birokrate "zauzete su sastancima, konferencijama. 2 Međunarodno pravo je preslabo i ne nudi efikasne mehanizme za sprovođenje svojih odluka. Međunarodni sporazumi su, u osnovi, razmena obećanja između država. nakon postizanja sporazuma koji maksimizirajj zajedničku dobrobit ali ostaju samo na tome, mrtvo slovo na papiru ; poznavanje međunarodnih sporazuma jasno pokazuje da ni međunarodni ugovori uglavnom nisu uspeli proizvesti željene efekte. Trgovina i finansije su jedina uspesna oblast. Ovi rezultati su neočekivani jer dovode u pitanje konvencionalnu, pravnu vrednost ugovora koji se naširoko smatraju glavnim mehanizmom za zemlje da se međusobno obavežu. Nalazi mega studija dovode u pitanje korisnost više od 250.000 postojećih sporazuma o kojima je do sada pregovarano. Potpisivanje ugovora jedan je od najčešćih koraka u procesu pristupanja ugovoru. Međutim, jednostavno potpisivanje ugovora državu obično ne čini strankom, iako u nekim slučajevima, koji se nazivaju konačnim potpisom, može. Država ne preuzima nikakve pozitivne pravne obaveze prema ugovoru nakon potpisivanja. Potpisivanje ugovora podrazumeva samo nameru države.
*******
Svake jeseni, polaznici kursa Harvard Extension School o nuklearnom oružju i međunarodnoj sigurnosti gledaju film "Threads" 1 iz 1984. godine, još mračnija verzija nuklearne razmene u punom obimu od njegovog američkog prethodnika "The Day After", iz 1983, koji je užasnuo milione. Ovi filmovi, zajedno s medijima, odražavaju duboko ukorenjeni kulturološki strah od iznenadnog nuklearnog rata koji bi okončao civilizaciju.
Nakon 11.tog septembra strah od nuklearnog rata ustupio je mesto međunarodnom terorizmu. Odjednom se uglavnom ignorisala mogućnost katastrofalnog nuklearnog rata. 2017.te, nakon testiranja u Severnoj Koreji i lažne uzbune na Havajima, porastao je ponovo strah. Uporedo se otkrio nedostatak znanja javnosti o tome šta treba učiniti ako je nuklearni napad zaista u toku.
Threads / poruka Threads -a se svodi na nešto vrlo jednostavno: verovanje da nakon nuklearnog udara nema povratka, ne možete se vratiti i pritisnuti replay.-
2018.te Jeffrey Lewis, direktor programa za neproliferaciju istočne Azije u Centru za proučavanje neproliferacije James Martina, 2018 zamislio je savremene mogućnosti nuklearnog rata svojim „spekulativnim“ romanom, Izveštaj Komisije za 2020. o severnokorejskom nuklearnom napadu na Sjedinjene Države . Lewisov Izveštaj je jedna od poslednjih uverljivih drama napisana da ovu mračnu temu vrati u aktuelne teme.
Nakon 11.tog septembra strah od nuklearnog rata ustupio je mesto međunarodnom terorizmu. Odjednom se uglavnom ignorisala mogućnost katastrofalnog nuklearnog rata. 2017.te, nakon testiranja u Severnoj Koreji i lažne uzbune na Havajima, porastao je ponovo strah. Uporedo se otkrio nedostatak znanja javnosti o tome šta treba učiniti ako je nuklearni napad zaista u toku.
2018.te Jeffrey Lewis, direktor programa za neproliferaciju istočne Azije u Centru za proučavanje neproliferacije James Martina, 2018 zamislio je savremene mogućnosti nuklearnog rata svojim „spekulativnim“ romanom, Izveštaj Komisije za 2020. o severnokorejskom nuklearnom napadu na Sjedinjene Države . Lewisov Izveštaj je jedna od poslednjih uverljivih drama napisana da ovu mračnu temu vrati u aktuelne teme.
Prikaz nuklearnog rata u knjizi nije ništa manje alarmantan od onoga u navedenim filmovima i knjigama na ovu temu. Lewis dobro poznaje ovu problematiku temu. On predstavlja mračne detalje nuklearnih napada na način koji brzo prevazilazi hladne metrike specifikacija projektila, snage eksplozije i broja poginulih i umesto toga humanizuje užasne gubitke kroz skup ličnih perspektiva preživelih. On puni knjigu izveštajima o hibakuši, Japancima koji su preživeli nuklearne napade SAD-a 1945., i o preživelima 11. septembra te pruža duboko dirljiv element umesto onog što bi inače moglo biti previše tehnička, ratna priča.
2018 je daleko iza nas. Najzastrašujuće je to što se nuklearni scenarij čini daleko više mogućim nego tada.
Dan posle je američki televizijski film koji je prvi put prikazan 20. novembra 1983. na televizijskoj mreži ABC . Film postulira izmišljeni rat između NATO snaga i Varšavskog pakta oko Nemačke koji brzo eskalira u potpunu nuklearnu razmenj između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza . Sama akcija fokusirana je na stanovnike Lorensa, Kanzasa , Kanzas Sitija, Misurija i nekoliko porodičnih farmi u blizini američkih raketnih silosa .
Danas su aktuelna dve ratne zone: Rusija/Ukrajina i Izrael / Iran. Kako nuklearne sile vremenom proširuju svoje nuklearne sposobnosti, one postepeno razvijaju sve veće rezultate u svom oružju te je nepoznato stanje ovog trenutka.
IZRAEL - IRAN
U aprilu 2024., Izrael je napao Iran, pogođena je bila vazdušna baza u centralnoj iranskoj provinciji Isfahan, gde se nalazi postrojenje za obogaćivanje uranijuma Natanz. Ovo postrojenje se smatra jezgrom iranskog nuklearnog programa. Ova baza je najberovatnije prvi cilj Izraela u odgovoru koji sprema. Da bi dosegle iranska nuklearna postrojenja, izraelske rakete bi morale preći zračni prostor trećih zemalja kao što su Jordan, Saudijska Arabija ili Irak. Međutim, Izrael je već pokazao da je sposoban da izvede napade na udaljene ciljeve. Iran je proširio svoja nuklearna postrojenja na niz lokacija, a neke je izgradio u podzemnim bunkerima, što otežava njihovo potpuno uništenje ( Natanz, Isfahan, Saghand, Bushehr, Teheran i Parchin.
Sinoćnji tvit bivšeg premijera Naftalija Beneta, oštrog je tona : „Ovo je najveća prilika u poslednjih 50 godina da se promeni lice Bliskog istoka“. Tvrdio je da Izrael treba da krene na iranska nuklearna postrojenja, kako bi “kobno osakatio ovaj teroristički režim”.
Jedan od ciljeva su i naftna postrojenja. Iran je sedmi najveći proizvođač nafte na svetu, 4% ukupne svetske proizvodnje. Ova industrija je ekonomska žila zemlje i bez prihoda od izvoza nafte, ekonomija bi podnela težak udarac.
Posle pogubnog pohoda u kome su obezglavili organizaciju Hezbolah Izraelci mogu slobodnije da deluju. Kako će napad izgledati i gde će Izrael udariti ubrzo ce se znati. Ovo je scenario kojeg se plašio ceo svet: sukob s Hamasom i Hezbolahom prerasta u direktnu konfrontaciju sa samim Teheranom.
Nuklearna tema sve je više u oticaju. Opšte je poznato, iako nije otvoreno obelodanjeno, da Izrael ima nuklearno oružje i da je Iran obogatio dovoljno nuklearnog materijala da ga napravi. U pet odvojenih sesija—u novembru i decembru 2023 simuliran je sukob između Izraela i Irana: rezultat je - sukob je brzo postao nuklearni.( simulacija - vidi)
U jednoj od starijih studija pretpostavlja se na osnovu detaljne analize iranskih i izraelskih nuklearnih sposobnosti da bi izraelske hipotetičke nuklearne snage uključivale najmanje 200 pojačanih i fuzionih oružja, s prinosima od 20 Kt do 1 megatona. Mogućnost isporuke Izraela uključuje 100 projektila Jericho 1 i 2, neke rakete dugog dometa Jericho-3, krstareće rakete s nuklearnim naoružanjem, nuklearno naoružane podmornice i napredne avione sa satelitskim preciznim ciljanjem visoke rezolucije.
Ova studija predviđa se da će Iran imati otprilike 10-20 nuklearnih oružja, uglavnom fisionih uređaja, u rasponu od 15-30 Kt. Iranska isporuka ovog oružja uključivaće najmanje 100 projektila Shahab 3 (domet 1.300 km), nekoliko stotina manjih projektila Shahab (domet 300–500 km), neke rakete Sejjil-2 na čvrsto gorivo (domet 2000 km), sovjetske i američke avione, i reverzno projektovane krstareće rakete, sa ograničenim satelitskim ciljanjem. Nabavka TOR-M1 i mogućeg S-300 ruskih odbrambenih sistema ima i mogla bi dodatno poboljšati iranske protivvazdušne sposobnosti, ipak izraelska nadmoć nad raketama i avionima trebala bi biti odlučujuća.
Od stanovništva od 7,2 miliona u Izraelu tri primarne mete iranskog napada će verovatno biti Tel Aviv (391.000 stanovnika, gradsko područje 1,6 do 3, sa okolinom ), Haifa. (323, 000 stanovnika) i Bed Sheva ( 208.000). Za ovu analizu, Jerusalem nije uključen u ciljanje zbog velike muslimanske populacije (32%) i njegovog vrlo značajnog verskog značaja za islam, judaizam i hršćanstvo.
Prvi cilj Izraela je grad Teheran, sa 12,6 miliona u širem metropolskom području. 50% iranske industrije, 30% radne snage u državnom sektoru i većina njihovog visokog obrazovanja (50 koledža i univerziteta) su grupirani u ovom gradu. Tu su zatim ostali gradovi Arak, Ardabil. Hamadan, Karaj, Kerman, Qazvin, Rasht, Reza Iyeh, Yazd, Zahedan - Ahvaz, Bandar Abbs, Esfahan, Kermanshah, Mashad, Shiraz, Tabriz, Tehran. ( vidi tablu )
U aprilu 2024., Izrael je napao Iran, pogođena je bila vazdušna baza u centralnoj iranskoj provinciji Isfahan, gde se nalazi postrojenje za obogaćivanje uranijuma Natanz. Ovo postrojenje se smatra jezgrom iranskog nuklearnog programa. Ova baza je najberovatnije prvi cilj Izraela u odgovoru koji sprema. Da bi dosegle iranska nuklearna postrojenja, izraelske rakete bi morale preći zračni prostor trećih zemalja kao što su Jordan, Saudijska Arabija ili Irak. Međutim, Izrael je već pokazao da je sposoban da izvede napade na udaljene ciljeve. Iran je proširio svoja nuklearna postrojenja na niz lokacija, a neke je izgradio u podzemnim bunkerima, što otežava njihovo potpuno uništenje ( Natanz, Isfahan, Saghand, Bushehr, Teheran i Parchin.
Sinoćnji tvit bivšeg premijera Naftalija Beneta, oštrog je tona : „Ovo je najveća prilika u poslednjih 50 godina da se promeni lice Bliskog istoka“. Tvrdio je da Izrael treba da krene na iranska nuklearna postrojenja, kako bi “kobno osakatio ovaj teroristički režim”.
Jedan od ciljeva su i naftna postrojenja. Iran je sedmi najveći proizvođač nafte na svetu, 4% ukupne svetske proizvodnje. Ova industrija je ekonomska žila zemlje i bez prihoda od izvoza nafte, ekonomija bi podnela težak udarac.
Posle pogubnog pohoda u kome su obezglavili organizaciju Hezbolah Izraelci mogu slobodnije da deluju. Kako će napad izgledati i gde će Izrael udariti ubrzo ce se znati. Ovo je scenario kojeg se plašio ceo svet: sukob s Hamasom i Hezbolahom prerasta u direktnu konfrontaciju sa samim Teheranom.
U jednoj od starijih studija pretpostavlja se na osnovu detaljne analize iranskih i izraelskih nuklearnih sposobnosti da bi izraelske hipotetičke nuklearne snage uključivale najmanje 200 pojačanih i fuzionih oružja, s prinosima od 20 Kt do 1 megatona. Mogućnost isporuke Izraela uključuje 100 projektila Jericho 1 i 2, neke rakete dugog dometa Jericho-3, krstareće rakete s nuklearnim naoružanjem, nuklearno naoružane podmornice i napredne avione sa satelitskim preciznim ciljanjem visoke rezolucije.
Ova studija predviđa se da će Iran imati otprilike 10-20 nuklearnih oružja, uglavnom fisionih uređaja, u rasponu od 15-30 Kt. Iranska isporuka ovog oružja uključivaće najmanje 100 projektila Shahab 3 (domet 1.300 km), nekoliko stotina manjih projektila Shahab (domet 300–500 km), neke rakete Sejjil-2 na čvrsto gorivo (domet 2000 km), sovjetske i američke avione, i reverzno projektovane krstareće rakete, sa ograničenim satelitskim ciljanjem. Nabavka TOR-M1 i mogućeg S-300 ruskih odbrambenih sistema ima i mogla bi dodatno poboljšati iranske protivvazdušne sposobnosti, ipak izraelska nadmoć nad raketama i avionima trebala bi biti odlučujuća.
Gradovi na udaru
Izrael 3- Iran 18
Od stanovništva od 7,2 miliona u Izraelu tri primarne mete iranskog napada će verovatno biti Tel Aviv (391.000 stanovnika, gradsko područje 1,6 do 3, sa okolinom ), Haifa. (323, 000 stanovnika) i Bed Sheva ( 208.000). Za ovu analizu, Jerusalem nije uključen u ciljanje zbog velike muslimanske populacije (32%) i njegovog vrlo značajnog verskog značaja za islam, judaizam i hršćanstvo.
Prvi cilj Izraela je grad Teheran, sa 12,6 miliona u širem metropolskom području. 50% iranske industrije, 30% radne snage u državnom sektoru i većina njihovog visokog obrazovanja (50 koledža i univerziteta) su grupirani u ovom gradu. Tu su zatim ostali gradovi Arak, Ardabil. Hamadan, Karaj, Kerman, Qazvin, Rasht, Reza Iyeh, Yazd, Zahedan - Ahvaz, Bandar Abbs, Esfahan, Kermanshah, Mashad, Shiraz, Tabriz, Tehran. ( vidi tablu )
Detonacije nuklearnog oružja u gusto naseljenim gradovima Irana i Izraela rezultirale bi neviđenim milionima mrtvih, s milionima povređenih koji bi stradali bez adekvatne medicinske njege, sa dugotrajnim problemima sa mentalnim zdravljem, razornim gubitkom komunalne infrastrukture, dugotrajnim -trajno narušenim ekonomskim, obrazovnim, i drugim bitnim društvenim aktivnostima i narušenim elementarnim redom i zakonima. Usled višestrukih detonacija nuklearnog oružja srednje veličine npr. u Teheranu, jednom od najstarijih urbanih područja na svetu, čija bi duga i slavljena istorija mogla biti iznenada prekinuta za manje od sat vremena rezultirala bi velikim brojem i smrtnih slučajeva i ozleda,sa rastom od 44% na 67% na 86% stanovništva.
U odnosu na široka prostranstva Irana, Izrael je vrlo mali i uzak, s njegovom populacijom ograničenom prvenstveno u nekoliko urbanih područja. To Izraelce čini posebno ranjivim, što snažno doprinosi napetosti između dve nacije. Pod pretpostavkom da je Iran u stanju isporučiti samo pet 15 Kt uređaja kroz izraelsku odbranu, u studiji su prikazane su detonacije na tri urbana cilja pomoću četiri 15 Kt uređaja i jedno strateško mesto u Centru za nuklearna istraživanja Negev. Razorno bi bilo i relativno malo oružje u manjim gradovima. U gradu Beer-Sheva, polovina stanovnika bila bi ubijena jednim oružjem, dok bi još šestina stanovništva bila ranjena. Gotovo četvrtina stanovništva bila bi u zonama koje bi rezultirale termičkim ozledama (ako bi preživele početnu detonaciju). Kao i u iranskim urbanim područjima, oblak radijacije bi se prvenstveno protezao preko nenaseljene pustinje. Slični odnosi smrtnih slučajeva i ozleda bili bi u Haifi. Preko 11.000 ljudi bilo bi žrtve radijacije uz ozbiljnu izloženost radijaciji (>300 rem), jer bi se padavina protegle duž obale Sredozemnog mora. U Haifi bi bilo preko 40.000 žrtava traume, sa velikom većinom u većoj zoni od 0,6 psi. 2
Položaj Izraela na Sredozemnom moru omogućio bi brz transport, pa čak i tretman masovnih žrtava na odgovarajuće opremljenim plovilima tik uz obalu. Blizina evropskih i američkih brodova koji se gotovo uvek nalaze u istočnom Mediteranu znači da bi se, posebno uz dovoljno planiranja, ovi brodovi mogli brzo koristiti u kritičnim početnim satima i danima odgovora na nuklearne detonacije u Izraelu (ili u okolnim zemljama, što se toga tiče). Poznavanje približne lokacije žrtava traume i opekotina, moglo bi strateški usmeriti napore transporta na odabrana plovila zbog njihove lokacije i relativne sposobnosti da prime određene kategorije pacijenata. Isti pristupi bi se mogli primeniti s avio-medicinskim transportom, koji bi mogao biti posebno koristan za žrtve termičkih opekotina, jer se transportuju do dostupnih bolničkih objekata u okolnim zemljama.
U odnosu na široka prostranstva Irana, Izrael je vrlo mali i uzak, s njegovom populacijom ograničenom prvenstveno u nekoliko urbanih područja. To Izraelce čini posebno ranjivim, što snažno doprinosi napetosti između dve nacije. Pod pretpostavkom da je Iran u stanju isporučiti samo pet 15 Kt uređaja kroz izraelsku odbranu, u studiji su prikazane su detonacije na tri urbana cilja pomoću četiri 15 Kt uređaja i jedno strateško mesto u Centru za nuklearna istraživanja Negev. Razorno bi bilo i relativno malo oružje u manjim gradovima. U gradu Beer-Sheva, polovina stanovnika bila bi ubijena jednim oružjem, dok bi još šestina stanovništva bila ranjena. Gotovo četvrtina stanovništva bila bi u zonama koje bi rezultirale termičkim ozledama (ako bi preživele početnu detonaciju). Kao i u iranskim urbanim područjima, oblak radijacije bi se prvenstveno protezao preko nenaseljene pustinje. Slični odnosi smrtnih slučajeva i ozleda bili bi u Haifi. Preko 11.000 ljudi bilo bi žrtve radijacije uz ozbiljnu izloženost radijaciji (>300 rem), jer bi se padavina protegle duž obale Sredozemnog mora. U Haifi bi bilo preko 40.000 žrtava traume, sa velikom većinom u većoj zoni od 0,6 psi. 2
Položaj Izraela na Sredozemnom moru omogućio bi brz transport, pa čak i tretman masovnih žrtava na odgovarajuće opremljenim plovilima tik uz obalu. Blizina evropskih i američkih brodova koji se gotovo uvek nalaze u istočnom Mediteranu znači da bi se, posebno uz dovoljno planiranja, ovi brodovi mogli brzo koristiti u kritičnim početnim satima i danima odgovora na nuklearne detonacije u Izraelu (ili u okolnim zemljama, što se toga tiče). Poznavanje približne lokacije žrtava traume i opekotina, moglo bi strateški usmeriti napore transporta na odabrana plovila zbog njihove lokacije i relativne sposobnosti da prime određene kategorije pacijenata. Isti pristupi bi se mogli primeniti s avio-medicinskim transportom, koji bi mogao biti posebno koristan za žrtve termičkih opekotina, jer se transportuju do dostupnih bolničkih objekata u okolnim zemljama.
Postoji nekoliko vrsta scenaria, zavisno od okolnosti u momentalnom sukobu - nuklearna odmazda Izraela, nuklearna kontra odmazda, nuklearni rat- Izrael je već na svom jedanaestom satu pripravnosti za nuklearni rat). Razlike su nebitne, svi su scenariji predviđanja, ništa više od „naučnih“ vežbi. Trenutno se ništa stoposto utemeljeno ne može proceniti o izraelsko-iranskom nuklearnom ratu. Izvesno je da će bilo koji nuklerani rat imati zlokobne posledice ne samo po zemlje direktno uključene nego i ostatak sveta. Politika nuklearnog odvraćanja jedini je racionalno rešenje za budućnost.
..
______________
1 Threads je spekulativna televizijska drama koja prikazuje nalet i posledive nuklearne rakete koja je eksplodirala iznad britanskog grada. Naslovi vesti, radio bilteni i TV izveštaji se ignorišu sve dok to ne postane stvarnost.Porodica Kemp i porodica Beckett žive u Sheffieldu. Jednog dana čuju da bi mogao izbiti svetski rat, i da će nuklearne bombe uskoro pasti. Obe porodice pokušavaju da prežive u postnuklearnoj eri, ali to nije lako.
2 ICONS internacionalna konferencija o nuklearnoj sigurnosti 2024 Vidi
3 vidi celu studiju i posebno mape zracenja.Vidi
9 коментара:
Dve nuklearne sile protiv jedne. Amerika će sigurno intervenisati ukoliko sukob eskalira. Iran to zna.
Pedja
Imamo apsurdnu situaciju: svet nije uništio ni komunizam ni fašizam, nego će to učiniti, polako, ali sigurno kapitalizam (navodno, jedini mogući sistem u kome čovek može da u potpunosti ostvari svoje intelektualne i radne sposobnosti).
Po meni, postoje dve ključne izjave, koje su nas dovele do ove situacije. Apsurdno je da su ih izgovorile žene. Prva je od Margaret Tačer, početkom osamdesetih: "Pa, pohlepa i nije tako loša..." Drugu je, početkom devedesetih, kada je sav ruski narod bio na strani amerikanaca, kada su Amerikanci nosili majice sa natpisom SSSR i Rusija, grupa Gorky Park se slušala u celom svetu, izvalila Medlin Olbrajt, nekom tadašnjem dražavnom sekretaru: "Zašto ne koristiš ovako impresivnu vojsku."
Nekada su se mladi intelektualci u čitavom svetu bunili protiv vijetnamskog rata i protiv upada SSSR-a u Čehoslovačku. A, ko se danas buni protiv ovakvog stanja stvari? Rodžer Voters? Noam Čomski? Ljudi koji su prevalili osamdesetu, devedesetu godinu života. Na žalost, kako stvari stoje, katastrofa je neizbežna.
Inače, beznađe nuklearnog holokausta je mnogo bolje, od pomenutih filmova, prikazao ruski reditelj Konstantin Lopušanski u filmu "Pisma mrtvog čoveka" iz 1986. Poslednja scena filma, gde se grupa dece sa posebnim potrebama, sa gas-maskama na glavi,probija kroz radioaktivnu oluju, je nešto najstrašnije i najtragičnije što sam gledao.
Takodje, tu je i knjiga Kantikulum za Lajbovica, Voltera Milera Jr,
gde je najpotpunije prikazano, kako pogrešna upotreba religije, nauke i politike mogu da nas dovedu do nuklearne katastrofe.
@ Kris Kelvin, Kapitalizam preuzima naše živote na najgori mogući način, istina je i značajan deo stanovništva nije svestan kako ih sistem eksploatiše. Ali teško mi je da tvrdim da samo on, ekonomski sistem, dovodi do katastrofalnih posledica. Bilo koji sistem može dozvoliti ili potaknuti ljude, ili prakse koje mogu dovesti do propasti, to da. Na primer, virus može ubiti masu ljudi u bilo kom sistemu, gotovo sve. Ako je virus proizvela kompanija, ili neka grupa, može se okriviti kapitalizam - "zlatna milijarda " , ideja o prosperitetu malog broja ljudi na planeti. Ko stoji iza te ideje i drugih? Sloj ljudi. Bogatih je uvek bilo, oni su uvek sebi prisvajali pravo da nemilice kupuju, pa i prirodna bogatstva itd. Ogulite svaki sistem kroz istoriju videćete da je cela struktura tog sloja zasnovana na pljački: pljački od drugih ljudi, pljački od drugih nacija, pljački od drugih.
A nauka ? Opsesija beskrajnim napretkom, na primer, nerazumna naučna istraživanja! Kapitalizam – posebno u svom neoliberalnom obliku – je ideologija zasnovana na principu beskonačnog ekonomskog rasta vođenog potrošnjom, isto tako i nauka, posebno tehnologija. Postoji egzistencijalni rizik od AL. O tome govore u krugovima nauke. AL bi mogao dovesti do izumiranja ljudi. Ipak razlozi NEĆE biti u "tehnologiji". Razlozi su u ljudskoj vrsti- izborima koje ljudi donose – političkim, ekonomskim, kulturnim, uzrok su ljudi a ne kapitalizam ( kao produkt izbora) ili tehnologija ..Mene brinu ljudi! Onaj mali.
XXX
"Koga bogovi žele uništiti, prvo mu oduzmu pamet". Istorija je prepuna primera civilizacija koje su podlegle vlastitom ludilu pre svog kraja. Gledajući oko sebe, ne možemo ne videti znakove kolektivnog ludila. Političari, biznis elita, vođeni pohlepom i moći, vode svoje nacije u beskrajne sukobe. Mase, rastrojene trivijalnostima i opsednute konzumerizmom, ne vide da je prekomerna potrošnja osuđena na propast. Ishmael u Mobi Diku Hermana Melvila priznaje : " ..kada čovek posumnja u bilo kakvu nepravdu, ponekad se desi da....nastoji da prikrije svoje sumnje čak i od samog sebe. I ovako je bilo sa mnom. " Friedrich Nietzsche u “Izvan dobra i zla” smatra da samo nekoliko ljudi ima hrabrosti da u trenucima nevolje zaviri u ono što on naziva rastopljenom jamom ljudske stvarnosti. Većina studiozno ignoriše jamu. Predali smo svoje živote korporativnim snagama, slepi smo za zlo u nama koje nas vodi .samouništenju. Onima koji vide kuda idemo prečesto nedostaje hrabrosti da se zaista pobune. Pobuna je jedini spas, ali mi sami sebe pretvaramo u taoce kapitala.
Pesnik u prolazu.
Naravno da su ljudski izbori doveli do situacije u kojoj se nalazimo.
Ali minut je do dvanaest (a možda i dvanaest i minut, samo to, još, ne znamo), tako da mislim da je kasno za korekciju "malog čoveka". Ako bi svi mali ljudi na Zemlji stekli ekološku svest i prestali da bacaju smeće van kante, dejstvo na klimatske promene bi se merilo u milimetrima. Ali ako bi sve velike, kapitalističke, fabrike povukle ručnu u svojoj jurnjavi za kapitalom i uložile svoje ljubljene pare u neke, manje profitabilne
i manje štetne izvore energije, rezultati bi bili vidljivi. A šta tek reći o nekim ogromnim projektima, koji bi za početak, koštali puno para, ali bi tek kasnije bili isplativi. Recimo izgradnja svemirskog lifta (pročitati roman Artura Klarka Rajski vodoskoci), za koji čitam da sada imamo dovoljno čvrst materijal da ga izgradimo. Let u kosmos bi bio jeftiniji i bezbedniji, ne bi bio štetan po klimu, a i mnogo veći teret bi izbacivali u orbitu. A, navodno na Mesecu imamo helijuma 3, koji bi u nekom doglednom vremenu mogao bezbedno da zameni fosilna goriva. Ovo je samo jedan primer. Možda je ovo i nemoguće, ali sam siguran da postoje neki drugi projekti, koji bi mogli da idu u ovom smeru. Ali, ne. Neće niko da ulaže višak svojih para u projekte koji im neće doneti profit za života. Ili da citiramo Kir Janju: "Pari moji, pari moji...neda vas vaš gazda." Dakle, imamo mali procenat ljudi, koji poseduje ogroman kapital i tera kompletnu ljudsku rasu u propast zato što im je potrebno još para. Uvek se setim scene iz filma Kineska četvrt kad Džek Nikolson upita Džona Hjustona (čiji je lik prebogat i ogrezao u kriminal da bi ostvario još veći profit):
"Koliko imaš para? Deset miliona dolara?". "Ne znam, verovatno više.", odgovara ovaj. "Pa, u čemu je problem? Nemaš da jedeš?"
Dakle, trenutno jeste problem u kapitalizmu. Kada su Turci odsekli put Zapadnoj Evropi ka Indiji, španski kralj i kraljica su rizikovali, odrešili kesu i omogućili "jednom ludaku i sanjaru", kao što je Kolumbo da pronadje novi kontinent (=feudalizam). Kada je Serge Koroljev i ekipa naučnika došla pred Nikitu Hruščova i CK SSSR, sa svojim projektom, oni su im omogućili da lansiraju prvu letelicu u kosmos, iako je to moglo koštati kompletnu privredu te države(=komunizam). Kada je Nikola Tesla doša kod J.P. Morgana da traži pare za projekat bežičnog prenosa besplatne energije za ceo svet, ovaj se okrenuo svom posilnom i rekao mu: "Šta, ako je ovaj ludak u pravu i ostvari to? Kome ćemo prodavati žicu, kalemove, bandere...", i nije mu dao pare (=kapitalizam). Dakle, mora se menjati ili sistem ili nešto u svesti "velikog čoveka" (kapitaliste). Na kraju krajeva, svi smo smrtni, pa bih okrenuo na zezanje i citirao jednog našeg folk-pevača: "Stani, stani, čoveče prokleti, nećeš sve to u zemlju poneti. Svi smo isti, Svetoga mi Petra, dva metra, bez geometra."
P.S.Da ne budem pogrešno shvaćen, ne smatram da su citirani sistemi bili bolji od kapitalizma, ili da se zalažem za vraćanje na njih. Samo smatram da pametni, uticajni ljudi, treba da dignu glas i kažu: "Dosta je! Ovako više ne ide!". Mora se naći alternativa koja sprečava holokaust ljudske vrste, a onda će se aktivirati i "mali čovek"...
@Kris, Razumemo se nas dvojica, ustvari nadopunjujemo. Apropo uticajnih ljudi .
Jutros prelistavam neke od objektivnijih portala i....citiram : " Tramp je na skupu u Fajetvilu, u kojem se nalazi velika američka vojna baza, naglasio da je nuklearno oružje najveća pretnja i da bi napad trebalo usmeriti upravo na nuklearne objekte."
Izvanredno! Vest za pristalice- male ljude koji su se ponadali da sa Trampom rata neće biti! Proces urušavanja momentalnog stanja - nazovimo ga kapitalizam- nezaustavljiv je : sa Trampom ili bez njega.
Demokrate misle da je prva i najbitnija osobina ovog klovna nepredvidljivost ( tamo su svi otprilike isti, klovnovi i nepredvidljivi ).Okolnosti se brzo menjaju ali karakter ljudi ostaje isti. Da je Trampova nepredvidljivost prilično različita od stvarne dokazuje ova izjava. Njega finansira jevrejski lobi ( cena je konkretna ) i to je to. Potpuno je nebitan njegov karakter. Imamo dva ludaka, Trampa i Kamalu Heris koji obećavaju nastavak rata, oboje su ruka kapitala, hiperglobalnog karaktera. Hiperglobaliste je besmisleno posmatrati u kontekstu bilo koje nacije, jer oni veruju samo u novac. DŽordž Soroš i slični Jevreji nisu deo jevrejskog lobija. Oni su Jevreji samo po imenu i prezimenu.
Najveća mu pretnja kapitalizmu su etablirani, oni koji su sebi već stvorili mesto na tržištu i radije bi da tržište ostane ograničeno. Oni su najopasniji vlasnici i upravnici velikih korporacija, njihovi financijeri - monopolisti Blackrock, Vangard ..Uz njih su gubitnici, koji obično stupaju na scenu u doba ekonomskih kriza, njima tržište ne nudi izlaz, i okrenu se političkim sredstvima. Tu spadaju kapitalisti koji pod plaštom politike prisvoje neki poguban politički program. Političke su intervencije sprečavaju funkcionisanje normalna ekonomije. Vojna industrija bi bila gubitnik da nema rata. Kapitalisti se tako okrenu protiv najproduktivnijem kapitalu ( sankcije Rusiji i ostalima, Severni tok itd.) Javnost, čijoj se budućnosti takvim radnjama nanosi ogromna šteta, stoji po strani, retki protestuju, često narod ne shvata ( u Evropi npr.) a birokrate i mediji zbunjuju pljeskom.
Imamo borbu kapitalista na delu. Kapitalizam je u principu dobar. Deo napretka, inovacije i stvaranja većih prilika proteklih decenija treba pripisati usponu slobodnih tržišta ali trajan opstanak slobodnih tržišta ne može se uzimati zdravo za gotovo, čak ni u razvijenim zemljama, jer slobodna tržišta zavisna su o političkoj dobroj volji i među etabliranim kapitalistima imaju moćne političke protivnike.
Tu se glas pojedinaca gubi.
XXX
Uspeo sam da prosledim komentar tek peti put i to sa telefona.
XXX
Interes oblikuje subjekte ( svejedno je, mali ili veliki). Om prisiljava da osoba / osobe deluju na određene načine. Izbacimo li istoriju, geografiju, nacije i sl. preostaje izvođenje apstraktne analize subjekta u osnovnoj strukturi sistema, kapitalizma ili nekog drugog. Sa metodološke tačke gledišta, ove teorije mogu biti od pomoći u stvaranju koncepata koji se onda mogu koristiti za analizu konkretnih situacija.
Kapitalizam kao teorijski koncept ne postoji, kao ni komunizam, socijalizam.
Kada kritikujemo određenu varijantu kapitalizma, koja se nalazi u istorijskom, geografskom, kulturnom ili nacionalnom kontekstu, branioci kapitalizma će uvek reći: „Pa, ovo jednostavno nije pravi ili pravi oblik kapitalizma“. To tvrdi XXX ( kapitalizam je dobar ) u poslednjem komentaru, dok u prvom ukazuje da je kapitalistički interes ( dakle ne sistem kapitalizma ) uvek nužno negativan, sistem dominacije : "Kapitalizam preuzima naše živote na najgori mogući način". I Kris to tvrdi," Dakle, trenutno jeste problem u kapitalizmu."
Pobeda demokrata ili Trampa zasigurno donosi ubrzanje svih onih pogubnih kretanja koja i Ameriku i Zapad u celini vuku dublje ka dnu, tj. ka velikom slomu celokupnog procesa moderne faze civilizacije. Kraj ne znamo?
J.B.
Po meni ga treba ubrzavati. Što pre ga privesti kraju, jedini je mogući način da se sa njim konačno završi.
XXX
Постави коментар